Strane investicije i NATO

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Srborus

Poznat
Poruka
8.219
Srbija je u 2018. privukla 3,2 milijardi evra stranih ulaganja. Kako to da je Srbija u 2018. imala priliv stranih investicija preko 3 milijardi evra, a nije članica NATO? :think: KAKO JE TO MOGUĆE!!!??? Kako to da je jedna Bugarska, koja je članica NATO, privukla samo 1,5 milijardi evra stranih investicija, a Srbija dva puta toliko? :think: Da ne pričamo o Makedoniji, Albaniji, Federaciji BiH... koliko je Srbija ispred njih po prilivu stranih investicija ne treba trošiti reči.

Zar nas nisu učili da nema stranih investicija bez učlanjenja u NATO, a time nema ni ekonomskog rasta i razvoja? :think: :zcepanje:

https://bankar.rs/2019/02/13/neto-priliv-stranih-direktnih-investicija-32-milijarde-evra/
Neto priliv stranih direktnih investicija 3,2 milijarde evra

nbs.png


Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju dostigao je 2018. godine 3,2 milijarde evra, čime je premašio očekivanja Narodne banke Srbije.

Visok neto priliv SDI je četvrtu godinu zaredom bio više nego dovoljan da pokrije deficit tekućeg računa, što je doprinelo povećanju deviznih rezervi kao i jačanju otpornosti domaće privrede ne eksterne šokove, saopšteno je na konferenciji za novinare u NBS, na kojoj je predstavljen februarski izveštaj o inflaciji.

Tekući deficit platnog bilansa u 2018. iznosio je 2,2 milijarde evra, čime je njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (5,2 odsto) zadržano na nivou iz 2017. godine.

Povoljnija kretanja u odnosu na 2017. zabeležena su i u razmeni usluga i na računu sekundarnog dohotka, gde su povećani suficiti, a smanjen je deficit na računu primarnog dohotka.

Time je u velikoj meri kompenzovan viši spoljnotrgovinski deficit, koji je bio rezultat većeg uvoza po osnovu rasta proizvodnje i investicija, kao i viših cena nafte na svetskom tržištu, dok je izvoz prerađivačke industrije nastavio da beleži relativno visoku stopu rasta, uz pozitivan doprinos gotovo svih njenih oblasti.
 
Jako zanimljv tekst:

https://www.blic.rs/biznis/privreda...-narednoj-deceniji-u-proseku-47-odsto/2hmj687
Rast BDP-a Srbije u narednoj deceniji u proseku 4,7 odsto

Srbiju u narednoj deceniji, na temelju dosadašnjih i aktuelnih trendova i makroekonomskih parametara, očekuje proinvesticioni scenario razvoja sa prosečnom stopom rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,7 odsto, projekcije su ekonomiste Miladina Kovačevića i tima stručnjaka.


- Kod postavljanja mogućih scenarija, a oni se uvek kreću u jednoj lepezi između optimističkih i pesimističkih ili između nekih konzervativnih i razvojnih, moramo oceniti šta sadašnji trendovi i šta sadašnja sitiuacija ili neposredna prošlost nosi sa visokom verovatnoćom. U našem slučaju, u ovom trenutku je reč o proinvesticionom scenariju. Prosto, uspostavljeni su trendovi koji vuku u tom pravcu - kaže Kovačević u razgovoru za Tanjug.

Rast bruto investicija 8,5 odsto


U Srbiji su, kako predočava, i u ovoj i u prošloj godini stope investicija znatno jače od stope rasta BDP-a, a stopa rasta BDP-a jača od stope rasta potrošnje, što će se, smatra, sasvim izvesno nastaviti.

- Sa visokom izvesnošću ove godine prognoziramo da će stopa rasta BDP-a nadmašiti četiri odsto, ili 4,1 posto. Sledeće godine će to, možda zbog jake ove godine, biti nešto niže, kao što je to uostalom projektovao i MMF, pa će se onda vratiti na četiri odsto i vrlo brzo dostići nivo odpet odsto koji će se zadržati, ako ne bude nekih spoljnih šokova ili barijera, do 2030. godine - navodi Kovačević.

