guslar1389
Elita
- Poruka
- 15.292
Ово је оно када Амери кажу да постоји "слон у соби", дакле нека очигледна ствар коју све стране одлучују да занемаре. Нити ми хоћемо у ЕУ, нити ЕУ нас жели тамо, већ ми све као нешто идемо у том правцу, а они нас све као бодре. И тако ће бити деценијама, односно док год постоји та наказна творевина.
Ми нећемо у ЕУ прво из објективних разлога, никада нећемо решити Косовоско питање на начин који би био повољан по ЕУ, односно да признамо независност. ДАкле не желе из ЕУ да увезу још један проблем који ни сада не могу да хендлују, већ препуштају Америма да то раде. Наравно, након што су у последњем кругу проширења примили управо поменуте Хрвате, Бугаре и Румуне, они не желе нову сиротињу. Али док они ту агресивну сиротињу контролишу парама, за разлику од ових поменутих, ми имамо неке друге спољнополитичке преференције, па они не желе ни да имају неки бунилачки фактор типа Мађарске, што бисмо ми потенцијално били.
Са друге стране, иако је свака наша власт са мање или више фанатизма ишла ка ЕУ, народ је генерално против тога. Прошао је онај медени месец у тих неколико година после 5. октобра када се народ ложио да ћемо ући и да ћемо тада процветати. ЕУ је остала на антисрпским линијама, само мање тврдим, чак и дају неку лову овде да купе љубав, али реално овде више волимо Русе који су нам дали ништа, али нису пуцали на нас, него оне који нас обасипају парама а убијали су нас, отимали територије, уводили санкције. То знам да многима у ЕУ није јасно како ми њих не волимо када су они највећи донатори, јер нису свесни колико ми емоција уносимо у политику која је за њих ствар чистог разума.
Оно што и једнима и другима одговара је оваква ситуација, да поновим, ми као идемо ка ЕУ, они нас као бодре, а реално ни они ни ми не желимо да дођемо до тог циља. Оно где се ми споримо је то да ЕУ жели да иако нисмо чланица, да се понашамо као њена чланица. И то у једном делу спољне политике чинимо, али у неком другом делу (Русија, Кина итд...) не чинимо. Онда ми потежемо аргумент, када нас примите званично онда ћемо усагласити спољну политику. Тако да ће и у будуће највећи део тих наших односа бити око тога да нас они као нешто стискају око Космета и око спољне политике, а ми ћемо се нешто опирати, док ћемо економски мање више сарађивати без већих проблема.
Лично волео бих ово стање да потраје. Колико год не волим ЕУ, неке реформе у држави никада не бисмо почели да немамо тај спољни притисак и контролу. Неке стандарде у разним областима бисмо занемаривали да немамо тај спољни притисак. То је наша туга, јер ретко када смо реформе почињали због нас самих, већ углавном када нас неко други натера. Али никада не бих волео да будемо део ЕУ, јер након свих могућих Југославија и сличних сра.ња, мени је довољно Србија да буде каква год да је, са овим мрвама суверенитета које имамо, а које многи који су чланови ЕУ више немају.
Oni ne žele Srbiju u EU zbog:
1. Kosovski problem
2. Anti-zapadni propagandisti (ti to pokazuješ)
3. Visoki stepen putinofilije i diktatorofilije
4. Slabi zakoni, visoka korupcija, uništena priroda
5. Neobrazovana i kriminalizovana omladina
7. Visoki % penzionera i staraca, loša demografija
8. Nema slobode medija