Strane riječi u srpskom jeziku

Neno

Veoma poznat
Moderator
Poruka
13.531
Šta sve ulazi u fond reči koje jesu ili nisu srpske i postoji li uopšte odgovor na to pitanje? Da li se turcizmi koji čine verovatno najopsežniji deo srpskog jezika nakon viševekovnog korišćenja mogu smatrati rečima kojima bi trebalo naći srpske parnjake ili su odavno postali "domaći"?

Stručnjaci se slažu u jednome - da smo pred sebe stavili više nego težak zadatak. Dobro, i u još ponečemu...
Recimo, da nema jezika koji je u potpunosti "čist", tačnije lišen bilo kakvih upliva "sa strane", ili opterećen pozajmljenicama.

Ovo posebno važi za turcizme, za koje lingvista i akademik Ivan Klajn kaže da su takozvane "odomaćene pozajmljenice", koje su ušle još u Vukov "Rječnik".

vuk-st10.jpg


- Zar vam ne bi bilo krajnje nelogično da tražite parnjake rečima: "jastuk", "kafa", "kašika", "rakija", "čarapa", "boja", "kajmak", "sarma", "čardak", "kapija", "kula", "komšija"... Ili da umesto "đubretarca" (od turske reči đubre) nosite "smećarac"? - pitanjem nam odgovara Klajn dodajući da svakako ni u sve više korišćenoj tehničkoj terminologiji ne bismo mogli pronaći reči za koje bi trebalo tražiti srpske parnjake.


- To je barem jednostavno objasniti. Znate, mi nismo nikakav izuzetak kada je upotreba tehničke terminologije u pitanju. Dovoljno je da vam navedem primer "daunloudovanja"! Zamislite kako bi zvučalo kada bismo govorili - istovarivanje? Smešno, zar ne? Isti slučaj je i sa "lajkovanjem", "guglovanjem"... Bilo bi sasvim opravdano da se ove reči uskoro nađu u zvaničnim rečnicima s obzirom na to da u srpskom jeziku jednostavno nema adekvatnog prevoda za njih.
U prilog ovim Klajnovim rečima ide i podatak da se na primer pojam "surfovanje" još 2007. našao u Rečniku Matice srpske i to kao "pretraživanje stranica na internetu", dok je Veliki rečnik stranih reči i izraza Ivana Klajna i Milana Šipke uveo između ostalog i pojmove - "atačment", "onlajn", "fajl", "aut", "vorkšop"...


Kao tipičan primer reči koju bismo bez ikakvih problema mogli u svakodnevnom jeziku da zamenimo srpskim parnjakom ili prevodom, naveo bih reč "implementacija". Umesto nje bismo mogli bez ikakvih problema da koristimo reči "primeniti", "ostvariti", "sprovesti" - navodi Klajn.
A nama istoga trenutka pada na pamet barem još jedna reč - "oficijelan". Zar ne zvuči daleko prirodnije - "zvaničan"?
Predlažemo vam da razmislite o ovoj temi, i u međuvremenu ostavite u komentarima pozajmljenice za koje mislite da nikako ne bi trebalo da ih koristimo u srpskom jeziku umesto daleko logičnijih "srpskih parnjaka".

(Katarina Vuković)
 

Neno

Veoma poznat
Moderator
Poruka
13.531
Srpski jezik je jedan od jezika sa najviše izraza i sinonima,a ipak verovali ili ne često koristimo strane izraze iako imamo svoje. Tako su strani izrazi ušli u stalnu upotrebu i dobili čak i naziv u srpskom jeziku.


