Strip mudrolije

Duma Chitach

Duma Chitach

Početnik
Poruka
43
Jedna tema za ljubitelje stripova. Za početak malo mudrovanja Teksa Vilera iz stripa Teksova pravda
Texova pravda 01.jpg
 
Talijani su bili jaki u stripu; a isto i belgijsko-francuska škola.
No Amerikanci su specifični, oni su s tim počeli, no poslije 2. svj. rata čudne trajektorije, i kod najboljih-neočekivanih.
Sovjetski strip ne znam, a njemački i britanski- jel' toga uopće bilo?
 
Mika Miš (1936–1941)

Prvi broj „Mike Miša“ pojavio se 21. marta 1936. godine. Vlasnik i izdavač lista bio je Aleksandar J. Ivković a urednik prvih devet brojeva Borivoje Josimović. Od 10. broja njega će zameniti Milutin S. Ignjačević, koji će list uređivati sve do 282. broja kada taj posao preuzima Svetislav B. Lazić. List je izlazio subotom i prodavan je po ceni od jedan dinar. Imao je osam strana formata 21×29 cm, a korice i srednje strane štampane su u tri boje.

„Mika Miš“, koji se u početku zvao „Dečji strip Mika Miš“ startovao je sa četiri stripa: „Mali instruktori“, „Miki spasava Mim iz Abisinskog ropstva” (nevesta imitacija Diznijevog junaka) „Lav, vuk i lisica” prema Dositeju Obradoviću (veoma slaba adaptacija neidentifikovanog domaćeg autora) i „Mika čuva decu malu sa rđavom pravi šalu“. U drugom broju pojavljuju se „Koralno ostrvo“ i „Mika u Beogradu“. Prvi strip će se završiti u 9. a drugi nešto kasnije u 15. broju.

U 7. broju lista, pod naslovom „Kako Spira reklamira“, „Mika Miš“ prvi put objavljuje jedan inostrani strip. Uskoro na stranicama lista primećujemo nekoliko stripova s oznakom „King Fičers sindikata“: „Mali Lule i pametno Cule“ (kasnije objavljen u „Politikinom zabavniku“ kao „Mali bata“), Drejtonova „Princeza mačkica“ i geg-tabla Čika Janga (proslavljenog autora „Blondi“). Zanimljivo je da „Mika Miš“ od prvog broja na naslovnim stranama objavljuje crteže, da bi od tog pravila odstupio od 10. do 12. broja, a nešto kasnije i gotovo u svim brojevima od 22. do 29. Kod pomenutih izuzetaka, list je na naslovnoj strani donosio strip, i to uvek inostranog porekla.
Od 14. broja list se štampa u jednoj boji, ali je zato broj strana povećan sa 8 na 12. U pomenutom broju pojavljuje se i Rejmondov „Flaš Gordon“. Kao i u slučaju lista „Strip“, ni „Mika Miš“ neće predstaviti „Flaša Gordona“ od početka, već ga objavljuje tek od jedanaeste table. Dve nedelje kasnije, u list dospeva još jedan velikan avanturističkog stripa tridesetih godina: „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa, odnosno „Kralj mađioničara“ kako će biti nazvan u 16. broju „Mike Miša“.

Od 24. broja list je počeo da izlazi dva puta nedeljno. Tom prilikom redakcija je izdala sledeće saopštenje: „Za Beograd izlazi utorkom i petkom, a u unutrašnjosti sredom i subotom“.
U 26. broju prvi put se javljaju tri člana budućeg „Beogradskog kruga“: Đorđe Lobačev sa „Carevim glasnikom“ Žila Verna, a Nikola Navojev i Branko Vidić sa „Hajdukovim sinom“ i „Osvajačima severnog pola“. Istovremeno, „Mika Miš“ poklanja poverenje još jednom poznatom junaku američkog stripa – „Briku Bradfordu“ Klarensa Greja. Sledeći, 27. broj lista (od 12. septembra 1936. godine) poslednji je sa datumom na naslovnoj strani. Naredni brojevi će izlaziti bez datuma i tek od 5. januara 1937. godine (61. broj) „Mika Miš“ će ponovo označavati datume izlaska svojih brojeva.

