Стефан Твртко, краљ Србљем и Босне

[NickFreakyrgios]

 

[Konstantin Veliki]

Tvrtko I. je povijesna ličnost koja povezuje Bošnjake, Hrvate i Srbe. Za Bošnjake je srednjovjekovni vladar koji je uzdigao Bosnu na razinu kraljevstva, a budući da se Bošnjaci u potpunosti poistovjećuju s Bosnom i internaliziraju je kao svoju, oni Tvrtka smatraju svojim. Za Hrvate je Tvrtko u najmanju ruku, hrvatske krvi preko svoje majke Jelene Šubić, kćerke hrvatskog kneza Jurja II. Šubića Bribirskog, a za Srbe je on potomak Nemanjića preko ženske loze. Pravi jugoslavenski idol.

Има ту истине само што избегаваш речи да је он и сам потенцирао причу да је немањичеве крви да би имао легимитет над српским земљама и да је он подржао култ Немањића и нјегово ширење тог култа, узимање лиљане (да су Бошњаци узели тај симбол је абсурдно пре би војска РС требала имати Љиљане). На крају је узео цео култ и државну доктрину до симбола (Љиљане) од Србије.

И уз то у Босни има јасан Немањићки култ од средњег века, док су за Котомариће знали историчари, док их Бошњаци нису изкопали 90тих.

 

[Khal Drogo]

 

[Urvan Hroboatos]

Има ту истине само што избегаваш речи да је он и сам потенцирао причу да је немањичеве крви да би имао легимитет над српским земљама и да је он подржао култ Немањића и нјегово ширење тог култа, узимање лиљане (да су Бошњаци узели тај симбол је абсурдно пре би војска РС требала имати Љиљане). На крају је узео цео култ и државну доктрину до симбола (Љиљане) од Србије.

И уз то у Босни има јасан Немањићки култ од средњег века, док су за Котомариће знали историчари, док их Бошњаци нису изкопали 90тих.

Tu si u pravu, no sve to pokazuje lažnost srbovanja Tvrtka. On je to iskoristio i podkrijepio kao osvajač dijelova Srbije. Također, ne treba zanemariti ni njegov svjesno orkestritran uvoz srpskih pisara iz Srbije, zahvaljujući čemu je nemali dio njegovih povelja u jeziku posrbljen, vidi se da je unešen stran, ekavski i pravoslavni element.

No Tvrtko je asimilirao koliko je mogao, no nije mogao puno. Budući da je bio i krstjanin i katolik, a razvodnica je već bila jasna- Nemanjići su jasno definirana pravoslavna, često protukatolička dinastija- Trvtkovo srbovanje, vjerojatno emocionalno autentično, moglo je biti samo površno, prijemaz, budući da on zbog težine i snage bosanske srednjovjekovne kulture nije mogao apsorbirati, ni sljubiti se sa srednjovjekovnom srpskom kulturom (onoga doba i prije).

Tu me podsjeća na srbokatolike u dijelu kasnog 19.st. koji su uza sve srbovanje, ipak- napose filolozi kao Budmani i Rešetar dio hrvatske, a ne srpske kulture, što god osobno mislili i osjećali u dijelovim svojih života.

Ili ukratko, da parafraziram Miroljuba Petrovića: Tvrtko je bio mutljaga, dripac i buzdovan.

 

[Konstantin Veliki]

Раидо лажно или не (шта се дешавало у његовој глави) то никад нечемо снати. Факат је један човек који је Босну толико ресрбизирао никакав не може бити пример данашњим Бошњацима и Хрватима.

Иначе то је твој аксином да су сви католици нашег језика Хрвати и само део хрватске културе свеједно дал су се икако осечали Хрватима, тако да ти је твој став, то је познат.

Само чуди да ти стварно изгледа мислиш да аксином који можда на свету имаш и јесте истина и то 100 % догматска не чак науна.

 

[Urvan Hroboatos]

Раидо лажно или не (шта се дешавало у његовој глави) то никад нечемо снати. Факат је један човек који је Босну толико ресрбизирао никакав не може бити пример данашњим Бошњацима и Хрватима.

Иначе то је твој аксином да су сви католици нашег језика Хрвати и само део хрватске културе свеједно дал су се икако осечали Хрватима, тако да ти је твој став, то је познат.

Само чуди да ти стварно изгледа мислиш да аксином који можда на свету имаш и јесте истина и то 100 % догматска не чак науна.

On Hrvatima nije ništa, budući da je povijesno-kulturno minoran lik u usporedbi s pravim Hrvatom, Hrvojem Vukčićem Hrvatinićem, koji je pokrovitelj i glagolskog misala i krstjanske knjige "Hvalov zbornik"- najvažnije starobosanske knjige, i to napisane u Omišu, te gotičkog portala u Jajcu:

Tvrtko je mogao biti i samozvani kralj- no iza njega kulturno- povijesno nije ostalo skoro ništa.

Što se tiče katolika, naravno da su svi Hrvati na ovim južnoslavenskim prostorima (osim Slovenaca) i to samo zatucani ne vide, jer ne žele vidjeti:

 

[Konstantin Veliki]

Да није хрватима ништа а војне јединице су носиле његово име, како да не.

Не мој стално говорити у име Хрвата, кад су то твоји ставови.

А свако ко није добронамеран, добро не види то нико осим тебе, а то је онда научна теза.

 

[Urvan Hroboatos]

Да није хрватима ништа а војне јединице су носиле његово име, како да не.

Не мој стално говорити у име Хрвата, кад су то твоји ставови.

А свако ко није добронамеран, добро не види то нико осим тебе, а то је онда научна теза.

Nosile su njegovo ime, kao i drugih bosanskih vladara, jer Hrvati smatraju staru Bosnu većinski hrvatskom zemljom.
Što očekuješ, da oni znaju za ove povijesne nijanse?

I nemaš argumenata, pa samo ponavljaš svoje tvrdnje među kojima ima i istine, no i dosta neukog burgijanja.

 

[NickFreakyrgios]

Nosile su njegovo ime, kao i drugih bosanskih vladara, jer Hrvati smatraju staru Bosnu većinski hrvatskom zemljom.
Što očekuješ, da oni znaju za ove povijesne nijanse?

I nemaš argumenata, pa samo ponavljaš svoje tvrdnje među kojima ima i istine, no i dosta neukog burgijanja.