Ovakve reči nazivamo tuđice, a evo samo nekih koje stalno koristimo u svakodnevnom govoru:
afinitet (latinski) – sklonost
antipatičan (grčki) – odbojan, neprivlačan
apatičan (grčki) – ravnodušan


bakšiš (turski) – poklon; napojnica
caka (nemački) – dosetka, smicalica, fora; začkoljica
centar (grčki) – središte, sredina
desert (francuski) –poslastica
duplikat (latinski) – drugi primerak čega; kopija
džabe (turski) – besplatno
eventualno (latinski) – moguće, uslovno, možda
evidentno (latinski) – očigledno, jasno
fascinacija (latinski) – opčinjavanje
intenzitet (latinski) – jačina, snaga
jok (turski) – ne, nije, nikako
kabast (turski) – glomazan
kaciga (latinski) – metalna kapa, šlem
komšija (turski) – sused


konfuzija (latinski) – pometnja, zbrka; smetenost, zbunjenost
konkavan (latinski) – izdubljen, udubljen, ugnut
kontradiktoran (latinski) – protivrečan
meze (turski) – zakuska, jelo koje se uzima mimo redovnih obroka
nonšalantno (francuski) – nemarno, ležerno
opsesija (latinski) – obuzetost nečim
pardon (francuski) – izvinite
plafon (francuski) – tavanica
rival (nemački) – suparnik, protivnik
spontano (latinski) – prirodno, neusiljeno, samo od sebe, neizveštačeno

Ipak, ni mi nismo ostali dužni, pa se tako neke srpske reči govore baš tako u celom svetu.
Najpopularnija i prva naša reč koja je ušla u engleski rečnik, i za koju zbog toga zna ceo svet, jeste reč “vampire”. Englezi su je usvojili u prvoj polovini 18. veka. Mnogi ovu reč tumače kao reč slovenskog porekla i ne vezuju je za konkretan jezik, ali je američki leksikografi pripisuju direktno srpskom jeziku.
Naše povrće je stiglo čak do amerike, pa se tako posebna vrsta paprike (kod nas šilja) tamo i dalje naziva baš tako- paprika.

Treba spomenuti i bajke jer je naša reč “vila”, u obliku “vila” ili “wili”, zabeležena u nekim tekstovima vezanim za natprirodna bića. Kako su se pesme o vilama pevale uz gusle, u engleskom su u 19. veku zabeležene i reči “guslar” i “gusle”.

***************************************************************************************************************************************************************************

Srbija – Turske riječi ušle u srpski jezik prije više vjekova i odomaćile se. I Vuk zadržao turcizme u jeziku, pa i danas, nemajući zamjenu, pijemo čaj, rakiju i kafu



Sijaset je turskih riječi u srpskom jeziku: dućan, hajduk, kesa, džep, šećer, bekrija, bećar, duvan. A boja, bubreg, limun, badem, majmun, šal, pamuk, sapun… – sve su to srpske riječi. Ali i turske…

Jezik se ne može staviti pod stakleno zvono. On je živ, podložan uticaju i, kao takav, promjenljiv. Jezici primaju od drugih jezika, pogotovo ako su u bliskom kontaktu. A s Turskom smo više od 500 godina živjeli u bliskom kontaktu.

Naš istaknuti orijentalista Olga Zirojević, koja istražuje fenomen uticaja turskog na srpski jezik, smatra da se u prošlosti upotrebljavao daleko veći broj turcizama. Pominje se više od osam hiljada. Zadržali su se i danas u mnogim oblastima života. Turski je uticao na srpski više nego ijedan drugi jezik.
Jorgan, kafa, kafana, kašika, rakija, čarapa, para, boja, pekmez, kajmak, sarma, čardak, kapija, baksuz, komšija, riječi su za koje u srpskom nema ekvivalenta – osjećamo ih i kao svoje. Ali mnoge riječi, kako tvrdi Olga Zirojević, poprimile su vremenom drugačija značenja od izvornog, pa „sijaset“, koji izvorno znači „politika“, u srpskom jeziku označava „mnogo“, „veliki broj“. Malo nas zna da jatak (onaj koji skriva hajduke) u izvornom značenju zapravo je „krevet“, „postelja“.

