Stefan Dečanski od oca oslepljen, od sina udavljen

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
262.523
stefan-decanski-696x464.jpg


Stefan Uroš III Nemanjić poznatiji kao Stefan Dečanski, bio je kralj Srbije iz porodice Nemanjića, sin kralja Milutina (1282—1321) i otac Stefana Dušana (kralj 1331—1346, car 1346—1355). 1321. do 1331. godine i potiče iz dinastije Nemanjića

Zahvaljujući pobedi u bici kod Velbužda 1330. godine, Stefan Dečanski uspeo je da od Srbije stvori jednu od najmoćnijih država na Balkanu.
Oženio se bugarskom princezom Teodorom sa kojom je imao sinove Dušana i Dušicu i ćerku Jelenu
U drugom braku, sa vizantijskom princezom Marijom Paleolog, kralj Stefan Dečanski imao je bar dvoje dece: cara Simeon Sinišu i Teodoru.
Stefanovi roditelji bili su kralj Milutin i kraljica Ana,ćerka bugarskog cara.Medjutim pošto je Milutinov brak sa Anom bio drugi po redu od ukupno tri,
njihov brak proglašen je nevažećim, te je tako Stefan Dečanski ostao uskraćen za pravo na presto.

Uroš III dobio je upravu nad Zetom oko 1308. godine i pobunio se protiv oca kralja Milutina . Malo pisanih podataka o toj buni imamo. Pobuna Uroša III bila je krajem 1313. godine, ili početkom 1314. godine i možda je posle pomirenja Dragutina i Milutina pomislio da je ugroženo njegovo pravo da nasledi presto. Prema Danilovom zborniku Stefana Uroša III je na pobunu nagovorila njegova vlastela. Milutin je, skupivši vojsku krenuo na sina, koji se pred očevom silom povukao preko Bojane. Arhiepiskop Danilo II u svom delu „Žitija srpskih kraljeva i arhiepiskopa" piše da je Milutin tada sinu ponudio pregovore i da je Stefan dirnut otišao ocu i molio za oproštenje. Međutim, kada se Milutin dočepao Stefana nije imao milosti. Stefan Uroš III je bio okovan i poslat u Skoplje gde je oslepljen i poslat u Carigrad.

Ipak, Stefan Uroš III nije bio potpuno oslepljen. Izvršilac kazne bio je potkupljen, ili je bio oslepljen samo delimično (usijani legen nije probio zenice),
ali je Stefan Uroš III iz straha od kralja Milutina do njegove smrti nosio povez preko očiju.

Osećajući približavanje smrti, najranije krajem 1320. godine, ili verovatnije početkom 1321. kralj Milutin dozvolio je da se Uroš III vrati iz progonstva.
Posle njegovog povratka, 29. oktobra 1321. godine Milutin je umro u svom dvoru u Nerodimlju.

Kada je proglašeno da je kralj Milutin umro, Stefan Dečanski je objavio da mu je vid vratio Sveti Nikola i skinuo je povez koji je do tada nosio.Osnovao je jaku i stabilnu stranku na ciju je stranu stala i crkva.Predložio je Konstantinu, Milutinovom sinu iz prvog braka, koji ga nasledio na prestolu, da dele vlast.Konstantion je odbio ponudi i tiome započeo borbu za nasledje.

Konstantin je surovo nastradao u ovoj borbi.Ubijen je tako što su ga klinovima pričvrstili za dasklu,a potom ga presekli na pola.Neki spisi kažu da je Stefan Dečanski
od njegove lobanje napravio pehar iz kog je pio.Godine 1322,na Bogojavljenje , Stefan Dečanski krunisan je za kralja.
Za vreme svoje vladavine Stefan Dečanski je proširio Srbiju ka jugu, a nakon svoje najznačajnije bitk kod Velbužda, protiv Stefana se pobunio sin Dušan,
time je doživeo isto ono sto je on uradio svom ocu..

