Quantcast

Стваралаштво Е. А. Поа

violet_parts

Aktivan član
Poruka
1.506
Poezija je odlična, ali treba je čitati u originali.Više volim Poove pripovetke i eseje,a omiljena mi je "Senka"

Zaista! Ja idem kroz dolinu senki.

…i gle izmedju tih tamnih draperija gde se zvuci pesme izgubishe izadje jedna mrachna i neodredjena senka, senka kakvu bi mesec, kada je nisko na nebu, napravio od choveka. Ali to je bila senka ni od choveka ni od boga, niti ma od koje poznate stvari. I drshcuci i za malo medju draperijama sobe, ona se najzad zaustavi, u punom izgledu, na povrshini vrata od bakra. Ali senka je bila bez oblika, neodredjena, i bila je senka niti choveka niti boga, ni boga grchkog, ni boga hadejskog, niti ma kog boga egipatskog. I senka je stajala mirno na tuchanim vratima, ispod luka i svoda, i nije se kretala, niti je rekla ijednu rech, nego je tu zaista i ostala. I vrata na kojima je senka stajala bila su, ako se dobro secam, chelo nogu mladoga Zoilusa u pokrovu. Ali mi, nas sedmorica u drushtvu, kada smo videli senku, kako je izashla izmedju draperija, nismo smeli da je pravo posmatramo, nego smo oborili ochi, i gledali smo stalno u dubine abonosovog ogledala. I najzad ja, Ojnos, rekavshi tiho nekoliko rechi, zapitah senku za njeno prebivalishte i za njeno ime. I senka odgovori:”Ja sam Senka, i moje je prebivalishte blizu katakombi Ptolomejskih, a kod onih mrachnih dolina Jelisijuma koje se graniche sa gadnim kanalom Haronovim.” I onda mi, sedmorica skochismo sa nashih sedishta u uzasu, i stajasmo drshcuci i tresuci se, i prenerazeni, jer zvuci u glasu senke ne behu zvuci ma koga jednog bica, nego mnozine bica, i menjajuci se u svojim naglascima od slova do slova, padali su tuzno na nashe ushi, u dobro poznatim i dobro zapamcenim naglascima mnogih hiljada nashih umrlih prijatelja.
 

Proffa

Zainteresovan član
Poruka
308
Once upon a midnight dreary, while I pondered, weak and weary,
Over many a quaint and curious volume of forgotten lore,
While I nodded, nearly napping, suddenly there came a tapping,
As of some one gently rapping, rapping at my chamber door.
"'Tis some visitor," I muttered, "tapping at my chamber door—
Only this, and nothing more."


Mnogo razlicitih prevoda, neki valjani a neki ne!
 

gekkogecko

Početnik
Poruka
30
da li neko moze da mi pomogne ...
zelim da pronadjem pripovetku koju sma citao u americi.

ako se dobro secam radi se o liku koji je osudjen na vesela i igrom slucaja se na neki nacin izbavlja ,pada u vodu ,bezi i na kad dodje do praga svog doma on umire...
da bi na kraju ispalo da je samo to u njegovoj glavi i da je obesen...

treba mi naslov na engleskom ili srpskom.
nadma se da se dobro secam radnje i da ce nekog asocirati ...
hvala
 

nerval

Početnik
Poruka
25
da li neko moze da mi pomogne ...
zelim da pronadjem pripovetku koju sma citao u americi.

ako se dobro secam radi se o liku koji je osudjen na vesela i igrom slucaja se na neki nacin izbavlja ,pada u vodu ,bezi i na kad dodje do praga svog doma on umire...
da bi na kraju ispalo da je samo to u njegovoj glavi i da je obesen...

treba mi naslov na engleskom ili srpskom.
nadma se da se dobro secam radnje i da ce nekog asocirati ...
hvala
To je pisao E.A.Po?
 

Bulletdodger

Iskusan
Poruka
6.831
Шта је на вас оставило најјачи утисак: Поова поезија, приче или можда теоријски списи?
Које вам је његово дело најдраже, и зашто?
Priche , pa poezija .
Sve priche su mi omiljene , neke naravno vishe od drugih , evo "uzhi" izbor : Crna machka , Djavo perverznosti , Vilijam Vilson , Fakta o sluchaju gospodina Valdemara , Bunar i klatno , Skochizhabac , Ligeja , Berenisa , Cutanje , Ubistva u ulici Morg , Izgubljeno pismo , Izdajnichko srce , Duguljasti sanduk , Maska crvene smrti .
Mada sve priche su odlichne i jedva chekam da nabavim Rad-ovo izdanje sabranih pricha i pesama .
A kako sam nisam prevelik ljubitelj poezije , najvishe su mi se dopale : Gavran , Anabel Li , Tamerlan , Romansa i Sonet nauci .
 