Не треба никакав аргумент Босна никада није била хрватска држава ни у ком смуслу како етничком тако у црквеном.
Била је српска земља много мања него данас можда мања од Хума. Крешимир је освојио у време пропасти Србије под Цимискијем али и то је упитно јер је нема у његовим титулама нигде босне. Нашла се опет у оквиру Бодинове државе а одваја се од Србије негде почетком 12. века.
Њу ће освојити Угари или ће бити у вазалном одосу добијаће неке делове на власт бибирски кнежеви од Угарске. Она се територијално ширила сам појам Босне па је у себе усао и друге етничке појмове и Хрвате.
Сад ако гледаш неког Хрватинића што не гедаш тако да је један рашки жупан и регент Угарске Белош Урош био бан Хрватске и краљ Милут Немањић краљ Србије читаве Далмације и хрватски бан.

Извини није му Дубровник припадао био је хрватски..

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nosile su njegovo ime, kao i drugih bosanskih vladara, jer Hrvati smatraju staru Bosnu većinski hrvatskom zemljom.
Što očekuješ, da oni znaju za ove povijesne nijanse?

I nemaš argumenata, pa samo ponavljaš svoje tvrdnje među kojima ima i istine, no i dosta neukog burgijanja.

To što većina ljudi nešto smatra, nikakav argument nije da je to nešto realno i činjenično.

Štaviše, pošto većina ljudi uglavnom (čast izuzecima) veruje u zablude, ako naiđeš na nešto i primetiš da ima pučki gledano veliki broj pristalica, možeš se sasvim slobodno kladiti da to što ta masa ljudi — možda i većina — smatra, nije istina.

Tu si u pravu, no sve to pokazuje lažnost srbovanja Tvrtka. On je to iskoristio i podkrijepio kao osvajač dijelova Srbije. Također, ne treba zanemariti ni njegov svjesno orkestritran uvoz srpskih pisara iz Srbije, zahvaljujući čemu je nemali dio njegovih povelja u jeziku posrbljen, vidi se da je unešen stran, ekavski i pravoslavni element.

No Tvrtko je asimilirao koliko je mogao, no nije mogao puno. Budući da je bio i krstjanin i katolik, a razvodnica je već bila jasna- Nemanjići su jasno definirana pravoslavna, često protukatolička dinastija- Trvtkovo srbovanje, vjerojatno emocionalno autentično, moglo je biti samo površno, prijemaz, budući da on zbog težine i snage bosanske srednjovjekovne kulture nije mogao apsorbirati, ni sljubiti se sa srednjovjekovnom srpskom kulturom (onoga doba i prije).

Tu me podsjeća na srbokatolike u dijelu kasnog 19.st. koji su uza sve srbovanje, ipak- napose filolozi kao Budmani i Rešetar dio hrvatske, a ne srpske kulture, što god osobno mislili i osjećali u dijelovim svojih života.

Ili ukratko, da parafraziram Miroljuba Petrovića: Tvrtko je bio mutljaga, dripac i buzdovan.

Nekako nisam uopšte iznenađen da si baš Miroljuba Petrovića izabrao parafrazirati.

 

[Konstantin Veliki]

Nosile su njegovo ime, kao i drugih bosanskih vladara, jer Hrvati smatraju staru Bosnu većinski hrvatskom zemljom.
Što očekuješ, da oni znaju za ove povijesne nijanse?

I nemaš argumenata, pa samo ponavljaš svoje tvrdnje među kojima ima i istine, no i dosta neukog burgijanja.

Наравно да немам аргументе добри за тебе, кад ти упорно хочеш да дефинираш правила игре.

То би било ко да играм фудбал стобом и ти судија.

И онда кмечиш јер форумаши нечу да играју за твојим правилима.

Али можда толико живиш у твојој машти и твом свету да то и не видиш.

 

[Urvan Hroboatos]

Наравно да немам аргументе добри за тебе, кад ти упорно хочеш да дефинираш правила игре.

То би било ко да играм фудбал стобом и ти судија.

И онда кмечиш јер форумаши нечу да играју за твојим правилима.

Али можда толико живиш у твојој машти и твом свету да то и не видиш.

Ne živim ja, nego svi vi u običnim projekcijama.
Vaš pogled na te stvari nije prihvaćen među većinom svjetskih stručnjaka koji nješto vrijede, i to na
praktički svi poljima.

No, u konačnici- to je vaš problem.

 

[Konstantin Veliki]

m projekcijama.
Vaš pogled na te stvari nije prihvaćen među većinom svjetskih stručnjaka koji nješto vrijede, i to na
praktički svi poljima.

No, u konačnici- to je vaš problem.

Добро у свету где мушкарац може се осечати жена и њега прихвате као жену, католик не може се осечати СРбином јер ето Хорби филозофира о неким културним сферама.

Иначе око Твртка си се сам дементовао.

 

[Urvan Hroboatos]

Добро у свету где мушкарац може се осечати жена и њега прихвате као жену, католик не може се осечати СРбином јер ето Хорби филозофира о неким културним сферама.

Иначе око Твртка си се сам дементовао.

Ništa, prazno i nelogično, upravo bapski- kao i većina srpskih burgija, od kavane do SANU.

 

[Konstantin Veliki]

vo bapski- kao i većina srpskih burgija, od kavane do SANU.

Лепо ти је у твом свету.

Причо сам ти како су на одељену спрдали за хрватском лингвистичком политиком.

 

[NickFreakyrgios]

Ništa, prazno i nelogično, upravo bapski- kao i većina srpskih burgija, od kavane do SANU.

Ништа друго нећеш чути друго ни од ХАЗУ само што је то за овакве руралне интерпретације историје непожељно место као неки Делфи.
Вероватно да си прочитао неког иоле озбиљније научно штиво од својих домицијалних историчара прогласио би их издајницима као што сте прогласили Ватрослава Јагића..
Међутим хрватски званични народњачки наратив није само у сукобу са прошлошћу већ и са будућношћу. Црна Гора ратује са прецима али не са будућношћу ту је бар јасна.
Код народњачке масе Хрвата овај наратив је изостао у 19. веку јер није ни могла себе перципирати као самосталну државу са данашњим границама нити створити неко идеолошко језгро кадро да такав терет историје и конфронтације изнесе са самом Хазбуршком. Она је свој наратив усмерила ка југословенству и своју државност је видела у другим државама које су се показале можда спремне за такав подухват у некој будућности.
Наравно нашла се на једној територији која јој етнички никад није ни припадала па је процес свести тражила у католичанству а ни то није једноставно јер је појам хрватске државе створен у аквилејској патријаршији чак не ни у папству дакле није потпуно делила историју са другим католицима у Далмацији. Сад академици и "кватиелите" у Хрватској покушавају да помире појам бановине Хрватске или ндх у историјски оправдане етничке појмове којима чак треба и додати и хрватску свест и уметност и књижевност заиста превелики подухват за било кога.

