Quantcast

СТРАТФОР: Српска спољна политика је шизофрена

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.144
STRATFOR: Srpska spoljna politika je šizofrena


Predsjednik Srbije Boris Tadić (L), ministar inostranih poslova

Vuk Jeremić (S) i premijer Mirko Cvetković (D)

26.08.2009
Branka Trivić



Spoljnopolitička strategija Srbije šizofreno oscilira između Zapada i Istoka, ali je dugoročnije osuđena na neuspeh jer Srbija više nema isti geopolitički značaj kao bivša Jugoslavija, navodi se u analizi američke agencije za strateška istraživanja STRATFOR.

Svesnu strategiju Beograda da obnovi političku orijentaciju iz vremena hladnog rata uspostavljajući se kao ključni most između Istoka i Zapada najbolje odslikavaju Tadićeva poseta Kini i predlog Beograda da bude domaćin jubilarnog samita Pokreta nesvrstanih 2011. godine povodom 50. godišnjice osnivanja tog pokreta, kaže za Radio Slobodna Evropa Marko Papić, autor STRATFOR-ove analize, ali upozorava:

“U pogledu geografije i demografije, današnja Srbija ne može da se poredi sa bivšom Jugoslavijom. Stanovništvo bivše Jugoslavije bilo je tri puta brojnije nego stanovništvo današnje Srbije. U pogledu geostrateškog položaja, bivša Jugoslavije je dominirala skoro čitavim Balkanskim poluostrvom ili njegovim najvažnijim delom, a imala je i pristup moru. Njena armija je bila mnogo veća, jača i efikasnija. Dakle, te dve zemlje se uopšte ne mogu porediti. Pitanje je, dakle, da li današnja Srbija, sa populacijom, geografskim i geostrateškim položajem koje ima, može biti privlačnan partner za nesvrstane zemlje u onoj meri u kojoj je to bila bivša Jugoslavija 60-ih I 70-ih godina? Jedna stvar je organizovati samit u Beogradu, a sasvim druga uspostaviti se kao lider među nesvrstanima. Znate, ako razgovarate sa bivšim jugoslovenskim diplomatama koji se sećaju 60-ih I 70-oh,, oni će vam reći da su sve članice nesvrstanih u Ujedinjenim nacijama čekale kako će glasati jugoslovenski ambasador, pa su u skladu sa tim i one glasale. Toliki uticaj je imala stara Jugoslavija u pokretu nesvrstanih. Takav politički uticaj Srbija ne može više ostvariti.”

Marko Papić kaže i da je ideja da Srbija može profitirati kao most između Istoka i Zapada, most između Rusije i Evropske unije, zasnovana na pogrešnom razumevanju geopolitičkog pejzaža 2009. godine.

“To je pogrešno. U 60-im I 70-im stara Jugoslavije jeste koristila svoju poziciju u trgovini sa Rusijom, tako da je zapadne proizvode izvozila u Rusiju. Danas, međutim, vi imate Nemačku i Rusiju koje imaju izvanredne direktne odnose i oni stalno napreduju. Dakle, zašto bi Evropskoj uniji trebala Srbija kad već ima Nemačku koja ima odlične trgovinske odnose sa Rusijom. Pogledajte Angelu Merkel, nemačku kancelarku, koja lobira za posao prodaje OPEL-a kanadsko-ruskoj kompaniji. Ona, dakle, aktivno lobira za ruski biznis u Nemačkoj. To je radio i bivši kancelar Gerhard Šreder je to radio. I kad to vidite, zaista je smešno verovati da bi Srbija mogla da igra neku posredničku ulogu.”

Upitan nije li primarni okidač širenja srpskih spoljnopolitičkih prioriteta ka Istoku i ka nesvrstanima lobiranje Srbije da što manje zemalja tog dela sveta prizna Kosovo, Papić kaže:

“Definitivno da. U analizi smo, štaviše, ustanovili da je ova politika Beograda rezultirala i nekim taktičkim uspesima, kao što je usvajanje rezolucije Ujedinjenih nacija da Međunarodni sud pravde izrazi mišljenje o ulilateralnoj deklaraciji o nezavisnosti Kosova. Na putu pridobijanja Ujedinjenih nacija da izglasa tu rezoluciju Srbija je bila suočena sa ogromnim pritiscima Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Za uspeh koji je ostvarila može zahvaliti politici oživljavanja odnosa sa nesvrstanim zemljama. Dakle, nije sporno da je ovo u taktičkom smislu bio uspeh. Međutim, verovanje da to može postati koherentna spoljna politika Srbije i da se ona zasniva na geopolitičkom pejzažu u kojem se zemlja danas nalazi – jeste velika iluzija”.