Konzistentno sa takvim privrednim rastom, prosečna stopa rasta potrošnje bi, kaže, dostizala oko 3,9 procenata u celom periodu, a rast bruto fiksnih investicija bi bio oko 8,5 odsto.

- U ovoj godini već znamo da će rast ukupnih investicija biti između osam i devet posto, možda čak i preko 9,0 posto. Takođe, u ovoj godini su ukupne strane direktne investicije, kao komponenta ukupnih investicija, u periodu januar-avgust dostigle oko 1,8 milijardi evra, a do kraja godine će verovatno prekoračiti 2,5 milijardi, možda i 2,6 milijardi evra - dodaje sagovornik Tanjuga.

Proinvesticioni scenario za Srbiju

Prema njegovim rečima, strane direktne investicije sada čine između pet i šest odsto BDP-a, a predstavljaju oko jedne četvrtine ukupnih investicija.

- Scenario predviđa da će iz godine u godinu, sa ovim prosečnim rastom investicija od 8,5 odsto, one dostići do 2030. godine učešće u BDP-u od poželjnih 25 posto u odnosu na sadašnji nivo od dvadesetak odsto. Zato govorimo da je to proinvesticioni scenario, i on mora biti proinvesticioni jer predviđamo visoke stope rasta - objašnjava Kovačević.


Napominje da će to rezultirati rastom zaposlenosti, odnosno nastavkom trenda rasta zaposlenosti, kao i sve povoljnijim indikatorima spoljne likvidnosti.

- Sa ovim rastom agregatnih veličina, performanse spoljne likvidnosti će biti sve bolje i bolje, tako da bi stopa servisiranja spoljnog duga, koji podrazumeva zbir javnog i privatnog spoljnog duga, sa nekih 21,6 posto u 2017. godini, na kraju perioda došla na zanemarljivih 3,4 posto - ističe Kovačević.


On naglašava da Srbija ni sada nije ni u kakvoj zoni u blizini potencijalne krize javnog duga, već da se, naprotiv, kako kaže, "deakumulacija tog rizika sve rapidnije odvija" što se vidi po padu učešća kako spoljnog, tako i javnog duga u BDP-u.

Veliki pad spoljnog duga


Kovačević podseća da se ukupan javni dug spustio na nivo od 55 posto, i da se očekuje njegovo dalje smanjenje, i dodaje da se za ukupan spoljni dug (javni i privatni), koji u 2018. iznosi oko 32 milijarde evra (74 odsto BDP), predviđa da će do 2030. pasti na 25,5 milijardi evra, što bi bilo 27,8 odsto BDP-a.


Devizne rezerve bi, prema rečima Kovačevića, na kraju projekcionog perioda pokrivale najmanje tri do četiri meseca uvoza, što je kriterijum osiguranja eksterne likvidnosti.

- To je jedan dug period, recimo od 10-12 godina, u kojem ne bismo imali diskontinuitet rasta, naravno ako se ne dese neki spoljni šokovi ili rizici koji ne zavise od naših unutrašnjih prilika. Kako sada stvari stoje, ne čini se da će doći do tako značajnih ili jakih šokova ili rizika koji bi mogli da sruše jedan proinvesticioni razvojni scenario. On je na delu već sada i u narednim godinama, i taj scenario će značiti visoke stope rasta - zaključio je Kovačević u razgovoru za Tanjug.
 
Iznervira ga tema o investicijama koja postoji na forumu...


Otvori svoju koja mu ide na ruku.


Link februar 2019.

Највећи манипулатор подацима у историји Крстарице.

Вучкољуб најобичнији.

Питај га какве су то директне стране инвестиције из Кипра (Кипар је трећи међу "инвеститорима").

