Стрипоманија

AryXx3I.jpeg
 
Reče @vučji čopor da bi bilo lepo da u ovoj temi pišemo i neke svoje utiske o stripovima, recenzije i slično. E pa evo moje recenzije stripa »Maja« koji je kod nas objavljen u Malom zabavniku. Koliko mi je poznato, postoje samo tri knjige, što je šteta jer strip stvarno ima potencijala za još dosta epizoda.

Knjiga 1 – Pandorina kutija (orig. La Boite de Pandore)
Upoznajemo glavnu junakinju po imenu Maja Buvije, neodređenih godina ali svakako tinejdžerskog uzrasta. Ona je mirna, smerna, dobra učenica, pomalo stidljiva. Za njenu majku znamo da je preminula, a nije otkriveno šta je bilo s ocem, tek, pošto njeni roditelji nisu prisutni, ona živi sa tetkom i tečom te njihovom kćeri Kamij koja je istih godina kao Maja i čiji se karakter dosta razlikuje od polusestrinog – ona je buntovna, nemirnog duha i u svakoj od tri knjige ima drugu boju kose.
Kada je tužna, Maja voli da se povuče na tavan i tamo bude okružena stvarima koje su pripadale njenim roditeljima a koja se nalaze u mnogobrojnim kutijama. Jednog dana, iz jedne od kutija izlaze četiri neobična stvorenja koja mogu da lebde unaokolo i koje samo Maja može da vidi, a koja joj se predstavljaju kao otelotvorenja četiri starogrčka božanstva – Zevs, Dijana, Venera i Mars. Oni objašnjavaju Maji da je ona potomak Pandore, poznate iz priče o Pandorinoj kutiji. Ta kutija je vekovima bila skrivena od očiju javnosti, a zaduženje da brinu o njoj se prenosilo sa kolena na koleno; međutim, pošto nije bilo šanse da neko dođe do kutije, mnogi Pandorini potomci (a Majini preci) nisu ni znali da im je dodeljeno to zaduženje, uključujući i Majinu majku. Razlog zašto su ono četvoro najzad odlučili da se pokažu je taj što se, nakon više stotina godina, pojavila opasnost da neko ipak dođe do kutije; naime, na mestu gde je ona zakopana, negde u Istanbulu, treba da se izgradi hotel. Zato na Maju pada zadatak da pronađe kutiju i skloni je negde na bezbedno. Srećnom igrom slučaja, njeni tetka i teča planiraju da idu na odmor i ostavljaju Maji i Kamij da odluče gde će putovati. Maja, naravno, bira Istanbul i tako počinje njena misija. U nalaženju kutije će joj pomoći i Kamij, te vodič njihovog uzrasta koji im je dodeljen tamo po imenu Emir, ali muka je što Maja ne sme da im otkrije kakva je to u stvari kutija i zašto ne sme da se otvori. Naravno, tu su i ona četiri stvorenja da je nekako navedu, ali caka je što ne smeju direktno da joj pomažu jer im je zabranjeno da se mešaju (»To je naređenje sa samog vrha«, kaže u jednom trenutku Venera). Kako se Maja snalazi u toj situaciji šta se tu još izdešava, ispripovedano je u ostatku prve knjige.

Knjiga 2 – Dobro čuvana tajna (orig. Un Secret Bien Gardé)
Maja nije baš oduševljena što joj je poverena tako velika odgovornost kao što je čuvanje te kutije, jer nema savršenog skrovišta. U međuvremenu, Kamij piše domaći iz istorije, tačnije prepisuje neke stvari od Maje, i kao ilustraciju, na Majin užas, crta kutiju koje su našle u Istanbulu. Na nesreću, njihova profesorka istorije, gospođa Riči, bavila se arheologijom i bila je u istoj ekspediciji gde i Majina majka, za koju je u drugoj knjizi otkriveno da se zvala Sofija. Iako ona, kako je već rečeno, nije znala da je Pandorin potomak niti čuvar kutije, jednom prilikom je nacrtala istu takvu kutiju kada su istraživači crtali ono što predstavlja njihove snove. Njen san je bio da pronađe zakopano blago u sanduku koji je, kakve li slučajnosti, na njenom crtežu izgledao maltene identično kao Pandorina kutija. To je, dakako, zapalo za oko gospođi Riči, te se ona raspituje o toj kutiji, želeći da je se domogne. Čak svrati i u posetu kod Maje i njene porodice ne bi li saznala više, ali Maja se izvadi rekavši da joj »mama nikada nije pričala o tome«. To profesorki svakako ne zvuči dovoljno ubedljivo i jasno je da će nastaviti sa pokušajima da dođe do kutije, pa Maja mora, uz pomoć ona četiri stvorenja, da nađe način da je odvrati od tih pokušaja. Inače, u podzapletu, Maja upoznaje Huga, novog komšiju, kome je želja da postane profesionalni plesač iako njegovi baš i nisu za to, pa se Maja prijavljuje da mu pomogne da vežba, jer joj se Hugo, pa da kažemo, dopada.

Knjiga 3 – Dar bogova (orig. Le Cadeau des Dieux)
Hugo poziva Maju da izađu u bioskop. Ona je, razumljivo, sva ushićena, lepo se dotera i spremi, samo da bi saznala da je Hugo zapravo hteo da od nje zatraži savet kako da postupi u vezi sa njegovom devojkom. Nakon ovog događaja, razočarana što je »mala, stidljiva, dosadna devojčica« i što »nikome nije zanimljiva, naročito ne Hugu«, Maja odlazi do mesta gde je sakrila Pandorinu kutiju, želeći da uradi nezamislivo – da je otvori. Dijana je jedva sprečava u tome tako što joj obećava da će joj pomoći da sazna više o kutiji. A pomoći će joj na veoma neobičan način – kada sa školom ode u muzej u kome se, između ostalog, nalazi i slika Pandore, Dijana omogućava Maji da razgovara sa njom tako što je nekakvom čarolijom uvlači u sliku. Nakon što započne razgovor s njom, u želji da sazna šta se to, u stvari, nalazi u njoj i čega je to ona zapravo čuvar, dešava se nešto nepredviđeno – pojavljuju se dvoje vrlo spretnih lopova koji kradu Pandorinu sliku (dok je Maja još u njoj, razume se), zamenjuju je falsifikatom i sakrivaju u sobu za čistačice. Dijana vadi Maju iz slike (ali i Pandoru, da bi nju ubrzo vratila nakon što ova obuče prsluk koji pripada čistačici), zatim se pojavljuju i Kamij i Hugo (jer Kamij želi da Maja razjasni celu stvar sa Hugom), lopovi ih zatiču, svežu i zajedno sa njima krenu preko granice jer žele da prodaju ukradene slike nekom bogatom kolekcionaru. Šta se dalje izrodi iz ove zamršene situacije, o tome je ostatak knjige.

9782205063295-couv.jpg
83010-planche-bd-maia.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top