Sto ocekujem od knjige koja bi se trebala zvati Bozjom?

[zenzen]

Što bi ste očekivali od knjige koja za sebe tvrdi da je nadahnuta od samog Stvoritelja. Čak i kada u tako što ne vjerujete čini se zanimljivim špekulirati o tome kako bi takva knjiga trebala izgledati.

Prije svega od te knjige očekujem da saznam tko je zapravo Bog i što je njegova namjera sa ovom planetom i čovječanstvom. Mogu slobodno kazati, očekujem podroban izvještaj o tome potkrepljen obilnim navodima i primjerima.
Od izvještaja koji govori o naumu Stvoritelja u vezi čovječanstva očekujem prije svega da brojem primjeraka bude dostupan svakom čovjeku na planetu.
( Možda bi se i «Petar pan» mogao naštampati u tolikom broju, ali ne očekujem u njemu odgovore na krucijalna pitanja.)
Takodjer očekujem da bude preveden na preko dvije tisuće jezika.
U takvom izvještaju ne očekujem proturječja niti nešto protivno zdravom razumu i logici. (Ukoliko već samo vjerovanje u suverena svemira ne smatramo nečim nerazumnim)
Zatim, očekujem da bude najstariji religiozni pisani izvještaj, te da je pisan u veoma dugom vremenskom periodu, znatno preko jednog tisućljeća. To znači da bi takav izvještaj moralo pisati mnogo osoba, čak nekoliko desetina njih, porijeklom iz gotovo svih društvenih slojeva i nivoa obrazovanja.
Očekujem da niti jedan od mnogobrojnih pisaca ne pripisuje sebi zasluge za nadahnute spise, nego da ukazje na to da je bio nadahnut od samog Stvoritelja.
Unatoč tako dugog perioda u kojem je takav izvještaj pisan i množine osoba koje su ga pisale, očekujem da razvija jedinstvenu temu od početka do kraja, da ne sadrži proturječja, i da podrazumijeva jedan cjelovit skladan izvještaj.
U takvom izvještaju očekujem da pronadjem pouzdan i logičan izvještaj o stvaranju koji se u svojim osnovnim elementima gotovo u potpunosti slaže sa znanstvenim pretpostavkama o redoslijedu faza kojim su se odvijali posebni dogadjaji na planeti. U njemu očekujem informaciju da su živa bića nastala činom stvaranja po svojim vrstama i očekujem da se to slaže sa fosilnim zapisima.
Ne očekujem da ću u njemu naći temelje religioznih ideja koje prožimaju svesvjetski konglomerat religija. Tu prije svega mislim na raznorazne predodžbe koje podrazumijevaju neki oblik vantjelesnog nadživljavanja smrti, bilo idejom o besmrtnoj ljudskoj duši, ili nekim vidom reinkarnacije.
Očekujem stil i poruku primjerenu kako slabo obrazovanim i priprostim ljudima tako i visokoobrazovanim.
Očekujem pošteno, dosljedno i nepatvoreno izvještavanje, čak i onda kada takvo izvještavanje raskrinkava svu razvratnost kojoj su bili često skloni pripadnici piščevog naroda, kao i njihove vojne poraze. (kako to samo nedostaje svjetovnim nacionalim povijesnim knjigama). Očekujem da pisci nisu skrivali ni sopstvene neslavne detalje.
Ne očekujem pisanje koje golica uši.
Očekujem jedan unutarnji sklad i dokaze o pouzdanim i jedinim istinitim proročanstvima koja su zapisana.
Očekujem arheološke potvrde dešavanja i izvještaje očevidaca ( pisaca ) koje arheologija potvrdjuje.
Ne očekujem u njoj stil i jezik kojim se pišu mitovi i legende ( poput: Bio neki covjek.., U nekoj dalekoj zemlji…,Jednog dana neki kralj… itd. ), nego naprotiv, precizno i nedvosmisleno izvještavanje koje sadrži točan vremenski okvir, mjesto i aktere dogadjaja koje opisuje.
Ne očekujem znanstveni izvještaj, ali očekujem u njemu mnoštvo točnih izjava koje nisu mogle biti plod oslonca na znanstvena dostignuća tog doba.
Na koncu, očekujem i odgovore na pitanja poput: Tko smo mi? Kakva je prošlost, sadašnjost i budućnost čovječanstva? Zašto ljudi stare i umiru? Kakva je istinska nada čovjeka poslije njegove smrti? Je li čovjek stvoren da bi živio na nebu, ili ovdje na Zemlji gdje se osjeća prirodno? Zašto postoje patnje u svijetu i oko nas? Tko je zapravo Bog? Ukratko, što je smisao života?
Očekujem da je takav izvještaj opstao kroz stoljeća unatoč žestokom valu protivljenja. Očekujem da smisao teksta koji je toliko stoljeća prenošen i na toliko jezika prevodjen, nije izgubljen čak i u situacijama kada sam tekst nije promovirao naknadno nastala kriva vjerovanja onih koji su ga prepisivali. (židovi, crkve kršćanstva)
Očekujem i to da mnogo ljudi neće željeti ćuti ono sto putem tog izvještaja sam Stvoritelj poručuje, jer zapravo i u samom tom izvještaju očekujem da stoji kako će tako biti.
Očekujem u tom izvještaju i upozorenje na stanje u kojem će se naći religije svijeta radi posljedica razvodnjavanja riječi Božje, a posebno jadno stanje onih religija koje za sebe tvrde da slijede načela tog izvještaja, a u stvari su daleko od toga.
Očekujem jasnu sliku svjetskog sustava stvari kakav će izgledati uoči svoje propasti.
Konačno očekujem u njoj poruku kakvu čovječanstvo zapravo čeka i treba. Poruku toliko važnu i istovremeno radosnu da mnogi u nju i ne vjeruju. Premda vjeruju u neke proturazumne stvari.

Samo jedan izvještaj u povijesti ljudskog roda ispunjava sva moja ( naša ) očekivanja. To je zbirka nadahnutih pisama koju danas svi ljudi na svijetu poznaju pod imenom Biblija, ili sveto pismo.
O čemu ona govori? Da li ona predstavlja tek zbirku poluistinitih priča uobličenih moralnim normama i izrekama koje nikoga ne interesiraju, ili predstavlja potpunu istinu i pravi putokaz čovječanstvu? Na žalost, velika većina ljudi sklona je razmišljati o Bibliji na prvi način, premda nikada nisu podrobno ispitali pa čak niti pročitali Bibliju.
Možda ste već stvorili niz zaključaka, ali bez stvarno ispitanih činjenica, a stvarni razlog vaše skepse prema bibliji leži vjerojatno u plodovima crkava koje djelima, proturazumnim dogmama i utjecajem na svoje pripadnike pokazuju koliko su daleko od načela koje biblijski izvještaj nudi.
Gdjezapravo leži kamen spoticanja kada se pokuša shvatiti biblijska poruka. Možda u jeziku, stilu i opisima koji su naizgled teško razumljivi ili se čine nevjerojatnim. Možda zbog izvještavanja o mnogim ubijanjima i ratovima drevnog Izraela.
Ili je kamen spoticanja možda slika «osvetničkog» biblijskog boga, kao i povezivanje biblije sa crkvama nazovikršćanstva koje nisu u stanju u srca vjernika ugraditi moralna načela dostojna čovjeka.
Uistinu vrijedi otkloniti to kamenje spoticanja i uložiti trud da se doista razumije što to Bog želi reći čovječanstvu putem svoje riječi i putem onih koji o Njemu propovijedaju.

Svako dobro!

 

[Bandiera Negra]

Pa u sustini ocekujem gomilu pricica za decu. Nesto kao Snezana i 7 patuljaka ili Uspavana lepotica. Naravno kapital posle od svega toga napravi dobru lovu, a raja ostane glupa, gola i bosa, teseci se da tako treba.

 

[Kissko]

Pa u sustini ocekujem gomilu pricica za decu. Nesto kao Snezana i 7 patuljaka ili Uspavana lepotica. Naravno kapital posle od svega toga napravi dobru lovu, a raja ostane glupa, gola i bosa, teseci se da tako treba.

I ta tvoja očekivanja su kao za tvoj život toliko značajna, da si jih ofarbao crvenom bojom?

 

[itaka.s]

Što bi ste očekivali od knjige koja za sebe tvrdi da je nadahnuta od samog Stvoritelja. Čak i kada u tako što ne vjerujete čini se zanimljivim špekulirati o tome kako bi takva knjiga trebala izgledati.

