Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.561
Једна од најзначајнијих и најтурбулентнијих епизода у историји Европе јесте "стогодишњи рат", који jе заправо низ ратова и оружаних сукоба између краљевстава Енглеске и Француске у периоду 1337.-1453.године.
Ратови су почели као династички сукоб, услијед претензија на француски трон између енглеске краљевске куће Плантагенет и француске краљевске куће Валоа. Временом је рат прерастао у ширу борбу за власт у којој су биле укључене фракције из цијеле западне Европе, подстакнуте све већим национализмом на обје стране.
Стогодишњи рат (овдје) бјеше један од најзначајнијих сукоба средњег вијека, трајао је током 116 година, са повременим прекидима и успостављеним примирјима, пет генерација краљева из двије супарничке династије борило се за пријесто највећег краљевства у западној Европи. Утицај рата оставиће трајне посљедице на европску историју. Обје стране су презентовале иновације у војној технологији и тактикама, као што су професионалне стајаће војске и артиљерија, које су трајно промијениле начин ратовање у Европи; за стогодишњег рата витештво је досегло врхунац, у каснијем времену ће губити на значају.
Оквирно стогодишњи рат се може подијелити у 4 фазе:
- Фаза енглеских успјеха под Едвардом III 1337-1360.
- Французи преузимају иницијативу и готово избацују Енглезе 1360-1400.
- Велике енглеске побједе под Хенријем V 1400-1429.
- Уједињена Француска под Валоа краљевима 1429-1453.
Почетком рата Француска бјеше многољуднија, на простору Француске је по процјенама битисало око 15 милиона душа, на простору Енглеске у том времену око 2 милиона, поред тога Француска је имала највише витезова у Европи који су били за тдашње стандарде врхунски обучени војници и ратници.
Едвард III је имао савезнике у Фландрији и Холандији, но након првих неуспеха, коалиција се распада 1340.године,уз то велики трошкови одржавања војске ван територија Енглеске и плаћања страних витезова иплаћеника довели су Енглеску до банкротства.
Како написах, ратови су почели као династички сукоб, након смрти краља Француске и Наваре Карла IV 1328.године који остаје без мушког насљедника створена је политича криза.
У Енглеској је битисала нека курвештија Изабела Француска, по занимању сестра француског краља Карла IV и супруга енглеског краља Едварда II. Присилила је свог слабашног супруга краља Едварда II да абдицира у корист сина Едварда III. који постаје једини мушки наследник династије Капета.
Наравно, француска властела није жељела анамо неког Енглеза за краља, фаворизовали су Филипа VI из династије Валоа.
Енглези су на француском тлу тих година владали Гаскоњом, искористили су рат Енглеза са Шкотима 1333.године, у међувремену шкотски краљ Давид II након пораза бјежи 1333.године у Француску. Филип VI користи ситуацију шаљући Енглезима ултиматум да врате Давида II на шкотски прухесто,и да им предају Гаскоњу, што Едвард III одбија, тако љета Господњег 1337. започиње овај маратонски рат.
Током 1341.године конфликт се претворио у рат за бретонско насљеђе. у сукобима обје стране су ратовале са промјењивом срећом.
У јулу 1346. Едвард III се искрцава у Нормандији и креће упоход орема сјаверу. До одлучујуће битке је дошло код Кресија 26.августа 1346.године. (овдје)
Edward III with the Black Prince after the Battle of Crécy, by Benjamin West, painted 1788.
Французи су имали велику предност у људству, око 30-40.000 војника насупрот око 12.000 војника колико су имали Енглези. Одлучујућу улогу су одиграли енглески и велшки стријелци, са великим луковима дугог домета искасаппили су француску војску, француски витезови нису уопште дошли до изражаја, бјеше то тежак пораз Француза.
Сукобе је прекинула катастрофална епидеија куге 1348.године.
Обновљени су 1256.године када је син Едварда III, Едвард Црни Принц започео инвазију из Гаскоње 1356. те остварује значајну побједу у бици код Поатјеа 19.септембра 1356.године (овдје)
The Battle of Poitiers, by Eugene Delacroix
Французи су опет имали двоструко веће војне ефективе но као и у бици код Кресија одлучуjућу улогу су одиграли енглески стријелци који су измасакрирали француске витезове и друге војнике, а у бици су заробљени француски краљ Жан II Добри и бројни племићи.
Након тога склопљен је споразум, Француска је по споразуму добила Аквитанију, југозападно подручје Француске са градовима Бордо и Поатје, а краљ Жан II Добри бива послат у Енглеску као таоц док се не исплати огроман откуп, који никад није исплаћен и краљ умире у заробљеништву 1364. године.
