Strip je umetnost ili nije

Poli46

Stara legenda
Poruka
78.772

Šta je to strip?​

Reč „strip“ na engleskom znači „traka“ (jer se priča pripoveda u trakama), ali je termin u engleskom
jeziku koji se prevashodno koristi za stripove „comics“ ili „comicbooks.“ Premda ovakav naziv
sugeriše izvesnu povezanost sa komedijom, humor nije nešto što je nužno svojstveno ovom žanru.
Ovaj naziv se pre svega koristi da označi tip periodične publikacije čija se priča predstavlja
kombinacijom slika i teksta
.
636005865294625933-336799963_comicbooks-550x305.jpg

Zanimljivo je da su nazivi za stripove u različitim jezicima prilično maštoviti. Tako ih Francuzi zovu
bandes dessinées“ što znači „nacrtane trake,“ Italijani „fumetti“ što bi se prevelo kao „oblačići dima“
(to se najpre odnosi na oblačiće koji nose tekst u stripovima), a Španci pak „historietas“ što znači „pričice.“

Na Japanskom, izraz za strip glasi „manga“ što je najpre značilo „duhovite skice,“ ali je zatim poprimilo
neutralnije značenje pa se danas može odnositi na stripove generalno. Ostatak sveta, pak, pod izrazom
„manga“ podrazumeva posebnu vrstu stripa i animacije koja dolazi iz Japana.

Prvi stripovi vezani su za zabavne dodatke dnevnim ili nedeljnim novinama 30-ih godina prošlog veka
koji su najpre bili namenjeni deci i adolescentima. U sredini novina nalazio bi se duplo manji format koji
se nazivao panel (jer je glavni format presavijan na pola kako bi se uštedeo papir), a na tim stranicama
umetnici bi crtali zanimljive skečeve.
 
Poslednja izmena:

Poli46

Stara legenda
Poruka
78.772

Era superheroja​

Poslednje godine tridesetih zabeležiće pojavu Supermena i Betmena. Nil Adams, umetnik
koji je jedan od njihovih tvoraca, kasnije je izjavio kako su njih dvojica zapravo dve krajnje
tačke na jednoj osi, a da svi superheroji koji su kasnije nastali orbitiraju negde između njih
dvojice.

Ipak, mora se napomenuti da je u tim početnim godinama Supermen taj koji je bio veći
hit među publikom
. Supermen i sve što je bilo u vezi sa njim (od stripova, preko TV serija
i crtaća, pa kasnije i do prvih filmova) smesta je beležilo nezapamćen uspeh.
ComicBookBurning-NH-13Dec1954-590x854-380x550.jpg

Kriza počinje 50-ih godina, i to tačnije 1953-e godine kada američki Senat osniva
Komitet za maloletničku delikvenciju. Stripovi dospevaju u vidno polje ovog komiteta
kada Frederik Vertam, inače psiholog, objavljuje svoju knjigu Zavođenje nevinih
(Seduction of the Innocent). U njoj on je optužio stripove i njihove autore za podsticanje
mladih na nelegalno ponašanje
, pre svega zbog ogromne popularnosti koju su
krimi i horor stripovi imali nakon završetka Drugog svetskog rata.
KRCU_AY-ComicsCodeStamp_2009_1.png

Javnost je o ovome raspravljala do te mere da je čitava stvar dospela pred Kongres,
te se tako stripovima sudilo onako kako se u istoriji sudilo pojedinim zabranjivanim knjigama. Hajka je i pre tog suđenja dobila tolike razmere da su stripovi bili javno
spaljivani na lomačama širom Amerike
.

U pokušaju da se strip spase kao žanr, zajednica izdavača stripova osniva samoregulativno
telo pod nazivom The Comics Code Authority
, ili skraćeno CCA, koje je trebalo da
pregleda sadržaj stripova i cenzuriše potencijalno problematične delove.
 

Poli46

Stara legenda
Poruka
78.772

Zlatno doba stripova​

Novi talas neverovatne popularnosti strip duguje pre svega umetnicima koji su 50-ih
i 60-ih bili uključeni u stvaranje novih izdanja. Pod uticajem filmova i razvoja kinematografije,
i strip umetnici kreću da na svoje prozorčiće primenjuju određene filmske tehnike.
Tako vodeći umetnici uvode zanimljivije kadrove, pomeraju uglove iz kojih se scene posmatraju,
te čine strip življim i uzbudljivijim.

