Strah od Mraka

Arcana

Obećava
Poruka
59
Znam da ovo nema nikakve veze sa natprirodnim silama, i da je sve u mojoj glavi. Mozda sam trebala da otvorim temu u "zdravlje" sekciji.. elem
Ja se bojim mraka (kao i vecina drugih), ali ovo moje je mozda ipak malo ... drasticnije.
Kada se nadjem u mraku, moj um krene da proizvodi teske halucanije nekakvih bica, koje me jako uznemiravaju. Srce krene da mi ludacki lupa, i svake sekunde osecam da ce neko da me napadne.
To je toliko otishlo, da ja ne smem da udjem u zgradu, ako svetlo neko nije upalio, nego moram da sacekam da neko udje, pa ja za njim.
Spavam sa totalno upaljenim svetlom, mada i to mi predstavlja problem, jer posto je napolju mrak, cini mi se da me neko posmatra kroz prozor, a ako navuchem zavese, onda ce neko da iskochi iza njih. Zaspim tek kada svane, a onda odspavam sat dve, pa na fakultet.
Iskreno, nisam znala kome drugome da se obratim, nego vama u nadi da imate neki savet?
Da li treba da odem nekom psihologu ili neshto drugo? :eek:
 
Ako te tvoj strah ometa u tolikoj mjeri da onemogucava rutinske, svakodnevne zivotne radnje...onda da, potraziti savjet strucne osobe...
Ja sam X puta "razbijala glavu" analizirajuci kako i zasto nekad nesto, pa su vremenom dosli odgovori...da mi je ova pamet, pitala bih iste sekunde, bez dvoumljenja...
Sve ima neki uzrok, pa i tvoj strah od mraka i panika i ostalo...a uopsteno govoreci, plase nas nepoznate stvari, cim spoznamo sta je iza tog privida...

Kako mudro primjeti I.A. "Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je zivjeti."

Srecno ;)
 
Mislim da mozes sama da resis taj problem samo ako budes dovoljno jaka da mu se suprotstavis :) Imas sve sto je potrebno....samo iskoristi to. Strah je u tebi ali ti nisi strah....ne poistovecuj se sa njim ;)
 
Znam da ovo nema nikakve veze sa natprirodnim silama, i da je sve u mojoj glavi. Mozda sam trebala da otvorim temu u "zdravlje" sekciji.. elem
Ja se bojim mraka (kao i vecina drugih), ali ovo moje je mozda ipak malo ... drasticnije.
Kada se nadjem u mraku, moj um krene da proizvodi teske halucanije nekakvih bica, koje me jako uznemiravaju. Srce krene da mi ludacki lupa, i svake sekunde osecam da ce neko da me napadne.
To je toliko otishlo, da ja ne smem da udjem u zgradu, ako svetlo neko nije upalio, nego moram da sacekam da neko udje, pa ja za njim.
Spavam sa totalno upaljenim svetlom, mada i to mi predstavlja problem, jer posto je napolju mrak, cini mi se da me neko posmatra kroz prozor, a ako navuchem zavese, onda ce neko da iskochi iza njih. Zaspim tek kada svane, a onda odspavam sat dve, pa na fakultet.
Iskreno, nisam znala kome drugome da se obratim, nego vama u nadi da imate neki savet?
Da li treba da odem nekom psihologu ili neshto drugo? :eek:

Nisam razumeo od kada postoji taj strah. Verovatno je postojao u detinjstvu ali da li je on nestao sa odrastanjem pa se kasnije pojavio sa ovakvim manifestacijama, ili te je oduvek bilo strah? Ako se strah pojavio kasnije, da li njegovu pojavu vezuješ za određeni događaj?
 
imala sam ga kao i mladja, ali stvarno ne mogu da povezem zbog cega mi se to desava. Znam takodje da kada se nadjem u mraku instinktivno zatvorim ushi rukama, dok se ne nadjem u svetlosti. E to ne znam zasto radim.
 
imala sam ga kao i mladja, ali stvarno ne mogu da povezem zbog cega mi se to desava. Znam takodje da kada se nadjem u mraku instinktivno zatvorim ushi rukama, dok se ne nadjem u svetlosti. E to ne znam zasto radim.

Problem ne resavas u proslosti. Uzrok postoji ali ga ne mozes promeniti. Koncentrisi se na trenutak kada strah nailazi, kada zatvaras usi....probaj taj momenat da shvatis i stvari ce se promeniti. A poznavanje uzroka ne menja nista. To ti je najcesce tapkanje u mraku i ne resava problem.
 
