У Првом и Другом светско рату, ниједан народ у Европи, а и у осталим деловима света, није био толико изложен зверским злочинима какве су хрватске војне формације починиле над српским цивилним становништвом. Србија је, наивно и на своју штету – понајвише захваљујући својим политичарима, олако прелазила преко погрома којима је био изложен њен народ током ослободилачких ратова које је водила против разних завојевача. А у тим завојевачким војним формацијама које су током 20. века долазиле са запада, редовно су се налазили према Српству злочиначки индоктрирани Хрвати.
Када је 1914. године Аустроуграска кренула у рат против Србије, колоне злочиначке војске прешле су преко Дрине и Саве, уверене да ће за само неколико дана бацити Србију на колена. Ту војску су, познато је, највећим делом чинили Хрвати, који су после пораза на Церу, повлачећи се према Дрини и Колубари, починили нечувена зверства над мирним цивилним становништвом у селима и варошима Мачве и Подриња. А то цивилно становништво представљали су старци, жене и деца. Народ на тим просторима, више него десеткован, био је жртва људи који су на разне начине припремани за одиозан однос према свему што је српско. Мада то хрватски политичари деценијама демантују, те њихове демантије неопозиво демантује загребачка штампа тог времена, која је просто хушкала своје људе – припаднике аустроуграске војске, да немилосрдно тамане Србе. Ево неколико конкретних примера.
Непосредно после атентата у Сарајеву над принцом Фердинандом и његовом супругом Софијом, у хрватском “тиску” не престају изливи мржње према Србима, посебно израженим у листовима “Хрватска” и “Хрватски дневник”. Тако, на пример, лист “Хрватска” у броју 794 од 29. јуна 1914. године пише: “…И у нашем кругу, на нашем тијелу налази се сва сила крпуша и сподоби Срба и Славосрба, који нам продају груду и море, а ето и краља убијају! С њима морамо једном за увијек обрачунати и уништити их. То нек нам буде од данас циљ”. Исти лист, у истом броју, доноси и следеће: “Убојице, име ти је Србин! И јеси Србин, проклето ти сјеме и племе, што га ветар натрунио по нашем хрватском тлу, да радја злочин и злобу, сије неслогу и разбојнички пролијева крв… Срби су љуте змије од којих си тек сигуран онда када им сатареш главу”. Сличним садржајима хрватском пуку се обраћа и “Хрватски дневник” у броју 146, који поред осталог пише: „Кад год се буде спомињало јединство Срба и Хрвата, сваком ће Хрвату засјати пред очима крвави лик надвојводе Фрање Фердинанда што су га убили Срби. Оба злочина су учинили фанатични Срби, синови оног клетог племена, које свуда сије мржњу, клање и убојства, које грамзећи за влашћу подло обара пред собом све, умишљајући да ће тиме застрашити хрватски народ…”
С тим и таквим порукама кренули су хрватски корпуси, дивизије и пукови на Србију. О томе како су се провели на Церу, Дрини и Колубари, веома је добро познато. Деценијама су, медјутим, у име угледа новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, а зарад “братства и јединства” у земљи социјализма, прећуткиване све страхоте кроз које је пролазило становништво оних места кроз које су пролазили хрватски делови аустроугарске војске. О томе постоји низ докумената из домаћих и страних извора којима се никако не може да порекне аутентичност. Поред бројних изјава становништа које је било изложено нечувеним пљачкама, паљевинама и масакрима, говори велики број војних извештаја који неопозиво потврдјују постојање злочина. Посебно су, при томе, драгоцена сведочанства Швајцарца др Арчибалда Рајса, криминолога, који је на лицу места, у Подрињу и Мачви, прикупљао податке о злочинима аустроугарске војске. Поред личног увида и разговора са преживелим становништвом, он је обавио разговоре са великим бројем аустроугарских заробљеника, медју којима је било највише Хрвата. Др Рајс је поред истраживања злочинстава почињених над цивилним становништвом, сакупио и много података о поступцима са српским војницима који су допали у заробљеништво својих непријатеља. Простор не дозвољава да се опишу сви злочини почињени над спским становништвом, због чега ћемо се ограничити само на неколико најупечатљивијих, који илуструју свеукупну бестијалност, односно нечувена злочиначка иживљавања Хрвата, припадника аустроугарске војске.
Има и нормалних наравно, ал' такви не кмече. 
Čega li se plaše samo da mi je znati 
) :