Turcizmi su ušli u svakodnevni život: tako jedemo sarmu, burek, pilav, ćevapčiće, pijemo čaj, rakiju, kafu, sladimo se baklavom, tulumbama. Na stolu nam je ćasa, testija, džezva, fildžan, bakrač, đevđir. A u kući sanduk, merdevine, ćilim, furuna. Pred kućom je kapija, a na krovu odžak. Na kraju sokaka je i ćorsokak, dušmanin ne može biti ortak, a javašluk u komšiluku čist je baksuzluk.


Aska
 

Sensei

Buduća legenda
Moderator
Poruka
37.407
Хрвати су чувари српског језика.
Комшија је српска реч.
Од свих страних речи које данас убацујемо, махом енглеских, једва 10% да нема згодну српску варијанту.
Срби су лењ народ који не воле свој језик и грабе шта им је згодније.
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.374
"daunloudovanja"! Zamislite kako bi zvučalo kada bismo govorili - istovarivanje?

Па шта? Ако Енглезима не звучи смешно, зашто би нама.
Енглеско дата је реч коју су наши учени људи, у 19 веку, користили у својим књигама, па сам тако наилазио на: на основу тих дата да се закључити..., зашто је ми изговарамо као Енглези?

Реч оџак није турског порекла. Можда не знате да када се сади башта каже се засадио сам 100 оџка парадајза или паприке. Реч је из Санскрита и значи рупа у земљи. Када су људи живели у земуницама, кроз улаз је излазио дим са огњишта, тако да је и димњак назван оџак.
 

Sensei

Buduća legenda
Moderator
Poruka
37.407
soba, ašov, varoš, vašar, lopov, cipele, salaš, čardaš, čopor, mačka, punđa, sablja, čizma, bunda, kočija, gulaš - Hungarizmi
Pa kako bi drugačije rekli mačka?
А како су Срби звали мачку пре него су Мађари дошли у наше крајеве?
Пола речи које си навела су србске речи које су Мађари преузели од нас. Било би ти много јасније ако би знала одакле Мађари на овом простору (дошли у 9. веку), о којој се врсти народа ради (ратници а не земљорадници) и који су им сродни народи (Турци и Финци).
 

Sensei

Buduća legenda
Moderator
Poruka
37.407
"daunloudovanja"! Zamislite kako bi zvučalo kada bismo govorili - istovarivanje?

Па шта? Ако Енглезима не звучи смешно, зашто би нама.
Мени, а и никоме око мене, није сметало да кажемо "скидање" (да скинем са компјутера).
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.374
Реч подрум означава просторију испод собе (најчешће).

Сутерен, би неко рекао да је туђица, али то је просторија у нивоу терена (тла), а речица су означава блискост као супруга, сусед, сутјеска и т. д.
 

Lorelajn

Legenda
Supermoderator
Poruka
53.528
А како су Срби звали мачку пре него су Мађари дошли у наше крајеве?
Пола речи које си навела су србске речи које су Мађари преузели од нас. Било би ти много јасније ако би знала одакле Мађари на овом простору (дошли у 9. веку), о којој се врсти народа ради (ратници а не земљорадници) и који су им сродни народи (Турци и Финци).
Starosrpski izraz za macku je kotka. Ostalo nije tema ovde,ko se kada doselio :)
 

Sensei

Buduća legenda
Moderator
Poruka
37.407
Starosrpski izraz za macku je kotka. Ostalo nije tema ovde,ko se kada doselio :)
Уско је везано за тему.
Нема логике да Срби преузму реч за мачку од Мађара. Срби су били везани за земљу, а ашов и мачка су директно везане за такав живот. Чергарима ловцима и ратницима то није требало. Мачка кажу и на југу Балкана (Албанија,Македонија и на северу Грчке) иако Мађари тамо никад нису ни крочили. Као и шиптари, а и Грци пре њих, преузимају речи које немају од народа кога су нагазили. Условно, и ми преузимамо речи које немамо, нарочито од скора везано за технологију.
Котка је руска реч.
 