Та струја у Хрватској је преузела улогу на себе првих хришћана да убеде народ да је Христос син божији и сад у 21. веку убедити људе да је тако био од вајкада без икакве државности једна вазална држава од свог настанка до 21. века !? Лепо што је очувала неку политичку свест , књижевност , уметност и све то...али ова пројекција и искрвивљивање свести је толико бесмислена да ће бити потребно још 20. генерација да се у то убеди.
Али проблем је што и сама ХАЗУ стоји против тога у свом наративу је ближа САНУ а легитимитет за историјско покриће тражи у политичким околностима који су се развијали вековима не етничким нити било шта.

Шта да ти кажем нисам најпоноснији што сам Србин али да сам Хрват који морам да верујем у ове бајке ја бих се убио.
Процес је комплекснији много није данас проблем лагати али је проблем да широке народне масе и елите убедиш да беспоговорно верује у трећеразредне лажи и обнане.

И даље постоји тај усташки наратив и идеологија мало лепше обучен , пресвучен у ново рухо али огрезо у крви и на крви почива и одбија да се покаје.......

Оно што су усташки идеолози добро пророковали је " Урадили смо нешто због чега ће нас деца мрзети али унуци славити" и тако и би!

 

[Urvan Hroboatos]

Ништа друго нећеш чути друго ни од ХАЗУ само што је то за овакве руралне интерпретације историје непожељно место као неки Делфи.
Вероватно да си прочитао неког иоле озбиљније научно штиво од својих домицијалних историчара прогласио би их издајницима као што сте прогласили Ватрослава Јагића..
Међутим хрватски званични народњачки наратив није само у сукобу са прошлошћу већ и са будућношћу. Црна Гора ратује са прецима али не са будућношћу ту је бар јасна.
Код народњачке масе Хрвата овај наратив је изостао у 19. веку јер није ни могла себе перципирати као самосталну државу са данашњим границама нити створити неко идеолошко језгро кадро да такав терет историје и конфронтације изнесе са самом Хазбуршком. Она је свој наратив усмерила ка југословенству и своју државност је видела у другим државама које су се показале можда спремне за такав подухват у некој будућности.
Наравно нашла се на једној територији која јој етнички никад није ни припадала па је процес свести тражила у католичанству а ни то није једноставно јер је појам хрватске државе створен у аквилејској патријаршији чак не ни у папству дакле није потпуно делила историју са другим католицима у Далмацији. Сад академици и "кватиелите" у Хрватској покушавају да помире појам бановине Хрватске или ндх у историјски оправдане етничке појмове којима чак треба и додати и хрватску свест и уметност и књижевност заиста превелики подухват за било кога.

Та струја у Хрватској је преузела улогу на себе првих хришћана да убеде народ да је Христос син божији и сад у 21. веку убедити људе да је тако био од вајкада без икакве државности једна вазална држава од свог настанка до 21. века !? Лепо што је очувала неку политичку свест , књижевност , уметност и све то...али ова пројекција и искрвивљивање свести је толико бесмислена да ће бити потребно још 20. генерација да се у то убеди.
Али проблем је што и сама ХАЗУ стоји против тога у свом наративу је ближа САНУ а легитимитет за историјско покриће тражи у политичким околностима који су се развијали вековима не етничким нити било шта.

Шта да ти кажем нисам најпоноснији што сам Србин али да сам Хрват који морам да верујем у ове бајке ја бих се убио.
Процес је комплекснији много није данас проблем лагати али је проблем да широке народне масе и елите убедиш да беспоговорно верује у трећеразредне лажи и обнане.

И даље постоји тај усташки наратив и идеологија мало лепше обучен , пресвучен у ново рухо али огрезо у крви и на крви почива и одбија да се покаје.......

Оно што су усташки идеолози добро пророковали је " Урадили смо нешто због чега ће нас деца мрзети али унуци славити" и тако и би!

Samo sam bacio pogleda na 2-3 rečenice ovih lupetanja. Dobar pokazatelj zašto ste vi Srbi osuđeni na truljenje u žabokrečini.

Vaše predočbe o susjedima i "svijetu" su jedan oblik psihoze, i generalno- kognitivni poremećaj. Tu se ne radi o argumentima za i protiv nijansi nečeg, nego o kompletnoj dijagnozi za psihijatriju.

Nije stoga čudno da vaše glavne teze o svima- o Hrvatima, Bh Muslimanima, Albancima.... svijet (osim nekih poremećenih čudaka) uopće više ni ne sluša, i vašu praktički cjelokupnu produkciju, osim par časnih iznimaka, doživljava kao buncanje bolesna uma.

I tako se svi odnose prema vama. Bolje niste ni zaslužili. Dok su vas gladili peruškom od početka 19. st., pa praktički i do 1990.- nakon toga ste propali u histeriji optuživanja, ogovaranja, laganja, podmetanja.... što se svima ogadilo.

 

[NickFreakyrgios]

Samo sam bacio pogleda na 2-3 rečenice ovih lupetanja. Dobar pokazatelj zašto ste vi Srbi osuđeni na truljenje u žabokrečini.

Vaše predočbe o susjedima i "svijetu" su jedan oblik psihoze, i generalno- kognitivni poremećaj. Tu se ne radi o argumentima za i protiv nijansi nečeg, nego o kompletnoj dijagnozi za psihijatriju.

Nije stoga čudno da vaše glavne teze o svima- o Hrvatima, Bh Muslimanima, Albancima.... svijet (osim nekih poremećenih čudaka) uopće više ni ne sluša, i vašu praktički cjelokupnu produkciju, osim par časnih iznimaka, doživljava kao buncanje bolesna uma.

I tako se svi odnose prema vama. Bolje niste ni zaslužili. Dok su vas gladili peruškom od početka 19. st., pa praktički i do 1990.- nakon toga ste propali u histeriji optuživanja, ogovaranja, laganja, podmetanja.... što se svima ogadilo.

Нисмо чинили геноцид и сатирали туђу културу нити измишљали своју тамо где је није ни било. Као што рекох прочитај неког историчара на пример Хрвоја Гарачанина или кога хоћеш хрватско име нема упоришта у Славонији а камоли Босни. На таја начин који презентујеш историју не ради ни један хрватски историчар већ само полусвет и људи са магина за које читаву једну нацију стваљаш.