Upitan nije li neobično da srpska politička elita ne uviđa da današnja Srbija nije isto što i nekadašnja Jugoslavija, Papić kaže:

“Vlada Srbije verovatno razume da ovakva spoljna politika dugoročno nije održiva, ali ona je upotrebljava kao veoma korisno sredstvo unutrašnje politike, s obzirom na to da je politički korpus u Srbiji veoma podeljen i pocepan. Stavovi o mnogim pitanjima su suprotstavljeni, kako u unutar vladajuće koalicije, tako i u opoziciji, pa čak i unutar Tadićeve vladajuće Demokratske stranke – recimo po pitanju ulaska Srbije u NATO. Zato što je unutrašnja politika tako izfragmentisana, ovakva neodređena spoljna politika je pogodno sredstvo da se neutralizuju strahovi raznih društvenih I političkih segmenata društva”.

Papić ocenjuje da će Srbija ipak morati da sačeka čvrstu političku ruku kod kuće pre nego što uspe da uobliči jasnu politiku u inostranstvu.

Ocenjuje da je Srbija u svojim nastojanjima slična Francuskoj koja je pokušala da nastavi degolističku nezavisnu spoljnu politiku i posle hladnog rata.

Za razliku od Pariza, međutim, koji je izborom Nikole Sarkozija za predsednika stavio degolizam ad acta, Beograd, po rečima Papića, nastavlja da svoju geopolitičku strategiju zasniva na političkoj geografiji koja više ne postoji.

Upitan da li je u ovom spoljnopolitičkom gledanju Srbije na sve četiri strane sveta možda na delu i rezonovanje ovdašnje vlasti da treba kupiti što više vremena i držati što više pitanja otvorenim dok traje proces menjanja geopolitičke mape sveta – na kojoj polako jačaju zemlja tzv. BRIK-a – Brazil, Rusija, Indija I Kina na uštrb SAD kao jedine globalne svetske sile, Papić kaže da i taj element treba uzeti u obzir.

“Kupovanje vremena možda i ima nekog rezona, ali ja bih to pitanje malo okrenuo i upitao: da li Srbija i uspeva da tako drži sve opcije otvorenim?

Ono što ja vidim da Beograd radi jeste sledeće: pošto proces evrointegracija ne ide tako brzo kako se očekivalo, zbog usporavanja procesa proširenja od strane Brisela, ali i kašnjenja i dvoumljenja od strane Srbije, dakle, pošto se shvata da će proces evrointegracije trajati mnogo duže, Srbija odlučuje da drži na stolu više opcija. I upravo tu ova strategija stupa na scenu. Predsednik Tadić ide u Kinu. Kalkulacija je da, u najmanju ruku, ne boli pokazati Kini da je dobrodošao partner u situaciji kad Srbija gleda ka Evropskoj uniji, a nije sigurna da li je Evropska unija zaista želi - pošto o tome ne šalje nikakve ozbiljne signale. U toj situaciji čovek može rezonovati da je to I najbolja strategija koja Beogradu stoji na raspolaganju. Možda će ta strategija biti korisna I u nešto daljoj perspektivi, ukoliko veze unutar Evropske unije počnu da popuštaju, ukoliko se, dakle, ispostavi da Evropska unija nije nešto zauvek dato I zadato, kao što se mnogima sada čini. Uzgred budi rečeno, mi u STRATFOR-u tako nešto I predviđamo poslednjih deset godina. Dakle, ako se u sledećih 15-20 godina obistini da taj cement Evrospke Unije počne da puca, pa se unutar nje uspostave dve grupe zemalja – tvrdo zapadnoevropsko jezgro I skorašnje članice iz grupe srednjeevropskih država - u takvoj situaciji Srbija ne bi bila okružena zemljama koherentne alijanse kao što je danas – pa bi tada ova strategija možda mogla početi da isplaćuje dividende.”

“Ipak, ovde moramo da se vratimo na ključno pitanje sa početka priče: s obzirom na to da nema uticaj koji je imala bivša Jugoslavija u 60-im I 70-im godinama, da bi podigla svoje akcije na nivo koji je imala nekadašnja Jugoslavija, Srbija bi morala da se čvrsto opredeli za regionalne integracije, što znači da bi morala da ponovo gradi neku vrstu “jugosfere”. Dakle, Beograd će imati veliki problem ako ne shvati da jedini put koji vodi do većeg geostrateškog značaja ide preko ponovnog integrisanja sa Bosnom I Hercegovinom, sa Hrvatskom, sa Crnom Gorom, sa Makedonijom. Drugim rečima da bi strategija koju Srbija ima funkcionisala internacionalno, ona mora najpre da profunkcioniše regionalno. Dakle, jedini način da Beograd postane poželjniji međunarodni partner jeste da se ponovo nađe u široj balkanskoj grupaciji zemalja. Na kraju krajeva, mora se shvatiti da su sve zemlje bivše Jugoslavije, pojedinačno gledano, liliputanske države i da sa veličinom teritorija koje imaju ne mogu ostvariti značajniji međunarodni respekt. Zaista, nije samo u interesu Srbije da ovo shvati nego je u interesu i svih ostalih zemalja u regionu Zapadnog Balkana.”
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.144
Ako bi se obistinilo STRATFOR-ovo predviđanje da veze unutar prostora Evropske unije za 15-20 godina zaista počnu da slabe, sagovornik Radija Slobodna Evropa smatra da bi, geopolitički gledano, upravo tada bilo u interesu zemalja Zapadnog Balkana da ojačaju unutarregionalne veze.

“Zapadni Balkan nije samo granični region između Rusije i Zapada nego i između Zapada i Turske. STRATFOR već pet godina predviđa da će Turska izrasti do statusa zavidne geopolitičke regionalne sile i postati mnogo značajniji spoljnopolitički igrač. Na Bliskom i Srednjem Istoku Sjedinjene Države ni sada ne mogu ništa postići bez Turske, posebno u Iraku. Turski uticaj na Balkanu takođe je prisutan, a biće sve prisutniji. Veoma je moguće da za 15-20 godina Turska, zapadna Evropa I Rusija postanu pođednako jaki spoljnopolitički faktori. U takvoj situaciji bilo bi veoma značajno da Zapadni Balkan pokaže da je region koji je izgradio koherentnu i jedinstvenu spoljnu politiku. Međutim, da bi se to postiglo, nužno je prevazići postojeće razlike i lokalna suparništva, a u ovom trenutku ne čini se da ima ozbiljnih signala da se u tom pravcu i radi”.

**********************************************

Хехехе... баш их је БоТа наљутио...

Да ли је ово истраживање агенције Страдфор по вашем мишљењу израз љутње на Б.Тадића што одустаје од вазалства САД или је ипак љутња што је Србија прва јЕвропска држава која је склопила стратешки споразум са Кином ???

Какво је ваше мишљење о будућности Србије у ситуацији КАДА ЈЕ СЕБИ ПОСТАВИЛА ЧЕТИРИ СТУБА СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ
 

Schutz

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.293
Spoljnopolitička strategija Srbije šizofreno oscilira između Zapada i Istoka, ali je dugoročnije osuđena na neuspeh jer Srbija više nema isti geopolitički značaj kao bivša Jugoslavija, navodi se u analizi američke agencije za strateška istraživanja STRATFOR.
Samo totalna dileja i diletant može misliti da danas postoji nekakva politička polarizacija istok <> zapad. Rusija i SAD su kapitalističke zemlje, otvorena društva zasnovana na slobodnom tržištu. Prema tome, nema nikakve polarizacije, još od propasti komunizma i raspada SSSR-a. Jedino Kina kao polu-komunistička zemlja može da bude neka alternativa.