Smatram da svi ponekad u odredjenim trenucima imaju tu vrstu straha ,samo je razlika u intezitetu ,ali tebe taj strah ocigledno koci u obavljanju osnovnih aktivnosti a to nemoj sebi da dozvolis . Jednstavno kad dozivis taj napad straha trgni se i nasmej se (mozes i na glas ) smej se sebi sto si dozvolila da se uplasis bez ikakve potrebe i hrabro u pobedu Mraka .......zvuci smesno ali moze da deluje ako to ponovis jedno 50 puta . Mozak ce prihvatiti cinjenicu da je ispao glup ( zvuci glupo ali mislim da deluje ))
 
Smatram da svi ponekad u odredjenim trenucima imaju tu vrstu straha ,samo je razlika u intezitetu ,ali tebe taj strah ocigledno koci u obavljanju osnovnih aktivnosti a to nemoj sebi da dozvolis . Jednstavno kad dozivis taj napad straha trgni se i nasmej se (mozes i na glas ) smej se sebi sto si dozvolila da se uplasis bez ikakve potrebe i hrabro u pobedu Mraka .......zvuci smesno ali moze da deluje ako to ponovis jedno 50 puta . Mozak ce prihvatiti cinjenicu da je ispao glup ( zvuci glupo ali mislim da deluje ))

Ako je jaca od straha, onda deluje sigurno. Vrsi reprogramiranje uma; stvara se novi obrazac po kome ce dalje da funkcionise i reaguje; isto tako je nastao i obrazac straha i njene reakcije na strah....malo nasilna metoda ali deluje :D
 
Ja sam jako dugo imao strah od mraka(imam ga još uvek delimično).Kao dete sam imao slične simptome kao ti (nisam imao halucinacije..ili sam možda i imao ali sam to potisnuo..jer ja se uopšte ne sećam više čega sam se ja konkretno bojao).Recimo da je to bio strah od "nečega " u mraku.
Plakao sam ,umotavao sam se u ćebe do grla sklupčan u položaj fetusa, praktično sam čekao dok ne zaspim od umora.Jednom u gluvo doba noći :) probudim se ja i ležim tako u krevetu , nikako da zaspim.U jednom trenutku osetim strah..kao da je odjedanput nastao.Rešim ja da je dosta , mator sam već konj bio i kažem u sebi odlučno nešto otprilike ovako :" ok šta god da si pojavi se ne mogu više ovako".. reči nisu bile ove ali suština je bila ta..izazvao sam to "nešto".
U sledećem trenutku kroz sobu prolazi nekakva zlatna prilika .Recimo da je bila približnog oblika čoveka (te visine i malo šira) ali nije izgledala kao čovek (ili barem ja to nisam primetio).Pre kao zlatna svetlost koja otprilike zauzima prostor koji bi zauzimao čovek u prostoru.
To nešto prošlo je kroz sobu..prošlo je u frejmovima ako znaš šta je to.
..ja nisam smeo da mrdnem iz položaja u kojem sam ležao narednih par minuta :) ..osetio sam hladnoću..jezu..dlake su mi se nakostrešile..posle nekog vremena sam ustao upalio svetlo i nisam smeo da legnem da spavam do jutra, mada ta zlatna prilika zaist anije bila strašna, samo je prošla kroz sobu nestala i to je to..
Nemam pojma šta je to bilo dan danas :)
Kasnije ..više godina kasnije ..shvatio sam da mada je moj strah od mraka bio neuporedivo manji, ne mogu više ni tako..strah mora da ode..krenuo sam da radim stvari tipa..odem u ponoć u suturen (u kojem niko ne živi) zatvorim vrata, ugasim svetlo, stanem na sred sobe u mrklom mraku i čekam.Naravno ..ništa se ne dešava..priličan napredak u odnosu na ono na početku zar ne ;)
Isto radim i u svojoj sobi..mada je to MNOGO blaža varijanta od suturena :)
Još uvek imam tragove straha i oni moraju da odu takođe.
Moj savet tebi je da se suočiš sa tim u mraku šta god bilo ..skupi hrabrost ili živi život kao miš :) ja mislim da je ono prvo mnogo bolje.
Još jedna stvar koja je ustvari bila i najvažnija u mojoj borbi sa strahom (koja je pred finišem) je vera u Boga.Strah je nedostatak vere u Boga..ako veruješ da te Bog voli i štiti onda ništa neće moći da ti naudi.Dakle moji ostaci straha su ostaci moje malovernosti..
Eto to je neki odgovor koji odgovara podforumu "natprirodne pojave" ..siguran sam da i psihlozi imaju šta da kažu..ovo je bila i jeste moja lična borba..ti naravno treba da izabereš sopstveni metod..najgore što možeš da uradiš je da ne radiš ništa..
 
hvala ti sto si izdovio ovoliko vremena :)
I verovao ili ne, nasla sma reshenje. Kupila sam mache.
I sada mi je nekako lakse da zivim sama u stanu. Imam njega, koji je dosadan i trazi paznju, tako da me je toliko okupirao da strah zaboravljam.. :)
 
