Strasni snovi i kosmari

[BLAJBI]

Kada sam bio mali, spavao sam u odvojenoj sobi od mame i tate...Delio nas je jedan zid sa velikim staklenim vratima sa zavesom....

Kada bih sanjao nesto strasno viknuo sam: "Tata, upali svetlo!"

I tata bi upalio nocnu lampu, a ja bih kroz staklena vrata video zracak svetla i tako bih se smirio i zaspao....


Mama i tata su odavno mrtvi.....Prosle su decenije od tada...

Pre neku noc sam sanjao grozan san....Kako se u sred dana, oko podne, Sunce pocinje polako da gasi i pada na zemlju gusti, crni mrak....

Vec vise puta sanjam taj isti san, to mi nije prvi put....I uvek se probudim preplasen....

Kada sam zadnji put sanjao taj san (pre par dana) ponovo sam viknuo: "Tata, upali svetlo"...

Refleks, sta li?


Ali, san je zaista uzasan...

Plasim se da se nesto slicno uskoro ne dogodi i u stvarnosti...

Mozda samo MOJOJ stvarnosti ?

 

[dežurno zvocalo]

ma koliko ti neki san bio strašan on može da ima neko sasvim suprotno značenje što ne znači da je loše.

 

[Lacibg]

Da sam na tvom mestu ja više ne bih spavao ...

 

[Valeria]

Pa, Blajbi, sigurno je vezano za tvoju stvarnost.
Svačiji mikrokosmos je priča za sebe po složenosti .

Da bi se uopšte protumačilo..moralo bi se znati mnogo toga, kroz kakve faze prolaziš, šta ti se inače dešava u životu, kako podsvesno reaguješ na sve to.. zato ja volim da kažem da ne postoji univerzalni recepti za tumačenje snova, već čovek mora sam protumačiti šta mu se dešava.

Apropo teme, setila sam se za mene jednog stravičnog sna.
Sedim u nekadašnjem stanu i znam da je neko ispred vrata, prosto osećam.
Onako, jedva skupljam snagu da priđem vratima... nateram se da pogledam kroz špijunku (osećaj užasa raste).. kad tamo, neko čudo koje liči na klovna ( u nedostatku boljeg poređenja).
Izgled tog lika me drmne poput udarca, i sledećeg trenutka čujem strašan prasak i udarac i vrata se razlete u komade, i ja odletim od njih...
...probudim se.

Dugo sam bila pod utiskom .

 

[*BILJA*]

Ja ponekad sanjam nesto sto ni pokojni Hickok ne bi bio u stanju da rezira.
Uglavnom, u svim mojim mornim snovima se pojavljuje ogromna macka, ili me neko gusi, kad pokusam da se oslobodim, to su neke ruke kao suve grane, uzas, a samo sam jednom dugo sanjala istovetan san od kog sam mogla da zivim danima, milina je bila neopisiva, vise puta sam ga postirala na raznim mestima, vise ga ne sanjam ni u snu, ni ja javi...Znam i zasto

 

[Hriscanin.Hriscanin]

Kada sam bio mali, spavao sam u odvojenoj sobi od mame i tate...Delio nas je jedan zid sa velikim staklenim vratima sa zavesom....

Kada bih sanjao nesto strasno viknuo sam: "Tata, upali svetlo!"

I tata bi upalio nocnu lampu, a ja bih kroz staklena vrata video zracak svetla i tako bih se smirio i zaspao....


Mama i tata su odavno mrtvi.....Prosle su decenije od tada...

Pre neku noc sam sanjao grozan san....Kako se u sred dana, oko podne, Sunce pocinje polako da gasi i pada na zemlju gusti, crni mrak....

Vec vise puta sanjam taj isti san, to mi nije prvi put....I uvek se probudim preplasen....

Kada sam zadnji put sanjao taj san (pre par dana) ponovo sam viknuo: "Tata, upali svetlo"...

Refleks, sta li?


Ali, san je zaista uzasan...

Plasim se da se nesto slicno uskoro ne dogodi i u stvarnosti...

Mozda samo MOJOJ stvarnosti ?

Не рефлекс, него подсвест, вероватно ти је подсвест такву реакцију забележила као ''одбрану'' од таквих снова! Али сада доста филозофије...
Читај ти Библију!

