Стефан Твртко, краљ Србљем и Босне

Srbima "nikad nije vladao stranac" ali zato sve njihovi simboli su iz Vizantije.
Византијско наслеђе је општехришћанско и у једном историјском тренутку Срби су претендовали
да постану наследници царства. Након слома Византије и Србије то право је пренешено на Русију.
И твој црни двоглави орао исте корене има, није ваљда са се идентификујеш са плавожутом идиотаријом?
 
ко су били племићка елита Краљевине Сицилије у 12. и 13. столећу?
У XI по успостацвљању норманском краљевства све до краја XII вијека политичка власт у Сицилији бјеше свакако у рукомама норманске племићке елита. XIII вијек су обиљежоле стална династичке борбе у краљевству Сицилија и све више политичку власт држи њемачка племићка елита.
или Краљевине Енглеске у 14.?
Историју простора данашње Енглеске кроз рани и развијени средњи вијек обиљежиле су борбе бритонске, саксонске, данске, норманске, франачке и бретонске племићке елите које би како у којем периоду успостављале и своју политичку власт.
Кроз XIV вијек племићка елита у Енглеској бјеше свакако из енглеског народа (нације) који бјеше кроз процесе интеракције свих побројаних нација (народа) већ раније формиран, ни'ш спорно.
племство дефинише Круна, а не народност (етничко порекло). племићи немају народност, него само националност. имају породично порекло, а не колективно. колективна им је само припадност Круни.
Ма јок. Наравно да су кроз читав рани и развијени средњи вијек све нације (народи) укључујући и нацију Срба изњедриле своје племићке елите. Које би или успоставиле политичку власт на неком простору или би настојале чинити део те политичке власти. У позном средњем вијеку имамо тежњу потискивања народносне одреднице у корист територијалне и гдје би поданство добило предност над етничким идентитетом, међутим увијек би код успостављања политичке власти имала важност етничка припадност, племићке елите би се везивале и за теририториј али имало би значаја којем народу припадају.
то левичари не могу да схвате...
Немаш ти појма ко су љевичари.
Краљ није из народа нити од народа. Краљ је од Бога, јер је Круна од Бога.
Ма јок, слагали те мангупи. Наравно да је сваки краљ из народа. Кроз рани средњи вијек мање више код свих европских народа, кроз процес "природне селекције" то бејаху људи који би се својим врлинама и другим особинама које би захтијевало то вријеме наметнули за ауторитете међу својим народима. Временом би своју политичку власт успоставили на одређеном простору, територију, но опет би се знало који народ чини ту племићку елиту и бјеше носиоцем политичке власти иако би некад тај народ чинио мањину на територији којом влада. Бог и мантра како тај "одабрани краљ није од народа него од Бога" бејаху само инструментом индоктринације кроз коју би се поданици држали у покорности и не би преиспитивали ("Богом дато") право владара. Наравно све до момента када неки амвициотни конкурент аргументом топуза не би убиједио нацију да је он ипак од Бога "одабранији" за краља. Проблем са индоктринацијом јесте што има свој вијек трајања, на који би утицало доста ако краљ не би био дорастао изазовима или би постао само марионетом моћних племићких поросица које би имале стварну политичку власт.
 
