Strane banke najveća opasnost

porin50

porin50

Ističe se
Poruka
2.137
Ovo je izjava hrvatskog predsjednika ali se stvar može sagledati
za bilo koju zemlju, pogotovo za slične zemlje u regiji koje su
sve redom u sličnoj situaciji.

...............................
Mesić je iz analize MMF-a posebno izdvojio stav njihovih analitičara da je velik problem Hrvatske to što je 95 posto banaka u stranom vlasništvu i da “upravo od stranih banaka prijeti najveća opasnost”.
- A od njih prijeti najveća opasnost zbog toga što oni u krizama najprije štite vlastite interese i svoje poslovanje u matičnim zemljama. Brinući u prvom redu o sebi, strane bi banke mogle promijeniti politiku, smanjiti kredite i sasvim zatvoriti slavinu.
Jesam li zloguki prorok kad na to upozoravam? Bojim se da nisam - ustvrdio je Mesić.

.................................

Kolika je stvarna opasnost od stranih banaka i kakva je situacija u Srbiji
BiH i Crnoj Gori?
 
pa što se tiče štednje, najveći kolač je ugrabila Komercijalna banka koja je u domaćim (državnim) rukama, od velikih a domaćih su još mislim AIK, poštanska štedionica, i ima maslih kao srpska banka...ne znam da li ih još ima, ali je i tu procentak kao u Hrvatskoj, oko 5%, možda malo veći
 
I u BiH je isto. Raiffeisen, Hypo, HSBC i još gomilica raznih banaka i bančica posluju u BiH. Mislim da bi Mesić mogao da bude u pravu. Ma koliko kapital koje su te banke donele može da utiče na stabilnost države, nestanak istog može da dovede do kraha. Mada, možda i ja grešim, nisam ekonomista.
 
Analogno tome na istom skupu obratio se i Ivo Sanader:

Kazao je kako takve pesimistične tvrdnje nemaju osnova u realnosti.
- Uskoro očekujemo da se MMF i službeno očituje u vezi s neslužbenim stavovima svojih analitičara, jer nam je iz vrha MMF-a rečeno kako to nije njihovo službeno stajalište - istaknuo je Sanader.
........................................

Sad bi nam neki dobar ekonomski stručnjak dobro došao da razmrsi
prava i dužnosti banaka i bankara u trećim državama!?!
 
Komercijalna banka drži oko 15% ukupne štednje u Srbiji, što nije malo, a sa ovim ostalim domaćim možda i 20%
Problem bankarstva u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, sa Slovenijom se ne može porediti, rat, sankcije, privredne krize, tajkuni...toga Slovenija nije imala...imala je kontinuitet i samo je to nastavila
U Srbiji je 2000 bilo deviznih rezervi ispod 1 milijarde $, nisam siguran, ali mislim da je bilo oko 580 miliona $, danas je preko 14 milijardi $
štednja je bila par desetina miliona, danas je preko 5.5 milijardi $....tada niko normalan, da nisu došle viđenije strane banke ne bi uložio evro štednje u Beobanku, Yubanku i ostale
a mnoge od tih starih banka su uništene sa loše plasiranim kreditima, iznošenjem novca na Kipar i svega ostalog.
 
filatelista:
pa što se tiče štednje, najveći kolač je ugrabila Komercijalna banka koja je u domaćim (državnim) rukama, od velikih a domaćih su još mislim AIK, poštanska štedionica, i ima maslih kao srpska banka...ne znam da li ih još ima, ali je i tu procentak kao u Hrvatskoj, oko 5%, možda malo veći
Kliknite za proširenje...

Stednja je vazna domacim bankama jer tako dolaze do novca. Stranim bankama nije jer imaju centrale od kojih mogu da dobiju novca koliko god im treba da uvale ovde ljudima u nikad ga ne vrati kredite i tako zaradjuju.
 
Za strane banke u Srbiji potreban je kapital od 5 miliona EU. U kakvom su odnosu sa istim bankama u matichnim zemljama, pitanje je. Moj prijatelj je pokusao karticom Raiffeisen banke da podigne novac u Becu i to nije uspeo.

Osnovna delatnost sadashnjih banaka je u stvari zelenastvo, i ko zna shta josh. Da se veliki novac okrece preko njih, okrece, chiji, ko zna.
 
Tzar:
Stednja je vazna domacim bankama jer tako dolaze do novca. Stranim bankama nije jer imaju centrale od kojih mogu da dobiju novca koliko god im treba da uvale ovde ljudima u nikad ga ne vrati kredite i tako zaradjuju.
Kliknite za proširenje...

Na pocetku da, zato se svaki cas i pojavljuju silne reklame o kreditima i sl. Medjutim kasnije se banke polako filtriraju u smislu ciljane populacije. Tako pojedinim bankama ciljna grupa postaju mala i srednja preduzeca a ne gradjanstvo i sl. Da bi se do toga doslo, mora se razviti privreda. A toga ovde jos nema..
 
Tzar:
Stednja je vazna domacim bankama jer tako dolaze do novca. Stranim bankama nije jer imaju centrale od kojih mogu da dobiju novca koliko god im treba da uvale ovde ljudima u nikad ga ne vrati kredite i tako zaradjuju.
Kliknite za proširenje...

Komercijalna je domaća sa preko 750 miliona evra štednje, nisam video da su ponudili neke lepe i povoljne kredite, već imaju isti trend kao i stranci
neophodno je ukrupnjavanje sektora.
Lično se nadam dolasku Citigroup ili ICBC, pa ova boranija Hipo, Intesa ili Rajf mogu da plaču
 
Rješenje je ipak u kontroli bankarstva od domaće narodne banke,
sad koliko je ona ovisna o MMF-u i stranim bankovnim vrhuškama.
To potvrđuje Ivan Lovrinović profesor na Ekonomskom fakultetu:

“Hrvatska narodna banka ključni je čimbenik destabilizacije realnog
gospodarstva i vanjskog duga”. Prema Lovrinčevićevim riječima,
HNB-ove mjere nisu proizvele potreban učinak zbog toga što
su “namjerno površne i selektivne u korist velikih banaka”.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Opasnost od nacionalizma
3 4 5
Odgovora
118
Pregleda
1.126
Straks92
Straks92
pop80
Najveća naprednjačka laž
Odgovora
6
Pregleda
151
Nikola Tajland
N
Nina
Vučić otkrio: Strane službe želele dečaka ubicu
5 6 7
Odgovora
172
Pregleda
2.484
lapsi
lapsi

Back
Top