Strahovi i fobije

Pčelice pametna. :D
Tačno tako - strah od pada.
Preseče me nešto odmah iznad kolena, i žmarci (neugodni) mi idu čitavim telom, i vidim sebe kako padam, padam, padam i kako se razmrskavam kao Strašilo iz Čarobnjaka iz Oza.
Smešno je to što isti osećaj imam i kad se neko drugi naginje preko ograde nečega što je na visini. :?
 
Eh, zaboravih spomenuti moju fobiju, do duše u blagom obliku a to je klaustofobija. Sama pomisao da moram da se provučem kroz nešto usko ili da sam u nekom uskom prostoru budi u meni užas.

Jednom prilikom, odsjevši u BG u hotelu "Prag" krenem liftom do svoje sobe da ostavim stvari. Moram napomenuti da nikada nisam prije odsjedala u tom hotelu. I naravno otvorim vrata lifa, uđem i okrenem se prema vratima. Lift krene i poslije nekog vremena stane na spratu koji sam izabrala. Otvorim vrata i vidim zid! Pipnem rukom u nevjerici i vidim zaista zid! Vratim lift za jedan sprat niže, misleći da sam zaglavila između spratova. Lift normalno stane, ja opet otvorim vrata i opet ugledam zid!!! Priznajem da sam klaustofobična i iz tog straha kažem sebi da se priberem. Stanem i gledam, gledam misleći da je sigurno u pitanju neka skrivena kamera. Opominjem sebe da u svakom slučaju imam mobilni telefon sa sobom i ne pravim paniku.
Bacim putnu torbu na pod lifta i protrljam čelo. Obrnem se oko sebe i gle čuda! Izlaz iz lifta je bio sa suprotne strane, iza mojih leđa! Znači, s jedne strane sam ušla a sa druge strane (na spratu) je bio izlaz iz lifta!
O Bože, koje olakšanje! Osjećala sam se kao najveća provincijalka i nikom nisam imala namjeru reći, sve dok me BG kolega nije upitao kako sam prošla sa liftom jer kaže mnogi naprave frku tražeći vrata.
 
-Eva-:
Osjećala sam se kao najveća provincijalka i nikom nisam imala namjeru reći, sve dok me BG kolega nije upitao kako sam prošla sa liftom jer kaže mnogi naprave frku tražeći vrata.
:lol: :lol: :lol: Ma niko od nas ne živi po hotelima pa da zna te stvari (a hoteli su inače takvi lavirinti zbunjujućih detalja da zaslužuju novu temu!)... Olakšava doduše kada su ti liftovi onako "ogledalskog" tipa iznutra. I ja sam se slično sludela 2004. u nekom fancy hotelu u Pekingu, ali je lift bio sav kao "zlatan" i mogla si da u odrazu vidiš da ti se iza leđa otvaraju vrata koja vode napolje...
 
To sam prećutala radi svojih kolega sa posla od kojih ne bih mogla da živim! :D

Inače, taj dan u Pragu je bio pun iznenađenja i smijeha!
Naime, poslije zatvaranja sajma vratimo se u hotel kolegica, kolega i ja. Uzmemo ključeve i krenemo prema liftu ali vidimo da se nešto dešava na recepciji. Priđemo kolegi da vidimo u vezi čega se raspravlja.
- Kako nema mog ključa čovječe? - pita on recepcionera
- Pa nema ga... da ga niste poneli gospodine?
- Ovo da ponesem?? Ovo bi mi odvalilo džep! Za ovo treba oružani list!
- Sačekajte, da pozovem sobu (vjerovatno misleći da neko nije greškom ušao u tuđu sobu)
- Koga da zoveš? Da vidiš jesam li ja gore??!!

Kolegica i ja smo se smijale do suza, sve dok recepcioner nije pronašao ključ sasvim po strani, stavljen na veliku kovertu koje je bila naznačena na kolegino ime. :D
 
:lol: :lol: :lol: Eh, Evo, vi ste bar bile u hotelu gde koriste KLJUČEVE. Ja se non stop smaram sa onim karticama što ti otvaraju sobu, uključuju struju u istoj i rade jednom rečju SVE, naravno, ako ih pravilno ubaciš... Ali ako ne ---- tu već nastaju razne zapetljancije i blamovi, koje neću deliti sa Forumom :arrow: :lol: :lol:

Hej - strah od blama, pitam se ima li to? :D
 
blamofobija :D

(moj direktor vrativši se iz inostranstva kaže mi da odložim neke vizit-karte i između vizit-kartica ugledam jednu mnogo tvrđu. Pogledam, okreni, prevrni kad karta koja služi kao ključ! Kako smo se smijali!)
 