Ми Бугарској економији можемо само да завидимо.

Не могу да нађем структуру ових инвестиција, међутим, сигуран сам да им је манипулаторска методологија тако да сваку куповину сматрају за "директну страну инвестицију" што она то није ако је куповина у питању. Уколико је куповина РТБ Бор од стране Кинеза урачуната у ову цифру, онда је то бзвз, јер ту нема инвестиције никакве. Купиш вредност за вредност (у овом случају, купљена већа вредност за мању вредност, тј. пљачка грађана Србије).
 
Pa ti slobodno zavidi Bugarskoj. :)

Ja više volim konkretne podatke i činjenice, a manje političku propagandu, stereotipe, urbane legende i mitove.

Inače, samo sam 2012. glasao za Vućića, posle toga glasam isključivo za DJB i Dveri.
 
Ти не волиш конкретне податке и чињенице.

Ти си манипулатор.

Кренеш од жељеног резултата, а затим тражиш податке који ће да поткрепе твој жељени резултат и подаци су увек парцијални а резултат погрешан.

Нормалан човек (тебе не сматрам у то) би кренуо од података, а затим на основу објективних података донео закључак. Без обзира да ли му се закључак свиђа или не.

Који год економски параметар да узмеш, Србија је на дну у целом региону. Константно.

Свакако, раст бдп је најбољи показатељ, а ту смо на самом дну у региону сваке године.
 
Не могу да нађем структуру ових инвестиција, међутим, сигуран сам да им је манипулаторска методологија тако да сваку куповину сматрају за "директну страну инвестицију" што она то није ако је куповина у питању. Уколико је куповина РТБ Бор од стране Кинеза урачуната у ову цифру, онда је то бзвз, јер ту нема инвестиције никакве. Купиш вредност за вредност (у овом случају, купљена већа вредност за мању вредност, тј. пљачка грађана Србије).

Pa da. I svuda u svetu je to tako. Merdžeri i akvizicije i brownfield investicije ulaze u računicu. I u Bugarskoj je to tako.
 
U Srbiji ne postoje strane investicije. Kakve su to strane investicije ako im Srbija da zemlju, izgradi halu ( bez prozora ), pokloni struju, oslobodi svih poreza i doprinosa i plati im po 10K €urona po zaposlenom radniku?
Najveci investitor u Srbiji je u stvari Republika Srbija, koja na taj nacim pomaze da strani kapitalisti postanu jos bogatiji o trosku srpske sirotinje.
 
Ти не волиш конкретне податке и чињенице.

Ти си манипулатор.

Кренеш од жељеног резултата, а затим тражиш податке који ће да поткрепе твој жељени резултат и подаци су увек парцијални а резултат погрешан.

Нормалан човек (тебе не сматрам у то) би кренуо од података, а затим на основу објективних података донео закључак. Без обзира да ли му се закључак свиђа или не.

Који год економски параметар да узмеш, Србија је на дну у целом региону. Константно.

Свакако, раст бдп је најбољи показатељ, а ту смо на самом дну у региону сваке године.

Ne, baš naprotiv: prikupljajući podatke recimo sa sajta Repbličkog zavoda za statistiku, Svetske banke i sl. često bivam iznenađen. A obično očekujem neke druge podatke. Jer svuda oko sebe jako često slušam urbane legende kako je sve otišlo u PM, kako nema budućnosti, nema posla, nezaposlenost nikad veća, plate nikad manje, nema investicija i sl.... a najsmešnija situacija mi je kada takvi nakon što okončaju kuknjavu izvade najnoviji smartphone od 700 evra... ili pričaju doživljaje sa poslednjeg letovanja u Španiji... :hahaha:želim da proverim to i često nailazim na interesantne podatke koji su potpuno kontradiktorni u odnosu na ono što čujem od drugih.

