stranice dnevnika

Slobodno reci da ti je dosta
mene,priča I kajanja,
slobodno spakuj stvari i idi,
ne postoji prezir bez trajanja.
Znam da je suvišno sve što pričam,
ti si ipak odlučila,
nije da neću da vučem za rukav,
ali tišinu si rodila.
Ne zaboravi poneti lampu,
iako bole sećanja,
neke stvari u čvor su vezane,
mada, suze si zabranila.
Ovo nije prvi, ali je poslednji
rastanak koji si napisala,
ja sedim i crtam dahom
reči koje si zaboravila.


Slučaj zna kada nam treba
namerno tada spava, čeznem za kišom i
tvojom stopom malog mokrog stopala.
Sanjam šunjanje u sobu
da bi me dahom probudila,
kada bi odložila olovku i papir
umorna od pisanja.
Biće to hit”, tada bi govorila
slomljenim dahom, pospana,
i ja bih te tada grlio snažno
i govorio:”Ne boj se ničega”.


Uživaš li uz rominjanje
naših omiljenih zvukova,
pita li vetar da li pamtiš
kestenov list u dnu prozora?
Da li ti sveća ne da da spavaš
kada tama domili odnekuda,
ima li nade da se vratiš
u ruke pune kajanja?


Sve je to smešno, ti si već srećna,
osećam dok zvone zvona,
ja, kao, maštam nećeš moći
Bez šaputanja u noćima.
Kao da vidim, sa smeškom spavaš
Pored nekog sretnika,
Dok ja pišem u uglu sobe
Bez klavira I prestanka.
Biće to hit’, mogu da kažem
Sobi golih zidova,
Ustajem, protezem se, zevam,
Taj ritual si gotovo mrzela,
Al’ bila si skromna kada si otisla,
To mi nisi nabacila,
Mada znam da život je moj
Priča koju ti nisi volela.
Možda I ne prođe pesma
Očajnom rukom pisana,
Bar znaću sigurno da si je
Slučajno u nekom uglu slusala,
I, ako se ne vratiš, nastaće nova,
Da podmiri neka dugovanja,
U stanu, čiju adresu
Si, odavno, zaboravila…
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.