 

[tehduduk]

savest ti reaguje na tvoje grehe, govori ti nesto podsvest sama ...

ima nade, samo moras izabrati kojim putem ces ici- da li nastaviti putem mrznje i zavrsiti na znanome mestu u vecnoj patnji ili ces se popraviti pred smrt

na tebi je ...

 

[Valeria]

savest ti reaguje na tvoje grehe, govori ti nesto podsvest sama ...

ima nade, samo moras izabrati kojim putem ces ici- da li nastaviti putem mrznje i zavrsiti na znanome mestu u vecnoj patnji ili ces se popraviti pred smrt

na tebi je ...

to je nekako mnogo crno belo ...

Put mržnje ili put ljubavi...

Mislim da čovek ne može nikad ići apsolutno samo jednim ili drugim putem ... u nama je i svetlost i tama, da tako kažem. Nismo apsololut.

 

[ForestGreen]

Pogledaj sanovnik, izdvoji detelje i pogledaj sta znace.

 

[Valeria]

Sanovnici ne rade.. iz razloga koji sam već gore opisala..
Npr zmaj u snu nekom može predstavljati projekciju straha, nekom pritajenu kreativnost, nekom budući događaj..
..dakle, sve je to individualno.

 

[markons82]

Не рефлекс, него подсвест, вероватно ти је подсвест такву реакцију забележила као ''одбрану'' од таквих снова! Али сада доста филозофије...
Читај ти Библију!

Neka cita Politikin zabavnik, kakvu bre Bibliju....

A sto se teme tice, ja sam kao mali, do recimo 6-te godine spavao sa upaljenim svetlom. Jedine nocne more koje sam imao su kada se prejedem ( a meni je jako tesko da se prejedem ), i to su uvek bile razlicite. Nikad nisam trazio neku simboliku u njima, jer na san gledam kao na nesto sto mozak radi kako bi se zabavio tih 6-7 sati. Dosta puta sam, npr sanjao nesto sto se dogodilo, doduse sled dogadjaja nije bio identican kao u snu al dovoljno slican da moze da se poveze. takodje par puta mi se desilo da sanjam nesto sto me je probudilo. Da se drugacije izrazim. Sanjam da stojim na ulici i da se dva automobila ispred mene sudare, u tom momentu kako su se sudarili probudi me iz sna jak zvuk, pogledam kroz prozor i vidim da su se dva automobila sudarila... Eh sada, sta to moze biti i dal ima neke povezanosti u to necu da zalazim....

 

[Valeria]

Не рефлекс, него подсвест, вероватно ти је подсвест такву реакцију забележила као ''одбрану'' од таквих снова! Али сада доста филозофије...
Читај ти Библију!

Bez ljutnje, ali ja sam imala košmare baš kada sam je čitala. Toliko nasilja i ubistava.... (mislim na Stari Zavet).
Ja se izvinjavam ako je ovo nekog uvredilo, ovo je samo moje lično viđenje.

Poenta - svako mora pronaći ono što njega lično umiruje .
Nema globalnih rešenja.

 

[louiskrstic]

Kada sam bio mali,
......... ponovo sam viknuo: "Tata, upali svetlo"...

Refleks, sta li?

Retko kada snovi govore o nečemu izvan naših ličnih potreba.

Ako neće smetati reako bih koju reč.

Onaj ko će se složiti sa time da život ima svoj smisao, svrhu i cilj setiće se tačno i koji je naš cilj. To je da načinimo najveći mogući napredak u svom duhovnom razvitku u pravcu ekspanzije svesti (svest je duhovna kategorija).
Da bi ta ekspanzija bila moguća neophodno je da iz svog sistema shvatanja, poimanja i verovanja uklonimo ono što nije adekvatno i što nam ne dozvoljava ispravan duhovni razvitak - što ne znači da trebamo biti religiozni ili da prihvatimo baš očekivanu ili nametnutu religiju. (Lična odluka.)
Fizičkog oca nema ali ko je pravi Otac. Ko zapravo daje pravu Svetlost i to onu duhovnu koja nam najviše treba (kažem duhovnu svetlost a ne religioznost)?
Nijne li to naš stvarni i pravi Otac?
No, da bi Tata upalio svetlo u nama samim potrebno je da mi dozovlimo ličnom promenom našeg unutarnjeg stava i odnosa prema životu.
A to je već lični izbor ili osluškivanje naših unutarnjih potreba.
Ni reči o strašnim dogadjajima oko nas. Ali, upitao bih; Ima li išta strašnjije od toga da proživimo ovaj život, nagomilamo se čak i ogromnog bogatstva a da ni malo ne otvorimo svoje srce prema nečem uzvišenijem?
Naše telo treba fizičke hrane dok mi kao Duša, večito i besmrtno biće, trebamo duhovne hrane ili duhovne Svetlosti.

