Quantcast

Stevan Stojanović Mokranjac

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Reefer

Zaslužan član
Poruka
142.684
Zanimljivo, tužno. Niko da napiše bilo šta na ovoj temi, ali zato imamo teme o mitomaniji u kojoj se neki pozivaju na kulturu. A da li znaju šta je kultura?
Šteta što Mokranjac nema svoj profil na fejbuku, valjda bi tada neko i znao za njega, ili barem da je gostovao u Grandu ili nekoj rijaliti emisiji. Gde odosmo, imamo li pojma?
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.204
Многи не знају - па ипак да мало појасним:

Стеван Стојановић Мокрањац

Из Википедије, слободне енциклопедије

Стеван Стојановић Мокрањац
Мокрањчев портрет (аутор: Урош Предић)
Датум рођења9. јануар 1856.
Место рођењаНеготин
23px-Civil_Flag_of_Serbia.svg.png
Кнежевина Србија
Датум смрти28. септембар 1914. (58 год.)
Место смртиСкопље
23px-State_Flag_of_Serbia_%281882-1918%29.svg.png
Краљевина Србија
Стеван Стојановић Мокрањац (Неготин, 9. јануар 1856Скопље, 28. септембар 1914) је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.[SUP][1][/SUP]


Биографија



Кућа Стевана Стојановића Мокрањца


Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Преци Стевана Стојановића воде порекло из околине Прилепа у Македонији, одатле су досељени у село Мокрање.[SUP][2][/SUP]
Завршио је гимназију у Зајечару; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Првог београдског певачког друштва.[SUP][3][/SUP]
Године 1879, уз помоћ Певачког друштва, одлази на музичке студије у Конзерванторијуму, у Минхену, код Ј. Рајнберга. Због несугласица са директором Конзерваторијума, Мокрањац у трећој години студија (1883) губи државну стипендију, прекида студије и враћа се у Београд. Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић. Његови успеси, као хоровође и композитора Прве руковети и Опела у ге-молу, омогућују му да добије стипендију и настави школовање 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу.[SUP][4][/SUP][SUP][5][/SUP]



Биста Стевана Мокрањца на Калемегдану

Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма,[SUP][7][/SUP] најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави...
 

Rasejani Prorok

Buduća legenda
Poruka
30.233
vidiš da niko od njih komentar nije postavio od 2011-te...

makar ono: "dok je Hitler puštao Vagnera po tenkovima moj djed je uz Mokranjca probijao obruč na buretu"

- - - - - - - - - -

Ne smrdi po ovakvoj temi. Molim moderatore da obrišu ovakve poruke (uključujći i moju). Hvala.

How-often-should-a-dog-urinate_0.jpg


svako se danas razume... pogotovo upadači u novogradnju na NBGD posle rata...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.