Quantcast

Stevan Moljević

Slaven777

Legenda
Poruka
54.336
Imamo mnogo stručnjaka za Drugi svjetski rat i četnički pokret. Raspravljalo se o navodnim suđenjima, o kolaboraciji, o ratnim zločinima (mada o ovome najmanje), kao i o falsifikatima partizana.

Međutim, tražim od istih osoba da mi objasne ličnost Stevana Moljevića i uticaj njegove ideologije na jugoslovenski četnički pokret (zna se na šta mislim).
 

Koča

Elita
Poruka
15.249
mnogi me kritikuju da cesto kopiram tekstove umesto da sam diskutujem ali ja se ne slazem sa tim...ovo je Istorija, a ne Politika, a i neko je to vec napisao pre mene i bolje od mene...:)

takodje bitno je ono sto se iznese...

Mislim da sledeci tekst daje dobar odgovor na temu i sa njim se u potpunosti slazem...

BAUK VELIKE SRBIJE

Kako je pitanje razgraničenja unutar Jugoslavije posmatrao četnički ideolog dr Stevan Moljević i da li bi se, da su pobedili četnici, danas zaista graničile Srbija i Slovenija



Bauk Velike Srbije, kojim su komunisti godinama zastrašivali okolne „narode i narodnosti", do danas počinje i završava se čuvenom mapom glavnog četničkog ideologa dr Stevana Moljevića. Savremeni istoričari ocenjuju Moljevićev program kao „vrlo radikalan i stoga dosta nerealan", jer je „izrazio aspiracije da se u srpsku etničku jedinicu uključe i delovi susednih država u kojima žive Srbi". Zato se taj program „mogao sprovesti samo silom", dok je „avnojevsko rešenje nacionalnog pitanja bilo daleko prihvatljivije za druge jugoslovenske narode i nacionalne manjine" (kao da ono nije sprovedeno silom!).
Može se reći da ovakvo mišljenje o Moljeviću danas imaju svi bitni politički faktori u Srbiji. Izuzetak je, naravno, Srpska radikalna stranka, koja ga pominje u kompletu sa zapadnim srpskim granicama na liniji Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, mada on nije tražio baš takvo razgraničenje.

Kako je, najpre, Moljević definisao granice Kraljevine Jugoslavije?

Kada je reč o spoljnim međama, tražio je da se državi priključe delovi severne Albanije, sa izlazom na Jadran, zatim delovi Bugarske (Ćustendil i Vidin), Rumunije (Temišvar), Mađarske (Pečuj i Segedin), Austrije (Koruška) i Italije (Istra i Rijeka).
Kada je reč o srpskoj federalnoj jedinici u okviru Kraljevine Jugoslavije, Moljević je tražio da u nju uđu i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, severna Dalmacija sa Zadrom i okolnim ostrvima, južna Dalmacija sa jadranskom obalom od Ploča do ispod Šibenika, srpski deo Like, Banije i Korduna, deo zapadne Slavonije (Pakrac), deo istočne Slavonije (Vukovar, Osijek, Vinkovci) i Baranja, dok bi Dubrovnik imao poseban status.



Velika Srbija na sudu... Stevan Moljević i Draža Mihailović na montiranom procesu u Beogradu 1946. godine, na kojem su defitivno pokopane i osuđene na smrt četnička ideologija dr Stevana Moljevića, kao i projekat Velike Srbije


Za razliku od svojih prethodnika iz doba komunizma, današnji zvanični istoričari tvrde da se četnički pokret u poslednjoj fazi rata odrekao navedenih Moljevićevih predloga. To se navodno desilo na Svetosavskom kongresu, održanom u selu Ba kod Ljiga, od 26. do 28. januara 1944. godine. Oni pišu da je Svetosavska rezolucija, izglasana poslednjeg dana kongresa, bila „fleksibilnija" od Moljevićevog programa, jer u njoj nije bilo „pretenzija da se Srbiji pripoje delovi Mađarske, Rumunije, Bugarske i Albanije u kojima žive Srbi". (Unutrašnje razgraničenje na kongresu nije precizirano, sem da se ne priznaje proširenje Banovine Hrvatske iz 1939. godine.)

Kao prvo, istoričari ovde gube iz vida da se u Svetosavskoj rezoluciji govori o granicama Jugoslavije, a ne Srbije. Drugo, u Rezoluciji ipak postoji zahtev da se Kraljevini Jugoslaviji pripoje delovi Mađarske, Rumunije, Bugarske, Albanije, Austrije i Italije, ali oni to jednostavno nisu uočili. Istoričari citiraju deo Rezolucije u kome se traži proširenje države najmanje prema zahtevu delegacije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji održanoj 1919. i 1920. godine u Parizu, ali, tipično za njih, nisu se potrudili da provere kakvi su ti zahtevi bili. Dešavalo se čak da su profesori na univerzitetima hvalili Svetosavsku rezoluciju kao dokaz da ravnogorci „ipak nisu bili toliko ekstremni", kao što se tvrdilo minulih decenija.

Dakle, minimalno proširenje države traženo u Parizu, a potom i u Rapalu, posle Prvog svetskog rata, sadržalo je upravo to: zahtev da se Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca pripoje delovi navedenih država. Tako je svima poznata Moljevićeva mapa iz Drugog svetskog rata zapravo Pašićeva mapa nastala posle Prvog svetskog rata. Drugim rečima, ustanove Kraljevine Jugoslavije, a među njima i Svetosavski kongres, samo su poštovale kontinuitet državne politike.

Šef delegacije na Mirovnoj konferenciji u Parizu bio je glavom i bradom Nikola Pašić, koji je u svom timu okupio najeminentnije stručnjake toga doba: Jovana Cvijića (koji je vodio glavnu reč prilikom crtanja mapa), Slobodana Jovanovića, Tihomira Đorđevića, Aleksandra Belića, Stanoja Stanojevića, itd. Glavni hrvatski predstavnik bio je Trumbić, a slovenački Smodlaka. Prema zapisniku sa brojnih sastanaka, hrvatski i slovenački deo delegacije tražio je od Pašića da se odrekne od zahteva za proširenje države na istoku, kako bi se lakše dobila proširenja na zapadu, koja su išla u korist hrvatske i slovenačke federalne jedinice.

Prilikom određivanja novih granica uzimani su u obzir etnički, ekonomski i drugi faktori, ali su teritorije tražene i kao vid ratne odštete. Za svaki svoj zahtev, iznet pred velikim silama, delegacija je imala opširno i dokumentovano obrazloženje. Svoja obrazloženja imale su i delegacije drugih država, a u principu svi su tražili više nego što su očekivali da će dobiti. Razume se, pravo da nešto traže, i da uopšte učestvuju na mirovnim konferencijama, imale su samo države pobedničkog tabora, u koji je Srbija uvela i promovisala i Hrvatsku i Sloveniju. Države gubitničkog tabora postavljale su granice prema sopstvenom nahođenju u periodima svoje nadmoći, na osvojenim teritorijama, a to je bilo dok ratovi nisu okončani (u našem slučaju, od 1915. do 1918. i kasnije od 1941. do 1945).



Pašićeva mapa... Na Mirovnoj konferenciji u Parizu šef naše delegacije Nikola Pašić pojavio se s kartom velike Jugoslavije i velike Srbije unutar nje

Zahtevi Pašićeve, kao ni ostalih delegacija, nisu smatrali ekstremnim, već je to bilo uobičajeno ponašanje u svetu politike. Isti je slučaj i sa Svetosavskom rezolucijom, za koju su glasali predstavnici svih srpskih i slovenačkih parlamentarnih stranaka. Koliko je etiketa „ekstremizam" stvar političkog trenutka najbolje se vidi na primeru unutrašnjih granica. Dok su zapadni saveznici bili na strani jugoslovenske vlade u Londonu i jugoslovenske vojske, odnosno četnika, smatralo se normalnim postavljanje granice srpske federalne jedinice na reci Kupi. U Dražinoj Vrhovnoj komandi čak je bila oformljena komisija za razgraničenje Srba i Hrvata. Šef srpske delegacije bio je dr Stevan Moljević, a hrvatske britanski major Bil Hadson. Moljević i Hadson žestoko su se sukobljavali oko svakog sela u dolini reke Kupe, boreći se da ono „pređe" na ovu ili onu stranu. Sem zapadnih sila, ovakvo razgraničenje podržavali su i domaći anacionalni političari, poput predsednika Demokratske stranke dr Milana Grola. Čak je i dr Ivan Šubašić, predratni ban Banovine Hrvatske, komunistički koncept izdvajanja Makedonije i Crne Gore nazvao „antisrpskim". Prema tome, dok se u to doba ekstremizmom smatralo postavljanje zapadne granice Srbije na Drini - potom, kada su komunisti proglašeni pobednicima i kada im je dozvoljeno da crtaju mape, ekstremnom je proglašena već i pomisao na granice na Kupi.

HRVATSKO-SLOVENAČKA GRANICA

Hrvatski istoričar dr Jozo Tomašević piše: „Da su pobijedili, četnici bi najverovatnije sproveli svoj raniji program - to jest, definirali bi granice Srbije jednostrano i stavili bi Hrvate i Slovence pred gotov čin, s obzirom na srpsku jedinicu". Ovu konstataciju obara već i sama logika, pošto četnici nikako nisu mogli da definišu granicu srpske federalne jedinice na štetu Slovenije, jer se Srbija i Slovenija ne graniče. Slovenci se u ovom procesu nisu nalazili uz Hrvate, već uz Srbe. Primera radi, komandantu slovenačkih četnika, majoru Karlu Novaku, opovrgavajući jednu klevetu koju su širili klerikalci, Draža je 24. juna 1943. godine pisao: „Iako sam ja Srbin, mi svi radimo za Jugoslaviju i u njoj Veliku Sloveniju". Na Moljevićevoj mapi, Istra i Rijeka priključeni su Sloveniji, a ne Hrvatskoj. Kako je Sloveniji priključena i Štajerska, ona je u ovoj opciji bila veća od Hrvatske. U četničkim redovima i inače se koristio termin „uža Hrvatska", dok su komunisti govorili „uža Srbija".

____________

Dakle, sta ovde ne stoji?

Na ovo bi dodao i onu Draskovicevu ''Granice velike Srbije crtale su ustaske kame preko srpskih vratova''

I ne bi li bilo u najmanju ruku pravedno da Hrvatsku na kraju rata stigne zasluzena kazna, umesto sto se nepravedno stavila na stranu pobednika, posle svih zlodela...

Dakle, sve prema zasluzi...A to podrazumeva Veliku Srbiju i Sloveniju, i malu Hrvatsku...najobjektivnije...

A sam Moljevic znaci nije nikakva novost u to vreme...

Znaci Velika Srbija je nista drugo do realnost, koja vuce korene jos iz I sv.rata, a nastavak te realne price u interpretaciji Moljevica, samo su komunisti kasnije iskoristili da kompromituju cetnicki pokret kao velikosrpski...bla, bla, bla...
 
Poslednja izmena:

Slaven777

Legenda
Poruka
54.336
mnogi me kritikuju da cesto kopiram tekstove umesto da sam diskutujem ali ja se ne slazem sa tim...ovo je Istorija, a ne Politika, a i neko je to vec napisao pre mene i bolje od mene...:)

takodje bitno je ono sto se iznese...

Mislim da sledeci tekst daje dobar odgovor na temu i sa njim se u potpunosti slazem...

BAUK VELIKE SRBIJE

Kako je pitanje razgraničenja unutar Jugoslavije posmatrao četnički ideolog dr Stevan Moljević i da li bi se, da su pobedili četnici, danas zaista graničile Srbija i Slovenija



Bauk Velike Srbije, kojim su komunisti godinama zastrašivali okolne „narode i narodnosti", do danas počinje i završava se čuvenom mapom glavnog četničkog ideologa dr Stevana Moljevića. Savremeni istoričari ocenjuju Moljevićev program kao „vrlo radikalan i stoga dosta nerealan", jer je „izrazio aspiracije da se u srpsku etničku jedinicu uključe i delovi susednih država u kojima žive Srbi". Zato se taj program „mogao sprovesti samo silom", dok je „avnojevsko rešenje nacionalnog pitanja bilo daleko prihvatljivije za druge jugoslovenske narode i nacionalne manjine" (kao da ono nije sprovedeno silom!).
Može se reći da ovakvo mišljenje o Moljeviću danas imaju svi bitni politički faktori u Srbiji. Izuzetak je, naravno, Srpska radikalna stranka, koja ga pominje u kompletu sa zapadnim srpskim granicama na liniji Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, mada on nije tražio baš takvo razgraničenje.

Kako je, najpre, Moljević definisao granice Kraljevine Jugoslavije?

Kada je reč o spoljnim međama, tražio je da se državi priključe delovi severne Albanije, sa izlazom na Jadran, zatim delovi Bugarske (Ćustendil i Vidin), Rumunije (Temišvar), Mađarske (Pečuj i Segedin), Austrije (Koruška) i Italije (Istra i Rijeka).
Kada je reč o srpskoj federalnoj jedinici u okviru Kraljevine Jugoslavije, Moljević je tražio da u nju uđu i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, severna Dalmacija sa Zadrom i okolnim ostrvima, južna Dalmacija sa jadranskom obalom od Ploča do ispod Šibenika, srpski deo Like, Banije i Korduna, deo zapadne Slavonije (Pakrac), deo istočne Slavonije (Vukovar, Osijek, Vinkovci) i Baranja, dok bi Dubrovnik imao poseban status.



Velika Srbija na sudu... Stevan Moljević i Draža Mihailović na montiranom procesu u Beogradu 1946. godine, na kojem su defitivno pokopane i osuđene na smrt četnička ideologija dr Stevana Moljevića, kao i projekat Velike Srbije


Za razliku od svojih prethodnika iz doba komunizma, današnji zvanični istoričari tvrde da se četnički pokret u poslednjoj fazi rata odrekao navedenih Moljevićevih predloga. To se navodno desilo na Svetosavskom kongresu, održanom u selu Ba kod Ljiga, od 26. do 28. januara 1944. godine. Oni pišu da je Svetosavska rezolucija, izglasana poslednjeg dana kongresa, bila „fleksibilnija" od Moljevićevog programa, jer u njoj nije bilo „pretenzija da se Srbiji pripoje delovi Mađarske, Rumunije, Bugarske i Albanije u kojima žive Srbi". (Unutrašnje razgraničenje na kongresu nije precizirano, sem da se ne priznaje proširenje Banovine Hrvatske iz 1939. godine.)

Kao prvo, istoričari ovde gube iz vida da se u Svetosavskoj rezoluciji govori o granicama Jugoslavije, a ne Srbije. Drugo, u Rezoluciji ipak postoji zahtev da se Kraljevini Jugoslaviji pripoje delovi Mađarske, Rumunije, Bugarske, Albanije, Austrije i Italije, ali oni to jednostavno nisu uočili. Istoričari citiraju deo Rezolucije u kome se traži proširenje države najmanje prema zahtevu delegacije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji održanoj 1919. i 1920. godine u Parizu, ali, tipično za njih, nisu se potrudili da provere kakvi su ti zahtevi bili. Dešavalo se čak da su profesori na univerzitetima hvalili Svetosavsku rezoluciju kao dokaz da ravnogorci „ipak nisu bili toliko ekstremni", kao što se tvrdilo minulih decenija.

Dakle, minimalno proširenje države traženo u Parizu, a potom i u Rapalu, posle Prvog svetskog rata, sadržalo je upravo to: zahtev da se Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca pripoje delovi navedenih država. Tako je svima poznata Moljevićeva mapa iz Drugog svetskog rata zapravo Pašićeva mapa nastala posle Prvog svetskog rata. Drugim rečima, ustanove Kraljevine Jugoslavije, a među njima i Svetosavski kongres, samo su poštovale kontinuitet državne politike.

Šef delegacije na Mirovnoj konferenciji u Parizu bio je glavom i bradom Nikola Pašić, koji je u svom timu okupio najeminentnije stručnjake toga doba: Jovana Cvijića (koji je vodio glavnu reč prilikom crtanja mapa), Slobodana Jovanovića, Tihomira Đorđevića, Aleksandra Belića, Stanoja Stanojevića, itd. Glavni hrvatski predstavnik bio je Trumbić, a slovenački Smodlaka. Prema zapisniku sa brojnih sastanaka, hrvatski i slovenački deo delegacije tražio je od Pašića da se odrekne od zahteva za proširenje države na istoku, kako bi se lakše dobila proširenja na zapadu, koja su išla u korist hrvatske i slovenačke federalne jedinice.

Prilikom određivanja novih granica uzimani su u obzir etnički, ekonomski i drugi faktori, ali su teritorije tražene i kao vid ratne odštete. Za svaki svoj zahtev, iznet pred velikim silama, delegacija je imala opširno i dokumentovano obrazloženje. Svoja obrazloženja imale su i delegacije drugih država, a u principu svi su tražili više nego što su očekivali da će dobiti. Razume se, pravo da nešto traže, i da uopšte učestvuju na mirovnim konferencijama, imale su samo države pobedničkog tabora, u koji je Srbija uvela i promovisala i Hrvatsku i Sloveniju. Države gubitničkog tabora postavljale su granice prema sopstvenom nahođenju u periodima svoje nadmoći, na osvojenim teritorijama, a to je bilo dok ratovi nisu okončani (u našem slučaju, od 1915. do 1918. i kasnije od 1941. do 1945).