Konfrontacije SAD <> Rusija su samo u vojnom smislu, i to iz razloga što se i jedna i druga država plaše da ih ne napadne druga. Ali Medvedev i Obama su podržali akciju "svet bez nuklearnog oružja", a i razgovori na tu temu će se odvijati, tako da više neće biti napetosti ni u vojnom smislu.

Tako da ne postoji to oscilovanje istok-zapad, jer je sve kao jedno, osim Kine, koja ima različit ekonomski i politički sistem od SAD-a i Rusije.
Ne možemo mi da osciliramo između nečeg što ne postoji, tako da je tekst STRATFORA glupost.
 

Sanovnik

Buduća legenda
Poruka
34.110
Nikada i nije bilo tenzija i ratova iz politickih razloga iili zbog razlicitih politickih resenja . Uvek je razlog bio pljacka i otimanje tudjih resursa .
Od uvek . razlicita politicka uredjenja su od uvek bila samo izgovor .

Otvoreno drustvo ne postoji . To je samo fraza koja se koristi kad treba jos malo pritegnuti , opljackati, uceniti , napasti, poniziti po neku banan drzavu , kao sto je Srbija .

Ozbiljne drzave i te kako stite svoje trziste i svoju proizvodnju .

Pa cak i politicke podele i te kako postoje . Primer je nasa vlada , koja je prakticno sastavljena o kumunjara stambolicevaca .
Nije privatna svojina ono sto determinise kumunizam , nego radikalni mundijalizam, anacionalnost, nebriga o svom narodu .... i td .
 

RoccoS

Veoma poznat
Poruka
11.396
Samo totalna dileja i diletant može misliti da danas postoji nekakva politička polarizacija istok <> zapad. Rusija i SAD su kapitalističke zemlje, otvorena društva zasnovana na slobodnom tržištu. Prema tome, nema nikakve polarizacije, još od propasti komunizma i raspada SSSR-a. Jedino Kina kao polu-komunistička zemlja može da bude neka alternativa.
Samo totalna dileja i diletant moze misliti da je jedina polarizacija izmedju zemalja ta po osnovu politickog i trzisnog sistema.

Konfrontacije SAD <> Rusija su samo u vojnom smislu, i to iz razloga što se i jedna i druga država plaše da ih ne napadne druga. Ali Medvedev i Obama su podržali akciju "svet bez nuklearnog oružja", a i razgovori na tu temu će se odvijati, tako da više neće biti napetosti ni u vojnom smislu.
Nuklearno oruzje je najveca snaga mira na svetu. Da nema nulearnog oruzja do sada bismo, od WWII, imali bar jos tri-cetiri svetska rata.
 

СУНЦЕ

Primećen član
Banovan
Poruka
555
Српска спољна политика мора првенствено да се развија у правцу пријатељских држава али без икакве искључивости или дугорочног обавезивања према било коме.
Исто тако српску спољну политику требала би да усмерава тренутна политика у свету али и свеукупна дешавања у економији.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.144
Odavno negde nisam procitao tacniju dijagnozu nase lutajuci-izgubljene spoljne politike.

Neutralno-nesvrstani kurs koji trenutno furaju Tadic, Jeremic i njihovi savetnici,

je pravilno prozvan "spoljno politickom shizofrenijom".
Али исти тај шпијунски Страдфор је недавно тј.у јуну месецу писао о Тадићу САСВИМ ДРУГАЧИЈЕ...:hahaha:
 

iskusan

Primećen član
Poruka
527
Српска спољна политика мора првенствено да се развија у правцу пријатељских држава али без икакве искључивости или дугорочног обавезивања према било коме.
Исто тако српску спољну политику требала би да усмерава тренутна политика у свету али и свеукупна дешавања у економији.
Tacno:ok: Proslo je vrijeme blokovskih podjela
 

СУНЦЕ

Primećen član
Banovan
Poruka
555
Али исти тај шпијунски Страдфор је недавно тј.у јуну месецу писао о Тадићу САСВИМ ДРУГАЧИЈЕ...:hahaha:
Па СТРАДФОР управо чини оно што сам ја написао да би требала Србија чинити.:whistling:
 

gost 186661

Elita
Poruka
24.157
док су нас хвалили тонули смо до дна и дубље......
По њихивим предвиђањима из '90 година Русија данас не би ни постојала као релевантан фактор.Даклем,ова изјава се може протумачити као напредак Српске спољне политике која се измиче канџама западних моћника у што чисто сумњам.По мојој процени експерти са запада су установили да је ова прозападна власт достигла зенит у пословању за њихове интересе.Стога се траже разни начини да ова избледела гарнитура пусти низ воду,зарад наравно нове која спремно чека на газдин звиждук....
 

