Strah i briga oko karijere i posla

[medicin83]

Zanima me kako se, pogotovu vi blizu 40 i preko, spasavate ovih dana
od brige i anskzioznosti usled svepristutnog i primetnog kolapsa globalnog sistema?
Konkretno moj posao vrlo pogadja ekspanzija modernih tehnologija,
globalna ponovna recesija(pad cena usluga...), a diskusije o super-veštačkoj inteligenciji
me posebno zabrinjavaju. Jer, po prvi put
se ne radi više o tome da samo tebi(meni) karijerno slabije ide, već vidiš da su
većina njih iz iste ili slične branše u sosu, i da "bolja vremena" možda u tom poslu
nkad ni neće doći. Recimo da posle 15 godina bavljenja svojim poslom,
po prvi put nailazim na otpor ka istom, naravno sve to zaradi straha od kolapsa
koji bi u potpunosti počistio struku.

Kako se mirite sa činjenicom da će te iz ovih ili onih
razloga morati možda i da potpuno menjate profesiju,
a recimo da ste u matičnoj bili relativno ili dosta uspešni,
i da ste voleli svoj posao?

Koliko ste zapravo hrabri i otporni, a možda i "ludi"
da u zrelijim godinama(a možda i sa porodicom) nalazite novu i novu snagu
ka nečem potpuno novom?

Gde nalazite mir i inspiraciju u vremenima velikih neizveznosti,
i nesigurnosti (u ono čime se trenutno bavite)?

 

[Lorelajn]

Ako je takva situacija kakva jeste, nema druge nego je prihvatiti i krenuti dalje od 0.

Tesko je kada si puno toga ulozio u nesto, uspeo u necemu, imao standard kakav si imao i onda sve to nestane.

Valjda svako od nas ima barem jos nesto sto ga privlaci, sto bi zeleo da radi.

Mislim da je veci izazov naci podrsku u tim vremenima, ljude koji ce biti uz tebe dok se ponovo ne izgradis. Pogotovo sto u tim godinama ljudi imaju porodicu ili kredite ili oba i ocekuju se rezultati sada odmah i sto ceo taj proces ide sa dozom stresa i nervoze i nista instant kako su ljudi navikli.
Pravo je blago ako imas porodicu ili ljude koji ce ti biti podrska u tome a ne neki koji ce te dodatno pritiskati i stvarati stres.

Najverovatnije je taj proces donekle tezi u tim godinama nego sa 20 vec iz samog razloga sto treba da se zivi od necega, bilo cega dok se ne pronadje opet mesto pod Suncem.

A nista...Fino smislis sta bi radio, kazes sebi nije sve u zivotu posao (i nije), nekako si vec stigao tamo gde jesi pa ces ponovo uspeti kad tad.

 

[medicin83]

Ako je takva situacija kakva jeste, nema druge nego je prihvatiti i krenuti dalje od 0.

Tesko je kada si puno toga ulozio u nesto, uspeo u necemu, imao standard kakav si imao i onda sve to nestane.

Valjda svako od nas ima barem jos nesto sto ga privlaci, sto bi zeleo da radi.

Mislim da je veci izazov naci podrsku u tim vremenima, ljude koji ce biti uz tebe dok se ponovo ne izgradis. Pogotovo sto u tim godinama ljudi imaju porodicu ili kredite ili oba i ocekuju se rezultati sada odmah i sto ceo taj proces ide sa dozom stresa i nervoze i nista instant kako su ljudi navikli.
Pravo je blago ako imas porodicu ili ljude koji ce ti biti podrska u tome a ne neki koji ce te dodatno pritiskati i stvarati stres.

Najverovatnije je taj proces donekle tezi u tim godinama nego sa 20 vec iz samog razloga sto treba da se zivi od necega, bilo cega dok se ne pronadje opet mesto pod Suncem.

A nista...Fino smislis sta bi radio, kazes sebi nije sve u zivotu posao (i nije), nekako si vec stigao tamo gde jesi pa ces ponovo uspeti kad tad.

Lorelajn hvala ti za tople reči.
Na svu sreću, kao porodica nemamo kredite. Kao i to da mislim da ako se krenem u nešto novo, ćemo svakako i žena i ja zajedno ići u to. A možda i još sa nekim, jer sve što sam do sada ostvario, a to nije bilo malo, sam na svoje mišiće i kefalo ostvario. Dalje izgleda treba malo kolektivnije razmišljati, a mislim da će i većina tako morati reagovati, jer vremena se mrače. Nadam se dobrom smeru, da bi se sve posle toga malo i rasvetlilo, jer ovakav globalni sistem nije održiv još npr 5-10 godina.

