SRCE
Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javićeš se meni
Možda kad duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada.
Na usnama našim poniktnuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
sto ne osta više od negdašnjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.
Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer što srce hoće to je njegov deo-
Uvek novi deo od nove minute
PROSLOST
Ti utehu cekas. Ne, utehe nema;
Sto utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.
Rastrzana tako medju snom i javom,
Gledajuci kako nepomicno bdije
Taj Andj'o Stradanja nad tuznom ti glavom.
Ti zelis i cekas. I neznas da nije
Ni sad ispijena ta cemerna casa,
I svirepi otrov jedne ironije;
I da ce nas vecno strasna proslost nasa
U nemirne noci da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijasa.
Surovi ce dani doci i uzeti
Svaki svoj deo od srca sto bunca,
Sto zeli, sto moli; a ti ces se peti,
Peti neprekidno do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla, jado dete,
Pruzajuci ruke i vapijuc'; Sunca!
I tako ti dani bez srece i mete,
Odnosec' svoj deo stradanja i suza,
Kao gavrani ce kraj nas da prolete,
I ne pokidavsi ni jednu od uza
Sto nas vezu i sad za proslost, sto stoji
Za nama gleda na nas k'o Meduza.
Moja ljubav
Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Radjaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.
Vracanje
Kad mi opet dodjes, ti mi pridji tada,
Ali ne ko zena sto cezne i voli,
Nego kao sestra bratu koji strada.
Trazec mekom rukom mesto gde ga boli.
Puna nostalgije beznadezne, duge,
Ne secaj me nikad da bi mogla doci
Zadocnela radost iz dubine tuge,
Ko ponocno sunce iz dubine noci.
Jer ti ne znas, bedna| kroz sve dane duge
Da te voljah mesto ko zna koje zene|
U tvom caru ljubljah sav car neke druge...
I ti bese samo sen necije sene...
Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javićeš se meni
Možda kad duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada.
Na usnama našim poniktnuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
sto ne osta više od negdašnjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.
Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer što srce hoće to je njegov deo-
Uvek novi deo od nove minute
PROSLOST
Ti utehu cekas. Ne, utehe nema;
Sto utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.
Rastrzana tako medju snom i javom,
Gledajuci kako nepomicno bdije
Taj Andj'o Stradanja nad tuznom ti glavom.
Ti zelis i cekas. I neznas da nije
Ni sad ispijena ta cemerna casa,
I svirepi otrov jedne ironije;
I da ce nas vecno strasna proslost nasa
U nemirne noci da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijasa.
Surovi ce dani doci i uzeti
Svaki svoj deo od srca sto bunca,
Sto zeli, sto moli; a ti ces se peti,
Peti neprekidno do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla, jado dete,
Pruzajuci ruke i vapijuc'; Sunca!
I tako ti dani bez srece i mete,
Odnosec' svoj deo stradanja i suza,
Kao gavrani ce kraj nas da prolete,
I ne pokidavsi ni jednu od uza
Sto nas vezu i sad za proslost, sto stoji
Za nama gleda na nas k'o Meduza.
Moja ljubav
Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Radjaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.
Vracanje
Kad mi opet dodjes, ti mi pridji tada,
Ali ne ko zena sto cezne i voli,
Nego kao sestra bratu koji strada.
Trazec mekom rukom mesto gde ga boli.
Puna nostalgije beznadezne, duge,
Ne secaj me nikad da bi mogla doci
Zadocnela radost iz dubine tuge,
Ko ponocno sunce iz dubine noci.
Jer ti ne znas, bedna| kroz sve dane duge
Da te voljah mesto ko zna koje zene|
U tvom caru ljubljah sav car neke druge...
I ti bese samo sen necije sene...
