Stihovi za moju dusu

[zlatan0]

Divni Aleksa Santic
ЗВЕЗДЕ
Поред мене река трабуни и спава
Уљуљана позним тичијим цвркутом.
Ноћ уза ме ступа и свиленим скутом
Сјајне капље руни са процвалих трава.

Како топло шуми њен краљевски вео
Пун свитаљка јасних, чезнућа и сетâ,
И запиње лако за гране дрветâ
И мак црвен што се по стазама сплео.

Како ли ме грли и целује мило!
Кô на дажди класје, кô различак плави,
Ја дршћем уз њеног срца топло било.

Све тако, крај реке, греје ме и крепи,
А кад бела зора с песмама се јави,
Кући носим пуну прегршт звезда лепи'.

 

[Suljo.L]

 

[REVELIN]

Elegija

Zašto se meni javljaš tajno
Kada mi duša tiho sniva?
I zašto tvoje oko sjajno
Golemu tugu i jad skriva?

Zašto me kroz noć staneš zvati,
I šta ti jadno srce ište?
Ta ja ti nemam ništa dati,
O, ja sam pusto pepelište.

Sve što sam imo ja sam dao,
Nevjerno hladna ljubavi moje, -
Sve što sam svojim blagom zvao:
Mladost i oganj duše svoje.

Pa zašto meni stupaš snova,
Šta tražiš ovdje u mrtvaca?
Hladna je, hladna ruka ova
Što nekad na te ruže baca.

Pusti me! Pusti i ne mori!
Nek sam ovako trajem dane,
Sve dok mi srce ne izgori,
Sve dok mi duša ne izda'ne.


Šantić

 

[NIKOS_]

What a wonderful world

Kakav ljep svijet


Vidim zelena drva
I crvene ruze
Gledam kako cvatu
Za tebe i mene
I pomislim
"Kakav ljep svijet"

Vidim plava nebesa
I bjele oblake
Blagosloven vedar dan
Crnu svetu noc
I pomislim
"Kakav ljep svijet"

Boje od duge
Tako ljepe u nebu
Isto su na licima
Od Ljudi sto prolaze
Vidim prijatelje sto se rukuju
Kazu "Kako si ? "
Stvarno kazu
"Ja te volim"

Cujem bebe sto placu
Gledam kako rastu
Mnogo vise ce nauciti
Nego sto cu ja ikada znati
I pomislim
"Kakav ljep svijet"
Da, ja pomislim
"Kakav ljep svijet"

 

[Mala sanjalica]

Neko drugo vreme
Da,treba mi takvo vreme,
gde u njega ne upire oci luda svaka,
svaki sekund dok im je na ruci,
vec da ga lagano vade iz fraka da ga oslusnu nezno,
poput srca voljenih osoba,
bas onako tika taka..
Pa ona raznolika pera
koja su dodirom tinte o papir opisivala zivote,
misteriju osmeha i suza dragih lica
a nisu bila samo deo ptica,
vec pomoc Bozje volje
uz mali delic nesanica..
By RusSkI

 

[REVELIN]

Kolo od sreće uokoli
vrteći se ne pristaje:
tko bi gori, eto je doli,
a tko doli gori ustaje.
Sad vrh sablje kruna visi,
sad vrh krune sablja pada,
sad na carstvo rob se uzvisi,
a tko car bi, rob je sada.


Ivan Gundulić - Osman - odlomak

 

[*BILJA*]

Кажу да то није било,
ал јесте
Кажу нисам добро видела,
ал јесам.
Страх ме надева са свих страна
истина је.
Урлам у себи да ли је у реду,
ал урлам.
Кријем оно што видим,
ал морам.
Знам боли то моју маму,
ал мама,
Пробуди ме усред ноћи глад,
зашто?
Попијем чашу воде, глад је ту,
зашто?
Ко може разумети готово све,
али нико.
Не гладује стомак од глади,
али зашто?
Неко је крив,
а ко?
По стоти пут голе ноге и груди,
али.
Сунце се бори да изађе, па и оно у грудима,
али чему, коме?
И јесте
и јесам
Истина је
истина је.
Урлала сам,
морала сам
И шта сад,
МАМА?