Poslednja izmena:
У XI по успостацвљању норманском краљевства све до краја XII вијека политичка власт у Сицилији бјеше свакако у рукомама норманске племићке елита. XIII вијек су обиљежоле стална династичке борбе у краљевству Сицилија и све више политичку власт држи њемачка племићка елита.
дакле, племићку елиту Краљевине Сицилије чинили су Нормана, Немци, Французи и Арагонци.. сви само не добри народ Сицилије.
Историју простора данашње Енглеске кроз рани и развијени средњи вијек обиљежиле су борбе бритонске, саксонске, данске, норманске, франачке и бретонске племићке елите које би како у којем периоду успостављале и своју политичку власт.
Кроз XIV вијек племићка елита у Енглеској бјеше свакако из енглеског народа (нације) који бјеше кроз процесе интеракције свих побројаних нација (народа) већ раније формиран, ни'ш спорно.
Енглези 13. и 14. столећа су англо-саксонски народ (поједностављено- Саксонци), а племићка елита су Нормани и Французи. владајући Плантагенети су француска (франачка) лоза. значи, нема никакве ни етничке (народносне) ни језичке сродности или сличности између друштвене елите и народа (простог пука).
Ма јок. Наравно да су кроз читав рани и развијени средњи вијек све нације (народи) укључујући и нацију Срба изњедриле своје племићке елите. Које би или успоставиле политичку власт на неком простору или би настојале чинити део те политичке власти. У позном средњем вијеку имамо тежњу потискивања народносне одреднице у корист територијалне и гдје би поданство добило предност над етничким идентитетом, међутим увијек би код успостављања политичке власти имала важност етничка припадност, племићке елите би се везивале и за теририториј али имало би значаја којем народу припадају.
па ето, на ова два примера (Краљевина Енглеска и Краљевина Сицилија) показало се да твоја тврдња не стоји. намерно нисам хтео да наводим још екстремније примере Ромејског царства или нама суседне Бугарске, у којој су народне масе чинили Словени, а владајућу елиту туркијски Бугари (I Бугарској царство), Власи и Кумани (II Бугарској царство).
Немаш ти појма ко су љевичари.
па ти си левичар, док не правиш разлику између народа и нације, верујеш у измишљотина звану "народни суверенитет" и имаш неодољиву потребу да тим народом све мериш и процењујеш.
Ма јок, слагали те мангупи. Наравно да је сваки краљ из народа. Кроз рани средњи вијек мање више код свих европских народа, кроз процес "природне селекције" то бејаху људи који би се својим врлинама и другим особинама које би захтијевало то вријеме наметнули за ауторитете међу својим народима. Временом би своју политичку власт успоставили на одређеном простору, територију, но опет би се знало који народ чини ту племићку елиту и бјеше носиоцем политичке власти иако би некад тај народ чинио мањину на територији којом влада. Бог и мантра како тај "одабрани краљ није од народа него од Бога" бејаху само инструментом индоктринације кроз коју би се поданици држали у покорности и не би преиспитивали ("Богом дато") право владара. Наравно све до момента када неки амвициотни конкурент аргументом топуза не би убиједио нацију да је он ипак од Бога "одабранији" за краља. Проблем са индоктринацијом јесте што има свој вијек трајања, на који би утицало доста ако краљ не би био дорастао изазовима или би постао само марионетом моћних племићких поросица које би имале стварну политичку власт.
то што ти пишеш нема никакве везе са оним у шта су веровали средњовековни владари, племство па и сами поданици (народ). нити су владари сматрали да им легитимитет долази од народа (него од Бога), нити су сматрали да им етничка припадност (сродност) народу (било ком) даје некакво јаче право (легитимитет), нити је народ очекивао да им влада неко "домаће крви".
 
дакле, племићку елиту Краљевине Сицилије чинили су Нормана, Немци, Французи и Арагонци.. сви само не добри народ Сицилије.

па ето, на ова два примера (Краљевина Енглеска и Краљевина Сицилија) показало се да твоја тврдња не стоји. намерно нисам хтео да наводим још екстремније примере Ромејског царства или нама суседне Бугарске, у којој су народне масе чинили Словени, а владајућу елиту туркијски Бугари (I Бугарској царство), Власи и Кумани (II Бугарској царство).....
Да не улазимо колико су наведене тврдње основане (апсолутно небитно), међутим у посту сам написао
Временом би своју политичку власт успоставили на одређеном простору, територију, но опет би се знало који народ чини ту племићку елиту и бјеше носиоцем политичке власти иако би некад тај народ чинио мањину на територији којом влада.
да би се знало дешавати да народ, из којег је племићка елита у краљевству и који је постао носиоцем политичке власти, може бити и мањина (примјер туркијских Бугара је један од бројних гдје ипак по мени постоје одређене сумње, бројни су примјери, и Нормани на Сицилији, и Лангобарди у Италији, и Франци у Галији и Визиготи у Хиспанији и Вандали у Африци, сви ти народи били су изразита мањина у краљевству гдје би успоставили политичку власт. Тако да си само поновио оно што сам написао. Мораш пажљивије читати објаве на које одговарап. Ни'ш спорно.
Као што није спорно да би се временом кроз интеракцију владајућих племичких елита успоставиле нове владајуће династије гдје би неким простором (мимо пуког освајања) дал кроз политичке бракове дал по другим основама знао завладати и туђинска династија.
док не правиш разлику између народа и нације,
Не ја, него кроз стотине раносредњевјековних списа (а овдје пишемо о средњем вијеку) на грчком и латинском у којима имамо појам нација, ако не увијек готово увијек се мисли на народ, у тим списима нација = народ, А списе треба поштовати, правити којекакве вратоломије како је Босна или шта већ нација, а што немамо нити у једном једином спису, је бесмислено.
то што ти пишеш нема никакве везе са оним у шта су веровали средњовековни владари, племство па и сами поданици (народ). нити су владари сматрали да им легитимитет долази од народа (него од Бога), ....
Могу владари сматрати и вјеровати шта им воља, па и да им је леготимитет дат од Бога, но то би њихово вјеровање потрајала док конкурент аргументом топуза не би наметнуо свој "легитимиет" као ипак ваљанији.
Ствар је ипак једноставна, средњовјековне краљевине су почивале на два стуба, племству и Цркви. Владар се морао племићкој елити у краљевству наметнути снагом ауторитета да је он тај човјек клојег ваља слиједити. А снагу ауторитета је могао остзварити само врлинама (храброшћу у борви, разборитошћу у расправама, уважавањем поданика, праведношћу код пресуда, робовањем моралним скрупулама итд), ту тај некакав "легитимитет од Бога" не би имао важности. Ако би и наслиједио титулу и ако би га племићла елита доживљавала мекушћем, или би га користили као марионету за оствариваљње својих интереса, или би га "замијенили" човјеком којег ваља слиједити.
 