DC se u to doba uveliko uspostavio kao vodeća imperija. Kako je tadašnje rukovodstvo
imalo sluha za novonastali talas popularnosti naučne fantastike, oni se odlučuju da ponovo
pokrenu nakratko ugašene serije junaka kao što su Fleš (Flash) ili Zeleni fenjer (Green Lantern)
i da opišu njihovo poreklo oslanjajući priču na tradiciju naučne fantastike.

Ima još mnogo toga..ali da čujem vas koji ste ljubitelji stripa,šta mislite da li je strip
umetnost ili ne?
Imamo i Jugoslovensku i Srpsku tradiciju stripa,pa hajde pričajte vi..
 

fobos11

Iskusan
Poruka
5.572
Данас се за стрип каже неформално да је у питaњу "девета уметност". Дакле има велики број људи који га сматрају уметношћу, као што има и велики број оних који га и даље сматрају обичном клиначком забавом и јефтиним и плитким штивом.

Мој став је да није сваки стрип уметничко дело, али постоје стрипови који могу да стану уз раме са појединим књигама, филмовима, сликама. Суперхеројштина је само једна од форми стрипа, као и јапанске манге, али постоји толико стрип-серијала који нису толико познати а који пробијају границе. Чак и у суперхеројском жанру има врхунских и квалитетних прича, посебно ако на њима раде неки аутори попут Алана Мура, па и Нила Гејмена.
 

Poli46

Stara legenda
Poruka
78.772
Данас се за стрип каже неформално да је у питaњу "девета уметност". Дакле има велики број људи који га сматрају уметношћу, као што има и велики број оних који га и даље сматрају обичном клиначком забавом и јефтиним и плитким штивом.

Мој став је да није сваки стрип уметничко дело, али постоје стрипови који могу да стану уз раме са појединим књигама, филмовима, сликама. Суперхеројштина је само једна од форми стрипа, као и јапанске манге, али постоји толико стрип-серијала који нису толико познати а који пробијају границе. Чак и у суперхеројском жанру има врхунских и квалитетних прича, посебно ако на lošem ukusu њима раде неки аутори попут Алана Мура, па и Нила Гејмена.
Nije ni svaka slika umetničko delo..i daleko je od umetnosti..Kičeraj vlada velikim delom
današnje umetnosti,sve u cilju brze zarade i povlađivanja lošem ukusu.
 

fobos11

Iskusan
Poruka
5.572
Ми на нашим просторима имамо одличне ауторе који су још у оно златно време стрипа радили и код нас и у иностранству. Тренутно завршавам серијал "Скалпирани", један од бољих графичких новела које сам читао. Серијал је осмислио Џејсон Арон, а цртач је наш човек, Рајко Милошевић Гера. Наравно, са наших простора је најпознатији Бане Керац, али има и много других који су оставили траг.
 

Poli46

Stara legenda
Poruka
78.772
Ми на нашим просторима имамо одличне ауторе који су још у оно златно време стрипа радили и код нас и у иностранству. Тренутно завршавам серијал "Скалпирани", један од бољих графичких новела које сам читао. Серијал је осмислио Џејсон Арон, а цртач је наш човек, Рајко Милошевић Гера. Наравно, са наших простора је најпознатији Бане Керац, али има и много других који су оставили траг.
Hajde pomogni mi na ovoj temi,jer ovo baš nije moja "specijalnost"
 

fobos11

Iskusan
Poruka
5.572
Стрип је један од мојих хобија и имам више стотина у колекцији. Почео сам као и сви са Бонели стриповима где су Загор, Текс, Дилан Дог и већина других. То је италијанска сртип школа која је осим Италије имала велику популарност на просторима бивше Југославије. То су стрипови које је издавао новосадски "Дневник" у легендарним едицијама "Златна серија" и "Лунов магнус стрип". На свом врхунцу тиражи поједних бројева били су и по неколко стотина хиљада примерака. Захваљујући њима стрип се развијао у онаквој комунистичкој Југославији. Било је и ту цензура и свачега, али чињеница је да су читаве генерације прихватиле стрип као део одрастања.