Prije svega od te knjige očekujem da saznam tko je zapravo Bog i što je njegova namjera sa ovom planetom i čovječanstvom. Mogu slobodno kazati, očekujem podroban izvještaj o tome potkrepljen obilnim navodima i primjerima.
Od izvještaja koji govori o naumu Stvoritelja u vezi čovječanstva očekujem prije svega da brojem primjeraka bude dostupan svakom čovjeku na planetu.
( Možda bi se i «Petar pan» mogao naštampati u tolikom broju, ali ne očekujem u njemu odgovore na krucijalna pitanja.)
Takodjer očekujem da bude preveden na preko dvije tisuće jezika.
U takvom izvještaju ne očekujem proturječja niti nešto protivno zdravom razumu i logici. (Ukoliko već samo vjerovanje u suverena svemira ne smatramo nečim nerazumnim)
Zatim, očekujem da bude najstariji religiozni pisani izvještaj, te da je pisan u veoma dugom vremenskom periodu, znatno preko jednog tisućljeća. To znači da bi takav izvještaj moralo pisati mnogo osoba, čak nekoliko desetina njih, porijeklom iz gotovo svih društvenih slojeva i nivoa obrazovanja.
Očekujem da niti jedan od mnogobrojnih pisaca ne pripisuje sebi zasluge za nadahnute spise, nego da ukazje na to da je bio nadahnut od samog Stvoritelja.
Unatoč tako dugog perioda u kojem je takav izvještaj pisan i množine osoba koje su ga pisale, očekujem da razvija jedinstvenu temu od početka do kraja, da ne sadrži proturječja, i da podrazumijeva jedan cjelovit skladan izvještaj.
U takvom izvještaju očekujem da pronadjem pouzdan i logičan izvještaj o stvaranju koji se u svojim osnovnim elementima gotovo u potpunosti slaže sa znanstvenim pretpostavkama o redoslijedu faza kojim su se odvijali posebni dogadjaji na planeti. U njemu očekujem informaciju da su živa bića nastala činom stvaranja po svojim vrstama i očekujem da se to slaže sa fosilnim zapisima.
Ne očekujem da ću u njemu naći temelje religioznih ideja koje prožimaju svesvjetski konglomerat religija. Tu prije svega mislim na raznorazne predodžbe koje podrazumijevaju neki oblik vantjelesnog nadživljavanja smrti, bilo idejom o besmrtnoj ljudskoj duši, ili nekim vidom reinkarnacije.
Očekujem stil i poruku primjerenu kako slabo obrazovanim i priprostim ljudima tako i visokoobrazovanim.
Očekujem pošteno, dosljedno i nepatvoreno izvještavanje, čak i onda kada takvo izvještavanje raskrinkava svu razvratnost kojoj su bili često skloni pripadnici piščevog naroda, kao i njihove vojne poraze. (kako to samo nedostaje svjetovnim nacionalim povijesnim knjigama). Očekujem da pisci nisu skrivali ni sopstvene neslavne detalje.
Ne očekujem pisanje koje golica uši.
Očekujem jedan unutarnji sklad i dokaze o pouzdanim i jedinim istinitim proročanstvima koja su zapisana.
Očekujem arheološke potvrde dešavanja i izvještaje očevidaca ( pisaca ) koje arheologija potvrdjuje.
Ne očekujem u njoj stil i jezik kojim se pišu mitovi i legende ( poput: Bio neki covjek.., U nekoj dalekoj zemlji…,Jednog dana neki kralj… itd. ), nego naprotiv, precizno i nedvosmisleno izvještavanje koje sadrži točan vremenski okvir, mjesto i aktere dogadjaja koje opisuje.
Ne očekujem znanstveni izvještaj, ali očekujem u njemu mnoštvo točnih izjava koje nisu mogle biti plod oslonca na znanstvena dostignuća tog doba.
Na koncu, očekujem i odgovore na pitanja poput: Tko smo mi? Kakva je prošlost, sadašnjost i budućnost čovječanstva? Zašto ljudi stare i umiru? Kakva je istinska nada čovjeka poslije njegove smrti? Je li čovjek stvoren da bi živio na nebu, ili ovdje na Zemlji gdje se osjeća prirodno? Zašto postoje patnje u svijetu i oko nas? Tko je zapravo Bog? Ukratko, što je smisao života?
Očekujem da je takav izvještaj opstao kroz stoljeća unatoč žestokom valu protivljenja. Očekujem da smisao teksta koji je toliko stoljeća prenošen i na toliko jezika prevodjen, nije izgubljen čak i u situacijama kada sam tekst nije promovirao naknadno nastala kriva vjerovanja onih koji su ga prepisivali. (židovi, crkve kršćanstva)
Očekujem i to da mnogo ljudi neće željeti ćuti ono sto putem tog izvještaja sam Stvoritelj poručuje, jer zapravo i u samom tom izvještaju očekujem da stoji kako će tako biti.
Očekujem u tom izvještaju i upozorenje na stanje u kojem će se naći religije svijeta radi posljedica razvodnjavanja riječi Božje, a posebno jadno stanje onih religija koje za sebe tvrde da slijede načela tog izvještaja, a u stvari su daleko od toga.
Očekujem jasnu sliku svjetskog sustava stvari kakav će izgledati uoči svoje propasti.
Konačno očekujem u njoj poruku kakvu čovječanstvo zapravo čeka i treba. Poruku toliko važnu i istovremeno radosnu da mnogi u nju i ne vjeruju. Premda vjeruju u neke proturazumne stvari.

Samo jedan izvještaj u povijesti ljudskog roda ispunjava sva moja ( naša ) očekivanja. To je zbirka nadahnutih pisama koju danas svi ljudi na svijetu poznaju pod imenom Biblija, ili sveto pismo.
O čemu ona govori? Da li ona predstavlja tek zbirku poluistinitih priča uobličenih moralnim normama i izrekama koje nikoga ne interesiraju, ili predstavlja potpunu istinu i pravi putokaz čovječanstvu? Na žalost, velika većina ljudi sklona je razmišljati o Bibliji na prvi način, premda nikada nisu podrobno ispitali pa čak niti pročitali Bibliju.
Možda ste već stvorili niz zaključaka, ali bez stvarno ispitanih činjenica, a stvarni razlog vaše skepse prema bibliji leži vjerojatno u plodovima crkava koje djelima, proturazumnim dogmama i utjecajem na svoje pripadnike pokazuju koliko su daleko od načela koje biblijski izvještaj nudi.
Gdjezapravo leži kamen spoticanja kada se pokuša shvatiti biblijska poruka. Možda u jeziku, stilu i opisima koji su naizgled teško razumljivi ili se čine nevjerojatnim. Možda zbog izvještavanja o mnogim ubijanjima i ratovima drevnog Izraela.
Ili je kamen spoticanja možda slika «osvetničkog» biblijskog boga, kao i povezivanje biblije sa crkvama nazovikršćanstva koje nisu u stanju u srca vjernika ugraditi moralna načela dostojna čovjeka.
Uistinu vrijedi otkloniti to kamenje spoticanja i uložiti trud da se doista razumije što to Bog želi reći čovječanstvu putem svoje riječi i putem onih koji o Njemu propovijedaju.

Svako dobro!

Sva ova ocekivanja su sasvim OK, ali nastane mali problem kada se krene sa tumacenjima.Toliko ih ima da se covek prosto izgubi u njima.Uzmimo za primer Otkrivenje.Sustina je prilicno jasna, ali kad se krene na detalje, onda covek ne zna koga da slusa...
I da li je potrebno da se u pomoc pozovu neki noviji proroci, ili se sve moze rastumaciti i bez njih?

 

[Gost1]

Što bi ste očekivali od knjige koja za sebe tvrdi da je nadahnuta od samog Stvoritelja. Čak i kada u tako što ne vjerujete čini se zanimljivim špekulirati o tome kako bi takva knjiga trebala izgledati.

Prije svega od te knjige očekujem da saznam tko je zapravo Bog i što je njegova namjera sa ovom planetom i čovječanstvom. Mogu slobodno kazati, očekujem podroban izvještaj o tome potkrepljen obilnim navodima i primjerima.
Od izvještaja koji govori o naumu Stvoritelja u vezi čovječanstva očekujem prije svega da brojem primjeraka bude dostupan svakom čovjeku na planetu.
( Možda bi se i «Petar pan» mogao naštampati u tolikom broju, ali ne očekujem u njemu odgovore na krucijalna pitanja.)
Takodjer očekujem da bude preveden na preko dvije tisuće jezika.
U takvom izvještaju ne očekujem proturječja niti nešto protivno zdravom razumu i logici. (Ukoliko već samo vjerovanje u suverena svemira ne smatramo nečim nerazumnim)
Zatim, očekujem da bude najstariji religiozni pisani izvještaj, te da je pisan u veoma dugom vremenskom periodu, znatno preko jednog tisućljeća. To znači da bi takav izvještaj moralo pisati mnogo osoba, čak nekoliko desetina njih, porijeklom iz gotovo svih društvenih slojeva i nivoa obrazovanja.
Očekujem da niti jedan od mnogobrojnih pisaca ne pripisuje sebi zasluge za nadahnute spise, nego da ukazje na to da je bio nadahnut od samog Stvoritelja.
Unatoč tako dugog perioda u kojem je takav izvještaj pisan i množine osoba koje su ga pisale, očekujem da razvija jedinstvenu temu od početka do kraja, da ne sadrži proturječja, i da podrazumijeva jedan cjelovit skladan izvještaj.
U takvom izvještaju očekujem da pronadjem pouzdan i logičan izvještaj o stvaranju koji se u svojim osnovnim elementima gotovo u potpunosti slaže sa znanstvenim pretpostavkama o redoslijedu faza kojim su se odvijali posebni dogadjaji na planeti. U njemu očekujem informaciju da su živa bića nastala činom stvaranja po svojim vrstama i očekujem da se to slaže sa fosilnim zapisima.
Ne očekujem da ću u njemu naći temelje religioznih ideja koje prožimaju svesvjetski konglomerat religija. Tu prije svega mislim na raznorazne predodžbe koje podrazumijevaju neki oblik vantjelesnog nadživljavanja smrti, bilo idejom o besmrtnoj ljudskoj duši, ili nekim vidom reinkarnacije.
Očekujem stil i poruku primjerenu kako slabo obrazovanim i priprostim ljudima tako i visokoobrazovanim.
Očekujem pošteno, dosljedno i nepatvoreno izvještavanje, čak i onda kada takvo izvještavanje raskrinkava svu razvratnost kojoj su bili često skloni pripadnici piščevog naroda, kao i njihove vojne poraze. (kako to samo nedostaje svjetovnim nacionalim povijesnim knjigama). Očekujem da pisci nisu skrivali ni sopstvene neslavne detalje.
Ne očekujem pisanje koje golica uši.
Očekujem jedan unutarnji sklad i dokaze o pouzdanim i jedinim istinitim proročanstvima koja su zapisana.
Očekujem arheološke potvrde dešavanja i izvještaje očevidaca ( pisaca ) koje arheologija potvrdjuje.
Ne očekujem u njoj stil i jezik kojim se pišu mitovi i legende ( poput: Bio neki covjek.., U nekoj dalekoj zemlji…,Jednog dana neki kralj… itd. ), nego naprotiv, precizno i nedvosmisleno izvještavanje koje sadrži točan vremenski okvir, mjesto i aktere dogadjaja koje opisuje.
Ne očekujem znanstveni izvještaj, ali očekujem u njemu mnoštvo točnih izjava koje nisu mogle biti plod oslonca na znanstvena dostignuća tog doba.
Na koncu, očekujem i odgovore na pitanja poput: Tko smo mi? Kakva je prošlost, sadašnjost i budućnost čovječanstva? Zašto ljudi stare i umiru? Kakva je istinska nada čovjeka poslije njegove smrti? Je li čovjek stvoren da bi živio na nebu, ili ovdje na Zemlji gdje se osjeća prirodno? Zašto postoje patnje u svijetu i oko nas? Tko je zapravo Bog? Ukratko, što je smisao života?
Očekujem da je takav izvještaj opstao kroz stoljeća unatoč žestokom valu protivljenja. Očekujem da smisao teksta koji je toliko stoljeća prenošen i na toliko jezika prevodjen, nije izgubljen čak i u situacijama kada sam tekst nije promovirao naknadno nastala kriva vjerovanja onih koji su ga prepisivali. (židovi, crkve kršćanstva)
Očekujem i to da mnogo ljudi neće željeti ćuti ono sto putem tog izvještaja sam Stvoritelj poručuje, jer zapravo i u samom tom izvještaju očekujem da stoji kako će tako biti.
Očekujem u tom izvještaju i upozorenje na stanje u kojem će se naći religije svijeta radi posljedica razvodnjavanja riječi Božje, a posebno jadno stanje onih religija koje za sebe tvrde da slijede načela tog izvještaja, a u stvari su daleko od toga.
Očekujem jasnu sliku svjetskog sustava stvari kakav će izgledati uoči svoje propasti.
Konačno očekujem u njoj poruku kakvu čovječanstvo zapravo čeka i treba. Poruku toliko važnu i istovremeno radosnu da mnogi u nju i ne vjeruju. Premda vjeruju u neke proturazumne stvari.