Татјана Дебељачки

 

[Branko Lori]

KAD ČOVEK ODE

Kad čovek ode da li i ljubav sa njim odlazi?
Kad čovek krene da li se nebo za njim pokrene?
Raščinja li se lagano, dlanom, sudba zlokoba
I dan i noć u mrtvom nizu, da l' nežno kapnu
Otrov nastanka da l' jedno drugo u drugom traži
U trenu istom u poslednjem bolu, u belom blesku?
Il sva se smrzne ko što se mrzne u ledenom srcu srdžba zlobna
Da l' tiho sve vene, il sve se svrši u bučnom tresku?
Kad čovek vene i ljubav svene, al uvek stoji
Nešto što zrakom fantomski lebdi van našeg vida
Da l' ljubav ljudska oko nas kruži i dodir traži?
Skamenjen govor, dah našeg daha, da l' nađu odjek na drugoj usni?
Kad čovek ode, da l' sve sa njime, da li i ljubav sa njim odlazi?
Tanasije Mladenović

 

[REVELIN]

Umorna čežnja


U oku čuvam daljinu hladnu
I nadu golu
Tvoj osmeh majskog jutra

U treptaju pospanog dana
Tražim noć davnu
Tvoje grudi tople na dlanu sna

Na usni zaboravljenog osmeha
Drhti žudnja jasna
Zarobljena u mislima tvojim

Na grudi mi pale boje jeseni
U sećanju pepeljast trag
Umorna čežnja pesme ludosti

A u svemu zvoni tišina
Samoća moja - tvoja
U strahu od napukle jave


Anđelko Zablaćanski

 

[Branko Lori]

KAD ČOVEK ODE

Kad čovek ode da li i ljubav sa njim odlazi?
Kad čovek krene da li se nebo za njim pokrene?
Raščinja li se lagano, dlanom, sudba zlokoba
I dan i noć u mrtvom nizu, da l' nežno kapnu
Otrov nastanka da l' jedno drugo u drugom traži
U trenu istom u poslednjem bolu, u belom blesku?
Il sva se smrzne ko što se mrzne u ledenom srcu srdžba zlobna
Da l' tiho sve vene, il sve se svrši u bučnom tresku?
Kad čovek vene i ljubav svene, al uvek stoji
Nešto što zrakom fantomski lebdi van našeg vida
Da l' ljubav ljudska oko nas kruži i dodir traži?
Skamenjen govor, dah našeg daha, da l' nađu odjek na drugoj usni?
Kad čovek ode, da l' sve sa njime, da li i ljubav sa njim odlazi?
Tanasije Mladenović

 

[soledad10]

Milutin Bojic - SONETI

Za mene nocas vaseljene nije,
Oci su tvoje sunca, zvezde, duge,
Usne skup slasti, osmeha i tuge,
Kose dah mora i sustanja suma.
Srce zvuk pesme sto pozudno bije
Rec cas zapovest, cas poniznost sluge
Cilj si kom vode svi puti, sve pruge
Pred kim se nisti gordost ljudskog uma.
Stvarajmo sobom vidike i boje,
Svetove nove, no svetove svoje!
Nocas za tebe samo zelim znati.
Te noci to sam samo reci znao.
Pa ipak ja sam samo san ti dao
A, mislio sam celog sebe dati.

 

[Vatreni Kamen]

"Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja nocas. " Mika Antić

 

[*BILJA*]

Nešto moje, za promenu...

TU, GDE SMO

Kad neka malkasalost krene mojim venama
kad senke tuge premreze moje oci,
misli me tebi vode, odjsjaj zelje u zenama
me laze. Iako hodam, ja ne mogu doci.