 

[NickFreakyrgios]

Твртко је био син кнеза Владислава, рођеног брата бана Стефана II Котроманића(1314-1353) и Јелене, ћерке угарског великаша хрватског поријекла Јурја Шубића (од 1102. Хрватска је била дио угарске државе). Преко своје баке Јелисавете, жене бана Стефана I Котроманића и ћерке краља Драгутина Немањића, био је у сродству са Немањићима. Пошто је био малољетан када је дошао на власт, у владању су му помогали отац Владислав који је умро 1354. године, и његова мајка Јелена.

Твртко је у почетку своје владавине био лојалан вазал угарском краљу Лудовику I, али је након неколико година између њих избио спор па је Твртко угарском краљу морао да уступи Хум. Ово није био крај сукоба Твртка и Лудовика. Угарски владар 1363. поново кренуо на Босну, али је био поражен и морао се повући. Ово је довело до отвореног раскида између Босне и Угарске. Унутрашње прилике стављале су пред Твртка нова искушења, посебно његови сукоби са домаћом властелом. Твртков млађи брат Вук, предводио је 1366. године побуну властеле против Твртка, па се Твртко са мајком Јеленом морао склонити у Дубровник. Већ следеће године Твртко се вратио у Босну обновивши своју власт у држави.

Док је још био бан, Твртко је у савезу са кнезом Лазаром Хребељановићем ратовао против жупана Николе Алтомановића. Жупан Никола био се осилио и угрожавао је и Твртка и Лазара. Њих двојица су заједничким снагама 1373. године, коначно су потукли Николу подјеливши његове територије између себе. Бан Твртко је добио горње Подриње, дио Полимља са манастиром Милешевом и Гацко.

Као праунук краља Стефана Драгутина, који је од 1284-1316 владао Усором и Соли (данашњом сјеверном Босном), након нестанка династије Немањића, Твртко је дошао на српски престо. Године 1377. у манастиру Милешева крунисан је за краља. Његова краљевска титула је гласила „краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Крајева, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња и осталим“. Додаје себи и име Стефан. То име носили су сви владари из династије Немањић, а и неки српски владари прије њих. Тада је створен и родослов (између 1375. и 1377. године) који каже: „А Стефан краљ, брат Милутина краља, Уроша другог, који Срем држаше, са својом супружницом Каталином, ћерком угарског краља Владислава, роди Урошицу и Јелисавету. И Јелисавета роди три сина: Стефана босанског бана, Иносава и Владислава. И Владислав роди Твртка бана и Вукића.“

Краљ Стефан Твртко, послије свога крунисања круном Немањића,

помиње у повељи Дубровчанима 1378. године, да је отишао у „српску земљу“ и „утврдио престо родитеља својих“ и тамо био „венчан од бога дарованим венцем краљевства прародитеља својих“.

Твртко се крунисао „сугобим вијенцем“ што значи двоструким вијенцем односно круном, српском (рашком) и босанском. Својим крунисањем, он је улазио, с пуним сјајем, у традиције Немањића, крунисао се као они, узео владарско име Стефан и заузео према православној цркви став какав је био традиционалан у кући Немањића. По тој традицији, која је налагала да се српски краљеви крунишу на дан неког значајног хришћанског празника, и Твртко се крунисао на Митровдан .

Након крунисања у Милешеви, Стефан Твртко у својим повељама истиче православне формуле. Тако Твртко у својој повељи кнезу и војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу од 12. марта 1380. године, овако започиње: „У почетак Оца, у испуњење Сина и силаском Светога Духа, амин. О предивна висото мудрости и спознајо божанствене силе! Како су необухвативи судови његови и неизбројиве стазе његове њих је испунио милосрђем и штедротама којима се са горњих висина својега божаства приљубио целој васељени и пошто је људско суштатство, посрнуло у преступу, собом обожио, усео је на небеса покоравајући се Оцу сведржитељу и извршио дело како је изволио. Њиме се и скиптри царски утврђују по целој васељени и красујући се славе Бога сведржитеља. Тако и ја, Стефан Твртко, по милости Господа Бога краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Крајева, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња и осталим, удостојен бејах да царујем у земљама родитеља и прародитеља наших, чинећи им милост и уписујући (убрајајући) свакоме по вери и заслузи његовој….“.

Твртко је након што је наследио круну Немањића, одавао и велику пошту заштитнику Немањића Светом Стефану (данас заштитнику Републике Српске) па је у његову част сазидао град којега је назвао по овом свецу, а данас је то Херцег Нови. У повељи од 2. децембра 1382. Твртко о томе каже: „Благочастиво је и веома пријатно и достојно похвалити ово достојном вјером, и жељену ријеч упутити теби, првомучениче Христов Стефане, јер ти си се молио за оне који су те ударали, говорећи: ‘Господе, не узми им за гријех ово, јер не знају шта чине.’ И зато, многострадални, који си се молио за оне који су те ударали, још више се моли Владици моме Христу Богу за оне који ти се свагда моле и зазивају и исповиједају тебе, који си за Христа Бога пострадао и који сва добра

 

[NickFreakyrgios]

помиње у повељи Дубровчанима 1378. године, да је отишао у „српску земљу“ и „утврдио престо родитеља својих“ и тамо био „венчан од бога дарованим венцем краљевства прародитеља својих“.

Твртко се крунисао „сугобим вијенцем“ што значи двоструким вијенцем односно круном, српском (рашком) и босанском. Својим крунисањем, он је улазио, с пуним сјајем, у традиције Немањића, крунисао се као они, узео владарско име Стефан и заузео према православној цркви став какав је био традиционалан у кући Немањића. По тој традицији, која је налагала да се српски краљеви крунишу на дан неког значајног хришћанског празника, и Твртко се крунисао на Митровдан .

Након крунисања у Милешеви, Стефан Твртко у својим повељама истиче православне формуле. Тако Твртко у својој повељи кнезу и војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу од 12. марта 1380. године, овако започиње: „У почетак Оца, у испуњење Сина и силаском Светога Духа, амин. О предивна висото мудрости и спознајо божанствене силе! Како су необухвативи судови његови и неизбројиве стазе његове њих је испунио милосрђем и штедротама којима се са горњих висина својега божаства приљубио целој васељени и пошто је људско суштатство, посрнуло у преступу, собом обожио, усео је на небеса покоравајући се Оцу сведржитељу и извршио дело како је изволио. Њиме се и скиптри царски утврђују по целој васељени и красујући се славе Бога сведржитеља. Тако и ја, Стефан Твртко, по милости Господа Бога краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Крајева, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња и осталим, удостојен бејах да царујем у земљама родитеља и прародитеља наших, чинећи им милост и уписујући (убрајајући) свакоме по вери и заслузи његовој….“.