Samo jedan izvještaj u povijesti ljudskog roda ispunjava sva moja ( naša ) očekivanja. To je zbirka nadahnutih pisama koju danas svi ljudi na svijetu poznaju pod imenom Biblija, ili sveto pismo.
O čemu ona govori? Da li ona predstavlja tek zbirku poluistinitih priča uobličenih moralnim normama i izrekama koje nikoga ne interesiraju, ili predstavlja potpunu istinu i pravi putokaz čovječanstvu? Na žalost, velika većina ljudi sklona je razmišljati o Bibliji na prvi način, premda nikada nisu podrobno ispitali pa čak niti pročitali Bibliju.
Možda ste već stvorili niz zaključaka, ali bez stvarno ispitanih činjenica, a stvarni razlog vaše skepse prema bibliji leži vjerojatno u plodovima crkava koje djelima, proturazumnim dogmama i utjecajem na svoje pripadnike pokazuju koliko su daleko od načela koje biblijski izvještaj nudi.
Gdjezapravo leži kamen spoticanja kada se pokuša shvatiti biblijska poruka. Možda u jeziku, stilu i opisima koji su naizgled teško razumljivi ili se čine nevjerojatnim. Možda zbog izvještavanja o mnogim ubijanjima i ratovima drevnog Izraela.
Ili je kamen spoticanja možda slika «osvetničkog» biblijskog boga, kao i povezivanje biblije sa crkvama nazovikršćanstva koje nisu u stanju u srca vjernika ugraditi moralna načela dostojna čovjeka.
Uistinu vrijedi otkloniti to kamenje spoticanja i uložiti trud da se doista razumije što to Bog želi reći čovječanstvu putem svoje riječi i putem onih koji o Njemu propovijedaju.

Svako dobro!

Sva ova ocekivanja su sasvim OK, ali nastane mali problem kada se krene sa tumacenjima.Toliko ih ima da se covek prosto izgubi u njima.Uzmimo za primer Otkrivenje.Sustina je prilicno jasna, ali kad se krene na detalje, onda covek ne zna koga da slusa...
I da li je potrebno da se u pomoc pozovu neki noviji proroci, ili se sve moze rastumaciti i bez njih?

Onaj ko pomaze u tumacenju Biblije je Bog, odnosno Duh Sveti. Biblija se cita uz molitvu i bez nastojanja da hladno-ljudski logicno nesto protumacimo. Ne razbijaju se nasilno "unutarnje brave" Biblije, vec uz molitvu i uporno citanje - Bog nagradjuje ispravnim razumevanjem. Od Biblije se ne moze ocekivati da nam da instant odgovore na sva nasa pitanja. Biblija je sastavni deo naseg celokupnog rada na sebi (post, molitva, crkvene sluzbe, napor da zivimo to sto verujemo- milosrdje, dobra dela, neosudjivanje drugih itd.itd.)i tek onda, kao rezultat svega toga, javlja se razumevanje dubokih reci samoga Stvoritelja. Ovo mogu da shvate i prihvate samo ljudi vernici, a ateistima je to bajkovita glupost i ne treba ih mnogo razuveravati, jer ih onda navodimo da jos vise grese onim sto govore. "Ko ima usi da cuje" taj cuje, ko nema i ne trudi se da ih stekne- ostaje gluv. Zbogom.

 

[itaka.s]

Onaj ko pomaze u tumacenju Biblije je Bog, odnosno Duh Sveti. Biblija se cita uz molitvu i bez nastojanja da hladno-ljudski logicno nesto protumacimo. Ne razbijaju se nasilno "unutarnje brave" Biblije, vec uz molitvu i uporno citanje - Bog nagradjuje ispravnim razumevanjem. Od Biblije se ne moze ocekivati da nam da instant odgovore na sva nasa pitanja. Biblija je sastavni deo naseg celokupnog rada na sebi (post, molitva, crkvene sluzbe, napor da zivimo to sto verujemo- milosrdje, dobra dela, neosudjivanje drugih itd.itd.)i tek onda, kao rezultat svega toga, javlja se razumevanje dubokih reci samoga Stvoritelja. Ovo mogu da shvate i prihvate samo ljudi vernici, a ateistima je to bajkovita glupost i ne treba ih mnogo razuveravati, jer ih onda navodimo da jos vise grese onim sto govore. "Ko ima usi da cuje" taj cuje, ko nema i ne trudi se da ih stekne- ostaje gluv. Zbogom.[/quote]

Sa ovim se slazem, ali ono sto me zbunjuje je cinjenica da je mnogo ljudi uz istinsko predavanje veri citalo i proucavalo bibliju, pa su ipak dosli do razlicitih tumacenja, uprkos iskrenosti koju su imali.Ljudi se zatim upustaju u razna doktrinarna polemisanja, a sustinu izgube iz vida.I onda dobijemo bezbroj pravaca u hriscanstvu.Koji je pravi?

 

[Gost 1]

Onaj ko pomaze u tumacenju Biblije je Bog, odnosno Duh Sveti. Biblija se cita uz molitvu i bez nastojanja da hladno-ljudski logicno nesto protumacimo. Ne razbijaju se nasilno "unutarnje brave" Biblije, vec uz molitvu i uporno citanje - Bog nagradjuje ispravnim razumevanjem. Od Biblije se ne moze ocekivati da nam da instant odgovore na sva nasa pitanja. Biblija je sastavni deo naseg celokupnog rada na sebi (post, molitva, crkvene sluzbe, napor da zivimo to sto verujemo- milosrdje, dobra dela, neosudjivanje drugih itd.itd.)i tek onda, kao rezultat svega toga, javlja se razumevanje dubokih reci samoga Stvoritelja. Ovo mogu da shvate i prihvate samo ljudi vernici, a ateistima je to bajkovita glupost i ne treba ih mnogo razuveravati, jer ih onda navodimo da jos vise grese onim sto govore. "Ko ima usi da cuje" taj cuje, ko nema i ne trudi se da ih stekne- ostaje gluv. Zbogom.

Sa ovim se slazem, ali ono sto me zbunjuje je cinjenica da je mnogo ljudi uz istinsko predavanje veri citalo i proucavalo bibliju, pa su ipak dosli do razlicitih tumacenja, uprkos iskrenosti koju su imali.Ljudi se zatim upustaju u razna doktrinarna polemisanja, a sustinu izgube iz vida.I onda dobijemo bezbroj pravaca u hriscanstvu.Koji je pravi?[/quote]
Pravi je -PRAVOSLAVLJE - sam naziv govori. Pravoslavlje nije izmenilo ni tackicu vec 2000 godina i ostalo je cvrsto u svom ucenju bez obzira sto je trpelo stalne napade, progone i iskusenja. Inace, individualno, svako od nas bi trebalo da ima duhovni autoritet (srcem se bira) iz okrilja crkve s kojim cemo razmenjivati sve svoje dileme...onda nema opasnosti da mozemo zalutati na pogresne staze. Mislim da je bitno odrzavati blagodatan duh (pazeci na svoje misli i dela)a onda sve pocne dolaziti samo. Bog stiti svoju decu!

 

[itaka.s]

Pravi je -PRAVOSLAVLJE - sam naziv govori. Pravoslavlje nije izmenilo ni tackicu vec 2000 godina i ostalo je cvrsto u svom ucenju bez obzira sto je trpelo stalne napade, progone i iskusenja. Inace, individualno, svako od nas bi trebalo da ima duhovni autoritet (srcem se bira) iz okrilja crkve s kojim cemo razmenjivati sve svoje dileme...onda nema opasnosti da mozemo zalutati na pogresne staze. Mislim da je bitno odrzavati blagodatan duh (pazeci na svoje misli i dela)a onda sve pocne dolaziti samo. Bog stiti svoju decu![/quote]

Pravoslavlje mi se u svojoj sustini mnogo dopada.Ali mi se ne svidja kako stvari stoje na terenu.Posebno u sredinama gde ljudi ne mogu da dodju u kontakt sa pravim duhovnim licima vec jedino sa lokalnim svestenicima koji posao odradjuju poput zanatlija, bez imalo duhovnosti kojom bi ohrabrili vernike.Secam se jedne seoske slave na kojoj sam bila.Nakon liturgije(koju je malo ko od prisutniih razumeo u njenom punom znacenju), sledilo je seosko slavlje i to sve sa muzikom i razglasom u dvoristu crkve.Strasno!Boga niko nije ni spomenuo, a najvaznije je bilo ima li dovoljno jagnjetine i pica.E to je ono sto me uzasava.Suvise se malo vremena odvaja za edukaciju vernika, za njihove prave verske potrebe, u cemu je zapravo sustina.

 

[Gost1]

Pravi je -PRAVOSLAVLJE - sam naziv govori. Pravoslavlje nije izmenilo ni tackicu vec 2000 godina i ostalo je cvrsto u svom ucenju bez obzira sto je trpelo stalne napade, progone i iskusenja. Inace, individualno, svako od nas bi trebalo da ima duhovni autoritet (srcem se bira) iz okrilja crkve s kojim cemo razmenjivati sve svoje dileme...onda nema opasnosti da mozemo zalutati na pogresne staze. Mislim da je bitno odrzavati blagodatan duh (pazeci na svoje misli i dela)a onda sve pocne dolaziti samo. Bog stiti svoju decu!