Нисам сигуран, али мислим да друге земље где је владао комунизам нису имале овако нешто и да се већина са стрипом упознаје тек од 90их година. Захваљујући развоју стрип културе ту има и наших аутора који раде и за странце али који повремено раде и на домаћим стриповима. Бане Керац је креирао легендарну Кет Клоу, имали смо југословенску едицију стрипа Тарзан, Наши људи попут легендарног Микице су радили насловне стране за неке бонелиеве серијале који су издавани код нас.

Тамо почетком 90их у оном лудилу је то престало да излази. Ту се догодио нагли прекид у развоју стрип културе који ће трајати неких 15-ак година. Било је покушаја да се поново почне са издавањем стрипова, али неколико издавача су на истим јунацима који су продавани у огромним тиражима, затварали своје издавачке куће после само неколико бројева. Генерација која је куповала стрипове је одрасла, клинци се нису навукли, није било ни превише пара и то су били неуспеси.

Тек 2007. године појављује се издавачка кућа "Весели четвртак" која поново почиње да издаје омиљене јунаке. Тиражи су десетоструко мањи у односу на златно доба, али успели су да поново пробуде код многих стрипофила носталгију. Успели су да опстану до данас, покренули су велики број едиција. Многа издања су колекционарска, то значи тврдокоричена, скупа, са малим тиражима јер су намењени много мањем тржишту. Ипак су скоро једини који су успели да опстану и на киосцима где продају своје регуларне бројеве. Имају пуно мана, али су најзаслужнији што данас још постоји стрип публика у Србији.

Након њих почео је "Дарквуд" да издаје стрипове. Ко не зна, Дарквуд је легендарна стрипарница на Зеленом венцу, култно место које постоји. Они су од продаје покренули и издаваштво. Јако квалитетна издања имају, пажљиво бирају наслове и ту има и суперхероја и манги и графичких новела и италинанске и француско-белгијске школе. Ипак Дарквуд је мали издавач, замерају му да су нередовни, имају и они мана али гурају.

Од пре неколико година други велики бум на стрип сцени направила је издавачка кућа "Чаробна књига". Они су од издавања књига својој делатности придодали стрипове. Јер стрип публика код нас можда није многобројна, али је фанатична. То значи да ће одвојити од сопствених уста да купи стрип који им се свиђа. Они су до сада издали огроман број стрипова скоро сви жанрови су заступљени. Када се оде код њих у књижару као да се налазиш у Али бабиној пећини. Јако су квалитетни и брзо штанцују стрипове. Наравно и они то раде у некој колекционарској форми, већина стрипова је тврдо коричена, у боји, није баш јефтино, али има своју публику.

Поред њих има још неколико мањих издавача. Сви заједно покривају скоро све квалитетно што излази у свету стрипа. Не знам како је у другим земљама, али овакви какви смо, са ових неколико издавача, заиста имамо избор стрипова каквим мало ко може да се похвали. Посебно је за похвалу квалитет издања који превазилази многе друге земље. Ако се овоме дода да и у Хрватској има неколико врхунских издавача, где се често преклапају наслови али где има нешто што овде не излази, а лако је доступно, то значи да је понуда стрипова у земљама бивше Југославије богата. На жалост стрип публика није богата ни по броју нити по џепу, али понављам, фанатична је и верна.

Иначе љубитељи стрипова и колекционари су прилично чудне лобање, али то је нека друга прича. Оно што је битно да се напомене да је окосница тог неког тржишта баш моја генерација која је на стриповима одрастала 70их и 80их, а која се реактивирала када су почели поново да излазе. Само што сада више нису само читаоци већ и колекционари, дакле није више битно само да прочиташ нешто, већ и да поседујеш.
 

Poli46

Stara legenda
Poruka
78.772
Стрип је један од мојих хобија и имам више стотина у колекцији. Почео сам као и сви са Бонели стриповима где су Загор, Текс, Дилан Дог и већина других. То је италијанска сртип школа која је осим Италије имала велику популарност на просторима бивше Југославије. То су стрипови које је издавао новосадски "Дневник" у легендарним едицијама "Златна серија" и "Лунов магнус стрип". На свом врхунцу тиражи поједних бројева били су и по неколко стотина хиљада примерака. Захваљујући њима стрип се развијао у онаквој комунистичкој Југославији. Било је и ту цензура и свачега, али чињеница је да су читаве генерације прихватиле стрип као део одрастања.

