Strane riječi u srpskom jeziku

[Rayela]

Данашњи енглески језик је стандардизован непосредно пре шекспира. Уосталом ево ти цитат:

"Енглески је западногермански језик који потиче од језика које су у првој половини првог миленијума у Британију донели германски досељеници из разних делова северозападне Немачке. Међу овим племенима су били Фризијци, Англи, Саси и Јити. Првобитни германски језик је затим примио утицаје од два таласа инвазије. Прво од стране говорника језика скандинавске гране германске фамилије, који су колонизовали делове Британије у осмом и деветом веку. Други талас су чинили Нормани у 11. веку, који су говорили варијетет француског. Ове две инвазије су енглески учинили високо „креолизованим“; креолизација настаје од кохабитације говорника различитих језика, који развијају хибридни језик за основну комуникацију. Кохабитација са Скандинавцима је условила значајно граматичко поједностављивање и лексичко обогаћивање англо-фризијског језгра енглеског; каснија норманска окупација је довела до калемљења разрађенијег слоја речи из романске гране европских језика на германско језгро; овај нови слој је ушао у енглески кроз коришћење на судовима и у власти. Стога се енглески развио у 'позајмљивачки' језик значајне гипкости и огромног фонда речи...

Током 15. ог века, Средњи енглески даље је промењен услед Велике самогласничке промене, ширења стандардизованог Лондонског дијалекта у влади и администрацији, и стандардизовања штампања. Модерни енглески се може пратити назад до доба Вилијама Шекспира. "

A jel ti znas kada su recimo ruski i italijanski standardizovani? Posle engleskog i to ihihihi mnogo posle.

 

[zofr]

A jel ti znas kada su recimo ruski i italijanski standardizovani? Posle engleskog i to ihihihi mnogo posle.

Употребио сам неопрезно израз "стандардизација језика". Језик се стандардизује када се дефинише такозвани књижевни језик. У том смислу се стандардизација енглеског језика десила касније, после Шекспира.

Данашњи српски језик је стандардизовао Вук Караџић, али тај језик се није разликовао од народног језика, што није случај са енглеским језиком, и неким које си споменуо.

 

[Rayela]

Употребио сам неопрезно израз "стандардизација језика". Језик се стандардизује када се дефинише такозвани књижевни језик. У том смислу се стандардизација енглеског језика десила касније, после Шекспира.

Данашњи српски језик је стандардизовао Вук Караџић, али тај језик се није разликовао од народног језика, што није случај са енглеским језиком, и неким које си споменуо.

Ne, nisi nista pogresno upotrebio, drugog izraza i nema.

Moguce je da ti znas da je srpski ( danasnji) i pre Vuka bio isti, ja ne znam jer nisam citala neke drame i pesme
na tom starom srpskom koji je isti kao i Vukov jezik.

Sto se ruskog tice stvari stoje ovako:

Lomonosov:

Godine 1755. je napisao gramatiku koja je reformisala ruski književni jezik kombinujući stari crkvenoslovenski sa narodnim jezikom. Kako bi produbio svoje literarne teorije, napisao je preko 20 svečanih ceremonijalnih oda, od kojih je najznačajnija Večernja meditacija o božanskoj raskoši. U kasnijim poemama je primjenio idiosinkratičku teoriju da riječi koje sadrže glasove E, I i J treba da se koriste kada se opisuju nježni predmeti, a one sa glasovima O, UJeri (Ы)- za opisivanje stvari koje mogu uzrokovati strah ("kao bijes, zavist, bol i tuga"). Lomonosov je objavio svoju historiju Rusije 1760. godine. Ipak, većina njegovih dostignuća su bila nepoznata izvan Rusije dugo vremena poslije njegove smrti. Umro je u Sankt Peterburgu 1765.

 

[Rayela]

Italijanski jezik ( koji je i danas nekako po i na volji gradjana Italije)

1. Jezik nije standardizovan do Dantea

Možda najpoznatiji italijanski pisac svih vremena, Dante Alighieri napisao je Božanstvenu komediju (La Divina Commedia), koja je završena 1320. godine, samo godinu pre njegove smrti. U kasnom srednjem veku velika većina pesama i književnih dela napisana je na latinskom, ali je Dante bio zagovornik narodne književnosti koja je koristila zajednički jezik naroda. Napisao je Božansku komediju na toskanskom dijalektu, veoma neuobičajen izbor koji je postavio standard italijanske književnosti i poziciju toskanskog italijanskog jezika kao jezika visoke kulture i osnove za "standardni" italijanski danas. Zbog toga je često nazivan "otac italijanskog jezika".