Pravoslavlje mi se u svojoj sustini mnogo dopada.Ali mi se ne svidja kako stvari stoje na terenu.Posebno u sredinama gde ljudi ne mogu da dodju u kontakt sa pravim duhovnim licima vec jedino sa lokalnim svestenicima koji posao odradjuju poput zanatlija, bez imalo duhovnosti kojom bi ohrabrili vernike.Secam se jedne seoske slave na kojoj sam bila.Nakon liturgije(koju je malo ko od prisutniih razumeo u njenom punom znacenju), sledilo je seosko slavlje i to sve sa muzikom i razglasom u dvoristu crkve.Strasno!Boga niko nije ni spomenuo, a najvaznije je bilo ima li dovoljno jagnjetine i pica.E to je ono sto me uzasava.Suvise se malo vremena odvaja za edukaciju vernika, za njihove prave verske potrebe, u cemu je zapravo sustina.[/quote]

Znas kako ja to vidim. U skoli se pocinje od prvog razreda, pa dalje. Deci u prvom razredu dajes znanje kroz ono sto je njima blisko- kroz igru i pesmu i to polako, na kasicicu. A kasnije, srazmerno cvrstini zuba, menja se i hrana. Dakle, ako je covek istinski tragalac, Bog mu prvo salje prave knjige, pa prave ljude, pa prave duhovnike...I zato se ja trudim da ne primecujem more neozbiljnosti koje mozemo da vidimo u nasoj pravoslavnoj praksi.S druge strane znam da jadni svestenici muku muce sa svetom koji uglavnom jako malo zna- Npr. svestenik iz jedne parohije je kupovao po Beogradu ikone da bi ih poklanjao domacinstvima jer je shvatio da ni ikone nemaju. Znas Itaka 60 god. bezboznistva i progona je ostavilo svoje posledice...i zato treba biti strpljiv i uporan. A ti ako si iz Beograda imas nekoliko dobro organizovanih crkvi (npr. Aleksandar Nevski, Sv. Sava, Crkva Ruzica itd.) gde se organizuju predavanja i gde su svestenici pravi pastiri. Dace Bog pa ces naci pravi razred kojem pripadas samo budi uporna.

 

[itaka.s]

Znas kako ja to vidim. U skoli se pocinje od prvog razreda, pa dalje. Deci u prvom razredu dajes znanje kroz ono sto je njima blisko- kroz igru i pesmu i to polako, na kasicicu. A kasnije, srazmerno cvrstini zuba, menja se i hrana. Dakle, ako je covek istinski tragalac, Bog mu prvo salje prave knjige, pa prave ljude, pa prave duhovnike...I zato se ja trudim da ne primecujem more neozbiljnosti koje mozemo da vidimo u nasoj pravoslavnoj praksi.S druge strane znam da jadni svestenici muku muce sa svetom koji uglavnom jako malo zna- Npr. svestenik iz jedne parohije je kupovao po Beogradu ikone da bi ih poklanjao domacinstvima jer je shvatio da ni ikone nemaju. Znas Itaka 60 god. bezboznistva i progona je ostavilo svoje posledice...i zato treba biti strpljiv i uporan. A ti ako si iz Beograda imas nekoliko dobro organizovanih crkvi (npr. Aleksandar Nevski, Sv. Sava, Crkva Ruzica itd.) gde se organizuju predavanja i gde su svestenici pravi pastiri. Dace Bog pa ces naci pravi razred kojem pripadas samo budi uporna.[/quote]

Na zalost,zivim u maloj sredini, koja ne pruza mnogo mogucnosti u tom pravcu.Koliiko sam samo puta pozelela videvsi neko svesteno lice da porazgovaram malo na temu duhovnosti, ali svi su tako zauzeti.Tako se desilo da sam pristupila jednoj drugoj verskoj zajednici.Pre toga sam pozvala lokalnog svesteniika da dodje i bar malo mi pomogne u mojim dilemama.On mi je nakon kratkog razgovora utrapio jednu knjigu Lazara Milina koja me je svojim na nekim mestima podrugljivim sadrzajem na temu sekti jos vise udaljila od pravoslavlja.Ton kojim je napisana ta knjiga ni malo mi nije licio na hriscanski.
Potpuno si u pravu kada kazes da su te godine bezboznistva ostavile svoje posledice.Sada se sa tim posledicama nosimo kako znamo.I zato ne treba uzeti za zlo kada ljudi krenu raznim putevima u potragu za duhovnim saznanjima.Na kraju krajeva, mnogi ljudi su i izvan pravoslavlja nasli ono za cim su tragali.

 

[Bandiera Negra]

Crni barjak pise crvenim, jer voli kombinaciju te dve boje, koje predstavljaju slobodu za svakog pojedinca i u svakom pogledu. Ekonomsku, idejnu, slobodu od boga, slobodu od vlasti, slobodu od mrznje, slobodu od lazi, slobodu ...
Evo ja na primer se zalazem za medjusobnu ljubav, postovanje, iskrenost, samilost solidarnost, ali mi nije trebala biblija da to skontam. To sam shvatio prirodnim i deduktivnim putem. Zapitajte se da nije nesto sa vama u redu, kad mora jedno parce hartije da vam "govori" sta valja, a sta ne? To mi je malo bolesno. Ako ste vi "recju bozjom" nadahnuti da volite i postujete, sta garantuje da "rec bozja" (neka druga ili samo drugacija interpretacija prve) nece od vas stvoriti manijakalne ubice, recimo poput krstasa? Ja ne zelim da gradim lepsi svet sa takvom pretnjom iza svojih ledja. Moracete prvo da odbacite to "verovanje" i prihvatanje svega sto popovi kazu, jer popovi mogu i da lazu, pa da sami shvatite cemu ljubav, dobrota... sluze i zbog cega su dobri za sve nas. Jedno je to kad ti samo citiras sta si negde cuo ili procitao, to jos uvek ne znaci da si razumeo, vec samo da si naucio. Kada budete shvatili, e onda cete se zaista pridruziti ljudima i onda cemo zaista moci da zivimo u sreci, slozi i zadovoljstvu.
Sta ce nam raj na nebu, kad ga mozemo stvoriti na zemlji? Lako je nekome poverovati, ali samo oni najuporniji i najpametniji teze da znaju.

 

[zenzen]

Sta ce nam raj na nebu, kad ga mozemo stvoriti na zemlji? Lako je nekome poverovati, ali samo oni najuporniji i najpametniji teze da znaju.

To i jest kamenj spoticanja za sve nazovikršćanske slledbe. Pa Biblija ne govori o raju na nebu.
Što je zaprvo Božji naum sa zemljom i čovječanstvom?
Pročitaš li knjigu Postanka i shvatiš li kontekst cijele Biblije uoćit ćeš da je taj naum vječni život ljudi na zemlji. Taj naum se nije promjenio.
Ništa nije naudilo kršćanstvu kao pokušaj odgovoora intelektualnim izazovima i poimanja filozofske ideje o besmrtnosti duše, nebeskim vrtovima, paklenim mukama i dr, trojedinom bogu i dr.

 

[Brat1]

Znas kako ja to vidim. U skoli se pocinje od prvog razreda, pa dalje. Deci u prvom razredu dajes znanje kroz ono sto je njima blisko- kroz igru i pesmu i to polako, na kasicicu. A kasnije, srazmerno cvrstini zuba, menja se i hrana. Dakle, ako je covek istinski tragalac, Bog mu prvo salje prave knjige, pa prave ljude, pa prave duhovnike...I zato se ja trudim da ne primecujem more neozbiljnosti koje mozemo da vidimo u nasoj pravoslavnoj praksi.S druge strane znam da jadni svestenici muku muce sa svetom koji uglavnom jako malo zna- Npr. svestenik iz jedne parohije je kupovao po Beogradu ikone da bi ih poklanjao domacinstvima jer je shvatio da ni ikone nemaju. Znas Itaka 60 god. bezboznistva i progona je ostavilo svoje posledice...i zato treba biti strpljiv i uporan. A ti ako si iz Beograda imas nekoliko dobro organizovanih crkvi (npr. Aleksandar Nevski, Sv. Sava, Crkva Ruzica itd.) gde se organizuju predavanja i gde su svestenici pravi pastiri. Dace Bog pa ces naci pravi razred kojem pripadas samo budi uporna.

Na zalost,zivim u maloj sredini, koja ne pruza mnogo mogucnosti u tom pravcu.Koliiko sam samo puta pozelela videvsi neko svesteno lice da porazgovaram malo na temu duhovnosti, ali svi su tako zauzeti.Tako se desilo da sam pristupila jednoj drugoj verskoj zajednici.Pre toga sam pozvala lokalnog svesteniika da dodje i bar malo mi pomogne u mojim dilemama.On mi je nakon kratkog razgovora utrapio jednu knjigu Lazara Milina koja me je svojim na nekim mestima podrugljivim sadrzajem na temu sekti jos vise udaljila od pravoslavlja.Ton kojim je napisana ta knjiga ni malo mi nije licio na hriscanski.
Potpuno si u pravu kada kazes da su te godine bezboznistva ostavile svoje posledice.Sada se sa tim posledicama nosimo kako znamo.I zato ne treba uzeti za zlo kada ljudi krenu raznim putevima u potragu za duhovnim saznanjima.Na kraju krajeva, mnogi ljudi su i izvan pravoslavlja nasli ono za cim su tragali.[/quote]
Draga sestrice,
Duhovni rast je trnovit i ceste su prepreke koje treba savladjivati. Sv.Lavrentije (ruski starac) kaze da ce u "poslednjim vremenima" mnogi duhovni pastiri svoju pastvu umesto u carstvo nebesko odvesti pravo u pakao...jer i oni su ljudi i mogu duhovno pasti...Dakle, nespremnost nekog svestenika i njegova neozbiljnost ne treba da nam bude argument za ostavljanje vere svojih pradedova. To treba da svatamo samo kao iskusenje koje treba pobediti.Konacno i mi smo deo crkve i mi gradimo svojim duhom atmosferu u njoj. Nema veze sto si u maloj sredini (makar mirno spavas) jer svuda okolo su manastiri u kojima ces naci izvor. Idi, trazi, pitaj....samo nemoj napustati pravoslavlje..Nisam upoznao ni jednog srecnog konvertita. Cak naprotiv, upoznao sam mnogo sektasa koji su od pocetne odusevljenosti stigli na kraju do nervne rastrojenosti...Ostavljanje svoje vere (koje god) se skupo placa. I zato sestrice, vrati se nazad i podji do nekog naseg manastira po savet. Ja sam siguran da ce te Gospod stostruko nagraditi ako pokazem strpljenje i trpljenje.

 

[Kissko]

Pravi je -PRAVOSLAVLJE - sam naziv govori. Pravoslavlje nije izmenilo ni tackicu vec 2000 godina...

...I zato se ja trudim da ne primecujem more neozbiljnosti koje mozemo da vidimo u nasoj pravoslavnoj praksi.S druge strane znam da jadni svestenici muku muce sa svetom koji uglavnom jako malo zna-...

Npr. svestenik iz jedne parohije je kupovao po Beogradu ikone da bi ih poklanjao domacinstvima jer je shvatio da ni ikone nemaju.

...Dace Bog pa ces naci pravi razred kojem pripadas samo budi uporna.

1. A ko mu dade naziv? 8)
2. Bog nije dao da se izmeni "ni tačkica". A zato ste izmenili smisao. :shock:
3. Šta će vam ikone??? Jel piše šta o njima u Bibliji?
4. Daće Bog.

 

[Gost1]

Pravi je -PRAVOSLAVLJE - sam naziv govori. Pravoslavlje nije izmenilo ni tackicu vec 2000 godina...