Prema pisanju Nićifora Grigora 1331. godine mladi kralj Dušan je imao dvadeset dve godine.Ohrabren od njegove vlastele, mladi kralj Dušan odlučio je da postane vođa pobune protiv oca kralja Uroša III, a u drugoj polovini avgusta 1331. godine pobunjenici su brzo stigli od Skadra do područja Lipljana, to jest kraljevog dvora Nerodimlje. U blizini Nerodimlja se nalazila tvrđava Petrič, koja je služila kao sklonište kralju u slučaju opasnosti i kralj Uroš III je uspeo da pobegne u tvrđavu Petrič, ali se brzo predao, a Dušan se krunisao za kralja 8. septembra 1331. godine u hramu blizu tvrđave Svrčin.

Više od mesec dana posle Dušanovog krunisanja, zatvoreni kralj Dečanski je umro 11. novembra 1331. godine. Anonimni nastavljač Danila zapisao je da je zarobljeni kralj Dečanski odveden sa ženom u tvrđavu Zvečan na severu Kosovskog polja i da je tamo trebalo da bude čuvan, dok se ne izmiri sa Dušanom, ali “kada se niko nije nadao kralj Uroš III predade duh svoj Gospodu”.“I preneseno bi njegovo telo,i položiše ga u rukotvorenom njegovom manastiru Dečani.”
Po Danilovom učeniku, zatvoreni Dečanski je umro iznenada, ali nije napisano da li se to desilo nenasilnom smrću, ili je ubijen.
Drugi izvori tvrde da je Dušan popustio pred navaljivanjem moćne vlastele i odobrio, ili naredio da se Dečanski pogubi.

Za smrt kralja Dečanskog vezana je i legenda o prokletstvu Dušanovih kasnijih potomaka, a kasnije i cele srpske države. Naime Dečanski je, kada su došli ljudi da ga ubiju, prokleo sina i njegove potomke. Mada se ovo prokletstvo nije ispunilo na sinu, palo je ipak na njegova unuka Uroša, koji je izgubio Carstvo. Ova legenda je trajala mnogo vekova, a svi su se tog prokletstva setili onda kada je knez Lazar sa svojim ratnicima pao na Kosovu, a Srbija pala pod Turke.
Motiv ove navodne kletve je iskorišćen kao jedan od glavnih motiva u istorijskoj tragediji „Smrt Uroša V“ Stefana Stefanovića.

Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog mučenika Stefana Dečanskog (Mratindan) 11/24. novembra.
Njemu je posvećena Crkva Svetog Kralja Stefana Dečanskog u Železniku.
Cetinjski manastir čuva njegovu krunu.

(telegraf/wikipedija)

800px-Свети_Стефан_Дечански_(Манастир_Јасеновац).jpg
 

NickFreak

Veoma poznat
Poruka
12.028
Стефан Дечански је наводно ослепљен јер је исто као Душан кренуо на оца.
Вратио се на престо после смрти свог оца краља Милутина са видом јер у нашој традицији слеп човек није могао владати и то је био начин да се осигурају да неће владати.
Ослепљен је а не удављен од сина Стефана Душана и заточен у високе Дечане где је и умро.
За стефана Душана се сумња да је био удављен или отрован.

Да не улазим сад у детаље проклетства или не и након Урошеве владавине наставиле су да постоје велике области чак под бочним потомцима Немањића од Драгутина потомство.

Јесте мегаломанија пресудила царство је било огромно и није ни било српско већ је требало бити византијско на челу са њим а он римски цар.
У грчким областима је задржан грчки закон у српским српски и тако је функционисало законодавство.
Царство је било мултиетничко и једино одрживо као Рим.
Да би се остварило морало би још бар 4 генеравије мудрих царева проћи да би се то евентуално одржало.
Нисам сигуран да ли би се Срби одржали или етнички изгубили у томе....јер први предуслов да би опстало српски национализам би морао нестати и постати римски како би га или Србе евентуално прихватили.