Тихи

Zaslužan član
Poruka
120.323
Odavno negde nisam procitao tacniju dijagnozu nase lutajuci-izgubljene spoljne politike.

Neutralno-nesvrstani kurs koji trenutno furaju Tadic, Jeremic i njihovi savetnici,

je pravilno prozvan "spoljno politickom shizofrenijom".
tadiceva politika je takva jer je doveo drzavu do bankrota

zato sad obija pragove po svetu trazeci pare od raznoraznih zemalja i gradeci "stratesko partnerstvo" sa njima....

TADIC - CIGANKA :thumbdown:
 

Baba Višnja

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
351
STRATFOR: Srpska spoljna politika je šizofrena


Predsjednik Srbije Boris Tadić (L), ministar inostranih poslova

Vuk Jeremić (S) i premijer Mirko Cvetković (D)

26.08.2009
Branka Trivić



Spoljnopolitička strategija Srbije šizofreno oscilira između Zapada i Istoka, ali je dugoročnije osuđena na neuspeh jer Srbija više nema isti geopolitički značaj kao bivša Jugoslavija, navodi se u analizi američke agencije za strateška istraživanja STRATFOR.

Svesnu strategiju Beograda da obnovi političku orijentaciju iz vremena hladnog rata uspostavljajući se kao ključni most između Istoka i Zapada najbolje odslikavaju Tadićeva poseta Kini i predlog Beograda da bude domaćin jubilarnog samita Pokreta nesvrstanih 2011. godine povodom 50. godišnjice osnivanja tog pokreta, kaže za Radio Slobodna Evropa Marko Papić, autor STRATFOR-ove analize, ali upozorava:

“U pogledu geografije i demografije, današnja Srbija ne može da se poredi sa bivšom Jugoslavijom. Stanovništvo bivše Jugoslavije bilo je tri puta brojnije nego stanovništvo današnje Srbije. U pogledu geostrateškog položaja, bivša Jugoslavije je dominirala skoro čitavim Balkanskim poluostrvom ili njegovim najvažnijim delom, a imala je i pristup moru. Njena armija je bila mnogo veća, jača i efikasnija. Dakle, te dve zemlje se uopšte ne mogu porediti. Pitanje je, dakle, da li današnja Srbija, sa populacijom, geografskim i geostrateškim položajem koje ima, može biti privlačnan partner za nesvrstane zemlje u onoj meri u kojoj je to bila bivša Jugoslavija 60-ih I 70-ih godina? Jedna stvar je organizovati samit u Beogradu, a sasvim druga uspostaviti se kao lider među nesvrstanima. Znate, ako razgovarate sa bivšim jugoslovenskim diplomatama koji se sećaju 60-ih I 70-oh,, oni će vam reći da su sve članice nesvrstanih u Ujedinjenim nacijama čekale kako će glasati jugoslovenski ambasador, pa su u skladu sa tim i one glasale. Toliki uticaj je imala stara Jugoslavija u pokretu nesvrstanih. Takav politički uticaj Srbija ne može više ostvariti.”

Marko Papić kaže i da je ideja da Srbija može profitirati kao most između Istoka i Zapada, most između Rusije i Evropske unije, zasnovana na pogrešnom razumevanju geopolitičkog pejzaža 2009. godine.

“To je pogrešno. U 60-im I 70-im stara Jugoslavije jeste koristila svoju poziciju u trgovini sa Rusijom, tako da je zapadne proizvode izvozila u Rusiju. Danas, međutim, vi imate Nemačku i Rusiju koje imaju izvanredne direktne odnose i oni stalno napreduju. Dakle, zašto bi Evropskoj uniji trebala Srbija kad već ima Nemačku koja ima odlične trgovinske odnose sa Rusijom. Pogledajte Angelu Merkel, nemačku kancelarku, koja lobira za posao prodaje OPEL-a kanadsko-ruskoj kompaniji. Ona, dakle, aktivno lobira za ruski biznis u Nemačkoj. To je radio i bivši kancelar Gerhard Šreder je to radio. I kad to vidite, zaista je smešno verovati da bi Srbija mogla da igra neku posredničku ulogu.”