Tad zaspim budna, u polusnu.Do novog svitanja
sanjam trenutke cudesne, i krijem od sebe
da znam odgovore na sva nepitana pitanja -
zakoni srca nisu pisani za mene i tebe.

---------------------------------


Ostani gde si, tu i ja stojim, dve senke sutona
vezane lancima i okovima stvarnosti,
samocom svojom zarobljene, korakom od tona,
ogranicenoscu okovane u sadanjsti i buducnosti.

Tamno je nebo u neke veceri .U krhke sutone
dve bliske sene ispod njegovog svoda lutaju,
Umorne od zelje zaspe. Svaka od njih utone
u more nespokoja.K'o razbijene barke plutaju.

(Biljana)

 

[zlatan0]

Prelepi
Jova Zmaj

Podjem,klecam

Пођем, клецам, идем, застајавам, 
Шеталицу сату задржавам, 
Јурим, бежим, ка' очајник клети,
  Зборим речи, речи без памети:
  "Не, не сме умрети!" 
Вичем Богу: Она је још млада! 
Вичем правди: Она се још нада!
  Анђелима: Ви јој срца знате! 
Вичем земљи: Она није за те! 
Ни отуда нема ми одјека... 
Вичем себи: Зар јој немаш лека?... 
Идем, станем, ка' очајник клети, 
Опет зборим речи без памети: 
"Не сме нам умрети!" 
Идем, станем, па ми клоне глава 
Над колевком где нам чедо спава. 
Чедо с' буди, па ме гледа немо; 
Гледамо се, па се заплачемо; 
Па и њему, ка' очајник клети, 
Зборим речи, речи без памети: 
"Не сме нам умрети!

 

[Mala sanjalica]

Kao uspomena, ima te u mirisu ubranog cvijeća,
u čežnji na dlanovima te ima,
prisutna si nepomična.
Svugdje te ima i u koloni otkucaja,
gdje si oduvijek prisutna.
U sve težim jutrima
i kiši što tiho pada,
na čelu svake ptice,
u dugim dnevnim drhtanjima,
ima te, zauvijek si prisutna.
~Zal Kopp~

 

[Jan Hus]

 

[Branko Lori]

Odgovor - Desanka Maksimovic
Pobrala sam spokojno reči tvoje plahe
i pune nekakvog bola,
jer znam, nećeš otići u monahe,
kao što zbog nečeg kaza.
O, veruj mi, biće i drugih staza
kojima ćeš pobeći od mene ti.
Pomisli samo kako me nije ni bilo;
kako sam ja samu sebe izumela
samo da bi me ti voleo,
samo da bih umela
biti san tvoj o meni,
tvoj san koji me je gorko boleo.
Ili poveruj jednog dana
kako mi duša smeta
da imam duše,
kako mi srce smeta
da te volim celim srca toplim dnom.
Pomisli kako sam ja satkana
od nadopunjavanja života snom.
Pomisli sve što ti je uteha.
Poveruj kako sam ja kriva
što u meni još pre rođenja,
pre detinjstva i pre mladosti
gori bolna i živa
strast da svoje i tuđe radosti
pretvaram u bol.
Ili pomisli, da je i moglo biti
sve za čim tvoja pesma žali,
bilo bi tek za dah časa,
pa večnost celu opet ne bi znali
jedno o drugom;
unepovrat i ništa ipak bi moralo
sve da utalasa.
Pomisli, izgubićemo se u noć
kao pjesme tvoje odjek tužni
u moj kraj;
i znaj, i san i čovek
i bol i sreća prolazna da je;
i da ništa nema toliku moć
da večno traje.
Ili, kada gorku ovu
od mene dobiješ vest,
pomisli da je isti ceo svet,
i bolnu o meni svest
uzberi kao otrovan cvet
i baci je na drum.
I pomisli ponovo
kako me nije ni bilo;
kako sam ja samu sebe izumela
samo da bi me ti voleo,
samo da bih umela
biti san tvoj o meni,
tvoj san koji me je gorko boleo.

