Stokholmski sindrom

[Džudi S]

Stokholmski sindrom predstavlja ozbiljan psiho-socijalni poremećaj koji se definiše kao naizgled teško shvatljiva pojava zbližavanja, razvijanja osećaja poverenja, specifične emocionalne veze, pa i identifikacije žrtve sa agresorom.

Termin je u nauku uveo Nils Bejerot u drugoj polovini 20. veka. Ovaj švedski psihijatar i kriminolog bio je podstaknut dešavanjima koja su usledila nakon neuspele pljačke banke 1973. godine u gradu po kojem je pojava dobila ime. Naime, pljačkaši banke su 6 dana držali kao taoce radnice koje su se sa njima emocionalno povezale.

Nakon oslobađanja primećeno je neobično ponašanje žrtava. Ne samo da nijedna nije htela da svedoči protiv otmičara, već su ih branile. Vrhunac je bila veza jedne od radnica sa pljačkašem koja je nastavljena i tokom njegovog služenja zatvorske kazne.

Iako se Stokholmski sindrom vezuje za neobični odnos žrtava i taoca, može se razviti i u drugim situacijama. Odnosno, u ulozi agresora može se naći bilo koji zlostavljač koji kao dominantna osoba ima moć upravljanja nad drugom osobom.

Kako se Stokholmski sindrom ispoljava?​

Osim ispoljavanja privrženosti i emocija prema agresorima, osobe koje pate od Stokholmskog sindroma negativno reaguju na policiju ili bilo kog drugog ko želi da im pomogne, jer ih smatraju uzrokom razdvajanja.

Jasno pokazuju mržnju prema spasiocima, odbijajući saradnju sa njima, a pojedine su spremne i da lažno svedoče kako bi dale alibi svojim napadačima.S obzirom da su zlostavljači vešti manipulatori nakon spasavanja kod žrtava se javlja osećaj krivice i kajanja zbog slobode koju su dobile dok su oni u zatvoru. Kao posledica toga može nastati i socijalna distanca u odnosu na članove porodice i najbliže prijatelje.

Ceo tekst ovde - https://psiholoskosavetovanje.rs/stokholmski-sindrom/

***

Stokholmski sindrom dobro je opisan u knjizi " Cilkin put " Heder Moris.

Stokholmski sindrom pojavljuje se kod žena koje su živele i preživele logore tokom Drugog svetskog rata.

U savremenom životu ovaj sindrom se javlja u porodicama u kojima ima nasilja.


Zašto žene koje trpe nasilje u porodici ostaju sa nasilnikom?
Da li ste vi, ili je neko iz vaše okoline imao stokholmski sindrom?
Da li ste znali da ovaj psihički poremećaj imaju i žrtve trgovine ljudima, ekstremizma i terorizma?
Kakav biste savet dali osobama koje imaju stokholmski sindrom?


Foto: Unsplash.com

 

[Džudi S]

Mogu da razumem žrtve iz ratova koje su po logorima mučili a zatim ih je neko uzeo u odbranu. U pitanju je bio njihov život, a te emocije koje su razvijali prema zločincima su razumljive...Oni su ih štitili od drugih zločinaca.

Rodbina i komšiluk kasno saznaju za nasilje u porodici, jer žrtva trpi. Emotivno je vezana za nasilnika.

Nisam znala da ovaj psihički poremećaj imaju i žrtve trgovine ljudima, ekstremizma i terorizma.

 

[Џорџи]

Msm to da zene vole nasilnike pre nego dobre momke je pravilo necemo o tome
Meni nije jasno kako u ovim realitijima svako sa svakim koga god da ubace,da se nadjem s nekim nedopadljivim na pustom ostrvu, isto bi mi bilo kao da ga vidjam svaki dan,ne moze mi se niko svideti vremenom ,jer mogu odmah da procenim kakav je i dal mi se dopada

 

[Zelena milja]

Veliki poremećaj. Mazohizam.
Ali ljudi pod stresom reaguju različito.

Voleti nasilnike znači biti poremećen kao i sam nasilnik.

Osetljiva tema.

 

[Zelena milja]

Nasilnici misle da ih žene vole, to je predrasuda.

 

[Mecenaa]

Mogu da razumem žrtve iz ratova koje su po logorima mučili a zatim ih je neko uzeo u odbranu. U pitanju je bio njihov život, a te emocije koje su razvijali prema zločincima su razumljive...Oni su ih štitili od drugih zločinaca.

Rodbina i komšiluk kasno saznaju za nasilje u porodici, jer žrtva trpi. Emotivno je vezana za nasilnika.