...I zato se ja trudim da ne primecujem more neozbiljnosti koje mozemo da vidimo u nasoj pravoslavnoj praksi.S druge strane znam da jadni svestenici muku muce sa svetom koji uglavnom jako malo zna-...

Npr. svestenik iz jedne parohije je kupovao po Beogradu ikone da bi ih poklanjao domacinstvima jer je shvatio da ni ikone nemaju.

...Dace Bog pa ces naci pravi razred kojem pripadas samo budi uporna.

1. A ko mu dade naziv? 8)
2. Bog nije dao da se izmeni "ni tačkica". A zato ste izmenili smisao. :shock:
3. Šta će vam ikone??? Jel piše šta o njima u Bibliji?
4. Daće Bog.

Ne bih s tobom preterano diskutovao, samo kratko...neki tamo Duhom Svetim nadahnuti ljudi su imenovali svoj put....Da li smo izmenili simisao? Nisam siguran. U cemu to? Da si rekao da su Protestanti, ili Katolici izmenili smisao -slozio bih se.... Prva ikona Majke Bozje je nastala od ruke Apostola Luke..odatle nam ikone...Crkvu Hristovu su uspostavili i razvili ucenici rukopolozeni od samog Hrista....I naravno da ce svi nama nama dati Gospod..svakome tacno onoliko koliko treba. Zbogom.

 

[itaka.s]

...Dakle, nespremnost nekog svestenika i njegova neozbiljnost ne treba da nam bude argument za ostavljanje vere svojih pradedova. To treba da svatamo samo kao iskusenje koje treba pobediti.Konacno i mi smo deo crkve i mi gradimo svojim duhom atmosferu u njoj. Nema veze sto si u maloj sredini (makar mirno spavas) jer svuda okolo su manastiri u kojima ces naci izvor. Idi, trazi, pitaj....samo nemoj napustati pravoslavlje..Nisam upoznao ni jednog srecnog konvertita. Cak naprotiv, upoznao sam mnogo sektasa koji su od pocetne odusevljenosti stigli na kraju do nervne rastrojenosti...Ostavljanje svoje vere (koje god) se skupo placa. I zato sestrice, vrati se nazad i podji do nekog naseg manastira po savet. Ja sam siguran da ce te Gospod stostruko nagraditi ako pokazem strpljenje i trpljenje.[/quote]

Nije meni neozbiljnost svestenika bila argument da odem iz pravoslavlja, vec samo ona kap koja je prelila casu.Odrasla sam u vreme kada u skoli nije bilo veronauke,i nisam vaspitana u duhu pravoslavlja, jer u to vreme je zapravo vrlo malo ljudi vaspitano u tom duhu.Veza cele moje generacije sa korenima prilicno je otanjena.A ne zeliim da se svrstam u grupu onih koji ce se pridrzavati obicaja,ne upoznavsi smisao.U jednom trenutku sve mi je izgledalo nerazumljivo i komplikovano.Osim toga, smatram da je uvek vazan COVEK bez obzira koje je nacije, rase, a velike crkve se uvek nekako dele bas po nacionalnom osnovu, i to mi je, moram priznati uvek smetalo.Mozda zvuci naivno i pateticno, ali meni se svidja kada se ljudi raznih nacija, rasa udruze u svojoj veri.Ne verujem da Bog vise voli mene , nego nekog Afrikanca, samo zato sto sam Srpkinja pravoslavne vere.Zar Hrist nije rekao "Idite dakle i naucite SVE narode..."A sada se ti SVI narodi vracaju Bogu nekako iscepkani.Tu mi se nesto ne svidja.

 

[itaka.s]

...Dakle, nespremnost nekog svestenika i njegova neozbiljnost ne treba da nam bude argument za ostavljanje vere svojih pradedova. To treba da svatamo samo kao iskusenje koje treba pobediti.Konacno i mi smo deo crkve i mi gradimo svojim duhom atmosferu u njoj. Nema veze sto si u maloj sredini (makar mirno spavas) jer svuda okolo su manastiri u kojima ces naci izvor. Idi, trazi, pitaj....samo nemoj napustati pravoslavlje..Nisam upoznao ni jednog srecnog konvertita. Cak naprotiv, upoznao sam mnogo sektasa koji su od pocetne odusevljenosti stigli na kraju do nervne rastrojenosti...Ostavljanje svoje vere (koje god) se skupo placa. I zato sestrice, vrati se nazad i podji do nekog naseg manastira po savet. Ja sam siguran da ce te Gospod stostruko nagraditi ako pokazem strpljenje i trpljenje.[/quote]

Nije meni neozbiljnost svestenika bila argument da odem iz pravoslavlja, vec samo ona kap koja je prelila casu.Odrasla sam u vreme kada u skoli nije bilo veronauke,i nisam vaspitana u duhu pravoslavlja, jer u to vreme je zapravo vrlo malo ljudi vaspitano u tom duhu.Veza cele moje generacije sa korenima prilicno je otanjena.A ne zeliim da se svrstam u grupu onih koji ce se pridrzavati obicaja,ne upoznavsi smisao.U jednom trenutku sve mi je izgledalo nerazumljivo i komplikovano.Osim toga, smatram da je uvek vazan COVEK bez obzira koje je nacije, rase, a velike crkve se uvek nekako dele bas po nacionalnom osnovu, i to mi je, moram priznati uvek smetalo.Mozda zvuci naivno i pateticno, ali meni se svidja kada se ljudi raznih nacija, rasa udruze u svojoj veri.Ne verujem da Bog vise voli mene , nego nekog Afrikanca, samo zato sto sam Srpkinja pravoslavne vere.Zar Hrist nije rekao "Idite dakle i naucite SVE narode..."A sada se ti SVI narodi vracaju Bogu nekako iscepkani.Tu mi se nesto ne svidja.

 

[Kissko]

...A ne zeliim da se svrstam u grupu onih koji ce se pridrzavati obicaja,ne upoznavsi smisao...

Pogodila si u crno.
Tradicija bla, bla, bla, svako ko napusti svoju veru, taj će nastradati (od koga zna se)...

Zašto se krste novorođeni??? Pa oni pojma nemaju! Odgovor (kao): tradicija bla, bla, ali pravi odgovor je: zbog para.

 

[Gost1]

...Dakle, nespremnost nekog svestenika i njegova neozbiljnost ne treba da nam bude argument za ostavljanje vere svojih pradedova. To treba da svatamo samo kao iskusenje koje treba pobediti.Konacno i mi smo deo crkve i mi gradimo svojim duhom atmosferu u njoj. Nema veze sto si u maloj sredini (makar mirno spavas) jer svuda okolo su manastiri u kojima ces naci izvor. Idi, trazi, pitaj....samo nemoj napustati pravoslavlje..Nisam upoznao ni jednog srecnog konvertita. Cak naprotiv, upoznao sam mnogo sektasa koji su od pocetne odusevljenosti stigli na kraju do nervne rastrojenosti...Ostavljanje svoje vere (koje god) se skupo placa. I zato sestrice, vrati se nazad i podji do nekog naseg manastira po savet. Ja sam siguran da ce te Gospod stostruko nagraditi ako pokazem strpljenje i trpljenje.

Nije meni neozbiljnost svestenika bila argument da odem iz pravoslavlja, vec samo ona kap koja je prelila casu.Odrasla sam u vreme kada u skoli nije bilo veronauke,i nisam vaspitana u duhu pravoslavlja, jer u to vreme je zapravo vrlo malo ljudi vaspitano u tom duhu.Veza cele moje generacije sa korenima prilicno je otanjena.A ne zeliim da se svrstam u grupu onih koji ce se pridrzavati obicaja,ne upoznavsi smisao.U jednom trenutku sve mi je izgledalo nerazumljivo i komplikovano.Osim toga, smatram da je uvek vazan COVEK bez obzira koje je nacije, rase, a velike crkve se uvek nekako dele bas po nacionalnom osnovu, i to mi je, moram priznati uvek smetalo.Mozda zvuci naivno i pateticno, ali meni se svidja kada se ljudi raznih nacija, rasa udruze u svojoj veri.Ne verujem da Bog vise voli mene , nego nekog Afrikanca, samo zato sto sam Srpkinja pravoslavne vere.Zar Hrist nije rekao "Idite dakle i naucite SVE narode..."A sada se ti SVI narodi vracaju Bogu nekako iscepkani.Tu mi se nesto ne svidja.[/quote]
Itaka,
Pravoslavlje nije vezano za nacionalnu pripadnost. Imas npr. Americku pravoslavnu crkvu, Etiopljani su npr.pravoslavci...na svakom kontinentu imas Pravoslavnu crkvu u kojoj su vernici razlicite nacionalnosti. Npr. cuveni bogoslov Serafim Rouz (ima kod nas njegovih knjiga) je amerikanacitd.itd. Ja ti samo sugerisem da si (neslucajno) rodjena u duhovnoj riznici staroj 1800 god i pre nego to odbacis- makar je dobro istrazi. Covek pocinje od onog sto mu je dato rodjenjem.Dobro se ucvrsti u svome i voli i postuje sve ostale pravce. Vladika Nikolaj je citirao budizam (Prica o Svecoveku), postovao islam (procitaj "Rat i Biblija"), proucavao Yogu, citao teosofiju,ali je ostao ono cime ga je Gospod predodredio samim rodjenjem.
I ja sam dosta duhovno lutao i eksperimentisao i to mi je donelo samo -nemir. Otkada se redovno ispovedam i pricescujem i svake nedelje sam na liturgiji- sve je doslo na svoje mesto. I nemam vise dileme i ne cepam se vise. Trudim se da sa sobom uradim najvise sto mogu, da pomognem svojoj okolini najbolje sto mogu, da zivim u miru i sa Bogom i sa ljudima. I dalje proucavam sve druge staze i bogaze, konstatujem slicnosti i razlike, trudim se da postujem sve druge (Hristos je govorio svima jednako) ali ne skrecem vise sa svoje staze. Svako dobro.

 

[Kissko]

Slava i tradicija, to je uvek glavni odgovor... Nebeski narod, ljudi :shock:

Zanimljiva je svađa oko toga kako će se koja (npr.makedonska) pravoslavna crkva zvati...

U znanje svima:
Ako ne znaš ko (i kakav je, znači šta on odobrava a šta ne) je Bog, tvoje molitve idu u prazno!


Matej, 23.glava
...
12. Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели.

14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.

15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим (gorim moja op.) од себе.

16. Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је.
...

 

[itaka.s]

Npr. cuveni bogoslov Serafim Rouz (ima kod nas njegovih knjiga) je amerikanacitd.itd

Da li mislis da je u redu sto je navedeni bogoslov napustio veru njegovih otaca?Ispada da je OK kada neko iz neke druge vere predje u pravoslavlje.A ni slucajno ne valja obrnuto.Ali, u redu.Znam da svi misle za svoju veru da je jedina prava.

