Пошто си млад да ти објасним како се студирало деведесетих - варање на испитима није постојало пошто су сви испити били усмени, узмимо правни факултет за пример. Ни један испит није био у писменој форми.
Ако не учиш, можеш да спакујеш кофере и да идеш кући.
Слажем се то што си написао, али то је мање од 1% студената који су имали препоруку и савет па су тако полагали испите. Преко 99% студената ако нису хтели да уче, могли су да спакују кофере и да иду кући.
Проблем је што се данас од људи запослених у државним фирмама траже сигурни гласови и тражи се да агитују за власт.
Сама армија људи који пљује опозицију на друштвеним мрежама да би тако зарадили неки динар је измишљотина Вучића. Било је то незамисливо у време демократа.
Ja mogu da objasnim kako se studiralo jos dalje u proslost, 80-tih a kazu da je tako bilo i pocetkom 60-tih lkad mi je otac studirao.
Varanja na ispitima je bilo itekako, oni koji nisu imali vezu su koristili puskice, podmetace (gotove koncepte uradjene po spisku ispitnih pitanja), zamenu licnosti ( profesionalci zamene sliku studenta u indeksu, stave lazni pecat preko, razbiju na usmenom iz matisa na recimo ETFu - cak si mogao da biras i ocenu koju ce da ti zaradi takav profesionalac*).
* - 80-tih sam u studentskom domu Rifat Burdzevic upoznao cimera-ilegalca mog drugara sa studija koji je bio veciti student matematike, genijalan za matis ali otkacio u nekom trenutku, on je polagao ispite za druge studente koji su imali probleme, pojavi se pred prosfesorom na FONu recimo pa napravi pauzu od par godina do novog pojavljivanja
A oni koji su imali vezu su sredjivali na taj nacin ispite, rodjaci ili prijatelji tvoga ujaka su sredjivali kod prosfesora kod koga da ides na usmeni ili da ti da unapred cedulju sa ispitnim pitanjima, unapred ti obeleze deo u knjizi koje ce te "pitati" ili jednostavno te pozovu u kabinet da ti upisu ocenu u indeks.
Koliki je % tih studenata koji su imali veze ili koji su placali ispite nemamo pojma ali je simptomaticno da su skoro sva deca profesora zavrsavali iste fakultete, deca lekara su studirala medicinu (i tamo imali protekciju), deca advokata, sudija i tuzlaca prava ( i tamo imala protekciju, naravno ne na svim ispitima ali na vecini). Deca glumaca su, gle cuda, studirala glumu (secam se da je pocetkom 90-tih od cak 15-tak na klasi 13-oro bilo deca umetnika i i vidjenijih ljudi) itd. nemojmo se zavaravati da tu nije bilo nepotizma, korupcije i slicnih namestaljki za prijatelje i ljude na polozaju koji ti mogu srediti nesto.
Takodje je bila i prisutna tkz."zamena", imas dete koje recimo studira na gradjevini a tamo imas uglednog profesora cije dete studira kod tebe na masincu, onda se ti potrudis oko njegovog deteta da "lakse" prodje kroz studije, ocekujes uzvratnu reakciju, naravno. (ja se licno secam tada jedne devojkeiz grupe ciji je otac bio ugledni profesor na drugom fakultetu a na nasem fakultetu su joj odreda pomagali i na pismenom i na usmenom, dobijala je visoke ocene i ostala za asistenta a da je bilo 3-4 druga daleko bolja studenta, sa vecim prosekom ali bez ikakvih konekcija).
U socijalisticko doba su psotojali drzavni fakulteti (znam za ekonomiju u Zagrebu i Pristini, prava u Pristini i NS, masinstvo u Mariboru ) gde su socijalisticki direktori isli da 'zavrsavaju" studije. Naime, krajem '60-tih je doslo partijsko naredjenje da svi direktori moraju imati zavrsen fakultet pa da njihove perjanice ne bi ostale bez pozicije su smislili brzo dobijanje diploma. Ode za vikend direktor uspesne socijalisticke firme (recimo Marjanovic iz Drzavnog posla) do Pristine, tamo za subotu i nedelju ispolaze 6-7 ispita, dodje ponovo za 2-3 meseca, i voila, za 2 godine kao napredni studenti dobiju zvanje dipl.ecc, dipl.pravnik ili dipl.inz. O tome mi pricala prosfesorka iz predmeta Politicka ekonomija, bilo je to vec 87-88 pa je smela o tome da prica, kaze da je tako po partijskom naredjenju isla u Pristinu, mada se bunila protiv toga dobila je naredjenje.
Сама армија људи који пљује опозицију на друштвеним мрежама да би тако зарадили неки динар је измишљотина Вучића. Било је то незамисливо у време демократа.
Odlicno se secam vremena pre Vucica (tad sam i otisao iz Srbije), drustvene mreze nisu bile zastupljene jer je mozda 10-15% ljudi koristilo FB (tviter i ostale su dosle kasnije, zalaufale su se u Srbistanu posle 2010) ali su zato mediji bili naklonjeni vladajucoj DS, do kostiju. Tako da o vladajucima nista negativno niste mogli procitati na Blicu, B92, Politici, na RTS-u, Studiju B... o tadasnjoj opoziciji (radikalima, DSS-u, kasnije SNSu) ste mogli citati/gledati samo u negativnoj konotaciji. Isto kao danas, doduse danas je to izrazenije, ali imate i Danas, N1, Nova, 021 koje nisu pod Vucicem a umrezenost na internetu, drustvenim mrezama i opozicinim portalima bar za 70% ljudi u Srbiji znaci pogled kroz naocare koje ne farba Vuci tako da obesmisljava medijsku blokadu.
Meni recimo uz Vuciceve botove smeta i bot-masina onih drugih jer je ako pratite opozicione medije ili drustvene mreze prisutna totalno bombardovanje negativnostima i u tome se ide do besmisla da se prate neke bzevezne afere i jos bezvezniji dogadjaji iz privatnog zivota vlastodrzaca a pri tome prolaze karavani, karavani od kojih zavisi sudbina tog naroda i drzave.
Indijke su druga stvar, barem iz mog iskustva. Kada su daleko od Indije, potpuno se raspuste i prepuste, a stvarno su lijepe i zgodne žene. 
