Стилске фигуре

Ima više razloga. Jedan je da se u priči na nekoj opštoj temi obuhvati zajedničkim imenom : muž, žena, dečko, devojka, heftač, heftačica, prijatelj, prijateljica, verenik, verenica...

Onda da ne objašnjavaš nekom svoj trenutni ljubavni status, ono, moderno doba i tako to.

A i da se primitivci ne klibere starijima, ke ke, devojka, ahahagaga, dečko, ahahagagagege
И они исмевају млађе од себе.
 
Pa jeste ali je nekako, vise nema smisla ni nikakvu vrednost. Ovo je moj novi decko Rados. Statusno je a ne opisuje nista, moze biti svasta.
Радош, Јагош, Његош,...

Статус је врло битан код људи. Ја сам давно рекао да су девојке и жене врста статусног симбола и да људи то тако доживљавају. Исто је и са дечкоима и мужевима.

"Знаш ти ко је мој муж", "Знаш ти ко је мој дечко", "Ја имам девојку",...

Истина је да у "зрелом добу" реч "дечко" не звучи моћно као "партнер", јер та реч има вишеструко значење, а извире из неког бизнис света. Вуче на паре, углед и моћ.

Најбоље је ћутати.
 
Радош, Јагош, Његош,...

Статус је врло битан код људи. Ја сам давно рекао да су девојке и жене врста статусног симбола и да људи то тако доживљавају. Исто је и са дечкоима и мужевима.

"Знаш ти ко је мој муж", "Знаш ти ко је мој дечко", "Ја имам девојку",...

Истина је да у "зрелом добу" реч "дечко" не звучи моћно као "партнер", јер та реч има вишеструко значење, а извире из неког бизнис света. Вуче на паре, углед и моћ.

Најбоље је ћутати.
Pa danas ti decko zvuci nekako metiljavo. Fazon, on je taj na koga je zapalo da je seta za rucke okolo i placa pica :)
 
Pa danas ti decko zvuci nekako metiljavo. Fazon, on je taj na koga je zapalo da je seta za rucke okolo i placa pica :)
Сви желе да се осете моћно у друштву. Нарочито ови који имају неки проблем.

У том добу иживљавају нешто што раније нису могли да постигну, а године пролазе и не дозвољавају да се ствари назову правим именом.
 
Meni je ok jednostavno reci: Ovo je Lela, Suzana, Borka, Milena i to je to.
Да. То је можда и најприхватљивије. Тако када се појаве на неком догађају, доведу само неког и кажу "Ово је Драган". И то је то.
Pitaj brate ako hoces, u kojoj ste relaciji dobijes odgovor: da, zajedno smo. Mi smo ludi. A ne ono, ovo je mouja devojkau. Malopre je dovedoh iz setnje.
Братау

тако ми је дошао један лик кога знам од раније и нисам га видео 10 година и 30 пута ми је поновио на јавном месту "ово је моја девојка" и показивао ми је руком.

Знам све.
 
Да. То је можда и најприхватљивије. Тако када се појаве на неком догађају, доведу само неког и кажу "Ово је Драган". И то је то.

Братау

тако ми је дошао један лик кога знам од раније и нисам га видео 10 година и 30 пута ми је поновио на јавном месту "ово је моја девојка" и показивао ми је руком.

Знам све.
Pa nek dovedu.
I kako je zvucalo to sto ti je taj ponavljao to ko papagaj: ovo je moja devojka? Mocno a?
 
Зашто не називате ствари правим именом, већ користите речи као што су "партнер" , "виђање" и сл.?

Када сте почели да користите увијене изразе и шта вас је на то натерало?

Да ли је коришћење ових израза постало укорењено односно аутоматско тј. несвесно или претходно размислите шта ћете да кажете и коме за кога?

Имамо широк вокабулар, па у писању и разговору приказујемо сву лепоту и раскош српског језика.
 
I kako je zvucalo to sto ti je taj ponavljao to ko papagaj: ovo je moja devojka? Mocno a?
Да је рекао једном, било би сасвим нормално.

Овако је било усиљено и сулудо.

Као да је покушавао да докаже да је успео у нечему.

Уђеш у аутобус, човек ти то понови 30 пута за 3 станице.
 

Back
Top