 

[louiskrstic]

Jedan mladji muškarac u Africi osetio je strašnu potrebu za duhovnim pročišćenjem. Počeo se raspitivati okolo kako se to ostvaruje i šta mu valja činiti. Dobijao je mnoge odgovore. Jedan od njih je bio da treba da sakupi rosu koja se noću sliva niz oluke i njome se okupa.
Rečeno učinjeno.
Prve noći je postavio lonac ispod olika kako bi se slivala kondenzovana vlaga i tako obavio čin pročišćenja. U toku noći se probudio iz sna u kojem je gledao suseda kako dolazi, uzima njegov lonac ispod oluka i odnosi ga kući.
Nije čekao da tumači san već je brzo odjurio do komšije i izričito tražio nazad svoj lonac. Ovaj nije imao kud pa je vratio lonac.
Kasnije je shvatio šta je pravo duhovno pročišćenje pošto se sreo sa odgovarajućim učenjima. No, onaj koji mu je omogućio da vidi suseda kako krade lonac ovim snom mu je samo pružio uvid u našu duhovnu prirodu i time ga pripremio za dalju duhovnu nadogradnju.

Kao deca imamo najviše košmarnih snova što je najčešće uvid u neke od scena iz naših ranijih života.
Samo prejedanje nije razlog da mi imamo snove, već nas ono samo budi i ne dozvoljava da zaboravimo snove koji su u toku što se inače dogodi kod spontanog budjenja. Šta više, ne pamćenje snova je najčešće naš izbor ako nismo spremni da se suočimo sa višom realnošću.

 

[tehduduk]

to je nekako mnogo crno belo ...

Put mržnje ili put ljubavi...

Mislim da čovek ne može nikad ići apsolutno samo jednim ili drugim putem ... u nama je i svetlost i tama, da tako kažem. Nismo apsololut.

Blajbinger nije obican forumas, za njega ne vaze nasi obicni zakoni nijansi sivoga

on treba videti sta moze sa puta mrznje da uradi, posto se na njemu nalazi ... i ima tegobe, probleme, nocne more ( sam se buni)

a posto je mator, radikalna vremena zahtevaju radikalne mere ...

 

[Hriscanin.Hriscanin]

Bez ljutnje, ali ja sam imala košmare baš kada sam je čitala. Toliko nasilja i ubistava.... (mislim na Stari Zavet).
Ja se izvinjavam ako je ovo nekog uvredilo, ovo je samo moje lično viđenje.

Poenta - svako mora pronaći ono što njega lično umiruje .
Nema globalnih rešenja.

Pa sto bi se neko ljutio, eto tebe su uspeli kroz kosmare da (demoni) da odvuku od vere, biblije...

 

[VitezKojaZmaj]

Za snove ima toliko definicija i od religije i nauke. Stvarno nam treba jos dugo da shvatimo.

 

[Lacibg]

Sutra, tj. već koliko danas počinje utimate apokalipsa ... Blajbi proroče ...

 

[gost 264939]

Kada sam bio mali, spavao sam u odvojenoj sobi od mame i tate...Delio nas je jedan zid sa velikim staklenim vratima sa zavesom....

Kada bih sanjao nesto strasno viknuo sam: "Tata, upali svetlo!"

I tata bi upalio nocnu lampu, a ja bih kroz staklena vrata video zracak svetla i tako bih se smirio i zaspao....


Mama i tata su odavno mrtvi.....Prosle su decenije od tada...

Pre neku noc sam sanjao grozan san....Kako se u sred dana, oko podne, Sunce pocinje polako da gasi i pada na zemlju gusti, crni mrak....

Vec vise puta sanjam taj isti san, to mi nije prvi put....I uvek se probudim preplasen....