Твртко је након што је наследио круну Немањића, одавао и велику пошту заштитнику Немањића Светом Стефану (данас заштитнику Републике Српске) па је у његову част сазидао град којега је назвао по овом свецу, а данас је то Херцег Нови. У повељи од 2. децембра 1382. Твртко о томе каже: „Благочастиво је и веома пријатно и достојно похвалити ово достојном вјером, и жељену ријеч упутити теби, првомучениче Христов Стефане, јер ти си се молио за оне који су те ударали, говорећи: ‘Господе, не узми им за гријех ово, јер не знају шта чине.’ И зато, многострадални, који си се молио за оне који су те ударали, још више се моли Владици моме Христу Богу за оне који ти се свагда моле и зазивају и исповиједају тебе, који си за Христа Бога пострадао и који сва добра
https://borisradakovic.com/2020/04/08/srpski-kralj-stefan-tvrtko-i-kotromanic/

 

[brundoje]

Kod Hrvata i Srba postoji to prokletstvo malih razlika. Dodatno zakomplikovano time što u pitanju nisu entiteti A i B koji imaju male razlike, nego složeni entiteti koji se većim delom preklapaju, a imaju i delove koji ništa zajedničkog nemaju.

E, ovo su Hrvati i Srbi.

Definitivno nisu isti skup, ne podudaraju se i postoje neke jasno odeljene stvari. Na primer, u ovom zelenom delu Hrvata se nalaze Zagorje, kajkavci, čakavci itd. sa sve svojim jezikom, kulturom, književnom istorijom. Dok se u krajnjem obodu crvenog kruga nalazi jugistočna Srbija, sa svojim jezicima, kulturom... književnu istoriju baš i nema.

A u ovoj zajedničkoj zoni ima svega i svačega, a ponajviše neslaganja oko toga šta je čije. Definitivno je čine ljudi sa gotovo istim jezicima, kulturama i običajima, ali pobrljavljeni oko toga šta je čije, gde je granica, ko je koje vere... U toj zoni stoji i cela centralna i zapadna Srbija, koja je, iz srpske perspektive, jezički i etnički istovetna sa BiH i štokavskim krajevima Hrvatske. Dok iz hrvatske perspektive tu vlada drugačiji utisak, pa tako povlače jasnu i nepomirljivu granicu, naprimer, između sebe i jednog Užičanina, iako taj Užičanin kod kuće govori jezikom koji je približniji hrvatskom standardnom jeziku nego jezik nekog Splićanina ili ne daj Bože Zagorca.

Prokletstvo mržnje pravoslavaca i katolika. Jedni druge ne vole, to je činjenica. Ali na osnovu činjenice da je katolika manje, javlja se i činjenica da sebe žele i pokušavaju da zaokruže po tom osnovu. I pravoslavci sebe zaokružuju na pravoslavnom osnovu, ali zbog činjenice da je katolika mnogo manje, postoji težnja da se katolici zažvaću i progutaju kao nekakva statistička greška, objašnjena "pokatoličavanjem". Dakle, katolici su isto što i mi, samo su "pokatoličeni", a uz nas će progledati i vratiti se na pravi put.

Ali sve nepomirljivosti na stranu, njima se više ne treba ni baviti. Samo ih eventualno razumeti radi rešavanja problema. Unutar ove sive zone, nažalost, ne postoji način da se spreči da lik i delo nekih Srba-katolika budu inkorporirani u hrvatsku nacionalnu istoriju ili književnost, ako Hrvati odluče da ta konkretna ličnost ne zadovoljava baš sve kriterijume da prema njoj ispolje klasičan protivsrpski rasizam. Što je veći ugled te ličnosti, to su i kriterijumi niži, pa tako na primeru Tesle postaje dovoljno da se neko i samo rodio na tlu Hrvatske. Ali isto tako, na hrvatsku žalost, ne postoji mogućnost ni da Hrvati zabrane Srbima da primene isto pravo. Čak i da idu i dalje, pa da u svoju nacionalnu istoriju iz ove sive zone uključuju i one koji se i nisu nešto posebno izjašnjavali Srbima, ali nisu ni Hrvatima, kao što su na primer Dubrovčani, pa makar bili i 100x veći katolici (ništa manje antipravoslavni) nego što su u stvarnosti i bili. U tom kontekstu, Tvrtko, bio on lažni Srbin, oportunistički Srbin, Nesrbin, Hrvat, Bošnjak, šta god - deo je srpske nacionalne istorije, pa ako hoćete i nacionalne ikonografije. Prosto, imamo na to pravo, a on lično nam je dao sasvim dovoljno osnova. Među privima to što nije u svoju državu ugradio reči da stanovnici Bosne i stanovnici Srbije nisu isti narod i da ne govore istim jezikom, već nešto sasvim suprotno; srpska kruna, izlivi srpstva i povelje na srpskom su tek posebna priča koja to dodatno zabetonira. A govoriti o bilo kome iz tako daleke prošlosti, u kontekstu savremenih nacija, besmisleno je. Jasno je o čemu se ovde radi, a to je borba oko toga "čija je Bosna", jer danas u BiH postoje tri elementa od kojih svaki ima svoju verziju kako istorije Bosne, tako i svoje sopstvene. Ovde je bitno samo to da, kad je u pitanju otimačina oko Tvrtka, sa te ostavinske rasprave Srbi nikako ne mogu biti izbačeni. Niti se može igrati na kartu kako su Srbi u tom periodu imali nekoliko politički i istorijski značajnijih likova pa za Tvrtka danas mahom i ne znaju, dok Bošnjaci i Hrvati nisu, pa da je zbog toga Tvrtko "više" njihov samo zbog činjenice što ga se hvataju kao pijan plota i svojoj deci češće daju to ime. Daju i Albanci ime Teuta, pa to ilirsku kraljicu Teutu ništa više ne čini Albankom nego što ona (ni)je i bila.

 

[The Graeat Gatsby]

Ова тема постоји на овом потфоруму (овдје), због неактивности је "закључана", па сматрам да није згорег да је "оживимо", посебно што је актуелизована на птф политика и гдје су отворену тему, "затрпали" повремено и провокативним постовима неки форумаши из комшилука, то је отишло а што је неизбјежно на птф политика, у једно препуцавање (као и тема на коју сам се надовезао) и на тај начин све то је прилично обесмишљено.
Тема на коју сам се надовезао отворена је повељом краља Стефана Твртка Дубровнику, од 10. априла 1378.
Pogledajte prilog 1045153

Spojler: Пријевод повеље краља Стефана Твртка Дубровнику, од 10. априла 1378.