 

[Sestra]

Npr. cuveni bogoslov Serafim Rouz (ima kod nas njegovih knjiga) je amerikanacitd.itd

Da li mislis da je u redu sto je navedeni bogoslov napustio veru njegovih otaca?Ispada da je OK kada neko iz neke druge vere predje u pravoslavlje.A ni slucajno ne valja obrnuto.Ali, u redu.Znam da svi misle za svoju veru da je jedina prava.

Jeste Itaka, mi pravoslavci verujemo da na PRAVI nacin Slavimo Boga. Inace, Otac Rouz se zanosio Tibetanskim Budizmom i proputovao je pola sveta i pronasao je TO sto je trazio u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Americi. Ali dobro, "niko ne dolazi ka Ocu ako ga Otac ne prizove" pa promislom Bozjim svima nama su date mogucnosti ucenja (uspona i padova), pa cesto i nasa skretanja donose -znanje.Govorim ti iz iskustva, jer ja sam imala period skretanja i otpadnistva i mnogo sam naucila-STA NE TREBA RADITI.A i to je znanje, zar, ne?!

 

[itaka.s]

Ali dobro, "niko ne dolazi ka Ocu ako ga Otac ne prizove" pa promislom Bozjim svima nama su date mogucnosti ucenja (uspona i padova), pa cesto i nasa skretanja donose -znanje.Govorim ti iz iskustva, jer ja sam imala period skretanja i otpadnistva i mnogo sam naucila-STA NE TREBA RADITI.A i to je znanje, zar, ne?![/quote]

Naravno.I smatram da je jedno takvo iskustvo vrlo dragoceno.Svi ucimo na razlicite nacine.A pri tome mozemo imati isti cilj.Mislim da je u celoj prici najvaznije da se taj cilj nikada ne ispusti iz vida.

 

[Nikodim Ljutic]

Možda , samo možda, ako smem da predložim, da se u ovoj temi, koja je, za svakog čoveka od velike važnosti, jer Biblija nije samo knjiga na polici, ili nešto slično, već knjiga nad knjigama, najveći mogući izvor saznanja o Bogu, ne brane crkve koje niko ne napada, ili ih pak protežiraju... vera u Boga je tako nešto lično i pripada svakom čoveku ponaosob, sviđalo se to nama ili ne... sviđalo se nama ili ne učenje ''naše'', ''vaše''ili ''njihove''crkve... ova tema je izvanredna da se čovek preispita, da preispita svoj odnos sa Bogom, kroz prizmu Svetog Pisma... ova knjiga ne predstavlja ni jednu crkvu po imenu i prezimenu, već svog neprevaziđenog Autora, samog Gospoda Boga... zato je, po meni, važniji poziv da se ne napusti Bog, a ne ova ili ona crkva... ovim ne želim da kažem da nije važno kojoj crkvi čovek pripada, samo želim da naglasim prioritete... kako verujem da je Biblija u pravu kada kaže:''ДЈЕ 4:12 Јер нема другога имена под небом данога људима којијем би се ми могли спасти'', verujem da je jedino vredno razgovarati o Hristu, jer ubedjivati ljude da nisu u pravu, kada je u pitanju vera ili pripadnost crkvi, je kao kada biste hteli da naučite nekoga da hoda lomeći mu noge... ubeđen sam da je hrišćanstvo argumentabilna vera i da su njeni argumenti tako jaki da se ne mogu ničim oboriti, pa je to i razlog za poziv da, uz molitvu i post, za one za koje možda mislimo da su zabludeli ili su na"drugoj" strani, argumentima koji jedino mogu biti biblijski, pokrenemo teme koje nas mogu dovesti do otkrića kojim ćemo pomoći drugima, ali i sebi da dođemo do istine koja može biti samo jedna... možda bi bilo dobro potražiti, u toj Svetoj knjizi, odgovore na svoja pitanja, svoje nedoumice i lutanja... lično iskustvo mi govori da su odgovori u njoj, van nje je
ljudska filozofija koja može nabasati na fragmente istine koja, ako nije cela, nije ni istina.... ''КОЛ 2:8 Браћо! чувајте се да вас ко не зароби филозофијом и празном пријеваром, по казивању човјечијему, по науци свијета, а не по Христу.''... autor teme već je rekao o tome u svom uvodu dosta toga, predstavljajući temu o knjizi nad knjigama, ali kako je već dosta divergencija, poželeo sam da pokušam da temu vratim na ono čemu , mislim, da je trebala da posluži...

....tolerancija (u pogledu poštovanja ličnosti) i poštenje (u pogledu činjenica) je nešto bez čega se ne može postići ništa, a kako verujem da svi koji učestvuju na ovom delu foruma imaju poštene namere, mogu da verujem da će tok diskusije ići u tom pravcu, oni koji to ne žele ili imaju neke druge namere, sami se izoluju... neka nam Gospod pomogne u razmatranju ove teme i približavanju istini o Bogu i Njegovoj neizmernoj ljubavi prema nama, kojima je poslao to Pismo da bismo čitajući ga što bolje upoznali Njega... Pozdrav svima, Nikodim.....

 

[Sasha1]

Struktura Biblije

Kako možemo da budemo sigurni da je Biblija koju imamo Božja Reč, a ne zbirka mitova i legendi? Struktura izvorne biblijske građe se razlikuje od one koju nalazimo u našem srpskom prevodu. Postoje brojni dokazi o tome da je Bibliju nadahnuo Sam Stvoritelj:

1) primena (kao klasičan primer poslužiće i odeljak iz Knjige proroka Malahije 3:8-10, u kome Bog bukvalno kaže: "... i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama...". Bog daje izazov ljudskom rodu da Mu se pokori prema Njegovoj reči i da sam za sebe ispita da li je istinito to što piše u njoj. Bog poziva čovečanstvo da dokaže Njegovo postojanje time što će činiti ono što On kaže.
2) proročanski aspekat - kada se ispune biblijska proročanstva to može da posluži kao dokaz da Bog postoji.
3) Božja obećanja koja su se ispunila onima kojima ih je Bog dao.
4) Božja tvorevina - apostol Pavle u poslanici Rimljanima 1:19-23, govori o tome da se Bog može dokazati na osnovu onoga što je stvorio: "Jer ono što se o Bogu može saznati očigledno im je - Bog im je to učinio očiglednim. Jer, od stvaranja sveta, Božje nevidljive osobine - Njegova večna sila i božanstvo - mogu se jasno sagledati u onome što je stvoreno pa ljudi nemaju izgovora. Jer, iako su upoznali Boga, nisu ga kao Boga slavili ni zahvaljivali Mu, nego su im misli postale jalove, a nerazumno srce im se pomračilo. Praveći se mudri, postali su ludi pa su slavu besmrtnoga Boga zamenili slikom i obličjem smrtnoga čoveka, ptica, četvoronožaca i gmizavaca." (Savremeni srpski prevod). Tvorevina nije slučajno nastala nego je ustrojena tako prema Božjoj promisli.
5) u krajnjem smislu glavni dokaz da Bog postoji je ipak vera u ono što ne vidimo (Poslanica Jevrejima 11:1).

Postoji još jedan način kojim možemo da dokažemo da je Biblija Božja Reč i da sve knjige koje ona sadrži predstavljaju celovito Božansko otkrovenje i u potpunosti odražavaju Njegovu volju. Poredak knjiga u izvornom Starom zavetu (jevrejski spisi) je drukčiji od onoga koji nalazimo u našoj Bibliji. Nije slučajno što je Biblija napisana tako kako jeste, što samo pokazuje da je nadahnuta od Boga. Iako razumevanje strukture Biblije nije ključno za spasenje, ona ipak otkriva kakav je Bog kome služimo.
"Ali, ti ostani u onome što si naučio i u šta si uveren, svestan od koga si naučio i da od malih nogu znaš Sveta pisma, koja mogu da te učine mudrim za spasenje kroz veru u Hrista Isusa. Sve Pismo je od Boga nadahnuto i korisno za poučavanje, za prekorevanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti" (Druga poslanica Timoteju 3:14-16). U tom odeljku kriju se dva koncepta: prvi je aspekat Svetog Pisma, a drugi činjenica da je ono Bogonadahnuto. U vreme kada je Pavle pisao Timoteju nisu postojali novozavetni spisi, tako da se sve Pismo tog doba svodilo na Stari zavet, dok je Novi zavet sastavljen nešto kasnije.
"Onda im reče: 'Ovo je ono o čemu sam vam govorio dok sam bio s vama - da treba da se ispuni sve što je o meni napisano u Mojsijevom zakonu, u Prorocima i u Psalmima'. Potom im otvori um da razumeju Pisma, pa im reče: 'Ovako je zapisano: »Hristos će stradati i trećeg dana ustati iz mrtvih, i u njegovo ime će se propovedati pokajanje i oproštenje greha svim narodima, počevši od Jerusalima. Vi ste tome svedoci, a ja ću vam poslati ono što je moj Otac obećao. Ali, ostanite u gradu dok se ne obučete u silu sa visine«'" (Jevanđelje po Luki 24:44-49). Iz ovog citata može se izvući zaključak da je Sveto pismo sastavljeno iz tri dela: Tore (Mojsijevog zakona), Proroka i Spisa (u koje spadaju i Psalmi). Stih 45 sumira sve što se podrazumeva pod Svetim pismom!
Lukino jevanđelje nam daje standardnu definiciju onoga što se podrazumeva pod Svetim pismom. Jevreji i dan danas tako tretiraju Sveto pismo. Zanimljivo je to da je apostol Luka namenio svoje jevanđelje čitaocima iz redova neznabožaca (ne-Jevreja), pošto Jevrejima nije bilo potrebno objašnjavati tu trodelnost Svetog pisma. "Koja je, dakle, prednost Judeja? Ili, kakva je vrednost obrezanja? Velika u svakom pogledu. Pre svega, poverene su im Božije reči. A šta ako su neki od njih bili neverni? Da li će njihovo neverovanje obesnažiti Božiju vernost? Nipošto! Nego, neka Bog bude istinit, a svaki čovek lažov, kao što je zapisano: 'Da budeš u pravu kad govoriš i da pobediš kad sudiš.'" (Rimljanima 3:1-4). Ti stihovi u Rimljanima govore da su Jevrejima poverene Božje tajne. Apostol Pavle podvlači da je velika prednost biti Jevrejin - jer njima je Bog dao svoje otkrovenje koje oni nisu razumeli niti sledili u potpunosti.
Apostol Petar takođe govori o Svetom pismu: "A njegovu strpljivost smatrajte spasenjem, kao što vam je, u skladu s mudrošću koja mu je data, pisao i naš dragi brat Pavle. On tako piše u svojim poslanicama kada o ovome govori. Ima u njima nekih stvari koje je teško razumeti, koje, kao i ostala Pisma, neuki i nepostojani ljudi iskrivljuju na spostvenu propast" (Druga Petrova 3:15-16).
Treba stalno imati na umu ta tri dela koja čine Sveto pismo! Igra brojevima je vrlo zanimljiva. Jevrejski alfabet ima 22 slova. Najduži biblijski Psalam, Psalam 119-ti, napisan je u akrostihu. Svaki stih tog Psalma počinje sledećim slovom u alfabetu, a grupe od po 8 stihova počinju istim slovom. Na taj način vidimo formulu u kojoj 22 puta 8 je jednako 176 stihova, koliko taj Psalam i sadrži. Biblija sadrži i mnoge druge akrostihove. Priče Solomonove 31:10-31, govore o ženi plemenitog karaktera, a Plač Jeremijin predstavlja seriju akrostihova (izuzetak je poslednje poglavlje). Svrha akrostiha je da prenese stanje potpunosti i savršenstva! Psalam 119-ti govori o Božjem Zakonu. Akrostih je najviši oblik izražavanja u hebrejskom jeziku. Kada je on prekinut, to predstavlja poruku o nesreći i tuzi, kao na primer u 24-tom Psalmu koji govori o uništenju svih Božjih protivnika i trijumfu pravednika prilikom dolaska Cara slave. Akrostih se uvek sastoji od 22 dela.
Koliko postoji knjiga u Starom zavetu: 66-27=39. U srpskom prevodu Starog zaveta postoji 39 knjiga. Međutim, ako sledimo prethodnu logiku, trebalo bi da postoje samo 22 knjige. Otkud ta razlika? Razlike u suštini nema, već je stvar u tome kako su knjige sistematizovane. Pre svega tekstovi dvanaestorice tzv. "Manjih proroka" (Osija, Joilo, Amos, Avdija, Jona, Mihej, Naum, Avakum, Sofonije, Agej, Zaharije i Malahije) zapisani su na istom svitku, pa tako predstavljaju jednu knjigu. Kada oduzmemo tih 12 knjiga koje u izvornom tekstu čine jednu celinu, dobićemo 28 knjiga. Dakle, nije izbačena nijedna knjiga iz Svetog pisma!
Izvorni poredak starozavetnih knjiga počinje sa pet Mojsijevih knjiga (Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi i Ponovljeni Zakoni). Te se knjige nazivaju «Tora», što na hebrejskom znači: "učenje", "pouka", "instrukcija", odnosno Božji Zakon - uputstvo za život. Same proročke knjige se dele na:

(1) rane proroke
(2) veće proroke
(3) manje proroke

U rane proroke spada Knjiga Isusa Navina i Knjiga o Sudijama, kojre predstavljaju jednu knjigu. Potom su tu Prva i Druga knjiga Samuilova i Prva i Druga knjiga o carevima - sve zapisane na istom svitku, pa tako predstavljaju jednu knjigu! Oni se nazivaju ranim prorocima zato što su upravljali Izraelom u periodu od njegovog izlaska iz Egipta pa sve do pomazanja prvog izraelskog cara Saula. Taj period obuhvata oko 400 godina biblijske istorije (od kraja XV veka p.n.e do kraja XI veka p.n.e). Taj svitak nam oduzima još četiri knjige, pa ostajemo sa 24. U Veće proroke spadaju: Isaija, Jeremija i Jezekilj. Veći su kako po značaju tako i po obimu svojih spisa. Za njima sledi dvanaest spomenutih Manjih proroka, pa tako u Prorocima postoji ukupno 6 knjiga. Ako u Tori postoji pet knjiga, onda ta dva dela Svetog pisma sadrže ukupno 11 knjiga, što nam ostavlja još 11 knjiga u Spisima.

Spisi u Starom zavetu se mogu podeliti u sledeće podgrupe:

A. Mudrost u koju spadaju:
(1) Psalmi
(2) Priče Solomunove
(3) Knjiga o Jovu

B. Praznični spisi
(1) Pesma nad pesmama (čita se za Pashu)
(2) Knjiga o Ruti (čita se za Dan prvina u jeku žetve ječma)
(3) Plač Jeremijin (o jevrejskom prazniku žalosti, 9. Avu)
(4) Knjiga Propovednikova (o Prazniku senica (koliba))
(5) Knjiga o Jestiri, koja govori o jevrejskom prazniku Purimu

C. Knjige obnovljenja
(1) Knjiga o Jezdri i Nemiji (koje su do XIV veka naše ere bile jedna celovita knjiga)
(2) Knjiga proroka Danila
(3) Knjige dnevnika

Dakle: 3+5+3=11; 11+ 6+5=22.

Postoji i 7 podgrupa knjiga u Starom zavetu: Zakon, Rani proroci, Veći proroci, Manji proroci, Mudrosti, Praznične (Megilot) knjige i Knjige obnovljenja. Broj 7 znači kompletnost! Stoga je Stari zavet jedna potpuna celina, što se vidi i po broju dana tokom kojih je stvoren svet i u činjenici da postoji sedam Božjih Svetih Praznika koji otkrivaju Njegov plan za spasenje celog čovečanstva!
Zanimljivo je pitanje zašto Knjiga proroka Danila nije svrstana u proročke spise, budući da je Isus Hrist nazvao Danila prorokom. Nije li to protivrečnost? Nije, zato što je i Mojsije bio prorok, ali sve njegove knjige spadaju u Zakon. Jevreji su smatrali sve pisce biblijskih spisa za proroke. Nije svako mogao da piše Sveto pismo, već samo Bogonadahnuti ljudi. Stoga Jevreji nisu prihvatili apokrifne knjige za nadahnuto Sveto pismo zato što su nastale nakon što je Bog oduzeo duh proroštva jevrejskom narodu. Po jevrejskom stanovištu, Jezdra je poslednji prorok.
Jevreji su u Jovanu Krstitelju takođe videli proroka, ali Jovan nije ostavio nijedan Bogonadahnuti zapis. Iako nas apokrifi uče važnim istorijskim lekcijama, ipak se ne mogu smatrati sastavnim delom Svetog pisma. Razlog zbog kog Danilova knjiga nije sastavni deo proročkih spisa je taj što se, za razliku od drugih proročkih knjiga, ona ne odnosi samo na izraelski narod nego na sve narode. Premda i drugi proroci, recimo Zaharije i Amos, govore o ostalim narodima, Danilovo proročanstvo se odnosi na sve narode poslednjeg vremena. Danilova knjiga je svrstana u podgrupu «Knjige obnovljenja» zato što govori o obnovi Božjeg Carstva (Knjiga proroka Danila 7:14).
Knjiga o Jezdri takođe govori o obnovljenju Hrama i Jerusalima, što je u neku ruku predstavljalo obnovu Božjeg Carstva na zemlji. Spisak «Knjiga obnovljenja» se, na opšte iznenađenje, završava sa knjigama dnevnika. Kakve veze one imaju sa obnovom? Zar ih ne treba svrstati u proročke knjige pošto govore o istoj tematici o kojoj govore i Knjige o carevima? Ako pažljivije analiziramo knjige dnevnika, uočićemo razne teme koje one obrađuju. Prva knjiga dnevnika počinje sa rodoslovom koje se proteže sve do 11. poglavlja. Knjiga dnevnika ne govori o carevima nego o gradu Jerusalimu i stavlja veliki akcenat na Hram i careve koji su vladali u Jerusalimu! Sve teme koje se provlače kroz Knjigu dnevnika su usmerene ka obnovljenju koje će nastupiti sa Mesijinim dolaskom. Knjiga dnevnika takođe govori o dve loze: Levitskoj svešteničkoj lozi, preteči Hrista Prvosveštenika i Judinoj vladajućoj lozi, koja takođe simboliše Hristovu vladavinu.
Još jedna tema koja se provlači kroz Knjige dnevnike, a koja nije uvek tako očigledna je ono što piše u Jevanđelju po Mateju 5:8 – blagoslovi! Druga knjiga dnevnika 16:9 opisuje aspekat srca koji se ne može tako lako uočiti u Knjizi dnevnika: "Jer oči Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema Njemu" (Druga knjiga dnevnika 16:9). Početak Jevanđelja po Mateju je Hristov rodoslov, a kraj učeništvo. U Novom zavetu jedino Matej govori o aspektu ljudskog srca i nijedan drugi autor! Matej je nadogradio svoje jevanđelje tamo gde se stalo u Knjizi dnevnika (Druga knjiga dnevnika 36:22-23) - aspekat učeništva, kao i na kraju svog jevanđelja. "Prve godine Kira, kralja Persijskoga, da bi se ispunila reč koju Gospod izreče na usta Jeremijina, pobudi Gospod duh Kira, kralja Persijskoga, koji dade i usmeno i pismeno ovu objavu: ovako govori Kir, kralj Persijski: Gospod Bog dade meni sva kraljevstva zemlje, i dade mi zapovest da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judi" (Druga Dnevnika 36:22-23). Tu vidimo obnova Jerusalima proklamacijom cara Kira! Na kraju Matejevog jevanđelja piše da apostoli treba da učine učenike u svim narodima – time će se izgraditi novozavetni Hram u koji će se vratiti Isus Hrist! Bog danas čini učenicima Isusa Hrista one koje je pozvao.

Novi zavet

Današnji Novi zavet ima 27 knjiga i deli se na 4 podgrupe:

-Jevanđelja
-Dela apostolska
-Poslanice
-Otkrivenje Isusa Hrista

Četiri jevanđelja su po mnogo čemu slična Petoknjižju (Tori). Dela apostolska korespondiraju sa knjigama Ranih proroka u Starom zavetu. Nakon toga dolaze poslanice pet autora koje se još dele i na Opšte poslanice i Pavlove poslanice. U Opšte poslanice, kojih ima ukupno sedam, spadaju one koje su napisali apostoli Jakov, Jovan, Juda i Petar. Apostol Pavle je napisao 14 poslanica od kojih je devet upućeno lokalnim crkvama, četiri su tzv. pastoralne poslanice, a jedna je namenjena celom jednom narodu - Jevrejima. Tako se Pavlove poslanice dele u tri podgrupe.
Sve poslanice, zajedno sa Otkrivenjem, čine 22 knjige. Ceo Novi zavet je podeljen u sedam podgrupa. Cela Biblija je podeljena na sedam delova. Centralni deo Biblije je Jevanđelje po Mateju, koje počinje sa rodoslovom Isusa Hrista! Sedam je broj savršenstva i potpunosti. Postoji sedam Božjih Svetih praznika. Središnji Sveti praznik u Svetom pismu - četvrti po redu - je Praznik truba koji simbolizuje povratak Isusa Hrista na Zemlju! Sve ovo znači da je Isus Hrist centralna ličnost Božjeg otkrivenja i Njegovog plana za spasenja celog ljudskog roda! Ako ne razumemo tu činjenicu, nećemo razumeti ni smisao Božje Reči.