-Eva-:
Strah od visine je u stvari strah od pada. Čovjek se ne boji zbog toga što stoji na nečemu visokom nego od pada sa te visine.
(ali, kad je neko visok 1,55 i 1,80 nije isto, jer onaj visoki pada sa veće visine! :D)



Ma ja se bas toliko ne plasim samog pada, vec upravo zato sto stojim na necem visokom (sto nisam cvrsto na zemlji). Kada me obuzme taj strah, ne brine me mnogo kako cu da drmem o zemlju i ne mislim o tome, vec mi kroz glavu prolazi samo koliko je zemlja daleko od mene (ovo ce zvucati skroz bolesno, ali ponekad mi cak doje da skocim, samo da bih se sto pre dokopala zemlje - naravno, to nikad ne mislim da uradim ozbiljno, samo ponekad osetim potrebu, kad ugledam tlo daaaleeeeko ispod mene)......
 
CaLiMeRo:
:lol: :lol: :lol: Eh, Evo, vi ste bar bile u hotelu gde koriste KLJUČEVE. Ja se non stop smaram sa onim karticama što ti otvaraju sobu, uključuju struju u istoj i rade jednom rečju SVE, naravno, ako ih pravilno ubaciš... Ali ako ne ---- tu već nastaju razne zapetljancije i blamovi, koje neću deliti sa Forumom :arrow: :lol: :lol:

Hej - strah od blama, pitam se ima li to? :D



:D :D :D Ha, ha, kad vec pomenu kartice.....Prosle godine, opet na toj istoj exkurziji, ja cetvrta godina, a 99% nas nikad nije videlo ni i od inostranstva.....I tako ti posli mi iz lepe nam i "moderne" zemlje Srbije u Evropu.....Mozes misliti koje su to bile provale i blamovi kada smo u Budimpesti dobili te kartice.....Jedni su komentarisali "Jao, ovo je ko u Dosijeu X".....A drugi: "E, jel nam ovo dali da platimo klopu u Meku"(koji je inace bio ispred hotela, pa sta ce, deca, pomislila caste nas domacini)...... :oops: :D
 
Postoje strahovi i fobije.Strahovi su ono sa chime se moze,a fobije mogu praviti,shto najcheshce i rade problema u normalnom funkcionisanju.primer:osoba je u situaciji da izgubi posao jer ima fobiju od otvorenog prostora,puno ljudi i sl.Dijagnoza koju je dobila dotichna osoba je-depresija-Svi ostali pregledi ustanovili su da je je sve ok,Tu chesto dolazi do nepoverenja najblizih,jer kako to nishta ti nije a necesh na posao i sl..Dajem ovaj primer sa kojim sam se chesto sretao usled nekih okolnosti...inache na mnoge od fobija moze se uticati i ja verujem na sve.Jedini je problem vere i prihvatanja osobe koja ima tu fobiju.Jer kada se dodje do uspeha ,osoba "krene" u svet sve se je ok,neretko se desi pojava "straha od straha"-a shta ako se ponovo desi?Medjutim i tu ima reshenja...

Pishem ovo samo da znate da reshenje uvek postoji koliko god da je strah ili fobija nelagodna...vazna je samo vera i odluchnost da se oslobodite toga...inache je tema preshiroka za ovo...

a za one koji imaju bash strahove,npr od zubara,pa ipak ode kod chika zube-hrabrost je u onome shto radite a ne u onome shta osecate
 
Pa sad svi mi imamo strahove.Zbog ovog ili onog ali strah od starosti,odbacenosti,smrti.. :cry: Treba se izboriti sa tim a ja ne znam kako kad vreme i godine prolaze ,deca rastu i odlaze,muz vodi svoj zivot,ja sve deblja i bolesnija gutam lekove za cuku i borim se da prevazidjem sve to.. Ali ebi ga strah me je :(
 
Moja prva reakcija: jbt, kako ih (ga) ne mrzi.:)
Moja druga reakcija: pa onda čovečanstvo i nije toliko brojno takvim likovima... naprotiv, ima ih 3x manje nego što mislimo.:D
Moja treća reakcija: ima li BL/KIM/MIHAJLO života mimo neta? :lol:
 

Back
Top