Moja baba tetka i deda teča se ne žale, a ne žale se ni moji ujaci i ostala rodbina u Melburnu. Jedino baba tetka gunđa zbog velikog broja papagaja. Preglasni su, tako kaže.
Rado bih išla u Melburn da me neko od svih njih zove.
Ali..sada nešto ozbiljno. Pre 3 godine preminuo je moj brat od ujaka, imao je 36 godina, ženu i malu bebu.
Bio je u nekom Tržnom centru kada mu je pozlilo. Neko je od kupaca ili prodavaca zvao Hitnu pomoć koja nije došla..tačnije, pre Hitne pomoći stigla je njegova žena. Preminuo je čim je stigao u bolnicu.
Na Hitnu pomoć se čekalo skoro celih pola sata. Sada se moji tuže sa direktorom Hitne pomoći.
Moja porodica tamo uglavnom koristi privatne klinike jer pored osnovnog zdravstvenog osiguranja uplaćivali su još neka osiguranja.
Sistem je sličan kanadskom i američkom. Ali je..državna Hitna pomoć ozbiljan problem.
