Прво, јако је упитно да ли ће Јужна Африка добити спор гдје би се Израел проглаџсио кривим за дјело геноцида.
Сама конвенција о спријечавању и кажњавању злочина геноцида (
овдје) написана је тако да оставља суду неограничену слободу да "тумачи" да ли дјело има или не елементе геноцида.
Тачно јесте, ако су у једном параграфу извели закључак (ово је битно закључак, а не зтвржено чињенично стање) пресуде у случају БиХ против СРЈ да у случају сребрениучког масакра постоје елементи геноцида (и то на крајње прекомотном опет "тумачењу" неких наредби) у случају злочињења Израела имају сто пута више основа да то окаректеришу геноцидом, но опет судије су ти који ће на основу постојеће конвенције доти своје тумачење. И ту неће превагу однијети право, правда и чињенице већ политика. А иза Израела стоји глолални газда.
Друго, ако би се десила пресуда којом би Израел био проглашен кривим за злочин геноцида, питање је да ли би слијед догађаја ишао како аутор предвиђа. И ту би политика одредила те догађаје. А свијет се мијења, поменуте земље немају значај који су имале прије деценију, нови фактор БРИКС је све снажнији. И биће све снажнији. Који ће знати искористити глупости поменутих земаља.
Треће, опет се упада у замку разумијевања пресуде БиХ против Србије како то намеће бошњачки фактор. БиХ је тужила СРЈ за злочин геноцида и пресуда је фјаско тужиоца, Сама пресуда нема никакве посљедице по тужену страну, апсолутно никакве. Такође важно је баратати правим терминима, лроз пресуду тужена страна је ослобођена кривице за дјело геноцида, као и саучесништво, заправо и више, у параграфу 413 је
утврђено, значи утврђено, да није имала
ефективну контролу над формацијама које су починиле сребренички масакр.
Тек у параграфу 297 суд закључује
значи умјесто прихватио, закључује да у случају сребреничког масакра постоје елементи геноцида.
Но и ту је важно да Српска чије су формације починиле сребренички масакр није била страна у том спору, а адвокат тужене стрране Тибор Варади који је "напао" карактер деликта замијењен је "кооперативнијим" браниоцем (иначе покојни отац од оне дУбравке) који се за разлику од Варадија није ни фокусирао на карактер деликта.
Како год, мишљања сам да овај процес, какав год био исход, неће имати значаја за Српску и Србију.