Побожно [је] и достојно похвалити истинском вјером и жељену ријеч принијети својему добротвору владици Христу, од кога све створено и објављено би на похвалу божанског провиђења, које се смилова човјечијем роду, којега створи према пречистом лику својега Божанства, и даде му власт и разум, да буде [над] свом земаљском твари и да разумије и твори суд и правду посред земље.
Такође затим и мени, своме робу, за милост свога Божанства, дарова да ми процвјета изданак племенито укоријењени у роду мојему и удостоји ме двоструким вијенцем како бих обима господствима управљао, прво испрва у богомданој нам земљи Босни, потом пак господ мој Бог ме почастио да наслиједим пријестол прародитеља мојих, господе српске, зато јер ти моји прародитељи, у земаљском царству царствовавши, и на небеско царство преселили се бише.
Ја, пак, видјевши земљу својих предака остављену након њих и да нема својег пастира, идох у српску земљу, желећи и хтијући оснажити пријестол родитеља мојих. И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље, желећи што је пало уздигнути и што се разорило оснажити.
И кад сам дошао у земље Поморске, пришавши пред славни и добронарочити град Дубровник, и ту изиђоше пред наше величанство поштена властела дубровачка, са сваком славом и чашћу и подсјетише наше величанство на своје законе, уговоре и повеље које су имали с прародитељима нашег величанства, с господом босанском.
И о том су говорила пред нашим величанством ова и ова властела: Марин Менчетић, Михаил Бобаљевић, Добре Kаличиевић, Матео Журговић, Жун Градић, Никола Гундулић. И ова властела хтјела је потврдити код нашег величанства своје законе и уговоре које су имали с прародитељима и родитељима нашег величанства, с господом босанском и господином баном Стефаном.
И зарад љубави и заједништва нашег и наших претходника које смо имали с градом Дубровником и властелом дубровачком, зарад тога им наше величанство записа и потврди и боље уреди све законе и уговоре и повеље и трговачке слободе које су имали са господом босанском.
И потом подсјетише наше величанство горе споменута властела дубровачка и на уговоре и законе и повеље које је имао град Дубровник с господом српском и рашком. И док сам испуњавао пријашњу љубав и склад с градом Дубровником и његовом поштованом властелом, учиних милост, записах и обнових и боље испуних у свакој слободи и чистоти да се имају чврстим и непромијењеним држати ти уговори и закони и повеље и трговачке слободе и ни од кога да не буду отете. Послије ове наше ријечи и потврде обећа град Дубровник и властела дубровачка да ће нашем величанству законито давати доходак српски, који су давали и српској господи, такође да ће нашем величанству давати сваког будућег Дмитрова дана двије тисуће перпера под овим уговором, законом и начином све док наше величанство држи и господари овом земљом приморском: Требињем, Kонавлима и Драчевицом.
И овим обећањем обећа наше величанство властели дубровачкој, да дубровачки трговци и роба пролазе по цијелој нашој земљи и држави слободно, и да им тога нико се смије бранити, и да нико не смије за њима ни за њиховом робом посегнути или их чим задржавати, ни властелин ни властеличић, нити било ко мали или велики. Ако ли се тко дрзне и потвори ријеч нашу, и узме им нешто у области
краљевства ми, да им ја то имам платити из своје коморе, а кривца тога да имам тражити.
И обавезујем се да ћу њихово владаније чувати и пазити од напада, од крађе, од сваке злобе и силе, и још се обавезујем ако има тко што говорити или чинити присилу граду Дубровнику за тај доходак који имају давати мом краљевству, да има краљевство ми од тога њих бранити и помагати да им се нека штета у владанију или у трговању не учини за то.
И не дао Бог, деси се неко вријеме и не буде ова земља у области краљевства ми: Требиње, Kонавле и Драчевица, или краљевство ми не испуни и не направи вишереченога, и не плати трговаца, или не пази владанија, или снађе њих нека штета за онај доходак, да краљевство ми неће њих питати за онај доходак, нити ико други након мене, нити они да су дужни давати га. И након свега овог обећа краљевство ми с богодарованом ми краљевства ми матером, госпођом кира Јеленом и с госпођом краљицом кира Доротејом и с изабраном властелом краљевства ми, а ту бише при краљевству ми властела: жупан Бранко Прибинић, дворски Вукосав Стефковић, Добрашин Стефановић, војвода Влатко Вуковић, кнез Вукашин Милатовић, кнез Прибоје Мастновић, жупан Бјељак Санковић, ставилац Твртко Влађевић, Вукац Владисалић.
И тако обећавамо да буде међу краљевством ми и међу градом Дубровником и његовом властелом вјерна и свесрдачна љубав, какву су имали с њим прародитељи и родитељи краљевства ми господа српска и босанска. И за ову ријеч и за ову правду горенаписану обећа краљевство ми на светом Еванђељу и пред часним крстом Христовим и с матером краљевства ми и с краљицом и с вишереченом властелом да буде ова ријеч и ово обећање записано тврдо и непоколебљиво до дана и до вијека: тко ли се дрзне и потвори ову ријеч и обећање наше на које смо се обавезали и записали, нека прими на себе и на своју душу оне клетве, које смо ми обострано изрекли пред светим Еванђељем, а краљевство ми да ово никада не потвори, док када град Дубровник и властела дубровачка ово не потворе и неком невјером не изгубе они и њихова дјеца и њихови насљедници.
И молим и забрањујем, кога год Бог постави послије мене на пријестол краљевства ми, да ово не потвори, него штавише, боље да га испуњава и потврђује и боље да јача.
И ово обећање и писање записа и потврди краљевство ми пред градом Дубровником у Жрновницама године по рођењу Христову 1378. мјесеца априла 10 дан. И послије свега свршеног дођоше свепоштени властелини дубровачки Добре Kалићиевић и Матео Журговић у славни двор краљевства нашег у Трстивницу, и ја госпођа кира Јелена и госпођа краљица кира Доротеја, виђевши обећања и увјете господина краља с градом Дубровником вишеписане, и ова боље потврђујући, присегосмо пред светим Еванђељем и пред часним крстом Христовим у цркви светог Гргура и с нашом властелом, с овима и с овима: војвода Вукац Хрватинић, кнез Вукота Прибинић, кнез Хеген Драгослалић, Влатко Војводић, жупан Вукац Чрнуговић, Радослав Прибинић, Вукмир Семковић, Храна Вуковић, Пурћа Хрватинић, Бјелица Ижесалић, жупан Диница.
И тако обећасмо и присегосмо у све вишеуписано да је тврдо и непоколебљиво до дана и до вијека. И ово сврши се мјесеца јуна 17. дан. А писа логофет Владе.