Да не улазимо колико су наведене тврдње основане (апсолутно небитно), међутим у посту сам написао

да би се знало дешавати да народ, из којег је племићка елита у краљевству и који је постао носиоцем политичке власти, може бити и мањина (примјер туркијских Бугара је један од бројних гдје ипак по мени постоје одређене сумње, бројни су примјери, и Нормани на Сицилији, и Лангобарди у Италији, и Франци у Галији и Визиготи у Хиспанији и Вандали у Африци, сви ти народи били су изразита мањина у краљевству гдје би успоставили политичку власт. Тако да си само поновио оно што сам написао. Мораш пажљивије читати објаве на које одговарап. Ни'ш спорно.
Као што није спорно да би се временом кроз интеракцију владајућих племичких елита успоставиле нове владајуће династије гдје би неким простором (мимо пуког освајања) дал кроз политичке бракове дал по другим основама знао завладати и туђинска династија.
не знам како да ти објасним да у свести средњовековних људи није постојао појам "туђинска династија". Краљ Лајош/Луј/Лудвиг/Лудовик I Анжујски, звани Велики, највећи је угарски владар у току целе повести Краљевства, а вероватно је боље говорио старофранцуски него мађарски. мислиш да су њега његови поданици гледали као туђинца? или Немца Жигмунда Луксембуршког (који вероватно није знао ни речи мађарског)? обојица, као суверени Угарске и легитимни носиоци Круне Св. Иштвана, били су Мађари.. али не због своје француске или немачке народности, него због националности, тј. припадности одређеној политичкој заједници којом су владали (најбоље што су умели).
Не ја, него кроз стотине раносредњевјековних списа (а овдје пишемо о средњем вијеку) на грчком и латинском у којима имамо појам нација, ако не увијек готово увијек се мисли на народ, у тим списима нација = народ, А списе треба поштовати, правити којекакве вратоломије како је Босна или шта већ нација, а што немамо нити у једном једином спису, је бесмислено.
бесмислено је то што ти не видиш да су народ средњовековне Француске чинили романски староседеоци, а нацију германски освајачи. тако је било и у Италији.
Могу владари сматрати и вјеровати шта им воља, па и да им је леготимитет дат од Бога, но то би њихово вјеровање потрајала док конкурент аргументом топуза не би наметнуо свој "легитимиет" као ипак ваљанији.
Ствар је ипак једноставна, средњовјековне краљевине су почивале на два стуба, племству и Цркви. Владар се морао племићкој елити у краљевству наметнути снагом ауторитета да је он тај човјек клојег ваља слиједити. А снагу ауторитета је могао остзварити само врлинама (храброшћу у борви, разборитошћу у расправама, уважавањем поданика, праведношћу код пресуда, робовањем моралним скрупулама итд), ту тај некакав "легитимитет од Бога" не би имао важности. Ако би и наслиједио титулу и ако би га племићла елита доживљавала мекушћем, или би га користили као марионету за оствариваљње својих интереса, или би га "замијенили" човјеком којег ваља слиједити.
аха, значи легитимитет средњовековним краљевима даје снага голе силе, а не неко право које стичу рођењем? колико је француских владара и династија дошло на престо захваљујући "аргументу топуза"?
 