I da, kao što si i sama načela temu, mislim da bi se kao društvo u ovim kriznim vremenima
morali fokusirati na druge vrednosti, okrenuti malo sebi i svom razvoju, pa onda i svojim najbljižima.
Pa sad po afinitetima: meditacija, molitva, rad na ljubavi i strpljenju, rekreacija, na kraju krajeva treanscendirati malo
tu svakodnevnu trku i vrevu, kao što si i sama rekla "posao nije sve", ali u nekim poznijim godinama
nam je to teško prihvatit,i jer smo strahom, nužnostima i ambicijama prikovani za sve te "TO-DO" liste,
koje istinski nemaju veze sa samom suštinom i smislom postojanja.

 

[Lorelajn]

Lorelajn hvala ti za tople reči.
Na svu sreću, kao porodica nemamo kredite. Kao i to da mislim da ako se krenem u nešto novo, ćemo svakako i žena i ja zajedno ići u to. A možda i još sa nekim, jer sve što sam do sada ostvario, a to nije bilo malo, sam na svoje mišiće i kefalo ostvario. Dalje izgleda treba malo kolektivnije razmišljati, a mislim da će i većina tako morati reagovati, jer vremena se mrače. Nadam se dobrom smeru, da bi se sve posle toga malo i rasvetlilo, jer ovakav globalni sistem nije održiv još npr 5-10 godina.

I da, kao što si i sama načela temu, mislim da bi se kao društvo u ovim kriznim vremenima
morali fokusirati na druge vrednosti, okrenuti malo sebi i svom razvoju, pa onda i svojim najbljižima.
Pa sad po afinitetima: meditacija, molitva, rad na ljubavi i strpljenju, rekreacija, na kraju krajeva treanscendirati malo
tu svakodnevnu trku i vrevu, kao što si i sama rekla "posao nije sve", ali u nekim poznijim godinama
nam je to teško prihvatit,i jer smo strahom, nužnostima i ambicijama prikovani za sve te "TO-DO" liste,
koje istinski nemaju veze sa samom suštinom i smislom postojanja.

Kod mene je u mlađim godinama posao bio sve. Što sam starija sve manji deo života želim da mi je posao.

Tek kada se prežive neke tragedije, smrti, bol dragih ljudi, nemoći, padovi tak onda valjda čovek postane svestan da nije sve posao čime god se bavili i koliko god ga voleli. Posao nismo mi i obrnuto. Čovek je mnogo više od posla.

Naravno bitan je taj faktor, daje nam moć, slobodu, pare, sigurnost, na neki način ispunjenje ali nije nužno da je to neki određeni posao.
Problem uglavnom nastaje kod poistovećivanja sa uspehom na poslu pa čak i jao ja sam kreativna umetnica...Gubitkom istog gubimo i tu "moć", prestiž a kod površnih ljudi kojih je hvala Bogu puna kapa i ugled.

Suviše sam puta videla pad i uspeh pojedinaca. Tako da je to sve deo života. Dok ima zdravlja i ljudi koji nas vole sve je moguće.

Kolektivno ne možeš da razmišljaš, možeš samo kao pojedinac i kao takav eventualno da posredno utičeš na neke. Valjda svi trebamo da krenemo od sebe.

U dobrom momentu razmišljaš o budućnosti međutim u ovim vremenima i sistemu globalnom ne verujem u apsolutnu sigurnost nigde i u ničemu ako pričamo o poslu.

 

[Lorelajn]

A što se tiče ekspanzije moderne tehnologije ne osećam se ugroženom. Imam osećaj da je to poenta teme?
Da imam decu razmišljala bih više o tome ovako čisto sumnjam da će AI uticati na mene u meri da mi unazadi život.
Ionako je moje interesovanje i zadovoljstvo više naturalističko i socijalno.

 

[medicin83]

Kod mene je u mlađim godinama posao bio sve. Što sam starija sve manji deo života želim da mi je posao.

Tek kada se prežive neke tragedije, smrti, bol dragih ljudi, nemoći, padovi tak onda valjda čovek postane svestan da nije sve posao čime god se bavili i koliko god ga voleli. Posao nismo mi i obrnuto. Čovek je mnogo više od posla.

Naravno bitan je taj faktor, daje nam moć, slobodu, pare, sigurnost, na neki način ispunjenje ali nije nužno da je to neki određeni posao.
Problem uglavnom nastaje kod poistovećivanja sa uspehom na poslu pa čak i jao ja sam kreativna umetnica...Gubitkom istog gubimo i tu "moć", prestiž a kod površnih ljudi kojih je hvala Bogu puna kapa i ugled.