Стефан Твртко у Христа Бога краљ Србима и Босни и Приморју.

Из наведене повеље је вриједно издвојити дио

гдје пише "за милост свога Божанства, дарова да ми процвјета изданак племенито укоријењени у роду мојему и удостоји ме двоструким (сугубим) вијенцем како бих обима господствима управљао, прво испрва у богомданој нам земљи Босни, потом пак господ мој Бог ме почастио да наслиједим пријестол прародитеља мојих, господе српске", касније пише "идох у српску земљу, желећи и хтијући оснажити пријестол родитеља мојих. И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље".

Не можемо са сигурношћу тврдити гдје је обављено крунисање, Мавро Орбини наводи да је крунисање обављено у манастиру Милешева, а касније је прихваћено да је обављено на Митровдан 1377.године.
Кроз тему сам мислио да се напише још која о овом владару, ако успије заживити можемо се повремено подсјетити неких добрих постова са претходне теме, да боље сагледамо околности и то вријеме, као и да ли је титулисање краљем Срба било тек пука претензија на дијелове Рашке или бјеше нешто више. Такође било би добро да кроз тему покушамо направити отклон од неких заблуда којима могуће робујемо.

За почетак бих приложио текст Бориса Радаковића "Српски краљ Стефан Твртко I Котроманић" као и излагање Бориса Стојковског

МОРЕ... Цар!
ЂОРЕ И НИЈЕ ЦАР, НО ТО ТИ ЈЕ ВИШЕ И ОД ЦАРА ЈАДО!
ТУ ТИТ ЈЕ ми црногорци, ош на медан снама а не исплати ти ли се, јер ми црногорци неумемо да се помакнемо ниђе од натоа.
А лжкажем, да је наш цар Лазар, Милица. Ајде да видим коће да ме цизира МА ИМА ДА БУДЕ САМО ФИК И ГОТОВО!
А алој је тај цар што велиш србин е то је друга прича... Али да се тжзна!
Цар Лазар је Зар ларар!

 

[GrdobanS]

Samo sam bacio pogleda na 2-3 rečenice ovih lupetanja. Dobar pokazatelj zašto ste vi Srbi osuđeni na truljenje u žabokrečini.

Vaše predočbe o susjedima i "svijetu" su jedan oblik psihoze, i generalno- kognitivni poremećaj. Tu se ne radi o argumentima za i protiv nijansi nečeg, nego o kompletnoj dijagnozi za psihijatriju.

Nije stoga čudno da vaše glavne teze o svima- o Hrvatima, Bh Muslimanima, Albancima.... svijet (osim nekih poremećenih čudaka) uopće više ni ne sluša, i vašu praktički cjelokupnu produkciju, osim par časnih iznimaka, doživljava kao buncanje bolesna uma.

I tako se svi odnose prema vama. Bolje niste ni zaslužili. Dok su vas gladili peruškom od početka 19. st., pa praktički i do 1990.- nakon toga ste propali u histeriji optuživanja, ogovaranja, laganja, podmetanja.... što se svima ogadilo.

Srbende su Bugari, samo bez tatarske genetike.

Orijent, cirilica-svinjilica, vizantija-cigantija, cigojneri, konjske zaprege i smece na svakom koraku, powerslavlje i sta sve ne.

 

[Krishna]

Srbende su Bugari, samo bez tatarske genetike.

Orijent, cirilica-svinjilica, vizantija-cigantija, cigojneri, konjske zaprege i smece na svakom koraku, powerslavlje i sta sve ne.

Здраво Бугарине!

 

[Khal Drogo]

Здраво Бугарине!

Игнориши провокатора.

Занимљив текст (овдје) Бориса Радаковића посвећен краљу Твртку Котроманићу. Ево тог текста у спојлеру;