Upitan nije li primarni okidač širenja srpskih spoljnopolitičkih prioriteta ka Istoku i ka nesvrstanima lobiranje Srbije da što manje zemalja tog dela sveta prizna Kosovo, Papić kaže:

“Definitivno da. U analizi smo, štaviše, ustanovili da je ova politika Beograda rezultirala i nekim taktičkim uspesima, kao što je usvajanje rezolucije Ujedinjenih nacija da Međunarodni sud pravde izrazi mišljenje o ulilateralnoj deklaraciji o nezavisnosti Kosova. Na putu pridobijanja Ujedinjenih nacija da izglasa tu rezoluciju Srbija je bila suočena sa ogromnim pritiscima Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Za uspeh koji je ostvarila može zahvaliti politici oživljavanja odnosa sa nesvrstanim zemljama. Dakle, nije sporno da je ovo u taktičkom smislu bio uspeh. Međutim, verovanje da to može postati koherentna spoljna politika Srbije i da se ona zasniva na geopolitičkom pejzažu u kojem se zemlja danas nalazi – jeste velika iluzija”.

Upitan nije li neobično da srpska politička elita ne uviđa da današnja Srbija nije isto što i nekadašnja Jugoslavija, Papić kaže:

“Vlada Srbije verovatno razume da ovakva spoljna politika dugoročno nije održiva, ali ona je upotrebljava kao veoma korisno sredstvo unutrašnje politike, s obzirom na to da je politički korpus u Srbiji veoma podeljen i pocepan. Stavovi o mnogim pitanjima su suprotstavljeni, kako u unutar vladajuće koalicije, tako i u opoziciji, pa čak i unutar Tadićeve vladajuće Demokratske stranke – recimo po pitanju ulaska Srbije u NATO. Zato što je unutrašnja politika tako izfragmentisana, ovakva neodređena spoljna politika je pogodno sredstvo da se neutralizuju strahovi raznih društvenih I političkih segmenata društva”.

Papić ocenjuje da će Srbija ipak morati da sačeka čvrstu političku ruku kod kuće pre nego što uspe da uobliči jasnu politiku u inostranstvu.

Ocenjuje da je Srbija u svojim nastojanjima slična Francuskoj koja je pokušala da nastavi degolističku nezavisnu spoljnu politiku i posle hladnog rata.

Za razliku od Pariza, međutim, koji je izborom Nikole Sarkozija za predsednika stavio degolizam ad acta, Beograd, po rečima Papića, nastavlja da svoju geopolitičku strategiju zasniva na političkoj geografiji koja više ne postoji.

Upitan da li je u ovom spoljnopolitičkom gledanju Srbije na sve četiri strane sveta možda na delu i rezonovanje ovdašnje vlasti da treba kupiti što više vremena i držati što više pitanja otvorenim dok traje proces menjanja geopolitičke mape sveta – na kojoj polako jačaju zemlja tzv. BRIK-a – Brazil, Rusija, Indija I Kina na uštrb SAD kao jedine globalne svetske sile, Papić kaže da i taj element treba uzeti u obzir.

“Kupovanje vremena možda i ima nekog rezona, ali ja bih to pitanje malo okrenuo i upitao: da li Srbija i uspeva da tako drži sve opcije otvorenim?