Ja sam jako dugo imao strah od mraka(imam ga još uvek delimično).Kao dete sam imao slične simptome kao ti (nisam imao halucinacije..ili sam možda i imao ali sam to potisnuo..jer ja se uopšte ne sećam više čega sam se ja konkretno bojao).Recimo da je to bio strah od "nečega " u mraku.
Plakao sam ,umotavao sam se u ćebe do grla sklupčan u položaj fetusa, praktično sam čekao dok ne zaspim od umora.Jednom u gluvo doba noći :) probudim se ja i ležim tako u krevetu , nikako da zaspim.U jednom trenutku osetim strah..kao da je odjedanput nastao.Rešim ja da je dosta , mator sam već konj bio i kažem u sebi odlučno nešto otprilike ovako :" ok šta god da si pojavi se ne mogu više ovako".. reči nisu bile ove ali suština je bila ta..izazvao sam to "nešto".
U sledećem trenutku kroz sobu prolazi nekakva zlatna prilika .Recimo da je bila približnog oblika čoveka (te visine i malo šira) ali nije izgledala kao čovek (ili barem ja to nisam primetio).Pre kao zlatna svetlost koja otprilike zauzima prostor koji bi zauzimao čovek u prostoru.
To nešto prošlo je kroz sobu..prošlo je u frejmovima ako znaš šta je to.
..ja nisam smeo da mrdnem iz položaja u kojem sam ležao narednih par minuta :) ..osetio sam hladnoću..jezu..dlake su mi se nakostrešile..posle nekog vremena sam ustao upalio svetlo i nisam smeo da legnem da spavam do jutra, mada ta zlatna prilika zaist anije bila strašna, samo je prošla kroz sobu nestala i to je to..
Nemam pojma šta je to bilo dan danas :)
Kasnije ..više godina kasnije ..shvatio sam da mada je moj strah od mraka bio neuporedivo manji, ne mogu više ni tako..strah mora da ode..krenuo sam da radim stvari tipa..odem u ponoć u suturen (u kojem niko ne živi) zatvorim vrata, ugasim svetlo, stanem na sred sobe u mrklom mraku i čekam.Naravno ..ništa se ne dešava..priličan napredak u odnosu na ono na početku zar ne ;)
Isto radim i u svojoj sobi..mada je to MNOGO blaža varijanta od suturena :)
Još uvek imam tragove straha i oni moraju da odu takođe.
Moj savet tebi je da se suočiš sa tim u mraku šta god bilo ..skupi hrabrost ili živi život kao miš :) ja mislim da je ono prvo mnogo bolje.
Još jedna stvar koja je ustvari bila i najvažnija u mojoj borbi sa strahom (koja je pred finišem) je vera u Boga.Strah je nedostatak vere u Boga..ako veruješ da te Bog voli i štiti onda ništa neće moći da ti naudi.Dakle moji ostaci straha su ostaci moje malovernosti..
Eto to je neki odgovor koji odgovara podforumu "natprirodne pojave" ..siguran sam da i psihlozi imaju šta da kažu..ovo je bila i jeste moja lična borba..ti naravno treba da izabereš sopstveni metod..najgore što možeš da uradiš je da ne radiš ništa..

Ovakve stvari nikako nemoj da radish, pogotovo ako imash toliki strah.Jer kada udjesh u mrak vec si sva napeta, tvoj mozak ocekuje da ce nesto jako strasno da se desi, da je neko oko tebe.Ne daj boze slucajno da dotaknesh rukom nesto ili josh gore nesto da padne, mogu ozbiljne psihicke posledice od toga da nastanu.
Idi prvo kod strucne osobe, pricaj sa njom o tome, pa kad se oslobodish malo straha, isprobavaj ovakve stvari.Ali obavezno porazgovaraj sa strucnom osobom pre nego sto bilo sta isprobavas na svoju ruku, jer ti imash ozbiljan strah od mraka i to nikako nije ni za salu.
 
Znam da ovo nema nikakve veze sa natprirodnim silama, i da je sve u mojoj glavi. Mozda sam trebala da otvorim temu u "zdravlje" sekciji.. elem
Ja se bojim mraka (kao i vecina drugih), ali ovo moje je mozda ipak malo ... drasticnije.
Kada se nadjem u mraku, moj um krene da proizvodi teske halucanije nekakvih bica, koje me jako uznemiravaju. Srce krene da mi ludacki lupa, i svake sekunde osecam da ce neko da me napadne.
To je toliko otishlo, da ja ne smem da udjem u zgradu, ako svetlo neko nije upalio, nego moram da sacekam da neko udje, pa ja za njim.
Spavam sa totalno upaljenim svetlom, mada i to mi predstavlja problem, jer posto je napolju mrak, cini mi se da me neko posmatra kroz prozor, a ako navuchem zavese, onda ce neko da iskochi iza njih. Zaspim tek kada svane, a onda odspavam sat dve, pa na fakultet.
Iskreno, nisam znala kome drugome da se obratim, nego vama u nadi da imate neki savet?
Da li treba da odem nekom psihologu ili neshto drugo? :eek:

Људи се не боје мрака, иако то мисле, него се боје онога што може да чучи у мраку...
Додуше, твој проблем је мало више комплекснији, а ја нисам довољно стручан... :(
 

Back
Top