не знам како да ти објасним да у свести средњовековних људи није постојао појам "туђинска династија".
Наравно да је постојао. Што не значи да га племићка елита у краљевству неће прихватити за владара ако процијене да је то човјек којег вриједи слиједити. Ма колико он слабо баратао језиком (па и за најопјеванијег енглеског краља Ричарда првог свог имена остао је сачувани глас да је знао промукнути тек стотињак ријечи енглеског) народа којим је владао.
бесмислено је то што ти не видиш да су народ средњовековне Француске чинили романски староседеоци, а нацију германски освајачи
Јок, простор западне Франачке и касније Француске су кроз миграције и мијешање становништва настањивале бројне романо-келтске и германске нације (народи) из којих ће се кроз интеракцију култура и језика (и гдје ће иако су германски освајачи као мањина успоставили политичку власт побједу однијети језик домицијалне већине, вулгарни латински из којег ће се развити француски) временом формирати француска нација односно народ.
...., а не неко право које стичу рођењем?
Не, то нисам написао, нити се то да закључити из мог писанија. Напротив, мој осврт има скроз другачији смисао, писао сам о изузецима
Ако би и наслиједио титулу и ако би га племићла елита доживљавала мекушћем, или би га користили као марионету за оствариваљње својих интереса, или би га "замијенили" човјеком којег ваља слиједити.
И када се насљедник владара не би показао дорастао изазовима. Наравно да је кудикамо више владара на пријесто доспјело по "праву рођења" (могуће је тек код династије египатских Мамелука више владара доспјело на власт снагом топуза него по "праву рођења"), и наравнио да би након више генерација владара, зависно колико би која потрајала, долазило до смјене династија, а знало би де дешавати да се и у једној години измијени више владара, некад из једне породичне династије, некад из више њих.
 
Dinastije kod nas su od Srba, pravih pravcatih, Boja, ko Statler Waldorf, bijeli ko sir, luzicki Srbi, kelti. Iz Bojke, iz Panonije. Sve srednjevjekovne dinastije kod nas u Dalmaciji su od njih.
I jesu napravili carstvo silom. I jesu i od Boga jer je Teodorik Veliki bio veliki pravednik, a to je od Boga, i ti carevi su otvorili nadbiskupije kod nas, da ljudi mogu da planiraju organizovano zagrobni zivot, i to je od Boga. I zato su srpski Carevi Dalmacije bozanstva, jer su i sila i pravda.
 
Ako su današnji Bošnjaci poreklom od srednjevekovnog stanovništva Bosne (Bosanci/Bošnjani/Bošnjaci, kako god ih nazvali) odakle onda Bošnjaci u Raškoj ili Sandžaku u Srbiji i Crnoj Gori? Kada su oni došli iz Bosne na područje koje je poznato kao Sandžak?
Vise su malisorskog (albanskog porijekla) negoli s podrucja Bosne. Mislim da je Slaven postavljao slike narodne nosnje sandzackog kraja iz posljednjih godina XIX vijeka.
 
IMG_20231022_031226.jpg
Da ne bih trazio sad dio razgovora vezan za obred krstjanina u Bosni, postavicu ovako, posto je relevantno za dalju diskusiju. Iz knjige "Osnovanija tvoja na gorama svetim"
 
дакле, племићку елиту Краљевине Сицилије чинили су Нормана, Немци, Французи и Арагонци.. сви само не добри народ Сицилије.

Енглези 13. и 14. столећа су англо-саксонски народ (поједностављено- Саксонци), а племићка елита су Нормани и Французи. владајући Плантагенети су француска (франачка) лоза. значи, нема никакве ни етничке (народносне) ни језичке сродности или сличности између друштвене елите и народа (простог пука).

па ето, на ова два примера (Краљевина Енглеска и Краљевина Сицилија) показало се да твоја тврдња не стоји. намерно нисам хтео да наводим још екстремније примере Ромејског царства или нама суседне Бугарске, у којој су народне масе чинили Словени, а владајућу елиту туркијски Бугари (I Бугарској царство), Власи и Кумани (II Бугарској царство).

па ти си левичар, док не правиш разлику између народа и нације, верујеш у измишљотина звану "народни суверенитет" и имаш неодољиву потребу да тим народом све мериш и процењујеш.

то што ти пишеш нема никакве везе са оним у шта су веровали средњовековни владари, племство па и сами поданици (народ). нити су владари сматрали да им легитимитет долази од народа (него од Бога), нити су сматрали да им етничка припадност (сродност) народу (било ком) даје некакво јаче право (легитимитет), нити је народ очекивао да им влада неко "домаће крви".
Мислим да @Khal Drogo има право. Сваки владар је потекао из неког народа. Народ је старији од краља, а краљ старији од нације, и нема то везе с левичарским идејама и сл. Твоја опаска да је краљ од Бога, није погрешна, али ако је схваћена у смислу да баш та и та особа постане владар а не неко други.
 
Pogledajte prilog 1432773Da ne bih trazio sad dio razgovora vezan za obred krstjanina u Bosni, postavicu ovako, posto je relevantno za dalju diskusiju. Iz knjige "Osnovanija tvoja na gorama svetim"

Ovo što je podvučeno definitivno je tačno, međutim rečenica pre toga mi iskreno zvuči čudno. Ne mislim da je to baš jedini sačuvani tekst.:think:
 
Византијско наслеђе је општехришћанско и у једном историјском тренутку Срби су претендовали
да постану наследници царства. Након слома Византије и Србије то право је пренешено на Русију.
И твој црни двоглави орао исте корене има, није ваљда са се идентификујеш са плавожутом идиотаријом?

Ne nije opstehriscansko. Zato vecina hriscana na svijet nijesu pravoslavci, nemaju ni sve pravoslavne zemlje vizantijske simbole kao napr Gruzija, Rumunija ili Bugarska.

Crnogorski orao potice od zetskih vladara Crnojevica, daljijem porijeklom od Vizantije da, ali crnogorski lav na stitu je od Mletaka. Nas simbol zato je mjesavina zapada i istoka.

Simboli Srbije su 1/1 do zadnjega vizantijski, prekopirani.
 
Izvor?
Izmislio guslar1389

Kao prvo, priča se sa aspekta današnjce. Kao drugo, ni to nije tačno. Javlja se na zastavi kraljevine Srbije još u 19. stoljeću, a kao heraldički element kod srpskih vladara još u 13. stoljeću.

Ne, netacno. Ovo je drzavna zastava Kraljevine Srbije od 1882-1918:
4389.png

Jedino se pojavljuje ljiljan na ratnoj zastavi 1914. godini

Srpski_Vojnik-620x375.jpg


Nakon toga nikad vise do 2004.

Svejedno nije ljiljan smatran kao srpski simbol niti niko obraca paznju na njega.
 
Ne, netacno. Ovo je drzavna zastava Kraljevine Srbije od 1882-1918:
Ti ne možeš napisat nešta a da ne izmisliš. Mada mi smo budale što se upuštamo u raspravu sa tobom o bilo čemu.

Према Уставу краљевине Србије од 22. децембра 1888. године (члан 2), грб је дефинисан на следећи начин:

Грб је Краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Кнежевине Србије „бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста“.
 
Ti ne možeš napisat nešta a da ne izmisliš. Mada mi smo budale što se upuštamo u raspravu sa tobom o bilo čemu.

Према Уставу краљевине Србије од 22. децембра 1888. године (члан 2), грб је дефинисан на следећи начин:

Грб је Краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Кнежевине Србије „бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста“.

Ako cemo da cjepodlacimo kao sto radis, onda to nije ljiljan vec krinov cvet. Uostalom objasnio sam ti razlog sto ti je besmislica argument.
 
Ne nije opstehriscansko. Zato vecina hriscana na svijet nijesu pravoslavci, nemaju ni sve pravoslavne zemlje vizantijske simbole kao napr Gruzija, Rumunija ili Bugarska.

Crnogorski orao potice od zetskih vladara Crnojevica, daljijem porijeklom od Vizantije da, ali crnogorski lav na stitu je od Mletaka. Nas simbol zato je mjesavina zapada i istoka.

Simboli Srbije su 1/1 do zadnjega vizantijski, prekopirani.

Lav od Mletaka??

?????

Šta bre?
 

Back
Top