Stihovi za moju dusu

[Moje ime je Đurđija.]

Magic Love

Hand in hand we walk together
Shadows in the dark
Listening to the music in the wind
Destiny brought us together
Nothing can take us apart
To be with you for me means everything
To be with you for me means everything

Magic love, we can dance forever
You and I, and this magic love
Magic love, it's just now and ever
You and I, and this magic love
You and I, and this magic love

I meet you at the corner after midnight
We sing and dance to the sun of serenade
This magic thing called love that never fades

Magic love, we can dance together
You and I, and this magic love
Magic love, it's just now and ever
You and I, and this magic love
You and I, and this magic love

Magic love, we can dance forever
You and I, and this magic love
Magic love, it's just now and ever
You and I, and this magic love
You and I, and this magic love.

- Garry Christian

Spojler

 

[...indigo child...]

У пролазу
( Вељко Петровић )

Прошла је крај мене нечујно ко мирис,
И кад даље тихо и светачки мину,
Бледа као љиљан, поносна ко ирис;
Траг јој испод ногу златним блеском сину.

О, ко си ти, жено са незнаних страна,
Обасјана чудним, надземаљским сјајем?
Ти ускрсла песмо румених ми дана –
Имена ти не знам, али те познајем.

Ти си ко увелак из ког тајно струји
Прва моја љубав, она срећа тија –
Ах, у срцу моме пробуђена бруји,
Она слатка, слатка стара мелодија.

 

[Lovesiv]

 

[Tiha*Reka]

Ta ljubav

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna kao vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadno
Drhteći od straha ko dete u mraku
A tako sigurna u sebe
Ko neki spokojni čovek u sred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani -
Poricani zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali
Ranjavali
Gazili dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se
Smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava ko magare
Živa ko želja
Svirepa kao sećanje
Hladna kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde bila si nekad
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku i spasi nas.


Žak Prever

 

[Waterfall]

Kad ti postanem ista
kao vjetar
kao trava
što u svome plesu zavodi ljude
Kad budem nalik
na neke pretke
najdražu knjigu
i njene retke
nemoj se pitati kamo sam pošla
jer tu sam

Kada ti postanem ista
kao stablo
kao klupa
što u svojoj sjeni ugošćuje
Kad budem nalik
na nespokoje
najdražu sliku
i njene boje
nemoj se pitati gdje li sam bila
jer tu sam

Kada ti postanem ista
kao vrijeme
kao ljubav
što je u nama i grč i dodir
Kad budem nalik
na noći duge,
vlakove, barke,
mora i pruge,
nemoj se pitati kamo sam pošla
jer ostajem.

Ana Ahmatova

 

[Nina]

Liši me vida

Liši me vida, gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje, slušaću te,
onemi me, al’zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomij mi ruke, hvataću te srcem,
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti,
a ako mi i mozgom ugasiš plam –
na krvi svojoj ja ću te poneti.

Rajner Marija Rilke

 

[Lovesiv]

 

[Nina]

Čekala si me svih ovih dana,
sa ponosom ću to pričati godinama.
Kako si ljubav za mene čuvala,
od visokih prepreka i ogromnih uvala.

Svaki trenutak bez tvog dodira,
bez tople reči i unutrašnjeg mira,
kamenom strepnje udara u srce
čineći od njega, jedno malo zrnce.

Život po nekad zna biti gorak,
al pomislim, to je još jedan korak,
koji se mora u životu proći,
uveren u sebi da će sreća doći.

I sad kad si tu u mom zagrljaju,
želim da se prepustim onom osećaju,
kad ljubav lagano koritom žubori,
rekom života koju srce stvori.


Dragan Đurašinović

 

[Nina]

Gijom Apoliner- Most Mirabo

Pod mostom Mirabo teče Sena
A naše ljubavi zar da me seća voda njena
Patnja pa radost posle kratkog trena
Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu

S rukom u ruci stanimo oči u oči danas
Dok ispod mosta od naših ruku prolazi za nas
Večnih pogleda tako umorni talas
Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu

Ljubav što odlazi kao ova voda što teče
Ljubav što odlazi kako se život sporo kreće
I kako nada peče
Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu

Teče dana i teče nedelja mena
Nikada više ni ljubavi ni prošlih vremena
Pod mostom Mirabo teče Sena
Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Onda se udavim u snu..
sav žut od nečije kose..
U nozdrvama mi tinja mirisav umor sena..
rogoza..
trske i njiva..


― M. Antić

 

[Tea]

Da li je sretna?
Kad tako sigurnim korakom
Prelazi ulicu, kao da je njena
I kako zivi u ovo vrijeme opako
Vrijeme eksponencijalnog, prezasicenja
Crv u jabuci sam, crv u jabuci sam
Otkad za sebe znam, otkad za sebe znam
Da li je sama?
U njenom oku se ne vidi to
Ili se pravi
Da joj je sve u zivotu normalno
Da li je ceka?
Neko ko je voli stvarno
Il' je i kod nje
Kao i kod mene sve virtualno
Strijela treba krivi luk
Da pogodi pravi zvuk
Ima li undo, za nju?
Ima li undo, za nju?
Naša djeca rastu
Milimetar po, milimetar
Vjetar nosi čežnju daleko u noć
Daleko u noć
Undo, za nju
Undo, za nju
Ima li undo, za nju?
Undo, za nju

 

[Waterfall]

Vreme

Dobar dan! Treba mi malo vremena.
Slobodno pogledajte, ne morate žuriti.
Naprotiv, žurim.
Onda izvolite, šta želite?
Želim da kupim vreme.
Gospodine, ovo je prodavnica satova.
Šta će mi sat?
Da merite vreme.
Zašto bih ga merio ako ga ne mogu prodati, ili kupiti?
Da biste znali koliko je prošlo, koliko je ostalo…
Znam ja dobro koliko je prošlo i koliko je ostalo.
Nije mi potrebna mera, potrebno mi je vreme.
Bojim se, gospodine, da ga nema na tržištu.
Šta onda da radim?
Koristite to što imate.
Malo je.
Neko bi se radovao da ga toliko ima.
Eto, vidite da bi bilo dobro kad bi se moglo njime trgovati?
Koliko bi Vam u tom slučaju bilo dovoljno?
Toliko da premosti razliku između mojih bora
i Vaših nasmejanih očiju,
koje maločas ugledah kroz izlog
i shvatih koliko sam vremena protraćio.
To je baš mnogo,
trebalo bi Vam čitavo bogatstvo.
Ne bih žalio.
Na šta biste trošili vreme?
Na reči.
Kakve reči?
Nežne, najnežnije…
Na šta još?
Na dodire.
Na kakve dodire?
Nežne, najnežnije…
I šta bi onda bilo?
Zaustavio bih vreme.

Goran Tadić

 

[причалица]

U ogromnom gradu noć je - teška
iz sanjiva doma idem bez - smeška
i ljudi misle: žena ili ćerka
a ja samo pamtim: noć je teška.

Julski vetri mi metu put
i negde muzike u oknu - prut.
Do zore vetar postaće - žut
kroz tanke zidove grud u - grud.

Eno crne topole u oknu - blesak
i zvon s tvrđave, u ruci - cvet
i korak za tobom što nije - klet
i ta senka moja, a mene - nije.

Svetiljke kao zlatan đerdan
noćnog listića ukus - slan,
skinite sa sebe što nosi dan
shvatite, ljudi, ja sam vaš - san.

Marina Cvetajeva

 

[Tiha*Reka]

Da život bude ljubav

ŽIvot, da život bude ljubav samo,
da ljudi budu zdravi kao šume,
kao paprat bujna da se raskrupnjamo,
da čovek ljubav kao hleb razume
i da nas bude u semenju buni,
sve više takvih sa čovečnom reči
i srca spremnog kap po kap da kruni
na ranu druga, da rana zaleči.

Da kad hleb kažeš, ne vidiš oči
iskolačene do besvesti,
kad život kažeš, da vidiš žene
sve zdrave žene, blagovesti
bremene žene, bez bojazni
da u utrobi nose guju,
da će im ostati dlanovi prazni
kad neko opet strese oluju,
kad kažeš majke, marame vrane
da ne lepršaju pred tvojim vidom,
kad kažeš čovek, da te ne gane
kriv bez krivice za tvrdim zidom
kad čovek kažeš, o kad kažeš,
da teče jedna široka reka,
ljubavi tople, najbolje straze
i najljudskije za čoveka.


Mira Alečković

 

[Tea]

Dodji ove noci, do mog gnjezda
nabracu ti puno krilo zvijezda
samo mi pokazi rukom koje
i bice, i bice samo tvoje

 

[Nina]

Deca su ukras sveta
Nema sveta ni planete
Gde ne može stići dete
Jer sve dečje staze vode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Lepe pesme tihe tajne
Sve ljubavi važne sjajne
Neka planu nek se rode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Ljubivoje Ršumović

 

[Waterfall]

Jednostavno, volim te

Niko drugi nije kao ti.
Ti si svojevrstan, jednostavan,
posve orginalan i neponovljiv.
Ne verujes to,
ali niko drugi nije kao ti -
odveka doveka.
I svaki covek koga volis
nije nikakav obican covek.
Iz njega zraci
neobicna privlacna snaga.
I ti po njemu postajes
na neki nacin drugciji.
Mozes mu cak reci :
Sto se mene tice,
ne moras biti nepogresiv,
bez gresaka i savrsen, jer :
ja te jednostavno volim.

Phil Bosmans

 

[Waterfall]

Onaj osećaj

Znam, glupo je što se javljam,
ali ponos se pogazi zbog gluposti,
kao što je zbog nje i nastao,
pa evo i mene pred tobom na kolenima,
s kamenom na duši i molbom na usnama:
molim te, vrati mi onaj osećaj,
znaš dobro koji, ostao je kod tebe.
Vrati ga, tebi ne treba,
a ja bez njega ne mogu.
Mogu, ali nije to to, niti sam to ja.
U tebi će neko drugi možda probuditi
osećaj koji će zameniti onaj naš,
dok je bio naš,
sada je moj, vrati ga.
Molim te.

Gori sam nego što sam bio pre tebe.
Bolje bi bilo da te nije bilo,
ne bih znao za osećaj,
koji se najbolje opiše kada se kaže:
onaj osećaj.
Mislio sam da sam dovoljno star da umrem
i da je prirodno da tako poluživ ništa ne osećam,
da je prirodno da mi niko ne treba,
da je prirodno to što nisam hteo da te zavolim,
jer ljubav ne postoji.
Čak i da postoji, šta će mi
kada mi nikad ništa dobro nije donela?
Lažem, donosila je na kašičicu,
ali je odnosila na džakove.
I šta je ostalo?
Od ljubavi – ništa.
Od tebe – ništa.
Od mene – ništa.
Čak ni onaj osećaj,
koji ne umeš, ne možeš,
ili ne želiš da mi vratiš.

Goran Tadić

 

[Nina]

Gorući tulipani - Muhammad Samsaddin Hafis

Jednom će iz mog groba izrasti
bezbrojni crveni tulipani
i goreti rumenim plamenom.

Ne čudi se tome najlepša;

Seti se, koliki je silan žar
ljubavi, tebi posvećene
goreo nekad u živom čoveku,
kad mrtav još toliko plamti.

 

[Jan Hus]

 

[Tea]

"volio si je, zar ne?
-uzdah.
kako da ti odgovorim? bila je luda.
Bog bi ga znao, bila je drugačija žena svaki dan.
jednom zabavna, drugi put stidljiva,
vesela, pa sramežljiva.
nesigurna i odlučna.
slatka a arogantna.
bila je hiljadu žena, ali miris je uvijek bio isti
nepogrešivo.
to je bila moja jedina sigurnost.
nasmijala mi se i znao sam da me zavarava tim osmijehom.
kad se nasmiješila, više ništa nisam razumio.
više nisam mogao ni da govorim ni da mislim.
ništa, nula.
samo je ona bila svuda.
bila je luda, luda
ponekad je plakala.
kažu da u tom slučaju žene jednostavno žele zagrljaj.
ne i ona.
postala je nervozna.
ne znam gdje je sada, ali se kladim da još uvijek traži snove. bila je luda.
ali volio sam kad poludi."
Bukowski

 

[Lovesiv]

 

[Tiha*Reka]

Haljina bela

Haljina bela, purpurna traka,
Latice kidam dozrelog maka.
Slavlje u selu poput oluje,
U kolu njena pesma se čuje.

Sećam se, minu uz podsmeh blagi:
"Lep si, al' nisi mog srca dragi.
Plam tvoje kose nek vetar gasi,
A moje drugi miluje vlasi."

Znam da joj nisam blizak i mio:
Malo sam plesao, premalo pio.
Bio sam tužan, uvek u seni,
Dok pesma ječi i vino peni.

Srećnik, jer on je bestidnik mali,
Njegova brada prsi joj pali.
I dok u plesu vatra je greje,
Ona se meni u lice smeje.

Haljina bela, purpurna traka,
Latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
Zalud jer ona nije za mene.


Sergej Aleksandrovič Jesenjin

 

[Nina]

Ne volim te zato sto te volim
i od voleti te do ne voleti te stizem
i do cekanja kada te ne cekam
srcem mi struji studen i plam.

Ne volim te zato sto te volim
i beskrajno te mrzim, a mrzeci te molim,
i mera moje putujuce ljubavi
jest da te ne vidim i poput slepca volim.

Mozda cu potrositi decembarsku svetlost,
okrutne zrake, svoje beskrajno srce,
ukravsi sebi kljuc spokoja,ali tako mora.

Pablo Neruda

 

[Nina]

Ja sad idem napolje

Ja sad idem napolje i vratiću se tek ujutro
Biću napolju, ne čekaj me,
Idi spavaj, onde ću sedeti i čučati i doći ću pijan.

Ja sad idem napolje i vratiću se možda tek na godinu,
Šta tako gledaš u mene?

Ja sad idem napolje i vratiću se možda tek za trista godina,
Pa zar je to neko vreme?

Pašću ti na prozor u spodobi jednog besprizornog razrokog fotona.
Posadiću se u obliku prašine, spale nekom s cipela,na prag tvojih vrata.

A ti onda ne budi zla i pusti me k sebi.
Ne pravi mi scene.

Ljubavnike ćemo pokupiti u pokrivač
I izbaciti kroz prozor.
I ostavićemo sebi svetlo.

Ta pusti me k sebi. Ta pusti me već k sebi.
Pa pusti me već, zašto ti to toliko traje.
To je nekoliko trenutaka, ta to je grozno dugo,

Pa ja ću ti usahnuti, umreti,
Umreti od žalosti,

Ta molim te ipak otvori il* ću ti ta vrata razvaliti
Kožu ću ti izgrpsti.
Oči ću ti iskopati,

Ljubavi moja

Jirzi Sotola