Ono što ja vidim da Beograd radi jeste sledeće: pošto proces evrointegracija ne ide tako brzo kako se očekivalo, zbog usporavanja procesa proširenja od strane Brisela, ali i kašnjenja i dvoumljenja od strane Srbije, dakle, pošto se shvata da će proces evrointegracije trajati mnogo duže, Srbija odlučuje da drži na stolu više opcija. I upravo tu ova strategija stupa na scenu. Predsednik Tadić ide u Kinu. Kalkulacija je da, u najmanju ruku, ne boli pokazati Kini da je dobrodošao partner u situaciji kad Srbija gleda ka Evropskoj uniji, a nije sigurna da li je Evropska unija zaista želi - pošto o tome ne šalje nikakve ozbiljne signale. U toj situaciji čovek može rezonovati da je to I najbolja strategija koja Beogradu stoji na raspolaganju. Možda će ta strategija biti korisna I u nešto daljoj perspektivi, ukoliko veze unutar Evropske unije počnu da popuštaju, ukoliko se, dakle, ispostavi da Evropska unija nije nešto zauvek dato I zadato, kao što se mnogima sada čini. Uzgred budi rečeno, mi u STRATFOR-u tako nešto I predviđamo poslednjih deset godina. Dakle, ako se u sledećih 15-20 godina obistini da taj cement Evrospke Unije počne da puca, pa se unutar nje uspostave dve grupe zemalja – tvrdo zapadnoevropsko jezgro I skorašnje članice iz grupe srednjeevropskih država - u takvoj situaciji Srbija ne bi bila okružena zemljama koherentne alijanse kao što je danas – pa bi tada ova strategija možda mogla početi da isplaćuje dividende.”

“Ipak, ovde moramo da se vratimo na ključno pitanje sa početka priče: s obzirom na to da nema uticaj koji je imala bivša Jugoslavija u 60-im I 70-im godinama, da bi podigla svoje akcije na nivo koji je imala nekadašnja Jugoslavija, Srbija bi morala da se čvrsto opredeli za regionalne integracije, što znači da bi morala da ponovo gradi neku vrstu “jugosfere”. Dakle, Beograd će imati veliki problem ako ne shvati da jedini put koji vodi do većeg geostrateškog značaja ide preko ponovnog integrisanja sa Bosnom I Hercegovinom, sa Hrvatskom, sa Crnom Gorom, sa Makedonijom. Drugim rečima da bi strategija koju Srbija ima funkcionisala internacionalno, ona mora najpre da profunkcioniše regionalno. Dakle, jedini način da Beograd postane poželjniji međunarodni partner jeste da se ponovo nađe u široj balkanskoj grupaciji zemalja. Na kraju krajeva, mora se shvatiti da su sve zemlje bivše Jugoslavije, pojedinačno gledano, liliputanske države i da sa veličinom teritorija koje imaju ne mogu ostvariti značajniji međunarodni respekt. Zaista, nije samo u interesu Srbije da ovo shvati nego je u interesu i svih ostalih zemalja u regionu Zapadnog Balkana.”
Ajd ponovi babi treći red... nisam čula...
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.144
tadiceva politika je takva jer je doveo drzavu do bankrota

zato sad obija pragove po svetu trazeci pare od raznoraznih zemalja i gradeci "stratesko partnerstvo" sa njima....

TADIC - CIGANKA :thumbdown:
Па видео ову у јЕвропи у Ослу па к'о вели...




Или можда и он ово ради





Ljubavni amulet


Kako bi zarobila nečije srce ciganka gleda da dođe do malo njegove kose.Nju obavije crvenom vrpcom ili svilom i zaveže u čvor govoreći:
Kai o kam avriavel
kai mange lele bešel
kai o kam tel avel
kija lelakri me bešav.

Tako zavezan čvor ona nosi u medaljonu blizu srca.Vračanje se obavlja u noći dok Mjesec raste.




Vezanje ljubavnika

Ljubavnika je najlakše „vezati“ ciganskom magijom kako bi postao vjeran.Uzme se crvena svilena traka dužine njegovog penisa u erekciji.Traka se stavi ispod jastuka tako da se tamo nalazi dok se vodi ljubav.Čim ljubavnik zaspe žena izvadi traku i na njoj zaveže sedam čvorova.Tako zavezanu traku ostavi na neko sigurno mjesto i dok je niko ne dira vjernost ljubavnika je osigurana.


********************

:hahaha:
 
Poruka
22.425
СТРАТФОР
По обичају води на своју воденицу...Србија ради како може...Русија још није појаснила своју политику и помоћ Србији, амери би нас бомбардовали и за несташицу шибица у УСА, ЕУ нема благе везе о спољној плитици, а Кина гледа како да уваља робу у ЕУ преко Србије..

Па ко да води нормалну политику?
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.