Takođe, za razliku od tebe, ja imam diplomu državnog ekonomskog fakulteta: položio sam makroekonomiju, mikroekonomiju, javne i monentarne finansije, priverdni sistem i ekonomsku politiku, ekonomiku preduzeća, finansijska tržišta i berze, međunarodne finansije... itd.

Ako u obzir uzmemo Vučićevu političku propagandu, legende i mitove koje on i njegov režim promovišu s jedne strane (koja je suviše optimistična, naravno - tipa Srbija ima drugu najveću stopu rasta u Evropi) i propagandu, legende i mitove koju promoviše opozicija (uaaa lopovi, sve je otišlo u PM, nikad manje plate, nikad veća nezaposlenost, nikad manje investicija, svi strani investitori dobijaju subvencije), možemo doći do zaključka da je istina negde na sredini.

Srbija je u 2018. imala stopu rasta 4,4% i po tome je zaista u evropskom vrhu. To NIJE propaganda. A investicije su porasle za 9,1%.

http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181349.pdf
Процењено је да је укупна економска активност у 2018. години, мерена БДП-ом и исказана у сталним ценамa, остварила реални раст од 4,4% у односу на претходну годину. Процењено је да су бруто инвестиције у основна средства у 2018. години, у поређењу са претходном годином, оствариле реални раст од 9,1%.
 
Poslednja izmena:
Srbija je u 2018. privukla 3,2 milijardi evra stranih ulaganja. Kako to da je Srbija u 2018. imala priliv stranih investicija preko 3 milijardi evra, a nije članica NATO? :think: KAKO JE TO MOGUĆE!!!??? Kako to da je jedna Bugarska, koja je članica NATO, privukla samo 1,5 milijardi evra stranih investicija, a Srbija dva puta toliko? :think: Da ne pričamo o Makedoniji, Albaniji, Federaciji BiH... koliko je Srbija ispred njih po prilivu stranih investicija ne treba trošiti reči.

Zar nas nisu učili da nema stranih investicija bez učlanjenja u NATO, a time nema ni ekonomskog rasta i razvoja? :think: :zcepanje:

https://bankar.rs/2019/02/13/neto-priliv-stranih-direktnih-investicija-32-milijarde-evra/
Neto priliv stranih direktnih investicija 3,2 milijarde evra

nbs.png


Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju dostigao je 2018. godine 3,2 milijarde evra, čime je premašio očekivanja Narodne banke Srbije.

Visok neto priliv SDI je četvrtu godinu zaredom bio više nego dovoljan da pokrije deficit tekućeg računa, što je doprinelo povećanju deviznih rezervi kao i jačanju otpornosti domaće privrede ne eksterne šokove, saopšteno je na konferenciji za novinare u NBS, na kojoj je predstavljen februarski izveštaj o inflaciji.

Tekući deficit platnog bilansa u 2018. iznosio je 2,2 milijarde evra, čime je njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (5,2 odsto) zadržano na nivou iz 2017. godine.

Povoljnija kretanja u odnosu na 2017. zabeležena su i u razmeni usluga i na računu sekundarnog dohotka, gde su povećani suficiti, a smanjen je deficit na računu primarnog dohotka.

Time je u velikoj meri kompenzovan viši spoljnotrgovinski deficit, koji je bio rezultat većeg uvoza po osnovu rasta proizvodnje i investicija, kao i viših cena nafte na svetskom tržištu, dok je izvoz prerađivačke industrije nastavio da beleži relativno visoku stopu rasta, uz pozitivan doprinos gotovo svih njenih oblasti.
NATO i NETO nije jedno isto.
NATO ne obezbedjuje investicije to rade banke NATO samo trazi investicije.
 
Iznervira ga tema o investicijama koja postoji na forumu...


Otvori svoju koja mu ide na ruku.


Link februar 2019.


Шта ћеш, занео се човек возећи новим аутопутем од Новог Сада до Руме, па се заглавио у фрушкогорском тунелу и никако да изађе на светлост дана.

Него тема... линк... матор датум по правилима пдф-а-
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top