Највећа штета је губитак Хума и егзодус Срба са Стона и Паљешца на основу чега је добио вероватно подршку да осваја исток и неетничко српске територије.
Да је Хум остао у Србији до Турака остао би и данас под Србима.
Историја Балканских и првог светског рата би била тотално другачија.
Да не говорим колико би Србија била богатија и лепша да се развила као приморска а не као континентална држава.
 

NickFreak

Veoma poznat
Poruka
12.028
Код наших краљева ани других је хришћанство било важно као и опстанак државе а постојало је увек оно циљ оправдава средство.
Од Стрфана Немање је почео тренд владара који упрљају руке што и морају на крају се замонаше и траже неки опрост грехова.
По житију Немањином и Првовенчаног видимо да се радило о заиста побожним људима паметним и разборитом.
Ако ћемо баш о рецимо Милутину Немањићу он проширио своју државу обезбедио Хиландар од Каталонаца. Протерао Турке и Татаре из Бигарске.
Направио алтернативу Дубровачком динару српски динар лошије израде али много тежи у злату. И поред забране коришћења српског динара од венацијанске берзе он му је одржао вредност и сви су ганузи али тајно и примали јер је био тежак у злату.
Тако да је био један од најбољих државника , банкара и војсковођа свог времена и од угледнијих у Европи.
Београд и Срем су били у његовим рукама , Мачва , Скопље и велики део северне Македоније и данашње Бугарске.
Сасвим довољно и ништа прекко чега би требао било који краљ да иде.
5 пута сеженио имао је у титули још краљ Далмације и бан Хрватске.

Да имамо сад таквог државника и војсковођу где би били...

Јако је тешко неисторијски посматрати хришћанство после романтизма , хуманизма , просветитељства као нешто где тражиш савремене идеалне вредности које тад нису ни постојале.
Исто као посматрати хришћанство са аспекта паганизма и обрнуто.

Тако да да било који државник данас обезбеди толико море , богатство , слободу кретања и да свуда можеш куповати све српским динаром.

Па и да је имао 300 афера са малолетницама , и са малим дечацима сви би га гледали као Бога и љубили га у дооопе...
 

a bre Milun

Elita
Poruka
21.442
Код наших краљева ани других је хришћанство било важно као и опстанак државе а постојало је увек оно циљ оправдава средство.
Од Стрфана Немање је почео тренд владара који упрљају руке што и морају на крају се замонаше и траже неки опрост грехова.
По житију Немањином и Првовенчаног видимо да се радило о заиста побожним људима паметним и разборитом.
Ако ћемо баш о рецимо Милутину Немањићу он проширио своју државу обезбедио Хиландар од Каталонаца. Протерао Турке и Татаре из Бигарске.
Направио алтернативу Дубровачком динару српски динар лошије израде али много тежи у злату. И поред забране коришћења српског динара од венацијанске берзе он му је одржао вредност и сви су ганузи али тајно и примали јер је био тежак у злату.
Тако да је био један од најбољих државника , банкара и војсковођа свог времена и од угледнијих у Европи.
Београд и Срем су били у његовим рукама , Мачва , Скопље и велики део северне Македоније и данашње Бугарске.
Сасвим довољно и ништа прекко чега би требао било који краљ да иде.
5 пута сеженио имао је у титули још краљ Далмације и бан Хрватске.

Да имамо сад таквог државника и војсковођу где би били...

Јако је тешко неисторијски посматрати хришћанство после романтизма , хуманизма , просветитељства као нешто где тражиш савремене идеалне вредности које тад нису ни постојале.
Исто као посматрати хришћанство са аспекта паганизма и обрнуто.

Тако да да било који државник данас обезбеди толико море , богатство , слободу кретања и да свуда можеш куповати све српским динаром.

Па и да је имао 300 афера са малолетницама , и са малим дечацима сви би га гледали као Бога и љубили га у дооопе...
bogatstva pripadaju eliti tako da bi danasnji srbin imao malo koristi od velike i bogate Srbije.
Kao uostalom u celom svetu. Beda i siromastvo pa i u najbogatijim zemljama.
 

NickFreak

Veoma poznat
Poruka
12.028
bogatstva pripadaju eliti tako da bi danasnji srbin imao malo koristi od velike i bogate Srbije.
Kao uostalom u celom svetu. Beda i siromastvo pa i u najbogatijim zemljama.
Свакако да свака земља има социјалне случајеве и сиромашне. Због тога се и говори да је Србија Стефана Лазаревића била просперитетнија по становнике када је Србија била највећи извозник сребра у Европи.
Свака власт мора да задовољи елиту да је не би срушила али мудри имају слуха и за леба и народне музике и неки динар за сиромахе.
Кад је о православљу реч наши манастири су радини као драгстори од 00:00 нико па ни краљ није могао ништа чак ни одметнику у манастиру док га не напусти. Није случајност што је Душан баш тамо отишао где је отрован или преминуо са 40. година.
Ако би тако гледали власт не може имати ни једног свеца бар док је владар.
Ако ћемо према јеванђељима киша пада и сунце сија једнако и добрима и злима.
 

Vaša Visost...

Aktivan član
Poruka
1.657
Stefan Dečanski bio je Mongol...
Odveden je na mongolski dvor kao znak vazalne podložnosti Srbije Mongolima, tu počinje tatarijada srpskog naroda koja traje do danas. Tatari nisu vratili pravog Stefana nazad nego su vratili mongolskog agenta koji po mongolskom naređenju "ima da bude Sveti Stefan"...

Slijedeći mongolski agent je Dušan Silni - on je po izgledu bio neobičan za Srbe tog vremena, fizički ogroman, da osobno zatuče neposlušnika, klasični agent. Dušan uvodi divljačke mongolske principe u srpsko carstvo, dotad nezamislive kršćanskoj Srbiji - pljačka, palež, osvajanje slabijega - odma se Dušan strovalio svom silom na tek obnovljeni, tada krhki bizant, kojeg su križari postavili nazad na noge i obnovili ga, al čim su se križari makli Dušan mongolski strovalio se svom silom na Bizant i popljačkao i zapalio ga sve do Konstantinopola...

Na ovoj slici vidimo zabilježeni detalj svjedočanstva vremena, kako neki Hrvat katolik, zaogrnut u šahovnicu, na samrti nudi Stefanu da se ispovijeda i pokaje za svoje lažno predstavljanje i život agenta...
stefan-decanski-696x464.jpg
 

miroljubivi

Primećen član
Poruka
877

zvaljko

Zainteresovan član
Poruka
138
Stefan Dečanski bio je Mongol...
Odveden je na mongolski dvor kao znak vazalne podložnosti Srbije Mongolima, tu počinje tatarijada srpskog naroda koja traje do danas. Tatari nisu vratili pravog Stefana nazad nego su vratili mongolskog agenta koji po mongolskom naređenju "ima da bude Sveti Stefan"...

Slijedeći mongolski agent je Dušan Silni - on je po izgledu bio neobičan za Srbe tog vremena, fizički ogroman, da osobno zatuče neposlušnika, klasični agent. Dušan uvodi divljačke mongolske principe u srpsko carstvo, dotad nezamislive kršćanskoj Srbiji - pljačka, palež, osvajanje slabijega - odma se Dušan strovalio svom silom na tek obnovljeni, tada krhki bizant, kojeg su križari postavili nazad na noge i obnovili ga, al čim su se križari makli Dušan mongolski strovalio se svom silom na Bizant i popljačkao i zapalio ga sve do Konstantinopola...

Na ovoj slici vidimo zabilježeni detalj svjedočanstva vremena, kako neki Hrvat katolik, zaogrnut u šahovnicu, na samrti nudi Stefanu da se ispovijeda i pokaje za svoje lažno predstavljanje i život agenta...
Pogledajte prilog 1058319
Stvarno ne znam da li su Stefan Dečanski i Dušan bili Mongoli, dajmo šansu znanosti da to potvrdi ili opovrgne, ali čini mi se nedvojbeno da si ti mongoloid.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.