Svoj stvaralački rad u „Miki Mišu“ Nikola Navojev nastavlja stripom „Otmica lepe Turkinje“, dok se u 38. broju prvi put javlja Lajmen Jang sa „Pustolovinama Tima Tajlora“. Četiri broja kasnije, „Mika Miš“ na naslovno) strani najavljuje „Žute gusare“, a u istom broju obaveštava čitaoce o izlasku prvog broja „Zabavnika“, lista koji će ubuduće donositi kompletne epizode stripova prethodno objavljenih u matičnom listu.
U 44. broju Lobačev završava „Carevog glasnika“, a tri broja kasnije okončan je i „Brik Bradford“ u epizodi „Ostrvo smrti“. Biće to istovremeno i definitivan odlazak Grejovog junaka iz „Mike Miša“. U 49. broju list na srednjim stranama donosi „Baka Rodžersa“ Dika Kalkinsa i Filipa Noulena. U 51. broju Žika Mitrović, posle rata poznati filmski režiser, završava svoj prvi strip „Junaci Pavlove ulice“, a Nikola Tišćenko „Banović Strahinju“.

Posle saradnje sa Navojevim u „Osvajačima severnog pola“, Branko Vidić piše novi scenario za strip „Krvna osveta“, koji će počev od 57. broja crtati Đorđe Mali. Dva broja kasnije, veštački je okončan „Bak Rodžers“ i on se takođe više neće pojavljivati u listu.

Poslednji broj „Mike Miša“ u 1936. godim pojavio se 29. decembra, a sa 60. brojem (1. 1. 1937) list ulazi u drugu godinu svog postojanja. U istom broju završavaju se „Žuti gusari“.

Naredni broj lista donosi nekoliko novina: prva i poslednja strana odštampane su u boji, obim je povećan na 20 strana, a prvi put se pojavljuju Čarls Flanders sa „Kraljem konjičke policije“ i Konstantin Kuznjecov sa „romansiranim istorijskim događajem iz naše prošlosti“ pod nazivom „Majka“. I 62. (božićni) broj imaće korice u boji, da bi od sledećeg broja list ponovo bio štampan u jednoj boji i na 16 strana. Sa 67. brojem u list dospeva „Mačak Feliks“ Pata Salivena, a dva broja kasnije „Fantom“ Lija Foka i „Tajni agent X–9“ Čarlsa Flandersa. U ovom periodu „Mika Miš“ je bez pogovora vodeće strip-izdanje u zemlji: „Kralj konjičke policije“ Čarlsa Flandersa, „Fantom“ Lija Foka i Reja Mura, „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa, „Flaš Gordon“ Aleksa Rejmonda, „Tajni agent X–9“ Čarlsa Flandersa, „Mačak Feliks“ Pata Salivena, „Tim Tajlor“ Lajmena Janga i „Dovedite ih žive“ Pola Frema. Čast, jedva prisutnih domaćin stvaralaca, spasava Kuznjecov sa stripom „Majka“.
Sve do 74. broja list neće pretrpeti nikakve izmene, a onda se istovremeno pojavljuju Đorđe Lobačev sa „Dubrovskim“ i Vik Forsajt sa humorističkim stripom „Na Divljem zapadu“. Tri broja kasnije, Kuznjecov završava „Majku“ i već u sledećem javlja se stripom „Kraljević Marko“. 80. broj značajan je po tome što u njemu startuje još jedan budući pripadnik „Beogradskog kruga“ Đuka Janković. Mada je u tom periodu bio ilustrator lista „Vreme“, Janković se veoma ambiciozno predstavio stripom „Tajne abisinskih gudura“, a u narednom broju i svojim novim radom „Toša kao detektiv“.

U 82. broju prvi put se oglašava Ranhner sa obradom Diminog romana „Grof Monte Kristo“ i sada domaći stvaraoci počinju ozbiljno da potiskuju slavnije kolege iz inostranstva. Povratak „Mandraka“ u 84. i uvođenje „Junaka radio patrole“ Čarlija Šmita u sledećem broju samo će privremeno odložiti ono što je već bilo nagovešteno
Mika-mis-broj-41_slika_O_45992705[1].jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top