Толико у уводном посту, ако тема заживи, написаће се још која.
Ратови су почели као династички сукоб, услијед претензија на француски трон између енглеске краљевске куће Плантагенет и француске краљевске куће Валоа. Временом је рат прерастао у ширу борбу за власт у којој су биле укључене фракције из цијеле западне Европе, подстакнуте све већим национализмом на обје стране.
Стогодишњи рат (овдје) бјеше један од најзначајнијих сукоба средњег вијека, трајао је током 116 година, са повременим прекидима и успостављеним примирјима, пет генерација краљева из двије супарничке династије борило се за пријесто највећег краљевства у западној Европи. Утицај рата оставиће трајне посљедице на европску историју. Обје стране су презентовале иновације у војној технологији и тактикама, као што су професионалне стајаће војске и артиљерија, које су трајно промијениле начин ратовање у Европи; за стогодишњег рата витештво је досегло врхунац, у каснијем времену ће губити на значају.
Оквирно стогодишњи рат се може подијелити у 4 фазе:
- Фаза енглеских успјеха под Едвардом III 1337-1360.
- Французи преузимају иницијативу и готово избацују Енглезе 1360-1400.
- Велике енглеске побједе под Хенријем V 1400-1429.
- Уједињена Француска под Валоа краљевима 1429-1453.
Почетком рата Француска бјеше многољуднија, на простору Француске је по процјенама битисало око 15 милиона душа, на простору Енглеске у том времену око 2 милиона, поред тога Француска је имала највише витезова у Европи који су били за тдашње стандарде врхунски обучени војници и ратници.
Едвард III је имао савезнике у Фландрији и Холандији, но након првих неуспеха, коалиција се распада 1340.године,уз то велики трошкови одржавања војске ван територија Енглеске и плаћања страних витезова иплаћеника довели су Енглеску до банкротства.
Како написах, ратови су почели као династички сукоб, након смрти краља Француске и Наваре Карла IV 1328.године који остаје без мушког насљедника створена је политича криза.
У Енглеској је битисала нека курвештија Изабела Француска, по занимању сестра француског краља Карла IV и супруга енглеског краља Едварда II. Присилила је свог слабашног супруга краља Едварда II да абдицира у корист сина Едварда III. који постаје једини мушки наследник династије Капета.
Наравно, француска властела није жељела анамо неког Енглеза за краља, фаворизовали су Филипа VI из династије Валоа.
Енглези су на француском тлу тих година владали Гаскоњом, искористили су рат Енглеза са Шкотима 1333.године, у међувремену шкотски краљ Давид II након пораза бјежи 1333.године у Француску. Филип VI користи ситуацију шаљући Енглезима ултиматум да врате Давида II на шкотски прухесто,и да им предају Гаскоњу, што Едвард III одбија, тако љета Господњег 1337. започиње овај маратонски рат.
Током 1341.године конфликт се претворио у рат за бретонско насљеђе. у сукобима обје стране су ратовале са промјењивом срећом.
У јулу 1346. Едвард III се искрцава у Нормандији и креће упоход орема сјаверу. До одлучујуће битке је дошло код Кресија 26.августа 1346.године. (овдје)
Edward III with the Black Prince after the Battle of Crécy, by Benjamin West, painted 1788.
Французи су имали велику предност у људству, око 30-40.000 војника насупрот око 12.000 војника колико су имали Енглези. Одлучујућу улогу су одиграли енглески и велшки стријелци, са великим луковима дугог домета искасаппили су француску војску, француски витезови нису уопште дошли до изражаја, бјеше то тежак пораз Француза.
Сукобе је прекинула катастрофална епидеија куге 1348.године.
Обновљени су 1256.године када је син Едварда III, Едвард Црни Принц започео инвазију из Гаскоње 1356. те остварује значајну побједу у бици код Поатјеа 19.септембра 1356.године (овдје)
The Battle of Poitiers, by Eugene Delacroix
Французи су опет имали двоструко веће војне ефективе но као и у бици код Кресија одлучуjућу улогу су одиграли енглески стријелци који су измасакрирали француске витезове и друге војнике, а у бици су заробљени француски краљ Жан II Добри и бројни племићи.
Након тога склопљен је споразум, Француска је по споразуму добила Аквитанију, југозападно подручје Француске са градовима Бордо и Поатје, а краљ Жан II Добри бива послат у Енглеску као таоц док се не исплати огроман откуп, који никад није исплаћен и краљ умире у заробљеништву 1364. године.
Толико у уводном посту, ако тема заживи, написаће се још која.
Poslednja izmena od moderatora:
