Quantcast

Stevan Stojanović Mokranjac

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Reefer

Zaslužan član
Poruka
122.126
Zanimljivo, tužno. Niko da napiše bilo šta na ovoj temi, ali zato imamo teme o mitomaniji u kojoj se neki pozivaju na kulturu. A da li znaju šta je kultura?
Šteta što Mokranjac nema svoj profil na fejbuku, valjda bi tada neko i znao za njega, ili barem da je gostovao u Grandu ili nekoj rijaliti emisiji. Gde odosmo, imamo li pojma?
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.262
Многи не знају - па ипак да мало појасним:

Стеван Стојановић Мокрањац

Из Википедије, слободне енциклопедије

Стеван Стојановић Мокрањац
Мокрањчев портрет (аутор: Урош Предић)
Датум рођења9. јануар 1856.
Место рођењаНеготин
Кнежевина Србија
Датум смрти28. септембар 1914. (58 год.)
Место смртиСкопље
Краљевина Србија
Стеван Стојановић Мокрањац (Неготин, 9. јануар 1856Скопље, 28. септембар 1914) је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.[SUP][1][/SUP]


Биографија



Кућа Стевана Стојановића Мокрањца


Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Преци Стевана Стојановића воде порекло из околине Прилепа у Македонији, одатле су досељени у село Мокрање.[SUP][2][/SUP]
Завршио је гимназију у Зајечару; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Првог београдског певачког друштва.[SUP][3][/SUP]
Године 1879, уз помоћ Певачког друштва, одлази на музичке студије у Конзерванторијуму, у Минхену, код Ј. Рајнберга. Због несугласица са директором Конзерваторијума, Мокрањац у трећој години студија (1883) губи државну стипендију, прекида студије и враћа се у Београд. Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић. Његови успеси, као хоровође и композитора Прве руковети и Опела у ге-молу, омогућују му да добије стипендију и настави школовање 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу.[SUP][4][/SUP][SUP][5][/SUP]



Биста Стевана Мокрањца на Калемегдану

Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма,[SUP][7][/SUP] најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави...
 

Rasejani Prorok

Buduća legenda
Poruka
30.234
vidiš da niko od njih komentar nije postavio od 2011-te...

makar ono: "dok je Hitler puštao Vagnera po tenkovima moj djed je uz Mokranjca probijao obruč na buretu"

- - - - - - - - - -

Ne smrdi po ovakvoj temi. Molim moderatore da obrišu ovakve poruke (uključujći i moju). Hvala.


svako se danas razume... pogotovo upadači u novogradnju na NBGD posle rata...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.