 

[Rusalka]

Uspavanka

Kad šuma svene
ostaće nad njom zvezde rumene.
Ponećeš svud, pošla ma kud,
samo srce svoje gorko.

Vetar studeni puše, ne stidi se mene
nema duše,
ni zakona, ni časti
nad bolom ima vlasti
još samo telo golo.
Sve što sam voleo
umrlo je vičući ime moje
a ja mu ne mogah pomoći.

Zbaci odelo svoje,
U celoj zvezdanoj noći
jedina radost nad bolom
u telu tvom je golom.
Sve nam dopušta tuga.

Miloš Crnjanski​

 

[REVELIN]

Devojci iz predgrađa

Ako te ikad umori život
Prazne priče uz pivo i votku
Oholo društvo i grubi muškarci
Ako te ikad

Ako ti dosade putevi bez cilja
Pijane zore gorke od dima
Bezlični dani - krmeljivo veče
Ako ti dosade

Ako te uplaši misao neka
Ponori bez dna pred tvojim očima
Ruka u tami što te k sebi vuče
Ako te uplaši

Ako shvatiš da svi su negde stigli
A ti stala na početku priče
Zarobljena u porazu svome
Ako shvatiš

Ako se setiš čoveka iz senke
Potraži ga - ako još pamtiš njegovo ime
I ne reci ništa - sve će razumeti
Jer on te u sećanju čuva.


Anđelko Zablaćanski

 

[Jan Hus]

ВЕЧЕРЊА

Клоне дан
горама у руј.
Самотна уздрхти бреза
и твоје тело.
Приклони главу рамену мом,
горама у руј.

Страх, осама ме,
уза ме ти.
Заспала травка,
сен из незнани,
самотну ме о чуј.

Клоне о клоне,
све самља она
домаку океана
песма ова лагана.

Бона, кад клоне дан,
приклони главу рамену мом,
горама у руј.

Момчило Настасијевић

 

[Lada]

"Neke pesme je tesko čuti.
Od nekih bežimo.
Neke nas ne nalaze,
a pored nekih prolazimo
pognute glave...
U pesmi koja kod mene svira
neko je davno ispisao note,
ali muziku jos uvek ne čujem..."

 

[Rusalka]

Ruke

Doticani maštom
i žudnjom
možda se nikada neće
dotaći rukama.

Ruke su sa maštom
najpre
ukrstile mačeve,
zatim
prešle na revolvere,
a na koncu,
u okršaju sa žudnjom,
ostale bez oružja,
gole.

Mašta im okove stavila
i zabravila
sa trideset i devet brava.

Sad mogu samo da miruju
i slušaju damare
svojih nemira.
Ko im je kriv?
Ko ih je terao
da dižu ustanke
protiv moćnijih
neprijatelja?

Violeta Milićević

 

[REVELIN]

Rekao je

Rekao je da nemam suparnica
Da za njega nisam obična žena
Nego prijatna svetlost
I pesma neobuzdanog zavičaja
Kada umrem,da neće tugovati
Da neće zavapiti,izgubivši pamet,
"Uskrsni!"
Ali će u isti mah shvatiti
Da je nemoguće živeti
Telu bez sunca i duši bez pesme.
A šta sad?



Ana Ahmatova

 

[Branko Lori]

http://fs2.****************/images/150105/xmyq44ks.jpg
Neki stid - Enes Kisevic
Na zlo sam odavno vec okornjacio,
još jedino dobrota cista mene gane.
O pete sam zavist okacio.
Cvijetom moje zarasle su rane.
Svaka himna meni je daleka.
Drugima sam kao samom sebi.
Mržnje sve, od ovoga svijeta,
ljubav moju potopile ne bi.
Pa ipak se katkad cutim slabim,
kad od srca um mi se otima.
Sam pred sobom ja oborim glavu
ne znajuci kud bih sa ocima.

 

[ROMANTICUS_]