Nisam znala da ovaj psihički poremećaj imaju i žrtve trgovine ljudima, ekstremizma i

...

 

[paketije]

Pogledajte prilog 1669741



Zašto žene koje trpe nasilje u porodici ostaju sa nasilnikom?
Da li ste vi, ili je neko iz vaše okoline imao stokholmski sindrom?
Da li ste znali da ovaj psihički poremećaj imaju i žrtve trgovine ljudima, ekstremizma i terorizma?
Kakav biste savet dali osobama koje imaju stokholmski sindrom?


Foto: Unsplash.com

1. Zene ostaju sa nasilnikom jer nemaju gde da odu, ili imaju snjim dete, pa trpe zbog deteta, ili imaju osecaj krivice (da su zapravo one krive sto je dasa nasilan), ili zato sto smatraju da ako ih prebije ,on iskazuje ljubav prema njima, i sa ponosom pokazuju otekline.
2. Zrtve trgovine ljudima, i terorizma, nemaju stokholmski sindrom, nego su prisiljene da izmedju nekoliko zla biraju manje u datoj situaciji (zena je spremna da daje seksualne usluge jednoj osobi, jer je on prakticki spasava od redaljke-grupnog silovanja)
3.Ne bi im dao nikakav savet, posto se suocavaju sa tim sindromom kada se vrate u normalni zivot.Treba im psiholoska terapija (ukoliko to zele....mnoge ne zele)

 

[Manastirka]

To je vrsta sindroma, kao odbrambenog mehanizma. U svrsi je preživljavanja. Odbrambeni mehanizmi za to i služe, da bi žrtva preživela agresora.
Sad,...sindrom se razvija ili dobija godinama, nakon traume. Tako što žrtva ponovo obradi događaj iz svih mogućih perspektiva i nivoa svoje ličnosti i dođe do jedne situacije u kojoj počinje da agresora vidi drugačije. Patnja ili traumatičan događaj je vrsta povezanosti između njih, pa tako počinju da se vremenom javljaju emocije koji nisu negativne, već pozitivne. Umesto besa i mržnje, žrtva počinje da opravdava agresora iako zna da nije društveno opravdano niti humano, to što je uradio.
Taj sindrom se javljao i u mnogim drugim kulturama, pa su tako negde devojke žrtve silovanja bile udate za silovatelje, samo sa drugom svrhom. Da bi se tako sprala sramota sa cele porodice.
Šveđani čak i veruju, da samo duboko nesrećna i neshvaćena osoba može tako nešto i uraditi ( prosto rečeno i agresora sažaljevaju), pa tako umesto da nekog obese na javnom trgu kao u Arapskim zemljama, oni mu još i ponude azil.

 

[Džudi S]

To je vrsta sindroma, kao odbrambenog mehanizma. U svrsi je preživljavanja. Odbrambeni mehanizmi za to i služe, da bi žrtva preživela agresora.
Sad,...sindrom se razvija ili dobija godinama, nakon traume. Tako što žrtva ponovo obradi događaj iz svih mogućih perspektiva i nivoa svoje ličnosti i dođe do jedne situacije u kojoj počinje da agresora vidi drugačije. Patnja ili traumatičan događaj je vrsta povezanosti između njih, pa tako počinju da se vremenom javljaju emocije koji nisu negativne, već pozitivne. Umesto besa i mržnje, žrtva počinje da opravdava agresora iako zna da nije društveno opravdano niti humano, to što je uradio.
Taj sindrom se javljao i u mnogim drugim kulturama, pa su tako negde devojke žrtve silovanja bile udate za silovatelje, samo sa drugom svrhom. Da bi se tako sprala sramota sa cele porodice.
Šveđani čak i veruju, da samo duboko nesrećna i neshvaćena osoba može tako nešto i uraditi ( prosto rečeno i agresora sažaljevaju), pa tako umesto da nekog obese na javnom trgu kao u Arapskim zemljama, oni mu još i ponude azil.

Heder Moris, autorka romana "Cilkin put" napisala je ovaj roman po istinitoj priči. I prethodni roman "Tetovažer iz Aušvica" pisan je po istinitoj priči.

Cilka, žena koja je bila u Aušvicu, preživela je Aušvic tako što je imala osobu koja ju je štitila. Emotivno se vezala za tog čoveka, nacistu.

Stokholmski sindrom traje i dugo posle traumatičnog iskustva.

 

[Manastirka]

I prethodni roman "Tetovažer iz Aušvica" pisan je po istinitoj priči.

Da,...mislim da postoji i film.