Spojler: Српски краљ Стефан Твртко I Котроманић

Српски краљ Стефан Твртко I Котроманић

8. априла 2020​

Твртко је био син кнеза Владислава, рођеног брата бана Стефана II Котроманића(1314-1353) и Јелене, ћерке угарског великаша хрватског поријекла Јурја Шубића (од 1102. Хрватска је била дио угарске државе). Преко своје баке Јелисавете, жене бана Стефана I Котроманића и ћерке краља Драгутина Немањића, био је у сродству са Немањићима. Пошто је био малољетан када је дошао на власт, у владању су му помогали отац Владислав који је умро 1354. године, и његова мајка Јелена.
Твртко је у почетку своје владавине био лојалан вазал угарском краљу Лудовику I, али је након неколико година између њих избио спор па је Твртко угарском краљу морао да уступи Хум. Ово није био крај сукоба Твртка и Лудовика. Угарски владар 1363. поново кренуо на Босну, али је био поражен и морао се повући. Ово је довело до отвореног раскида између Босне и Угарске. Унутрашње прилике стављале су пред Твртка нова искушења, посебно његови сукоби са домаћом властелом. Твртков млађи брат Вук, предводио је 1366. године побуну властеле против Твртка, па се Твртко са мајком Јеленом морао склонити у Дубровник. Већ следеће године Твртко се вратио у Босну обновивши своју власт у држави.
Док је још био бан, Твртко је у савезу са кнезом Лазаром Хребељановићем ратовао против жупана Николе Алтомановића. Жупан Никола био се осилио и угрожавао је и Твртка и Лазара. Њих двојица су заједничким снагама 1373. године, коначно су потукли Николу подјеливши његове територије између себе. Бан Твртко је добио горње Подриње, дио Полимља са манастиром Милешевом и Гацко.
Као праунук краља Стефана Драгутина, који је од 1284-1316 владао Усором и Соли (данашњом сјеверном Босном), након нестанка династије Немањића, Твртко је дошао на српски престо. Године 1377. у манастиру Милешева крунисан је за краља. Његова краљевска титула је гласила „краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Крајева, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња и осталим“. Додаје себи и име Стефан. То име носили су сви владари из династије Немањић, а и неки српски владари прије њих. Тада је створен и родослов (између 1375. и 1377. године) који каже: „А Стефан краљ, брат Милутина краља, Уроша другог, који Срем држаше, са својом супружницом Каталином, ћерком угарског краља Владислава, роди Урошицу и Јелисавету. И Јелисавета роди три сина: Стефана босанског бана, Иносава и Владислава. И Владислав роди Твртка бана и Вукића.“
Краљ Стефан Твртко, послије свога крунисања круном Немањића, помиње у повељи Дубровчанима 1378. године, да је отишао у „српску земљу“ и „утврдио престо родитеља својих“ и тамо био „венчан од бога дарованим венцем краљевства прародитеља својих“.
Твртко се крунисао „сугобим вијенцем“ што значи двоструким вијенцем односно круном, српском (рашком) и босанском. Својим крунисањем, он је улазио, с пуним сјајем, у традиције Немањића, крунисао се као они, узео владарско име Стефан и заузео према православној цркви став какав је био традиционалан у кући Немањића. По тој традицији, која је налагала да се српски краљеви крунишу на дан неког значајног хришћанског празника, и Твртко се крунисао на Митровдан .
Након крунисања у Милешеви, Стефан Твртко у својим повељама истиче православне формуле. Тако Твртко у својој повељи кнезу и војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу од 12. марта 1380. године, овако започиње: „У почетак Оца, у испуњење Сина и силаском Светога Духа, амин. О предивна висото мудрости и спознајо божанствене силе! Како су необухвативи судови његови и неизбројиве стазе његове њих је испунио милосрђем и штедротама којима се са горњих висина својега божаства приљубио целој васељени и пошто је људско суштатство, посрнуло у преступу, собом обожио, усео је на небеса покоравајући се Оцу сведржитељу и извршио дело како је изволио. Њиме се и скиптри царски утврђују по целој васељени и красујући се славе Бога сведржитеља. Тако и ја, Стефан Твртко, по милости Господа Бога краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Крајева, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња и осталим, удостојен бејах да царујем у земљама родитеља и прародитеља наших, чинећи им милост и уписујући (убрајајући) свакоме по вери и заслузи његовој….“.
Твртко је након што је наследио круну Немањића, одавао и велику пошту заштитнику Немањића Светом Стефану (данас заштитнику Републике Српске) па је у његову част сазидао град којега је назвао по овом свецу, а данас је то Херцег Нови. У повељи од 2. децембра 1382. Твртко о томе каже: „Благочастиво је и веома пријатно и достојно похвалити ово достојном вјером, и жељену ријеч упутити теби, првомучениче Христов Стефане, јер ти си се молио за оне који су те ударали, говорећи: ‘Господе, не узми им за гријех ово, јер не знају шта чине.’ И зато, многострадални, који си се молио за оне који су те ударали, још више се моли Владици моме Христу Богу за оне који ти се свагда моле и зазивају и исповиједају тебе, који си за Христа Бога пострадао и који сва добра чиниш о Господу моме Богу, и који тебе призивам у помоћ, јер молитвом твојом примих благодат од Господа Бога, и удостојен бијах вијенца и части и скиптра царскога првих мојих родитеља светих, господе српске, краљева и царева, и слиједим њихов живот и вјеру, и правилом (законом) царским све недостатке исправљајући и извршавајући у земљама богодарованог ми краљевства. И тако пребивајући, пронађе краљевство ми у приморју, у жупи драчевичкој мјесто погодно за подизање града и тада призвах у помоћ Господа Бога и светог великог мученика и архиђакона Стефана, као што и више рекох, и у име његово сазидах град на реченом мјесту и дадох му име Свети Стефан…“.
Припремајући се да преузме традиције и трон својих родитеља и прародитеља Немањића, Твртко је неколико године прије него ће се крунисати за краља, почео да употребљава српски брзопис као што имамо примјер у једном писму Дубровнику. Након тога, босанска канцеларија преузима брзописну ћирилицу, формирану у рашкој канцеларији за вријеме краља Милутина Немањића, која је постала општим канцеларијским писмом за акта писана на српском језику. Знатно раније брзопис је био одомаћен у Хуму, који је био у саставу немањићке државе када је у Рашкој формирана типолошка варијанта ћирилице.
Након крунисања Твртко се у својој титули назива краљ Србљем, Босне , Поморја итд. Стављао је дакле своју нову титулу на прво мјесто, за разлику од нпр. Душана, који у својој царској титули на првом мјесту оставља Србље јер је осјетио потребу да ту страну, узурпирану титулу донекле србизира, проглашавајући се у првом реду за цара Србљем.
Између Босанаца и Рашана није постојала она етничка разлика, која је дјелила Србе од Грка, те с тога Твртко није имао разлога да потискује у позадину нову титулу и да истиче Босну на првом мјесту. Другачије речено, владару Срба или „српске земље“ од давнина припада легитимно право да носи краљевско достојанство и краљевску круну.
Након смрти свога старог непријатеља краља Лудовика 1382. године, Стефан Твртко се прикључио странцу која се борила против краљице Марије, Лудовикове ћерке, усмјеривши своје акције на јужну Хрватску која је била посјед брибирских кнежева, од којих је потицала његова мајка. Међутим, Твртково напредовање омели су упади Турака у његову државу и војни успјеси краља Жигмунда, мужа краљице Марије.
Краљ Твртко који је директно владао српским земљама које су се налазиле лијево од Дрине, а титуларно и духовно био краљ свих Срба и баштиник традиција свете породице Немањића, увидио је опасност која му је пријетила са истокакада су Турци запријетили земљама обласних српских владара, Вуку Бранковићу и Лазару Хребељановићу 1389. године. Због тога напушта започето освајање градова Далмације, и своју војску шаље на Косово Поље у одбрану своје краљевине и народа. За команданта својих трупа поставио је војводу из Хума Влатка Вуковића, члана породице Косача из које је потекао и војвода од Светог Саве, Стефан Вукчић Косача по којем ће Херцеговина добити име.
Пред крај свога живота Твртко је имао успјеха при освајању градова у Далмацији, када су под његову власт дошли Трогир, Сплит и Шибеник. Краљ Стефан Твртко I умро је 1391. године. Њега је насљедио краљ Стефан Дабиша Котроманић.

Литература: А. Ивић, Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Београд 1991; Ж. Фајфрић, Котроманићи, Београд 2000; М. Благојевић, Српска државност у средњем веку, Београд, 2011; М. Динић, Из српске историје средњег века, Београд, 2003; Н. Радојчић, Обред крунисања босанског краља Твртка I, Београд, 1948; С. Станојевић, Сви српски владари, Београд, 1989;