Секирам се због мог младог комшије. Уз неке успутне кризе завршио је Економски факултет, мастер, запослио се у банци, пристојна плата. Идила.
Предложим му помоћ, пошто сам стварно био добар у изради разних и многобројних VBA програма испод обичног Ексела за манипулациу подацима (референти који са њима раде само што не носе моју слику у новчанику, толико сам им труда и времена уштедео). Не треба то њему. Зато цео дан ради разне извештаје, дође мртав уморан кући, уместо да смо за десетак дана заједно направили програмчић где би притиснуо командно дугме, учитао улазне податке из фајла и добио комплетан извештај за неколико минута.
Кажем му - учи SQL (програмски језик скоро свих база података), требаће ти. Ма нешто је он прошао на факултету, лако је то. Онда конкурише за посао у другој фирми, разбије све фазе пријема, већ преговарају око много веће плате и онда на њиховом тесту који наравно садржи прављење захтеваног SQL упита звекне ко бундева. Кажу му, ти си супер момак, али јави се за годину дана када научиш.
Причам му да ми је у животу један од најкориснијих предмета било Привредно право на Економском, схватио сам разне правне концепте, пре свега концепт уговора. Далеко је то од знања правника, али сто пута ми је помогло. Хвала Богу да нисам траћио време на то, ту је АИ, каже он. Гледамо заједно безвезан уговор за поправку лифта у згради, сви смо набацили добру кондицију уз степениште, јер извођачи недељама касне. Ја из авиона видим да недостају битни елементи уговора који штите нас од прекорачења рока, а да су ту сви елементи који њима обезбеђују плаћање. Он се љути на њих, Боже, то није фер. Па нека нас онда АИ пребаци на више спратове.
Просто се панично плаши да случајно не научи нешто више од онога што он мисли да му треба. Слободно време, не дај Боже нека књига, само игрице. А паметан момак, добар, вредан, али џаба - то му је филозофија, колико год да га кошта.
Шта да кажем - срећа га гледа, ђаво му не да.