Rayela

Legenda
Poruka
71.821
Уско је везано за тему.
Нема логике да Срби преузму реч за мачку од Мађара. Срби су били везани за земљу, а ашов и мачка су директно везане за такав живот. Чергарима ловцима и ратницима то није требало. Мачка кажу и на југу Балкана (Албанија,Македонија и на северу Грчке) иако Мађари тамо никад нису ни крочили. Као и шиптари, а и Грци пре њих, преузимају речи које немају од народа кога су нагазили. Условно, и ми преузимамо речи које немамо, нарочито од скора везано за технологију.
Котка је руска реч.


Italijani i Grci imaju isto ime za macku, iako je na latinskom malo drugacije.
Nisam sigurna da su Rusi izmislili svoju rec za macku jer je jako slicna sa francuskom i engleskom.
Na ceshkom je macka kochka pa ti vidi:zcepanje:
 

Sensei

Buduća legenda
Moderator
Poruka
37.407
Italijani i Grci imaju isto ime za macku, iako je na latinskom malo drugacije.
Nisam sigurna da su Rusi izmislili svoju rec za macku jer je jako slicna sa francuskom i engleskom.
Na ceshkom je macka kochka pa ti vidi:zcepanje:
На словачком је мачка. Мађари знају и признају да су покупили много речи од словена, турака и немаца. Ово би била згодна реч да се узме јер не верујем да су као ратници вукли мачке са собом па је то била новина кад су се смирили где јесу. А можда је једноставно било згодније јер је народ кога су поробили то тако звали.
Малтене сви остали по Европи, користе реч која је по звучности слична: гат (гата), кат, кот (Пољаци и Руси). Да подсетим, Руси имају сијасет немачких и француских речи. Иначе, Фински и Естонски припадају истој групи језика као и Мађарски а они кажу кас (каса).
 

Rayela

Legenda
Poruka
71.821
Videla sam da Albanci kazu maca, na nemackom je Katze, ali se macka doziva sa mic, mic, iz miloste se zove i Mici, Mice.
Inace estonski nema veze sa finskim.
U svakom je slucajno zaista interesantno od kud u madjarskom macka, a i ne zvuci bas madjarski;)

На словачком је мачка. Мађари знају и признају да су покупили много речи од словена, турака и немаца. Ово би била згодна реч да се узме јер не верујем да су као ратници вукли мачке са собом па је то била новина кад су се смирили где јесу. А можда је једноставно било згодније јер је народ кога су поробили то тако звали.
Малтене сви остали по Европи, користе реч која је по звучности слична: гат (гата), кат, кот (Пољаци и Руси). Да подсетим, Руси имају сијасет немачких и француских речи. Иначе, Фински и Естонски припадају истој групи језика као и Мађарски а они кажу кас (каса).
 

Lorelajn

Legenda
Supermoderator
Poruka
53.528
"Az idézet Dr. Brauch Magda erdélyi nyelvészprofesszortól származik, aki szerint a legtöbb szláv jövevényszavunknak megvolt a magyar megfelelője, ám a környezet erős nyelvi hatása miatt ezek kihaltak nyelvünkből. Mára bizonyított tény, hogy a macska szó is szláv eredetű. "
Iako se na internetu moze naci cak i na srpskom da je macka hungarizam i na madjarskom da je madjarski,nasla sam ovaj citat gore,gde ta profesorica tvdri kao sto je Mita rekao da su je madjari preuzeli od nekog slavonkog naroda,mada nije jasno sto se samo u nekim kaze macka a u nekim ne.
 