Sada vidimo da su i Stari i Novi zavet podeljeni u po sedam podgrupa.
7x7=49 ili 22+27=49
To nam govori o savršenoj strukturi Svetog pisma!

Apostol Jovan je autor pet novozavetnih knjiga. Svoje jevanđelje i ostale knjige je napisao posle uništenja hrama u Jerusalimu, 70-te godine i progona hrišćana koji je potom usledio, tj. završno sa 90-im godinama prvog veka. Poznato je da je apostol Petar umro mučeničkom smrću 67. godine. Ako oduzmemo pet Jovanovih knjiga od ukupnog broja knjiga u Novom zavetu – a ima ih 27 - dobijamo 22 knjige. Kakva je simbolika i koji je smisao broja 22 i 27?
Hebrejski alfabet, kojim su se služili apostoli i na kom je otkriven Božji zakon, ima 22 slova. Međutim, pet slova hebrejskog alfabeta ima posebne oblike na kraju reči, što nam otkriva smisao onih brojeva i njihovu simboliku. To takođe znači da Jovanovih pet knjiga, poslednji hronološki zapis u Bibliji koji ujedno predstavlja i poslednje Božje otkrivenje čovečanstvu, direktno korespondira sa tih pet slova u hebrejskom alfabetu koja imaju poseban oblik kada završavaju neku reč. Time se potvrđuje simetrija i sklad Biblije kao nadahnute Božje Reči! Pogledajmo sada jedan važan novozavetni odeljak u Otkrivenju 22:7-19, koji počinje sledećim rečima:
"I evo dolazim uskoro! Blago onom ko se drži proročkih reči ove knjige. Ja, Jovan, čuo sam i video sve ovo. I kad sam čuo i video, padoh ničice pred noge anđelu koji mi je sve ovo pokazao, da mu se poklonim. A on mi reče: "Nemoj. I ja sam sluga kao i ti i braća tvoja i proroci i svi koji se DRŽE reči ove knjige. Bogu se pokloni!" Zatim mi reče: "Nemoj da zapečatiš proročke reči ove knjige jer je vreme blizu. Neka nepravednik i dalje čini nepravdu, neka se ukaljani i dalje kalja, neka pravednik i dalje čini dela pravednosti, i ko je svet, neka se i dalje posvećuje»».
U 14. stihu tekst dalje kaže: "Blago onima koji peru svoje ogrtače da bi imali pravo na drvo života i da u grad ulaze kroz kapiju. Napolju ostaju psi, vračari, bludnici, ubice, idolopoklonici i svi koji vole laž i koji lažu."
Potom u 18. stihu dolazi kulminacija reči kojima Bog preko Jovana poručuje čovečanstvu: "Upozoravam svakog ko sluša proročke reči ove knjige: ko im nešto doda, njemu će Bog dodati pošasti opisane u ovoj knjizi; i ko oduzme nešto od reči ove knjige, njemu će Bog oduzeti njegov deo od drveta života i od svetog grada koji su opisani u ovoj knjizi." Bog tu govori o celoj Bibliji, ne samo o Knjizi Otkrivenja!
U svojoj drugoj poslanici, apostol Petar govori o potrebi povezivanja ovih Bogonadahnutih reči u jednu celinu kako bi i potonje generacije mogle da je koriste za nauk i sećanje. Evo tih stihova u Drugoj Petrovoj 1:12-21:
"Zato ću vas uvek na to podsećati, iako to već znate i učvršćeni ste u istini koju imate. Smatram da je ispravno da vas podstičem podsećanjem sve dok boravim u ovom šatoru svoga tela. Jer znam da ću ga uskoro napustiti, kao što mi je to objavio naš Gospod Isus Hristos. A potrudiću se da se i posle mog odlaska uvek toga sećate. Jer mi vam nismo mudro smišljenim pričama obznanili silu i Dolazak našeg Gospoda Isusa Hrista, nego kao očevici njegovog veličanstva. Jer, on je od Boga Oca primio čast i slavu kad je do njega stigao glas od veličanstvene Slave, koji reče: «Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji." I mi smo čuli taj glas, koji je dolazio sa neba kad smo s njim bili na svetoj gori. Tako nam je potvrđena proročka reč, a vi dobro činite što na nju pazite kao na svetiljku koja svetli na mračnom mestu - dok ne svane Dan i zvezda Danica se ne pojavi u vašim srcima. Pre svega znajte ovo: nijedno proroštvo iz Pisma ne može da se tumači proizvoljno. Jer, nikad proroštvo nije nastalo ljudskom voljom, nego su ljudi nošeni Svetim Duhom govorili od Boga".
Tako vidimo da su apostoli sastavili Novi zavet a da su proroci napisali Stari zavet. Reč je o jednoj neraskidivoj celini. Takođe vidimo da pri kraju sledeće, treće glave svoje poslanice apostol Petar opisuje pisma apostola Pavla u stihovima 15-16 i izjednačava ih sa "Pismima", to jest potvrđuje proces kojim je nastao Novi zavet a indirektno i proces kojim je nastao Stari zavet.
U Drugoj poslanici apostola Pavla Timoteju 4:9-13, Pavle poručuje:
"Potrudi se da što pre dođeš k meni. Jer, Dimas me je napustio pošto je zavoleo ovaj svet. On je otišao u Solun, Kriskent u Galatiju, Tit u Dalmaciju. Jedino je još Luka sa mnom. Uzmi Marka i dovedi ga sa sobom jer mi koristi u služenju. Tihika sam poslao u Efes. Ogrtač koji sam ostavio kod Karpa u Troadi, donesi kada dođeš a i knjige, pre svega pergamente".
Vidimo da je Pavle smatrao Marka važnim za Božje delo. Razmotrimo sada neke činjenice koje se tiču Marka, njegovog života i porekla. Marko je bio prisutan na brdu Golgota tokom Isusovih muka i kada je raspet na krst. Njegova majka je posedovala veliku kuću u Jerusalimu. Bio je rođak jednog Levita poreklom sa Kipra, Varnave, sa kojim je putovao po Sredozemlju. Kasnije će apostol Pavle imati zamerke na njegov račun, jer Marko nije mogao da izdrži ritam života i propovedanja Jevanđelja, a bio je i veoma nostalgičan za kućom. Tako je zajedno sa Varnavom otišao na jednu stranu, dok su Pavle i Sila nastavili rad na širenju Jevanđelja. Malo kasnije vidimo da Pavle opet ima visoko mišljenje o Marku i smatra ga korisnim "u služenju". Marko je tako radio sa raznim ljudima, ali je očito završio svoju službu radeći sa Petrom u Vavilonu. Pogledajmo šta Biblija kaže o tome u Prvoj Petrovoj poslanici 5:12-14:
"Uz pomoć Silvana, koga smatram vernim bratom, napisao sam vam ukratko, bodreći vas i svedočeći da je ovo istinska Božja milost. Čvrsto stojte u njoj. Pozdravlja vas s vama izabrana crkva u Vavilonu i moj sin Marko. Jedan drugoga pozdravite poljupcem ljubavi. Mir svima koji ste u Hristu".
Naravno, to ne znači da je Marko bio pravi Petrov sin, već ga je on tako doživljavao imajući očinski odnos prema njemu. Mnogi teolozi i naučnici danas smatraju da je pred sam kraj svog života Pavle poslao preko Marka kopije svojih poslanica Petru u Vavilon da bi bile kanonizovane i uvršćene u Novi zavet. Ko je, dakle, učestvovao u kanonizaciji i uobličenju Novog zaveta? Marko je svakako bio među onima koji su to učinili. Završnu reč i najveći autoritet u kanonizaciji Novog zaveta imala su tri apostola: Pavle, Petar i Jovan.
Što se tiče kanonizacije i uobličavanja Starog zaveta, to su činili sledeći proroci: Mojsije, Samuilo, David, Isaija, Jeremija i Jezdra. Isus Hrist je centralna ličnost u Bibliji na kojoj je sazidano celo Sveto pismo, kao što je i napisao apostol Pavle u svojoj poslanici crkvi u Efesu. Hrist je temelj na kom su kasnije gradili proroci i apostoli. Tako vidimo da celu Bibliju karakteriše zapanjujuće smisaona i savršena struktura!
U Jevanđelju po Luki 4:18, vidimo zapis o tome da je Isus čitao u sinagogi stihove iz 61. poglavlja u Knjizi proroka Isaije:
"Na meni je Duh Gospodnji, jer me je pomazao da siromasima objavim evanđelje. Poslao me da sužnjima objavim oslobođenje, slepima da će progledati, da na slobodu pustim potlačene".
Jevreji čitaju te stihove za Pentekost, a tada se tradicionalno čita i pola Tore (Petoknjižja). Treba pojasniti da postoji nekoliko škola mišljenja o tome kako i koliko često treba čitati Božji Zakon. U ovom slučaju koji je zabeležio apostol Luka, čitanje se odigralo u drugoj godini trogodišnjeg ciklusa. Danas se Zakon iz Tore među mnogim Jevrejima čita svake godine, što je tzv. "vavilonska" metodologija. Ali i danas postoje Jevreji u Palestini koji čitaju Toru u trogodišnjem ciklusu, poput onih iz Isusovog vremena. Tako se Jovanovo jevanđelje može staviti u okvir tog trogodišnjeg ciklusa, a razne događaje iz starozavetnih vremena možemo da povežemo sa raznim čitanjima Tore (Zakona) u određene Svete praznike u trogodišnjem ciklusu. Iz ovoga se da zaključiti da je apostol Jovan napisao svoje jevanđelje kao neku vrstu pandana čitanju Zakona iz vremena Starog zaveta, ali i kao dodatak na ta čitanja. Poenta je bila da osim čitanja Tore treba čitati proročke knjige i jevanđelja kako bi se ljudi podsetili svega toga i da ne bi zaboravili.
Nažalost, danas je veoma teško ili skoro nemoguće naći originalan poredak knjiga Svetog pisma, to jest poredak koji je vladao u vreme apostola. Nadamo se da će nam ova studija pomoći da bolje razumemo Božji Plan za čovečanstvo, način na koji Bog razmišlja i, kroz sve to, savršenstvo Njegovog Karaktera koji se očituje u Njegovoj Reči - Svetom pismu Starog i Novog zaveta.