Pašićeva mapa... Na Mirovnoj konferenciji u Parizu šef naše delegacije Nikola Pašić pojavio se s kartom velike Jugoslavije i velike Srbije unutar nje

Zahtevi Pašićeve, kao ni ostalih delegacija, nisu smatrali ekstremnim, već je to bilo uobičajeno ponašanje u svetu politike. Isti je slučaj i sa Svetosavskom rezolucijom, za koju su glasali predstavnici svih srpskih i slovenačkih parlamentarnih stranaka. Koliko je etiketa „ekstremizam" stvar političkog trenutka najbolje se vidi na primeru unutrašnjih granica. Dok su zapadni saveznici bili na strani jugoslovenske vlade u Londonu i jugoslovenske vojske, odnosno četnika, smatralo se normalnim postavljanje granice srpske federalne jedinice na reci Kupi. U Dražinoj Vrhovnoj komandi čak je bila oformljena komisija za razgraničenje Srba i Hrvata. Šef srpske delegacije bio je dr Stevan Moljević, a hrvatske britanski major Bil Hadson. Moljević i Hadson žestoko su se sukobljavali oko svakog sela u dolini reke Kupe, boreći se da ono „pređe" na ovu ili onu stranu. Sem zapadnih sila, ovakvo razgraničenje podržavali su i domaći anacionalni političari, poput predsednika Demokratske stranke dr Milana Grola. Čak je i dr Ivan Šubašić, predratni ban Banovine Hrvatske, komunistički koncept izdvajanja Makedonije i Crne Gore nazvao „antisrpskim". Prema tome, dok se u to doba ekstremizmom smatralo postavljanje zapadne granice Srbije na Drini - potom, kada su komunisti proglašeni pobednicima i kada im je dozvoljeno da crtaju mape, ekstremnom je proglašena već i pomisao na granice na Kupi.

HRVATSKO-SLOVENAČKA GRANICA

Hrvatski istoričar dr Jozo Tomašević piše: „Da su pobijedili, četnici bi najverovatnije sproveli svoj raniji program - to jest, definirali bi granice Srbije jednostrano i stavili bi Hrvate i Slovence pred gotov čin, s obzirom na srpsku jedinicu". Ovu konstataciju obara već i sama logika, pošto četnici nikako nisu mogli da definišu granicu srpske federalne jedinice na štetu Slovenije, jer se Srbija i Slovenija ne graniče. Slovenci se u ovom procesu nisu nalazili uz Hrvate, već uz Srbe. Primera radi, komandantu slovenačkih četnika, majoru Karlu Novaku, opovrgavajući jednu klevetu koju su širili klerikalci, Draža je 24. juna 1943. godine pisao: „Iako sam ja Srbin, mi svi radimo za Jugoslaviju i u njoj Veliku Sloveniju". Na Moljevićevoj mapi, Istra i Rijeka priključeni su Sloveniji, a ne Hrvatskoj. Kako je Sloveniji priključena i Štajerska, ona je u ovoj opciji bila veća od Hrvatske. U četničkim redovima i inače se koristio termin „uža Hrvatska", dok su komunisti govorili „uža Srbija".

____________

Dakle, sta ovde ne stoji?

Na ovo bi dodao i onu Draskovicevu ''Granice velike Srbije crtale su ustaske kame preko srpskih vratova''

I ne bi li bilo u najmanju ruku pravedno da Hrvatsku na kraju rata stigne zasluzena kazna, umesto sto se nepravedno stavila na stranu pobednika, posle svih zlodela...

Dakle, sve prema zasluzi...A to podrazumeva Veliku Srbiju i Sloveniju, i malu Hrvatsku...najobjektivnije...

A sam Moljevic znaci nije nikakva novost u to vreme...

Znaci Velika Srbija je nista drugo do realnost, koja vuce korene jos iz I sv.rata, a nastavak te realne price u interpretaciji Moljevica, samo su komunisti kasnije iskoristili da kompromituju cetnicki pokret kao velikosrpski...bla, bla, bla...
Možda nisi shvatio, ali mislio sam prvenstveno na načine ostarenja velikosrpske politike Stevana Moljevića, koji (mnogi identifikuju) se identifikuje sa nacizmom.
 

Slaven777

Legenda
Poruka
54.336
pa izgleda ti nisi shvatio odgovor...nema nikakve velikosprske politike Stevana Moljevica, niti nacina ostvarenja u tom smislu kako ti kazes...
Govorim o njegovom djelu "Homogena Srbija" kao i činjenici da (a on bio četnički ideolog???) su njegovi stavovi značajno odstupali, barem od onog otvorenog što su četnici prikazivali (jugoslovenstvo).

Stevana Moljevića smatraju jednim od začetnika ideje etničkog čišćenja, tj. začetnikom kod srpskog naroda.
 

Sitz im Leben

Primećen član
Banovan
Poruka
976
mnogi me kritikuju da cesto kopiram tekstove umesto da sam diskutujem ali ja se ne slazem sa tim...ovo je Istorija, a ne Politika, a i neko je to vec napisao pre mene i bolje od mene...:)

takodje bitno je ono sto se iznese...

Mislim da sledeci tekst daje dobar odgovor na temu i sa njim se u potpunosti slazem...

BAUK VELIKE SRBIJE

Zato se taj program „mogao sprovesti samo silom", dok je „avnojevsko rešenje nacionalnog pitanja bilo daleko prihvatljivije za druge jugoslovenske narode i nacionalne manjine" (kao da ono nije sprovedeno silom!).
Može se reći da ovakvo mišljenje o Moljeviću danas imaju svi bitni politički faktori u Srbiji. Izuzetak je, naravno, Srpska radikalna stranka, koja ga pominje u kompletu sa zapadnim srpskim granicama na liniji Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, mada on nije tražio baš takvo razgraničenje.


__

Znaci Velika Srbija je nista drugo do realnost, koja vuce korene jos iz I sv.rata, a nastavak te realne price u interpretaciji Moljevica, samo su komunisti kasnije iskoristili da kompromituju cetnicki pokret kao velikosrpski...bla, bla, bla...
Samardzic i ti kao njegov potrcko izgleda da imate potrebu za apologijom apsolutno svakog detalja koji ima veze sa cetnickim pokretom, kakav god on po svojoj prirodi bio. Evo dela transkripta od 16. septembra 2005. godine sa svedocenja Vojislava Seselja na sudjenju Milosevicu u Hagu:


Ali Stevan Moljevic nije bio medu visokim funkcionerima Ravnogorskog pokreta generala
Mihajlovica. On je imao neke svoje ideje koje su polazile od koncepta “Velike Srbije”, ali on im je dao i neki svoj licni pecat koji za nas nije bio potpuno prihvatljiv.
Stevan Moljevicje sudjen posle Drugog svetskog rata na vremensku kaznu i moguce je da je umro u sremskomitrovackom zatvoru. Medutim, glavni ideolog Ravnogorskog pokreta Draže Mihajlovica je bio cuveni srpski književnik Dragiša Vasic. Ravnogorski pokret Draže Mihajlovica imao je i katolike i muslimane. Verovatno vam je tema dosadna ...
Dakle, ideje Stevana Moljevica neprihvatljive su i za jednog Seselja i ne znam cemu ta bolesna potreba za silovanjem istorije i retusiranjem svega sto ima veze sa cetnicima, taman to bilo sasvim naopako i pogresno?
 

proka

Legenda
Moderator
Poruka
54.431
A zar ne bi trebao da ostavis neki komentar kad otvaras temu a ne samo evo vam ga na...?:)
postoji već ta tema, pa sam predložio spajanje, zbog toga nisam završio uvodni post

- - - - - - - - - -

a dotle, da nastavimo, koliko je taj projekat koji nije bio po volji ni samom draži, doveo do propasti ideje da svi srbi žive u jednoj državi?

zašto je draža do zadnjeg dana branio jugoslaviju a ne srbiju?

i da li je to baš tako?
 

Ненад

Iskusan
Poruka
6.595
Не, корисниче проко, него си ти и даље незналица као и увек, и очигледно је да као и увек, ниси прочитао ништа што пише у пројекту. Тај пројекат је, супротно твом тврђењу, био главни пројекат четничког покрета, и био по Дражиној вољи.

Шта је саставна идеја пројекта? Међусобно пресељење два народа, српског и хрватског, у своје федералне јединице, које ће се основати након рата, из разлога спречавања ратних злочина над Србима у будућности.

И није Дража бранио Југославију, него велике силе нису дозвољавале цепање Југославије. Зато Дража и четници нису могли да говоре о самосталној Србији, већ о Југославији са три федералне јединице. Да су се четници и Дража питали, било би исто оно што је и војвода Мишић предложио Краљу Александру после Првог рата...
 
Poruka
15.335
жИ није Дража бранио Југославију, него велике силе нису дозвољавале цепање Југославије. Зато Дража и четници нису могли да говоре о самосталној Србији, већ о Југославији са три федералне јединице. Да су се четници и Дража питали, било би исто оно што је и војвода Мишић предложио Краљу Александру после Првог рата...
Неистина.
И Енглези и Американци су тражили од Срба да изађу из "југославије". Рендел - документи владе из Лондона и Фотић - Рат који смо изгубили. Из исте вечери је оно Рузвелтово да Хрвате треба ставити у резерват и приједлог Србима да напусте "југославију".

Четници се нијесу питали, него само Дража и пар његови прирепака, југо-оријентисани. Дража није слушао чак ни Васића ни Мољевића. Био је одан југо идеји до смрти.

- - - - - - - - - -

За почетак ово и није Мољевићев пројекат.
И за почетак и за крај. То је Мољевићево ЛИЧНО мишљење.
Исто ко да неко ође постави "Прокин пројекат" и даде му званичну државну важност.:hahaha:
 

Ненад

Iskusan
Poruka
6.595
Неистина.
И Енглези и Американци су тражили од Срба да изађу из "југославије". Рендел - документи владе из Лондона и Фотић - Рат који смо изгубили. Из исте вечери је оно Рузвелтово да Хрвате треба ставити у резерват и приједлог Србима да напусте "југославију".

Четници се нијесу питали, него само Дража и пар његови прирепака, југо-оријентисани. Дража није слушао чак ни Васића ни Мољевића. Био је одан југо идеји до смрти.
Мислиш на Енглезе и Амере који су 10 година пре рата спречили цепање КЈ или на оне Енглезе и Амере који су предали Југославију комунистима?
Рендел је био једини који је говорио за нас Србе а против Хрвата, и који је био искрен у томе. Рузвелт са друге стране је јавно причао једно, а тајно је радио у корист црвених још од децембра 1942...
 
Poruka
15.335
Да, а мудри Срби су знали да им ови раде иза леђа и све их редом заиебали.:mrgreen:
Рендел није радио сам на своју руку. Оно што је пренио овима је било директно од његови шефова. Кад су Енглези (и Американци) схватили са каквијем будалама имају посла дигли су руке од свега. Рузвелт није то јавно говорио, него очи у очи са Фотићем и другима.
Испада да је Рузвелт се заиебавао кад је оцијенио Хрвате.... а овамо...:roll:

Дража је предао такозвану "југославију" комунистима и влада у Лондону.
Њихов рад је био катастрофа за Србе. Тврдокорни "југословени" који нијесу видили даље од носа.
Енгези су тражили од Драже да ријеши проблем комуниста - зато је Неђељко Плећаш и убачен у земљу да пренесе поруку Дражи - бити или не бити. Дража је на то само одмануо руком као "лако ћемо ми с њима"... Видило се како је то његово "лако".
О овоме је писао Н. Плећаш, о о овоме имају документи, о овоме се говорило на суђењу Дражи и то је он сам признао у ријечи и слици. "Је ли Н. Плећаш пренио ти ту поруку од Енглеза?" Дража: "Да." итд.

Не знам о каквом "цепању КЈ" се ради... О томе није било ни појма до априла 1941. године. Чак и Хитлер је био против тога до тада.
 
Poslednja izmena:

Ненад

Iskusan
Poruka
6.595
Ради се о ампутационој линији којом је краљ Александар желео да одвоји Србе од Хрвата и Словенаца, што је спречено захваљујући Западу и хрватским Србима под вођством Прибићевића.
И не знам само како уопште не гледаш шта су Енглези и Амери радили иза леђа. Јесу ли Енглези одбацили меморандум СПЦ о усташком геноциду још 1941 и стали уз Хрвате? Јесу. Јесу ли на чело прве мисије ставили комунисту Хадсона? Јесу. Јесу ли запленили све авионе КЈ који су побегли Немцима? Јесу. Да ли је ББЦ још од августа 1942. стао на страну партизана и започео пропаганду против четника? Јесте. Да ли је Рузвелт још децембра 1942. подржао партизане Меморандумом подршке партизанима? Јесте. И да ли знаш да су Енглези који су ,,захтевали да Дража реши проблем комунизма'' протествовали против Драже када је почео да се бори против њих прво новембра 1941. , а затим и 1943. када је одвео своје јединице на Неретву?


