Srednjovečni Milić,varioc u fabrici, imao je naviku da svako veče skokne do tombole i odigra neku partiju. Njegovoj ženi Gini,kršnoj gospođi poreklom iz jednog kopaoničkog sela, njegov hobi se nije dopadao. U ponoćne sate kada bi se vraćao čekala ga je mrgodna Gina ne libeći se da saspe bujicu ljutih reči. Dugo je razmišljao šta da učini da komšiluk više ne ispira usta sa njima?
Jedne kasne večeri na Ginino pitanje: "jesi li opet bacao novac" odgovori kratko:"ne, nisam bio na tomboli, bio sam da hebem pi*ku". Gina ćuteći spusti pogled i ode u krevet....
Par nedelja kasnije svratih kod njih na kafu i rakiju.Uvek veseli iznenadiše me ćutanjem. Pogledao sam Milića, spustio je pogled...pogledah i Ginu a ona tužno reče: "komšo moj, Milić je opet hebo pi*cku i tu zaćuta....i šta je bilo pitam očekujući priču o tomboli....kako šta,dobio je picajzle
Tad sam shvatio da je tombola glavni uzročnik za dobijanje te gamadi i da je laž da se one prenose peškirom. Pitao sam čika Stoleta kako da pomognemo Miliću da se reši tih beštija. Ma to je lako reče Stole, nek se namaže tovatnom mašću i nek promeni peškir...
Milić je promenio ženu?!!!
i sve.