Rayela

Legenda
Poruka
71.821
Усредсређеност umesto koncentracijе
Надахнуће umesto inspiracijе
Дивно umesto "fenomenalno" !
Meni se jezik zaplete kad pokusavam da izgovorim ovu rec, a srpski mi je maternji jezik.
Ne, ne mora se po svaku cenu insistirati na srpskim izrazima.
Inspiracija je odavno usla u srpski jezik, ja cak mislim da nadahnuce ima nekako vise
neko duhovno znacenje.

A fenomalno je zaista strava i uzas. Sve su srpske predivne reci zaboravile.
Mislim da sam ja jos i jedina koja koristi recimo izraz ljubko, ljupka.
 

електрика

Zaslužan član
Poruka
115.110
Реч подрум означава просторију испод собе (најчешће).

Сутерен, би неко рекао да је туђица, али то је просторија у нивоу терена (тла), а речица су означава блискост као супруга, сусед, сутјеска и т. д.

Апсолутно не. Су- је СУБ што значи ИСПОД. Терен - земља. Сутерен није туђица него интернационални термин.

subterrain
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.374
Апсолутно не. Су- је СУБ што значи ИСПОД. Терен - земља. Сутерен није туђица него интернационални термин.

subterrain
Сутерен није подземна просторија, прозори сутерена су у нивоу земље.

Да поновим, речица су означава блискост у нашем језику, као сутјеска, сусед, супруга, сусрет, суделовање, сумрак и т. д.

За нешто што је испод користи се под, као подвоз, подметач, подршка, подмаз, подрум, подлећи, подморница и т. д..
Енглеско subroutine се код нас преводи као подпрограм.

Врло је лоше енглеским речима било шта објашњавати, јер је тај језик, у садашњем облику, један од најмлађих у Европи.
 
Poslednja izmena:

Rayela

Legenda
Poruka
71.821
Сутерен није подземна просторија, прозори сутерена су у нивоу земље.

Да поновим, речица су означава блискост у нашем језику, као сутјеска, сусед, супруга, сусрет, суделовање, сумрак и т. д.

За нешто што је испод користи се под, као подвоз, подметач, подршка, подмаз, подрум, подлећи, подморница и т. д..
Енглеско subroutine се код нас преводи као подпрограм.

Врло је лоше енглеским речима било шта објашњавати, јер је тај језик, у садашњем облику, један од најмлађих у Европи.
Sekspir je pisao na tom jeziku pa se i danas razume. Kako to mislis jedan od najmladjih? Mladji od koga?
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.374
Sekspir je pisao na tom jeziku pa se i danas razume. Kako to mislis jedan od najmladjih? Mladji od koga?
Данашњи енглески језик је стандардизован непосредно пре шекспира. Уосталом ево ти цитат:

"Енглески је западногермански језик који потиче од језика које су у првој половини првог миленијума у Британију донели германски досељеници из разних делова северозападне Немачке. Међу овим племенима су били Фризијци, Англи, Саси и Јити. Првобитни германски језик је затим примио утицаје од два таласа инвазије. Прво од стране говорника језика скандинавске гране германске фамилије, који су колонизовали делове Британије у осмом и деветом веку. Други талас су чинили Нормани у 11. веку, који су говорили варијетет француског. Ове две инвазије су енглески учинили високо „креолизованим“; креолизација настаје од кохабитације говорника различитих језика, који развијају хибридни језик за основну комуникацију. Кохабитација са Скандинавцима је условила значајно граматичко поједностављивање и лексичко обогаћивање англо-фризијског језгра енглеског; каснија норманска окупација је довела до калемљења разрађенијег слоја речи из романске гране европских језика на германско језгро; овај нови слој је ушао у енглески кроз коришћење на судовима и у власти. Стога се енглески развио у 'позајмљивачки' језик значајне гипкости и огромног фонда речи...

Током 15. ог века, Средњи енглески даље је промењен услед Велике самогласничке промене, ширења стандардизованог Лондонског дијалекта у влади и администрацији, и стандардизовања штампања. Модерни енглески се може пратити назад до доба Вилијама Шекспира. "
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.