Нисам сигуран, али мислим да друге земље где је владао комунизам нису имале овако нешто и да се већина са стрипом упознаје тек од 90их година. Захваљујући развоју стрип културе ту има и наших аутора који раде и за странце али који повремено раде и на домаћим стриповима. Бане Керац је креирао легендарну Кет Клоу, имали смо југословенску едицију стрипа Тарзан, Наши људи попут легендарног Микице су радили насловне стране за неке бонелиеве серијале који су издавани код нас.

Тамо почетком 90их у оном лудилу је то престало да излази. Ту се догодио нагли прекид у развоју стрип културе који ће трајати неких 15-ак година. Било је покушаја да се поново почне са издавањем стрипова, али неколико издавача су на истим јунацима који су продавани у огромним тиражима, затварали своје издавачке куће после само неколико бројева. Генерација која је куповала стрипове је одрасла, клинци се нису навукли, није било ни превише пара и то су били неуспеси.

Тек 2007. године појављује се издавачка кућа "Весели четвртак" која поново почиње да издаје омиљене јунаке. Тиражи су десетоструко мањи у односу на златно доба, али успели су да поново пробуде код многих стрипофила носталгију. Успели су да опстану до данас, покренули су велики број едиција. Многа издања су колекционарска, то значи тврдокоричена, скупа, са малим тиражима јер су намењени много мањем тржишту. Ипак су скоро једини који су успели да опстану и на киосцима где продају своје регуларне бројеве. Имају пуно мана, али су најзаслужнији што данас још постоји стрип публика у Србији.

Након њих почео је "Дарквуд" да издаје стрипове. Ко не зна, Дарквуд је легендарна стрипарница на Зеленом венцу, култно место које постоји. Они су од продаје покренули и издаваштво. Јако квалитетна издања имају, пажљиво бирају наслове и ту има и суперхероја и манги и графичких новела и италинанске и француско-белгијске школе. Ипак Дарквуд је мали издавач, замерају му да су нередовни, имају и они мана али гурају.

Од пре неколико година други велики бум на стрип сцени направила је издавачка кућа "Чаробна књига". Они су од издавања књига својој делатности придодали стрипове. Јер стрип публика код нас можда није многобројна, али је фанатична. То значи да ће одвојити од сопствених уста да купи стрип који им се свиђа. Они су до сада издали огроман број стрипова скоро сви жанрови су заступљени. Када се оде код њих у књижару као да се налазиш у Али бабиној пећини. Јако су квалитетни и брзо штанцују стрипове. Наравно и они то раде у некој колекционарској форми, већина стрипова је тврдо коричена, у боји, није баш јефтино, али има своју публику.

Поред њих има још неколико мањих издавача. Сви заједно покривају скоро све квалитетно што излази у свету стрипа. Не знам како је у другим земљама, али овакви какви смо, са ових неколико издавача, заиста имамо избор стрипова каквим мало ко може да се похвали. Посебно је за похвалу квалитет издања који превазилази многе друге земље. Ако се овоме дода да и у Хрватској има неколико врхунских издавача, где се често преклапају наслови али где има нешто што овде не излази, а лако је доступно, то значи да је понуда стрипова у земљама бивше Југославије богата. На жалост стрип публика није богата ни по броју нити по џепу, али понављам, фанатична је и верна.

Иначе љубитељи стрипова и колекционари су прилично чудне лобање, али то је нека друга прича. Оно што је битно да се напомене да је окосница тог неког тржишта баш моја генерација која је на стриповима одрастала 70их и 80их, а која се реактивирала када су почели поново да излазе. Само што сада више нису само читаоци већ и колекционари, дакле није више битно само да прочиташ нешто, већ и да поседујеш.
Dakle tako stvari stoje. Ipak entuzijasti još postoje.Da li animirani filmovi mogu da zamene
stripove ili se to već dogodilo kod mladih generacija.?
 

fobos11

Iskusan
Poruka
5.572
Dakle tako stvari stoje. Ipak entuzijasti još postoje.Da li animirani filmovi mogu da zamene
stripove ili se to već dogodilo kod mladih generacija.?