1. Italijanski postaje zvanični tek u 19. veku

Dante i ostali važni italijanski pisci i lingvisti, utrli su put da toskanski dijalekt postane zvanični jezik zemlje. Međutim, kada je Italija postala jedinstvena zemlja 1861. godine i zvanično prihvatila toskanski italijanski kao zvanični jezik, samo je 2.5 odsto stanovnika moglo da priča tim jezikom.

 

[zofr]

Ne, nisi nista pogresno upotrebio, drugog izraza i nema.

Moguce je da ti znas da je srpski ( danasnji) i pre Vuka bio isti, ja ne znam jer nisam citala neke drame i pesme
na tom starom srpskom koji je isti kao i Vukov jezik.

Sto se ruskog tice stvari stoje ovako:

Lomonosov:

Godine 1755. je napisao gramatiku koja je reformisala ruski književni jezik kombinujući stari crkvenoslovenski sa narodnim jezikom. Kako bi produbio svoje literarne teorije, napisao je preko 20 svečanih ceremonijalnih oda, od kojih je najznačajnija Večernja meditacija o božanskoj raskoši. U kasnijim poemama je primjenio idiosinkratičku teoriju da riječi koje sadrže glasove E, I i J treba da se koriste kada se opisuju nježni predmeti, a one sa glasovima O, UJeri (Ы)- za opisivanje stvari koje mogu uzrokovati strah ("kao bijes, zavist, bol i tuga"). Lomonosov je objavio svoju historiju Rusije 1760. godine. Ipak, većina njegovih dostignuća su bila nepoznata izvan Rusije dugo vremena poslije njegove smrti. Umro je u Sankt Peterburgu 1765.

Хвала на информацијама о руском језику. Да ли се ради о истом Ломоносову по коме се зове универзитет у Москви?

Што се тиче српског, мени је читљиво "Законоправило" светог Саве из 1219 год, написано само 4 год. после Magna carta libertatum.

 

[Rayela]

Хвала на информацијама о руском језику. Да ли се ради о истом Ломоносову по коме се зове универзитет у Москви?

Што се тиче српског, мени је читљиво "Законоправило"

Da, to je taj, a Pushkin je bio prvi knjizevnik koji je u svojim genijalnim delima i koristio ovaj jezik.
Bilo ih je trojica, ali je meni samo Lomonosov ostao u secanju. Covek je bio kao i Gete jedan univerzalni
genije, mada Gete nema veze sa lingvistikom, ali jeste genije.

 

[zofr]

Da, to je taj, a Pushkin je bio prvi knjizevnik koji je u svojim genijalnim delima i koristio ovaj jezik.
Bilo ih je trojica, ali je meni samo Lomonosov ostao u secanju. Covek je bio kao i Gete jedan univerzalni
genije, mada Gete nema veze sa lingvistikom, ali jeste genije.

Слажем се.

 

[Rayela]

Слажем се.

Italijanski je jezik stvarno strava i uzas , i dan danas se uci neki knjizevni u skolama, al ga jako
malo ljudi zaista i govori. Citala sam onomad neku genijalnu knjigu ( ima i 4) od jedne spisateljice
(Ferrante) iz Napulja ( ona je danas jedna od najvecih evropskih knjizevnica) , ona opisuje svoje detinjstvo
i mladost u Napulju, a sve se dogadja u drugoj polovini proslog veka, i tamo vecina ljudi ne zna italijanski
nego govore napuljski koji je danas cak dobio i status i "jezika" pa se uci kao i poseban jezik.

 

[zofr]

Italijanski je jezik stvarno strava i uzas , i dan danas se uci neki knjizevni u skolama, al ga jako
malo ljudi zaista i govori. Citala sam onomad neku genijalnu knjigu ( ima i 4) od jedne spisateljice
(Ferrante) iz Napulja ( ona je danas jedna od najvecih evropskih knjizevnica) , ona opisuje svoje detinjstvo
i mladost u Napulju, a sve se dogadja u drugoj polovini proslog veka, i tamo vecina ljudi ne zna italijanski
nego govore napuljski koji je danas cak dobio i status i "jezika" pa se uci kao i poseban jezik.

Да чуо сам за то,мада нисам био тамо.

Лично сам се уверио, приликом једне посете Енглеској, јужно од Сутемптона на мору (наспрам острва Вајт). Тамо као да говоре неким дијалектом енглеског језика, са напором сам комуницирао на улици, ресторану или продавницама. Али тако је свуда. Странац који је учио српски, учио је књижевни, и тешко би разумео Пироћанце или Врањанце.