Suviše sam puta videla pad i uspeh pojedinaca. Tako da je to sve deo života. Dok ima zdravlja i ljudi koji nas vole sve je moguće.

Kolektivno ne možeš da razmišljaš, možeš samo kao pojedinac i kao takav eventualno da posredno utičeš na neke. Valjda svi trebamo da krenemo od sebe.

U dobrom momentu razmišljaš o budućnosti međutim u ovim vremenima i sistemu globalnom ne verujem u apsolutnu sigurnost nigde i u ničemu ako pričamo o poslu.

Ma kada sam rekao -kolektivno-, mislio sam više na stremljenja ka udruživanju u poslovne svrhe. Naravno da rad na sebi ne sme prestati.
Ja sam takođe iz kreativnih industrija, mada mi se, kao što si sama rekla, posle nekoliko velikih gubitaka i padova, pa i u kontekstu vremena i trendova, sve to čini bezveze i nepotrebno. Duboko osećam da svet treba neku malo drugačiju kreativnost. Ljudima je potrebna pomoć, razgovor, ...podrška. Kada bih ponovo imao 20 godina, hmmm verovatno bih ciljao neku psihologiju ili tome slično.

Kreativnošču ne bih više želeo podupirati moćan i veliki aparat krupnog kapitala. Iako su nam te sfere zadnih 15 godina obezbedjivale vrlo zavidan status u društvu. A sada, kao što primećuješ,...to prestaje da bude tako.

Koliko vidim, dosta njih iz tih svera sada koristi pronicljivost i kreativnost da bi sebe kao lice-brend progurali na soc. medijima.
Samo, tko ima želudac i nešto godina u zadnjici, verujem da mu i to sve uzrokuje nagon za povraćanjem.

Ne znam. Zadnje vreme me neverovatno smiruje taj neki stav "posmatrača"(svega).
Što bi rekao onaj tihi frajer Ramana Mahariši: "just watch it"(samo posmatraj), pa će nešto valja i biti.
A hoće sigurno.

 

[georgejune]

Zanima me kako se, pogotovu vi blizu 40 i preko, spasavate ovih dana
od brige i anskzioznosti usled svepristutnog i primetnog kolapsa globalnog sistema?
Konkretno moj posao vrlo pogadja ekspanzija modernih tehnologija,
globalna ponovna recesija(pad cena usluga...), a diskusije o super-veštačkoj inteligenciji
me posebno zabrinjavaju. Jer, po prvi put
se ne radi više o tome da samo tebi(meni) karijerno slabije ide, već vidiš da su
većina njih iz iste ili slične branše u sosu, i da "bolja vremena" možda u tom poslu
nkad ni neće doći. Recimo da posle 15 godina bavljenja svojim poslom,
po prvi put nailazim na otpor ka istom, naravno sve to zaradi straha od kolapsa
koji bi u potpunosti počistio struku.

Kako se mirite sa činjenicom da će te iz ovih ili onih
razloga morati možda i da potpuno menjate profesiju,
a recimo da ste u matičnoj bili relativno ili dosta uspešni,
i da ste voleli svoj posao?

Koliko ste zapravo hrabri i otporni, a možda i "ludi"
da u zrelijim godinama(a možda i sa porodicom) nalazite novu i novu snagu
ka nečem potpuno novom?

Gde nalazite mir i inspiraciju u vremenima velikih neizveznosti,
i nesigurnosti (u ono čime se trenutno bavite)?

Ja recimo razmisljam da mi se desi da odem u minus sta bih radio ,na bajs i po svetu i onda zakljucim da mi se to radi i sa svim ovim sto imam

 

[medicin83]

Ja recimo razmisljam da mi se desi da odem u minus sta bih radio ,na bajs i po svetu i onda zakljucim da mi se to radi i sa svim ovim sto imam

Bajs i po svetu, i to snimaš i influenserišeš okolo, pa tu kane i pokja konekcija + nešto od reklama...posle nekog vremena

 

[medicin83]

Pa realno čak i da odeš u minus, uvek možeš nešto fižički raditi, voziti kamion, taxi...pa da se izvučeš nekako.
Kaže pre neki dan jedan srpski digital-influenser, da čak iako usled nekih nemilih okolnosti
završiš ispod mosta, ako si mentalno i fizički još uvek zdrav, se skoro uvek možeš vratiti na
nivo na kom si bio, jer....nešto znaš da radiš, poznaješ ljude, još uvek poznaješ kako sistem funkcioniše itd...