goxy

Zaslužan član
Poruka
106.836
Što su lepe ove stare teme...:)Pa lično,kratke priče,poezija ne posebno,jer se često i izgubi u prevodu...Od priča posebno što se tče tzv.gotskog horor stila,Vilijem Vilson,Jama i njihalo,Crna mačka,Metzengerstein,Čovek mase,pad kuće Ašer,Maska crvene smrti,Ubistva u ulici Morg,kao i priče u kojima je pokazivao svoju humorističku stranu,što malo ljudi zna,kao što su Gubitak daha,Kralj Kuga,Kako postati zvezda,filozofske poput Razgovor Eirosa i Charmione,Beseda Monosa i Une,Sena-parabole,Tišina,prelepe ljubavne priče uglavnom nazvane po ženskim imenima od kojih mi je najomiljenija Ligeja:heart:,i detektivske ,jer malo ljudi zna da je on upravo tvorac savremene detektivske priče,poput Zagonetni slučaj Mary Roget,Ukradeno pismo,Zlatni insekt...Ima ih još dosta zaista,čovek je bio suvi genije koji je mogao da napiše 3 priče u tri potpuno različita stila,da ih neko ko nije malo više upoznat sa njegovim radom,ne može ni posle više čitanja prepoznati:)

 

pura moca

Legenda
Poruka
68.953
Meni su najbolji prevodi Luka Paljetka.

Sâm

Od djetinjstva ja ne bjeh kao
Drugi - ja gledat nisam znao
Ko drugi - duša nije htijela
Strasti iz skupnog primat vrela -
Iz istog vrutka nisam jad
Pio - u istom tonu mlad
Budio nisam srca plam -
I sve što voljeh - voljeh sam -
Tad se - u djetinjstvu - u zori
Burnog života moga - stvori
U bezdnu dobra ili zla
Tajna što još me mami sva -
U bujici što se pjeni -
Na crvenoj gorskoj stijeni -
Na suncu što kupa svojom
Jesenskom me zlatnom bojom -
U munji što nebo prene
I proleti pokraj mene -
U oluji, groma rici
U oblaku što po slici
Za me (nasred neba plavog)
Liči na demona pravog.
 

Hesperus

Početnik
Poruka
10
Filozofija kompozicije:

