- Poruka
- 237.299
Evo nama nove igranke sa litijumom, baterijama i ostalim sitnicama s tim povezanim. Ja sam u više navrata ranije pisao o opasnosti da se bogati u svetu voze u električnim kolima dok će nama i sličnim zemljama uvaljivati potrošene baterije s koje neće želeti u svojim državama. Nažalost, moje crne slutnje su na putu da se ostvare:
Malo je informacija dostupno o projektu Lav, koji podrazumeva pokretanje fabrike za proizvodnju i reciklažu baterija za električne automobile.
Ono što se za sada zna jeste da bi fabriku pokrenula slovačka kompanija InoBat, koja projekte razvija i u Španiji i SAD. Predviđeno je da fabrika bude smeštena u Ćupriji, što nije slučajno, budući da bi sledeće godine u neposrednoj blizini, u Kragujevcu, trebalo da počne proizvodnja električnog automobila. I pored više pokušaja, lokalne vlasti Ćuprije nisu želele da govore za Euronews Srbija o ovoj temi.
Slovačka kompanija je u svom saopštenju navela da su sa Vladom Srbije i opštinom potpisali Memorandum o razumevanju i da država namerava da im da 419 miliona evra subvencija.
Reciklaža ogroman rizik
Pojedini hemijski stručnjaci skeptični su, posebno kada je u pitanju najavljena reciklaža istrošenih autobaterija. Profesorka Dragana Đorđević sa Hemijskog fakulteta kaže da još ne postoji tehnologija koja u tom slučaju može da zaštiti životnu sredinu od oslobađanja fluorovodonične kiseline u vazduhu.
"Jedna baterija kapaciteta 100 kilovatsati može da oslobodi do 20 kilograma fluorovodonične kiseline, a ta količina može da zagadi oko 800.000 metara kubnih vazduha. Koncentracija fluorovodonične kiseline u vazduhu od 140 mg/metru kubnom je smrtonosna", kaže Đorđević.
Prof. Branimir Grgur sa Tehnološko-metalurškog fakulteta kaže da su opravdane sumnje da se na ovaj način Rio Tinto vraća ponovo u igru u Srbiji. Smatra da bi reciklaža baterija bila veliki problem i rizik po životnu sredinu.
"Minimum minimuma da bi neka fabrika poslovala rentabilno je da reciklira 10.000 akumulatora. To je oko 6.000 tona. To su ogromne količine istrošenih litijumskih baterija. Mi nemamo u Srbiji ni infrastrukturu ni proizvodnju elektromobila. Cena elektromobila je visoka za srpski standard. Ne verujem da ćemo narednih 10 godina moći da recikliramo srpske istrošene baterije. Pretpostavljam da je to uvoz iz EU", rekao je on.
https://www.021.rs/story/Info/Srbij...rALOBrME4Kkh_aKfxm6zYfkO1luWksKVZPRin83ofq7fI
Znači namera je da se Srbiji uvali gomila otrovnog otpada i još naša vlada hoće da to subvencioniše sa 419 miliona evra!
Stručnjaci: Najavljena fabrika za reciklažu auto-baterija bila bi veliki rizik po životnu sredinu
Malo je informacija dostupno o projektu Lav, koji podrazumeva pokretanje fabrike za proizvodnju i reciklažu baterija za električne automobile.
Ono što se za sada zna jeste da bi fabriku pokrenula slovačka kompanija InoBat, koja projekte razvija i u Španiji i SAD. Predviđeno je da fabrika bude smeštena u Ćupriji, što nije slučajno, budući da bi sledeće godine u neposrednoj blizini, u Kragujevcu, trebalo da počne proizvodnja električnog automobila. I pored više pokušaja, lokalne vlasti Ćuprije nisu želele da govore za Euronews Srbija o ovoj temi.
Slovačka kompanija je u svom saopštenju navela da su sa Vladom Srbije i opštinom potpisali Memorandum o razumevanju i da država namerava da im da 419 miliona evra subvencija.
Reciklaža ogroman rizik
Pojedini hemijski stručnjaci skeptični su, posebno kada je u pitanju najavljena reciklaža istrošenih autobaterija. Profesorka Dragana Đorđević sa Hemijskog fakulteta kaže da još ne postoji tehnologija koja u tom slučaju može da zaštiti životnu sredinu od oslobađanja fluorovodonične kiseline u vazduhu.
"Jedna baterija kapaciteta 100 kilovatsati može da oslobodi do 20 kilograma fluorovodonične kiseline, a ta količina može da zagadi oko 800.000 metara kubnih vazduha. Koncentracija fluorovodonične kiseline u vazduhu od 140 mg/metru kubnom je smrtonosna", kaže Đorđević.
Prof. Branimir Grgur sa Tehnološko-metalurškog fakulteta kaže da su opravdane sumnje da se na ovaj način Rio Tinto vraća ponovo u igru u Srbiji. Smatra da bi reciklaža baterija bila veliki problem i rizik po životnu sredinu.
"Minimum minimuma da bi neka fabrika poslovala rentabilno je da reciklira 10.000 akumulatora. To je oko 6.000 tona. To su ogromne količine istrošenih litijumskih baterija. Mi nemamo u Srbiji ni infrastrukturu ni proizvodnju elektromobila. Cena elektromobila je visoka za srpski standard. Ne verujem da ćemo narednih 10 godina moći da recikliramo srpske istrošene baterije. Pretpostavljam da je to uvoz iz EU", rekao je on.
https://www.021.rs/story/Info/Srbij...rALOBrME4Kkh_aKfxm6zYfkO1luWksKVZPRin83ofq7fI
Znači namera je da se Srbiji uvali gomila otrovnog otpada i još naša vlada hoće da to subvencioniše sa 419 miliona evra!
Poslednja izmena:
