Stihovi za moju dusu

[Svjetlanaa]

 

[Branko Lori]

Trag

želim
da posle snova
ne ostane
trag moj
na tvome telu
da poneseš od mene
samo tugu i svilu belu
i miris blag
puteva zasutih lišćem
svelim sa jablanova

M. Crnanjski

 

[Tea]

Стеван Раичковић: У МОЈОЈ ГЛАВИ СТАНУЈЕШ
У мојој глави станујеш: ту ти је
Соба и мали балкон с ког пуца
Видик на моје мисли најтананије.

Понекад слушаш како ми закуца
Срце ко живи лептир из кутије.

Ја ти одшкринем врата: низ басамаке
Силазиш у врт за ког нико не зна.
На поветарцу лебдиш попут сламке.

(Док за то време, можда: неопрезна
Стојиш на неком рубу, испред замке...)

Некад (у мојој глави док баш скачеш
У морску пену, испод сунца, гола)

спазим те како по киши прескачеш
Барице и сва у блату до пола
Журиш на посао с лицем ко да плачеш.

Пролази дан за даном и сва свота
Времена твог се по два пута збира:
Па пола око мога клупка мота.

Видим са твога лица пуног мира
Да не знаш како живиш два живота.

У мојој глави станујеш и дубиш
Црне и беле ходнике за моје
Мисли: како ми бежиш ил ме љубиш?

Ван тебе друге мисли не постоје.
Само док спавам ти се некуд губиш.

 

[Suljo.L]

 

[Nestor21]

Ne može golub ranjenog krila poleteti,
Ne može pupoljak sa slomljenim stablom u ružu procvetati,
Ne može sunce u sred noći granuti,
Ne može zrno pšenice gladna usta nahraniti,
Niti kap vode žedna usta napojiti.
Golubu treba pomoć, dok mu krilo ne zaraste,
Ruži briga, dok ne ojača,
Suncu vreme, da zoru dočeka,
Pšenici i vodi, da se zrna i kapi umnože...
I čovek sam i bez volje, ne može dalje ako nema svoje.
Snežana Račić

 

[Jan Hus]

 

[Nestor21]

I ne oplakuj me tada, kada me više ne bude bilo,
Ne uzdiši u nadi da ćeš mi osetiti miris, negde videti lik, čuti glas,
Ne osvrći se tada za nekim, ko će te slučajno u prolazu dotaći,
Ruka na tvom ramenu, nikada više neće biti moja.
Suze tada vratiti me neće.
SNEŽANA RAČIĆ

 

[Jan Hus]

​

 

[Zoki D.N.M.]

 

[Rusalka]

I kad su prepoznali u mojim ocima osmijeh
kojim zena sebe dariva zauvijek
onome s kim ce podijeliti tajnu,
oni su odvrnuli svoje lice od mene
i gledali su nekuda u daljinu
ljubomorni na slobodu
visoko raskriljenih ptica,
sto su odabrale pustocu vidika
i odrekle se ljupke doline
koje se oni nisu mogli odreci.

Zatim su me milovali
kao sto kraljevi miluju robinju najdrazu.
A ja sam u njihovim rukama osjecala
usplamtjeli zar bica.
I u njihovu glasu
zavijanje vukova u divljini.

Vesna Parun​

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

ELEGIJA

Ludo veselje mojih mladih ljeta
Kao mamurluk, sad mi samo smeta.
Al' kao vino-tuga davnog plača
U mojoj duši biva sve to jača.
Moj put je tmuran. A dane sve gore
Nosi mi burno budućnosti more.

Al' mrijeti mi se neće. Još se nadam.
Ja živjet' hoću, da mislim i stradam.
Med nedaćama, jadima i zlima,
Ja znam da me i naslada ima.
Ponekad opet zanijet ću se skladom,
Nad svojom sanjom zaplakati kradom
I tko zna, neće l' posljednnji mi dani
Ljubavlju zadnjom biti obasjani.

A. Puškin

 

[Nestor21]

 

[Branko Lori]

 

[Nestor21]

 

[Rusalka]

Кукавица
(Kukushka)

Била једном једна девојка
Постаде кукавица
Ој, лети

Ја сам чула појање у шуми
Имитирање кукавице, ујутро
У њеним сновима, памћењу, изгубљена у мислима
Као да сам то била ја

Ој, зашто ја? Зашто ти?
Зашто још увек нисмо заједно?
Али ја те тражим, ти вриснеш, и опет побегнеш
То је моја песма, то сам ја

Моја судбина је као поље
Где ветрови бесне
Заувек сам твоја, до мене долети
Бићу са тобом заувек

Тебе сам видела
Мене ти, ој, ниси могао да ухватиш
До неба летела, летела​

 

[Branko Lori]

http://fs5.****************/images/170618/x2ju63m8.pnghttp://fs5.****************/images/170618/m4orcdq2.gif

Ne govorim ti bas u poslednje vreme
da te volim
i ne gasim ti svetlo u ocima
pre spavanja
ne govorim ti nesto nezno
i ne grlim ti dusu
ali ovo ti moram reci
previse je gorkog
i ljudi su grubi
pa ako i ne govorim
još uvek te ono najlepse u meni
voli i ljubi.
Ž.Krznarić

 

[Zauzet+]

 

[Zoki D.N.M.]

 

[Branko Lori]

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

 

[gost 359182]

 

[mari47]

Ljubav Poezije


Ja volim sreću koja nije srećna,
pesmu koja miri zavađene reči,
slobodu koja ima svoje robove
i usnu koja se kupuje za poljubac.

Ja volim reč o koju se otimaju dve slike
i sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra,
cvetove koji se prepiru sa vremenom
u ime budućih plodova i prolećne časti.

Ja volim sve što se kreće
jer sve što se kreće -
kreće se po zakonima mirovanja i smrti.
Volim sve istine koje nisu obavezne.

Ja volim jučerašnje nežnosti,
da kažem svome telu "dosta",
i da sanjam bilje,
prste, oči, sluh
drugačije raspoređene u šumi
negoli u telu.



Branko Miljković

 

[Branko Lori]