E sad, ta mu je malo pod pitanjem, da se možeš baš uvek vratiti na nivo na kom si bio.
Pa ja mislim da ponekad i ne, jer se recimo tržište promenilo, i takva delatnost se više ne traži,
ili je pak mnogo manje plaćena.

 

[Elle]

Pa realno čak i da odeš u minus, uvek možeš nešto fižički raditi, voziti kamion, taxi...pa da se izvučeš nekako.
Kaže pre neki dan jedan srpski digital-influenser, da čak iako usled nekih nemilih okolnosti
završiš ispod mosta, ako si mentalno i fizički još uvek zdrav, se skoro uvek možeš vratiti na
nivo na kom si bio, jer....nešto znaš da radiš, poznaješ ljude, još uvek poznaješ kako sistem funkcioniše itd...

E sad, ta mu je malo pod pitanjem, da se možeš baš uvek vratiti na nivo na kom si bio.
Pa ja mislim da ponekad i ne, jer se recimo tržište promenilo, i takva delatnost se više ne traži,
ili je pak mnogo manje plaćena.

Ali ako si mentalno i fizički ok, uvek možeš da se prilagodiš i učiš novo. To i jeste poenta.

 

[neoplanta again]

Ali ako si mentalno i fizički ok, uvek možeš da se prilagodiš i učiš novo. To i jeste poenta.

Da, samo tu je kvaka 22 - strah od nemaštine ili propasti ekonomske,kako god značajno ugrožava zdravlje mentalno i fizičko,volju i opštu sposobnost

 

[Jasna]

Kreativni poslovi u kojima veštačka inteligencija može da nas odmeni,
sada ili u budućnosti, nisu baš kreativni. Koliko god napredovala, ona
može obavljati samo mehaničke poslove. Može samo do besvesti
ponavljati i kombinovati isključivo ono što je čovek već uzemljio. Ne
može dobiti novu ideju. Ona ne može spuštati iz Izvora ideje. I tu je
zgodno primetiti šta je zaista kreativno a šta mehaničko u našem
životu.
Takva situacija potiče i na rad na sebi. Ljudi počinju da se pitaju ko
ili šta su to oni zapravo ako veštačka inteligencija može da ih zameni.
Ja tu vidim dobru stranu.
Naravno, masa ljudi će samo upasti u očaj i histeriju. Ali, zbog čega?
Zato što više neće moći da obavlja neki mehanički posao? To je
smešan razlog za očaj. Niko se nije ni rodio da bi radio tako nešto.
Biti čovek je nešto potpuno fantastično.

 

[Jasna]

Većina nas već sada živi i ponaša se kao veštačka inteligencija.
Potpuno mehanički. Odvojeni od Izvora. Ne stvaramo ništa novo.
Samo recikliramo i ponavljamo.

 

[86bogomoljka]

Уопште ме интимно не дотиче јер посао посматрам као начин да лагодније живимо а ко у њему и ужива да надахњује и радује, а не да нас разбољева и раздире.
Никада нисам разумела нервозу око посла, не јер нисам била у незавидном положају него јер није вредно.
Ако сачуваш здравље и разум, можеш да радиш шта год и преживиш. Ако то изгубиш, изгубио си све.

Глобална ситуација ме брине, али више из неког другог угла. И радићу све што је у мојој моћи да не постанем саучесник лудила.

 

[The_Night_Hawk]

Nekad sam imao neku vrstu zabrinutosti zbog posla.
Ne zbog sebe visse zbog clanova familije.
Posle se to izgubilo.
Bogu hvala, zdrav sam mentalno i fizicki...
imam neke vestine koje sam stekao tokom skolovanja a neke naucene posle.
Ne plasim se rada pa kakav god bio.
Meni dovoljno.

 

[medicin83]

Уопште ме интимно не дотиче јер посао посматрам као начин да лагодније живимо а ко у њему и ужива да надахњује и радује, а не да нас разбољева и раздире.
Никада нисам разумела нервозу око посла, не јер нисам била у незавидном положају него јер није вредно.
Ако сачуваш здравље и разум, можеш да радиш шта год и преживиш. Ако то изгубиш, изгубио си све.

Глобална ситуација ме брине, али више из неког другог угла. И радићу све што је у мојој моћи да не постанем саучесник лудила.

Divno. Taj level ljubavi prema sebi bih istinski želeo da usvojim. Zasad ga imam na mahove. Stari obrasci identifikacije sa poslom(kompleksi,ego,kompenzacije,..) mi katkad i dalje polupaju lonce.

 

[1208Letoo]

Nemam vise jer ova deca nece da rade.Pa im onda dobri i mi preko 50