Kada sam zadnji put sanjao taj san (pre par dana) ponovo sam viknuo: "Tata, upali svetlo"...

Refleks, sta li?


Ali, san je zaista uzasan...

Plasim se da se nesto slicno uskoro ne dogodi i u stvarnosti...

Mozda samo MOJOJ stvarnosti ?

Можда је Сунце та ноћна лампа.
Срећа твоја да не сањаш камену плочу са чудним знаковима, Луцифера, папу који те тера да пијеш крв, пустош а све то прати један звук који те парализује, не да ти да се помериш и не да ти да дишеш.
С тим да кад се пробудиш схватиш да стварно не дишеш.

 

[SAMCRO]

Secam se svojih strasnih snova iz detinjstva. Sanjam kako voda tece iz cesme. Tece i tece. Onda se probudim upisan. Strasno.

 

[VitezKojaZmaj]

Ja sam kao mali uvijek sanjao istu stvar. Babarogu iz Snezane i 7 patuljaka. Kada se ona pretvori u babu. Stalno sam se uplakan budio.

 

[HYPE]

Meni se desava nesto jako cudno, iako mozda i postoji naucno objasnjenje za to, ja ga jos nisam nasao.

U svakom slucaju, obicno ujutru, u nekom polusnu, cujem zvuk iz stvarnosti (sa tv-a, sa ulice...) i taj zvuk se savrseno "uklopi" u san, znaci npr. spolja se cuje neki udarac, i zvuk tog udarca savrseno odgovara dogadjaju u snu, npr. nesto pada i udari u zemlju bas u momentu kad se i u stvarnosti zacuje udarac.

Da li se to desava jos nekome? Jedino objasnjenje koje mi pada na pamet je da postoji neki "delay" u procesuiranju spoljnog zvuka koji mozak namerno proizvede da bi uklopio dogadjaje iz sna i jave?!

 

[*BILJA*]

Meni se desava nesto jako cudno, iako mozda i postoji naucno objasnjenje za to, ja ga jos nisam nasao.

U svakom slucaju, obicno ujutru, u nekom polusnu, cujem zvuk iz stvarnosti (sa tv-a, sa ulice...) i taj zvuk se savrseno "uklopi" u san, znaci npr. spolja se cuje neki udarac, i zvuk tog udarca savrseno odgovara dogadjaju u snu, npr. nesto pada i udari u zemlju bas u momentu kad se i u stvarnosti zacuje udarac.

Da li se to desava jos nekome? Jedino objasnjenje koje mi pada na pamet je da postoji neki "delay" u procesuiranju spoljnog zvuka koji mozak namerno proizvede da bi uklopio dogadjaje iz sna i jave?!

Meni se cesto desava da me probudi zvono na vratima, iako niko nije zvonio, recimo rano je jutro, kapija je zakljucana i niko jos nije ni ustao. Vise puta, cak i nocu, jednostavno ne obracam paznju vise, znaci desava se ali se ne poklapa...

 

[*BILJA*]

Evo, ovo je istinito - tako mi Bog pomgao, a postoji objasnjenje svakako, realno, ja ne bih da elaboriram...
Elem, moj otac me nazvao juce popodne telefonom da od mene uzme broj telefona strica u Beogradu, nikako nije mogao da ga pronadje u imeniku, odnosno imenik uopste a broj koji okrece svaki drugi dan, jednostavno - iscezao iz mozga..Kaze, bas sam ruzno sanjao (inace retko sanja, ali kad sanja, ne daj Boze) i malo bih da popricamo....Kazem mu da saceka par minuta javicu se (pratila sam goste) i samo sto sam usla u kucu, zvoni telefon. Usplahireh, uplakan kaze da mu se upravo javio stric i saopstio vest da mu je sin ( tatin bratic,moj brat od strica) nastradao i da je u komi (pao s motora ali je danas dosao k sebi, s tim sto mu je lice prilicno unakazeno) a sanjao je da se on i moj stric vesele sa dva pokojna strica i pokojnom tetkom (od petoro dece, ostala su samo njih dvojica) i da mu je to bilo "sumnjivo", desilo se samo sat vremena pre njegovog popodnevnog sna...

 

[VitezKojaZmaj]

Snovi su mocna stvar. Pogotovo ako brines puno o nekome najcesce ces sanjati njega i moci da predvidis sta ce se desiti.