Quantcast

Strast i ljubav

Vexy

Buduća legenda
Poruka
33.432
Strast nije ljubav. Strast je sebicna navika uzimanja drugih zbog nasih bioloskih potreba i odvlaci nas sa puta ravnoteze, sa puta ljubavi. Ljubav ne uzima druge, ljubav daje drugima. Ljubav nije potreba uzeti nesto vec potreba dati. Uzimanje ne postoji, postoji samo davanje. Ono sto dobijamo je samo ono sto smo vec dali i sto nam se vraca.
Ljubav je kao jo-jo, moramo najpre baciti jo-jo i dobicemo onako i onoliko koliko smo dali. U prirodi ne postoji uzimanje, sve je davanje. Ljubav je kada smo puni mira i radosti koju zelimo dati. Ljubav boravi na sredini klatna, izmedju vreline strasti i potpune hladnoce, tamo gde vreme staje, gde nema pokreta, gde sve staje, toliko je tiho da cak nema ni talasanja na jezeru svesti.
Ljubav nije potpuno odsustvo strasti vec ono stanje mira u sredini gde nema nezajazljive strasti a nema ni potpune hladnoce koja coveka cini mrtvim. Ljubav je kada imate potrebu da voljenoj osobi nesto date, da je zagrlite, da joj ucinite nesto dobro...
Strast nema nikakve veze sa ljubavlju, mozemo imati strast bez ljubavi a to je sebicna navika i nista drugo. Strast je nesto sto trosi ljude, zamka ega u koju se covek zaplete i ostaje u njenim lancima do kraja, sve dok ga potpuno ne sagori.
Strast je kada nesto zelimo da dobijemo, ljubav je kada nesto zelimo da damo. I u jednom i u drugom slucaju se mogu roditi deca ali kada smo na putu strasti mi nismo na putu srca vec ega.
Kada volimo nekog a nismo zajedno sa tom osobom fizicki i prestanemo da je volimo jer ne mozemo biti intimni, to nije ljubav vec strast.
Takodje, dete se voli iznad svega i kada nas povredi, mi ga opet volimo. Ako nekog pocnemo mrzeti jer nas je povredio, onda to nije bila ljubav.
Koza nije nasa granica, mi smo mnogo veci od ove nase fizicke forme. Mi se ne nalazimo u telu vec se telo nalazi u nama kao kondenzacija, materijalizacija zgusnutog nematerijalnog tela. Stoga, nase telo ne moze biti nikakav reper za ljubav. Najvaznije je shvatiti da mi nismo nase noge, nasa glava, nasi polni organi, mi smo to sto ih pokrece, mi smo ti koji kontrolisemo a ne nase telo.
Najvaznije saznanje od bilo cega je da mi nismo fizicko telo vec dusa koja nastanjuje telo. Telo je instrument i sve je u redu dok mi sviramo na instrumentu. Onda kada telo preuzme kormilo, eto belaja.
Kada napustimo ovo telo, ono se raspadne i pretvori u cvece, drvece, travu...Fizicko telo nam samo sluzi da mozemo obitavati u fizickom svetu koji je nasa skola.
Napisala:Sladjana Velkov♥

 

123loncar

Veoma poznat
Poruka
14.300
....ne preteruj....nije ovo srednji vek , pa da prosipaš taj glupi kabalizam ( zapanula duša u snrdljivo telo - pa tako zarobljena pati ) ...ko ima felerično telo po svom mišljenju , ne mora da gura mračnjaštvo , nek samo porazmisli čime je feler na sebi samo izgradio , pa nek nastoji grešku da ispravi.....hoću da kažem , ako nema tela nema ni duše....to je integralna celina i zove se ljudsko biće , koje je svesno svoje integralnosti.....ovo je XXI Ofelijo...ako ti se nesviđa ovaj vek , idi u manastir , ili postani bajčetinski veroučitelj...
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.