И нису Енглези и Амери преко ноћи ,,одбацили четнике јер су схватили са каквим будалама имају посла'', како ти кажеш.Они никада нису ни имали намеру да помогну четницима и Дражи. Никада нису послали било какву ефективну материјалну помоћ, никада нису стали у одбрану четника, нити било шта друго. Шта год они причали они су Дражу, четнике и Србе као народ одбацили још 27.3.1941. Наивност је мислити да су они икада имали намеру да помогну четницима, како год да су јавно иступали...
 

Blau

Iskusan
Poruka
6.091
Једино је Недићев пројекат ,,СвеСрбија,, био реалан и изводљив у оној ситуацији.
Мољевић је могао да пројектује шта хоће када за свој пројекат није имао подршку ни самог Михаиловића.

- - - - - - - - - -

Ради се о ампутационој линији којом је краљ Александар желео да одвоји Србе од Хрвата и Словенаца, што је спречено захваљујући Западу и хрватским Србима под вођством Прибићевића.
И не знам само како уопште не гледаш шта су Енглези и Амери радили иза леђа. Јесу ли Енглези одбацили меморандум СПЦ о усташком геноциду још 1941 и стали уз Хрвате? Јесу. Јесу ли на чело прве мисије ставили комунисту Хадсона? Јесу. Јесу ли запленили све авионе КЈ који су побегли Немцима? Јесу. Да ли је ББЦ још од августа 1942. стао на страну партизана и започео пропаганду против четника? Јесте. Да ли је Рузвелт још децембра 1942. подржао партизане Меморандумом подршке партизанима? Јесте. И да ли знаш да су Енглези који су ,,захтевали да Дража реши проблем комунизма'' протествовали против Драже када је почео да се бори против њих прво новембра 1941. , а затим и 1943. када је одвео своје јединице на Неретву?


И нису Енглези и Амери преко ноћи ,,одбацили четнике јер су схватили са каквим будалама имају посла'', како ти кажеш.Они никада нису ни имали намеру да помогну четницима и Дражи. Никада нису послали било какву ефективну материјалну помоћ, никада нису стали у одбрану четника, нити било шта друго. Шта год они причали они су Дражу, четнике и Србе као народ одбацили још 27.3.1941. Наивност је мислити да су они икада имали намеру да помогну четницима, како год да су јавно иступали...
Када све то знамо,остаје горак укус и питање које се само намеће...

Чему онда везивање за Савезнике од стране Михаиловића до самог краја рата?
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
18.057
И за почетак и за крај. То је Мољевићево ЛИЧНО мишљење.
Исто ко да неко ође постави "Прокин пројекат" и даде му званичну државну важност.:hahaha:
Кажем да Мољевић није то измислио тек тако, већ да се о томе разговарало још пре рата у кругу српске научне и интелектуалне елите, поготово после стварања Бановине Хрватске.Једно од решења српског питања у Краљевини Југославији које је предлагао српски културни круг било је и то што је Мољевић навео у том документу.
Дакле тачно Мољевић се слагао са тим, а други светски рат и дешавања у њему на почетку рата су само учврстили његова уверења, али сам пројекат није лично његов већ припада целој српској академској заједници, а Мољевић јесте један њен део.
Ваљда је сад јасније.
 

Ненад

Iskusan
Poruka
6.595
Чему онда везивање за Савезнике од стране Михаиловића до самог краја рата?
За кога да се везује? За Немце се знало од почетка да ће изгубити рат, везивање са Русима није била опција због комунизма. Мало ко је могао на почетку рата да претпостави какву нам сурову издају спремају Западњаци. И Дража и Љотић су предвидели Хладни рат, и покушали да пробају да се повежу са Савезницима у нади за победу пред крај. Да ли је иједан од њих могао да предвиди да ће Западњаци уз комунисте бити до краја и да им никада неће одрећи помоћ? Питање за размишљање...
 

Blau

Iskusan
Poruka
6.091
За кога да се везује? За Немце се знало од почетка да ће изгубити рат, везивање са Русима није била опција због комунизма. Мало ко је могао на почетку рата да претпостави какву нам сурову издају спремају Западњаци. И Дража и Љотић су предвидели Хладни рат, и покушали да пробају да се повежу са Савезницима у нади за победу пред крај. Да ли је иједан од њих могао да предвиди да ће Западњаци уз комунисте бити до краја и да им никада неће одрећи помоћ? Питање за размишљање...
Срби нису имали савезнике,праве и искрене,ни Недић ни Дража.
Сад треба се запитати у чије име се Дража бавио светском политиком и зашто је за рачун својих ,,Савезника,, вршио саботаже и нападе на окупациону војну силу у Србији конкретно,када то није донело ништа добро народу Српском,напротив...
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.