Моје мишљење је да су развојем интернета и улагањем у филмске спектакле, филмови погодили стрипове. Са друге стране млађи се на стрипове навуку путем филма, посебно овог суперхеројског жанра. Па неки знају од тога да почну а онда да уплове и у друге жанрове. Наравно, тај број није велики. Код нас окосницу стрип поклоника чине људи старији од 40 година који су одрастали уз стрипове. Хвала Богу постоје и те млађе генерације, али то су мали бројеви. Са малим тржиштем стрип више није производ који може да се продаје на трафици, као што је било некада. Зато је од те неке масовне забаве он постао више намењен колекционарима. Ово не говорим за приче, већ за то како су направљена та издања, у тврдим корицама, у боји, са високом ценом. Тачно намењени одређеној публици.

Иначе доказ да је код нас носталгија један од основа љубави према стрипу, макар за моју генерацију, доказ је и едиција "Нова златна серија" коју је пре три године почео да издаје "Весели четвртак". У принципу то су исти јунаци које смо читали када смо били клинци, које су они издавали у својим регуларним и колекционарским едицијама у малим тиражима. А та нова Златна серија направљена је у ретро издању, са оном златном или како ми кажемо, жутом траком на левој страни која је красила стару едицују од краја 60их до престанка 90их. Само због тих ретро детаља они су успели да распродају читаве тираже, који су и даље мањи него ономад, али већи него иначе. Људи су визуелно препознали и ваљда због носталгије куповали то издање, посебно ако у њему изађе Загор као најпопуларнији херој. И не само у Србији, већ је то издање тражено и у Хрватској, БиХ, Црној Гори.

У случају Србије, односно простора бивше Југославије, та носталгија има огроман утицај у односу према стрип култури.
 

vučji čopor

Legenda
Poruka
62.216
Без обзира на још увек постојећу дилему да ли је стрип уметност или не, двадесети век се и код врло озбиљних истраживача дефинише као век стрипа.
Од самог почеткасредином двадестог века стрип је жанровски покрио све генерације једне породице, као што је поднаслов ПОЛИТИКИНОГ ЗАБАВНИКА то врло тачно дефинисао да је намењен онима " Од седам до седамдесет седам година".

julija-dzons-5425636331209-71794532619.jpg

Издавачи новина су то препознали као што показује горња слика.
Колико је стрип био моћан показује баш наш пример. После рата када је све од пре рата у складу са револуционарним променама било забрањено или скрајнуто, изашао је репринт издања Политикиног забавника.
Могу да дам и сопствени пример. Основна мотивација да научим да читам пре школе је била да могу да читам стрипове.
 

vučji čopor

Legenda
Poruka
62.216
Поред Мики Мауса и Паје Патка из Дизнијеве куће било је и сијасет других стрипова за децу. Свемир и свемирска истраживања је неприкосновено покривао Флаш Гордон Алекса Рејмонда.
Flas-Gordon-Flash-Gordon-3-Aleks-Rejmond-Al_slika_XL_68891899.jpg


А женску популацију Јулија Џонс

Јулија Џонс.jpg
 
Poslednja izmena:

Poli46

Stara legenda
Poruka
78.772
Andrija Maurović
Rođen 1901. godine u mjestašcu Muo kod Kotora, Maurović djetinjstvo provodi u Dubrovniku,
gde pohađa osnovnu školu i klasičnu gimnaziju, bio je loš đak, ali su mu "zbog lijepog crtanja
sve opraštali". U mladosti je imao više neugodnih nego ugodnih doživljaja i vjerovatno su ta neugodna iskustva potakla njegov borbeni duh. Po dolasku u Zagreb 1922. godine upisuje se
na Akademiju likovnih umetnosti. Izdržava se pretežno vlastitim radom. Ilustrira i oprema knjige, brošure dnevne i tjedne novine, izrađuje plakate, oglase i slično.
andrija-maurovic.jpg

Maurovićev rad na stripu počinje 1935. godine
Dotad se već iskazao kao plodan i izgrađen autor, čije su slikarske i crtačke tehnike bile
prilagođene tadašnjim mogućnostima tiska, a njegove grafički privlačne kompozicije odlikuju
se virtuoznim crtežima, vešto sročenim scenarijem i filmskom dramaturgijom. U dnevniku "Novosti" i tjedniku "Oko" Maurović je potpisao niz stripova različitih žanrova, od vizionarske fantastike ("Podzemna carica", "Ljubavnica sa Marsa", Ognjem i mačem",
"Zlatarevo zlato"
), do variranja avanturističko egzotičnih ("Plijen demona džungle", "Razbojnikova vjerenica") i nacionalnih motiva ("Marta i medvjed").
 