«Filozofija kompozicije» nastala je kao objašnjenje nastanka njegove pesme «Gavran» i u ovom textu on izlaže i svoju poetiku, dok u «Pesničkom načelu» samo izlaže svoje teorijske ideje.
Po smatra da bi bilo veoma zanimljivo kada bi svaki pisac izložio korak po korak, način na koji su nastala njihova dela, on misli da je posledica taštine što pisci ne žele da otkriju način na koji stvaraju, ali ima i razumevanja za njih jer je svestan da se retko dešava da pisac može da se vrati korak po korak na početak procesa stvaranja. Zbog toga je on odlučio da napiše takav esej o nastanku «Gavrana» kao njegovog najpoznatijeg dela, a da bi pokazao kako se nijedan do pesme ne može pripisati slučaju ili podsvesti, čime polemiše sa tradicionalnim stavom o nadahnuću kao vrsti plemenitog ludila.
Proces stvaranja započinje razmišljanjem o utisku koji želi da postigne, bira neki «nov i snažan utisak» za koji traži dalje dogadjaj ili izraz koji bi najviše odgovarali za proizvodjenje takvog utiska. Željeni utisak može se postići naročitim dogadjajima i običnim izrazom, ili obrnuto kada je akcenat na izrazu, ili istovremeno naročitim dogadjajem i izrazom.
Posle ovoga razmatra problem «dužine dela». Kraća pesma, koja se može pročitati u jednom dahu bolja je od dugačke koja zbog dužine gubi na jedinstvu predstave. Snažno uzbudjenje koje uzdiže dušu je ... psihičkoj nužnosti kratko, a pesma postiže svoju svrhu samo ako snažno uzbudjuje, jedinstvo utiska razbija se ako se izmedju dva navrata čitanja upliću poslovi svakodnevice. Ova dva načela kratkoću i jedinstvo efekta Po obrazlaže iz pozicije čitaoca prelazeći u teoriju percepcije. Dužina pesme treba da bude u srazmernom odnosu sa njenom vrednošću, stepenom pesničkog utiska koji želi da proizvede, jer je kratkoća u pravoj razmeri sa jačinom željenog utiska.
Kada je odredio dužinu pesme, prelazi na područje kojim će se baviti njegova pesma, a to je «lepota». Smatara da je lepota jedino pravo područje pesme zbog toga što se u posmatranju lepog nailazi na najveće zadovoljstvo, čisto i snažno uzdizanje duše (ne razuma i srca). Ovo uzdizanje duše najlakše se postiže pesmom, dok se istina kao predmet razuma i predmet srca najlakše postiže svoje zadovoljenje u prozi. Pošto je poezijapredmet duše i način za otkrivanje lepote, ona ne mora da unosi u pesmu istinu ili strast ili ih može podrediti osnovnoj svrsi – lepoti. Na svom najvišem stepenu razvitka lepota uzbudjuje osetljivu dušu do suza, tako da je izraz koji bi najviše ispolji lepotu «tuga». Od svih tužnih predmeta za čoveka kao najtužnija jeste smrt, a najpesničkiji predmet je smrt lepe žene.Motiv «umrle drage» je čest u Poovojpoeziji(Lenora, Anabel Li) njega fascinira smrt kao mogućnost ulaska u drugi , bolji svet, a ovaj motiv spaja ovu opsesiju sa bolom koji smatra kao pozitivnu stvaralačku snagu. Njegova ljubavna poezija uvek je upućena onim koje je voleo i izgubio, a najpozvaniji da govori o tom predmetu je ožalošćeni ljubavnik.
Kao osnovni motiv pri stvaranju pesme, stožer oko koga će ona biti sagradjena Po uzima Pripev ili Refren. Refren je zbog svoje masovne upotrebe izabrao kao najadekvatnije umetničko sredstvo i primetivši da se nalazi na niskom stupnju razvoja, razmišlja o mogućnosti njegovog usavršavanja. Refren je ograničen na lirski stih i umetničko dejstvo postiže ponavljanjem i zvuka i misli, on želi da unese raznolikost misli ostajući pri ponavljanju zvuka. Zbog primene pripeva koji je trebalo više puta menjati sam pripev je morao biti kratak, najbolje onaj koji se sastoji iz jedne reči koja će se nalaziti na kraju svake strofe i koja treba da bude zvučna i pogodna za otegnuto svečanonaglašavanje – bira «nevermore». Ova reč pokazala se najviše u skladu sa izrazom tuge koji je izabrao.
Da bi motivisao stalno ponavljanje ove reči bira stvorenje koje može da govori, a nije čovek, obdaren razumom i prvi impuls je bio da izabere papagaja, ali ga je zamenio sa gavranom koji je više u skladu sa izrazom pesme.
Povezuje zamisao o ljubavniku koji oplakuje umrlu dragu i gavrana koji ponavlja «nikad više» na jedini način koji bi odgovarao upotrebi različitog značenja ovih reči tako što gavran odgovara na pitanja ljubavnika. Pitanja i odgovore rasporedjuje po principu gradacije, od uopštenih pitanja do veoma ličnih i potresnih koja se tiču sudbine dvoje ljubavnika. Prvo piše zaključnu strofu, ono pitanje koje predstavlja klimaks pesme, da bi ostvarivši krajnji stepen tuge i očajanja mogao prema njemu da rasporedi prethodne strofe, tako da ni jedna od njih ne prevazidje poslednju. Pesmu ustvari piše od kraja, potom dovodi u vezu ljubavnika i gavrana . Odlučuje se za sobu ljubavnika(naučnika?) zbog toga što smatra da je za postizanje utiska izdvojenog dogadjaja važno ograničavanje prostora koje onda deluje kao okvir na neku sliku, čime se usredsredjuje pažnja. Kada je odredio mesto na kome će se nalaziti naučnik uvodi pticu kroz prozor motivišući njen ulazak olujom, koja ima i efekat kontrasta na mir u sobi u kojoj je ljubavnik zadubljen u svoje misli. Kontrast predstavlja i slika gavrana koji seda na kip Palade, beli u predjenju crnom pticom, zatim se istim sredstvom služi u sredini pesme kada gavrana opisuje kako smešno ulazi kočopereći se i lepršajući i naučnik zbija šalu sa njim. Sledeći deo pesme ima suprotan ton koji odgovara preokretu u raspoloženju i predstavama ljubavnika – on shvata da su reči besmislene i da ih je ptica naučila od prethodnog gospodara, ali njegovo sujeverje i sladostrasno mučenje ga nagoni da mu postavlja takva pitanja koja bi mu zadala najveći bol. Pošto je na ovaj način završio pripovedanje i postigaospoljašnji smisao, Po traži sad dublji smisao, izvesnu moć nagoveštavanja smatrajući ga neophodnim da proizvede utisak bogatstva u pesmi. Zbog toga dodaje dve završne strofe sa prenesenim značenjem da bi učinio gavrana znamenjem tužne i večite uspomene.
Smatra da su za složenost i celishodnost pesme važniji nagoveštaji – podtext, oni moraju ostati skriveni u donjem sloju pesme inače se ona pretvara u prozu. Ovo njegovo merenje da je neodredjenost, maglovitost osnovna u poeziji primenjuje i na druge pesme.
Jedan od važnih elemenata kojim se postiže nagoveštenje željenog je sloj zvukova i sugestije koje on stvara. Po pažljivo bira reč koja će predstavljati refren koja mora da bude zvučna i pogodna za otegnuto svečano naglašavanje i zbog toga mu se nameću dugo «O» i «R» kao najotegnutiji samoglasnik i najbogatiji suglasnik. Reč sastavljena iz ovih slova treba da asocira svojom zvučnošćuna setu, tugu koju je izabrao za izraz u pesmi. Na drugom mestu u ogledu on pominje da je izabrao Paladino poprsje za mesto na koje će sleteti gavran zbog zvučnosti same reči Palada. Očigledno je da mnogo polaže na zvukovni aspekt i smatra da zvuci mogu imati sugestivno značenje pri čemu se oslanja na muzički princip.
 

Top