Стрип је један од мојих хобија и имам више стотина у колекцији. Почео сам као и сви са Бонели стриповима где су Загор, Текс, Дилан Дог и већина других. То је италијанска сртип школа која је осим Италије имала велику популарност на просторима бивше Југославије. То су стрипови које је издавао новосадски "Дневник" у легендарним едицијама "Златна серија" и "Лунов магнус стрип". На свом врхунцу тиражи поједних бројева били су и по неколко стотина хиљада примерака. Захваљујући њима стрип се развијао у онаквој комунистичкој Југославији. Било је и ту цензура и свачега, али чињеница је да су читаве генерације прихватиле стрип као део одрастања.
Нисам сигуран, али мислим да друге земље где је владао комунизам нису имале овако нешто и да се већина са стрипом упознаје тек од 90их година. Захваљујући развоју стрип културе ту има и наших аутора који раде и за странце али који повремено раде и на домаћим стриповима. Бане Керац је креирао легендарну Кет Клоу, имали смо југословенску едицију стрипа Тарзан, Наши људи попут легендарног Микице су радили насловне стране за неке бонелиеве серијале који су издавани код нас.
Тамо почетком 90их у оном лудилу је то престало да излази. Ту се догодио нагли прекид у развоју стрип културе који ће трајати неких 15-ак година. Било је покушаја да се поново почне са издавањем стрипова, али неколико издавача су на истим јунацима који су продавани у огромним тиражима, затварали своје издавачке куће после само неколико бројева. Генерација која је куповала стрипове је одрасла, клинци се нису навукли, није било ни превише пара и то су били неуспеси.
Тек 2007. године појављује се издавачка кућа "Весели четвртак" која поново почиње да издаје омиљене јунаке. Тиражи су десетоструко мањи у односу на златно доба, али успели су да поново пробуде код многих стрипофила носталгију. Успели су да опстану до данас, покренули су велики број едиција. Многа издања су колекционарска, то значи тврдокоричена, скупа, са малим тиражима јер су намењени много мањем тржишту. Ипак су скоро једини који су успели да опстану и на киосцима где продају своје регуларне бројеве. Имају пуно мана, али су најзаслужнији што данас још постоји стрип публика у Србији.
Након њих почео је "Дарквуд" да издаје стрипове. Ко не зна, Дарквуд је легендарна стрипарница на Зеленом венцу, култно место које постоји. Они су од продаје покренули и издаваштво. Јако квалитетна издања имају, пажљиво бирају наслове и ту има и суперхероја и манги и графичких новела и италинанске и француско-белгијске школе. Ипак Дарквуд је мали издавач, замерају му да су нередовни, имају и они мана али гурају.
Од пре неколико година други велики бум на стрип сцени направила је издавачка кућа "Чаробна књига". Они су од издавања књига својој делатности придодали стрипове. Јер стрип публика код нас можда није многобројна, али је фанатична. То значи да ће одвојити од сопствених уста да купи стрип који им се свиђа. Они су до сада издали огроман број стрипова скоро сви жанрови су заступљени. Када се оде код њих у књижару као да се налазиш у Али бабиној пећини. Јако су квалитетни и брзо штанцују стрипове. Наравно и они то раде у некој колекционарској форми, већина стрипова је тврдо коричена, у боји, није баш јефтино, али има своју публику.
Поред њих има још неколико мањих издавача. Сви заједно покривају скоро све квалитетно што излази у свету стрипа. Не знам како је у другим земљама, али овакви какви смо, са ових неколико издавача, заиста имамо избор стрипова каквим мало ко може да се похвали. Посебно је за похвалу квалитет издања који превазилази многе друге земље. Ако се овоме дода да и у Хрватској има неколико врхунских издавача, где се често преклапају наслови али где има нешто што овде не излази, а лако је доступно, то значи да је понуда стрипова у земљама бивше Југославије богата. На жалост стрип публика није богата ни по броју нити по џепу, али понављам, фанатична је и верна.
Иначе љубитељи стрипова и колекционари су прилично чудне лобање, али то је нека друга прича. Оно што је битно да се напомене да је окосница тог неког тржишта баш моја генерација која је на стриповима одрастала 70их и 80их, а која се реактивирала када су почели поново да излазе. Само што сада више нису само читаоци већ и колекционари, дакле није више битно само да прочиташ нешто, већ и да поседујеш.