Poli46

Stara legenda
Poruka
78.772
Čini se da se Mauroviću tematika Divljeg zapada posebno svidjela, jer joj se u svojim stripovima
više puta vraćao, i to svaki puta nadahnuto i iskreno, nikad se ne ponavljajući. U većini njegovih vesterna ("Gospodar zlatnih vregova", "Posljednja pustolovina Starog Mačka", "Tvrđava smrti", "Sablast zelenih močvara" iz 1937, "Povratak Starog Mačka" iz 1967) središnji likovi
su tajanstveni pravednik Crni Jahač, pesnik lutalica Polagana Smrt i simpatični tvrdoglavi
starkelja Stari Mačak alias Old Mickey, koji je specifičnim načinom komuniciranja i korištenjem
crnog humora vezao za sebe nekoliko generacija čitalaca
93ffef44fe99424e67739511a58b0f15andrija maurović stari mačak.jpg

Andrija Maurović -Stari mačak
 

Poli46

Stara legenda
Poruka
78.772
Godine 1951. i 1952. Maurović je bio plodan kao u svojim najboljim, Predratnim danima. Najpre u omladinskom listu "Horizont" po vlastitom scenariju objavljuje strip adaptaciju Jacka Londona "Meksikanac", a zatim slede zanimljiva ostvarenja "Opsada Zadra", "Tri dječaka", "Cvijet u kamenu", "Baš-Čelik" i vestern "jahači rumene kadulje" po Zaneu Greyu. Istodobni za "Horizontov zabavnik" Maurović crta "Brodolomce na otoku Mega", novu verziju "Trojice u mraku", "Crvene orače", strip koji je mnogo obećavao, ali je nažalost ostao ne dovršen,
slično kao "Plantaža Beranda", koja je izlazila u "Vjesnikovu zabavnom tjedniku".
U više intervjua stari majstor je isticao da su ti stripovi crtački i tehnički dotjeraniji od onih ranijih,
a mi to namerno spominjemo zato što su u gotovo svim kritičko-teoretskim pristupima Maurovićevi posleratni dometi ostajali nezabilježeni ili su samo usputno navedeni. Ne znamo tome razlog, kada je u njima, ako ništa drugo, takođe uočljiva sloboda poteza i originalnost stila. Bolest, uzrokovana između ostalog i neurednim usamljeničkim životom, nagriza Maurovićevo zdravlje i on se boji da
će oslepeti.
7c8c9863b526ca3ff53288da6ceaadecandrija maurovic comic.jpg

Andrija Maurović- comic
Maestralni crtač i umetnik..
 

vučji čopor

Legenda
Poruka
62.216
У периоду између два Светска рата Београд није ни мало заостајао за светским стрип центрима ни по квалитету стрипова , ни по часписима и новинама где је објављиван.
У свему томе је незаобилазан Јуриј - Ђорђе Лобачев са својим опусом.
Рођен у Скадру 1909. где му је отац био на служби као руски конзул Гимназију и факултет завшио у Београду а илустрацијама и стрипом почиње да се професионално бави од 1934. године. Један је утемељивача " Београдског круга".

teaserbox_37440403.jpg


Стриопове је објављива у "Панорами" " и ревијама " Мика Миш" , "Микијево царство","Политикином забавнику " итд. У Француској му је 1939. године објављен стрип " Princesse Thanit Ru" у часопису AVENTURES.
Предлошци за стрипове су му биле народне приче, историјски догађаји и личности, бајке, као "Биберче" и " Барон Михаузен "
И ако је био један од ослободилца Београда титоистичке власти су га протерале у Румунију у време инфорбироа одакле се преселио у Сенкт Петерсбург где је умро 2002 године

djordje-lobacev.jpg
 
Poslednja izmena:
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.