Статистичка грешка која штети Србији: Западни медији поново писали о српским добровољцима који се боре за Русију

комшија

Stara legenda
Banovan
Poruka
89.114

1697653778626.png

Statistička greška koja Srbiji nanosi štetu: Zapadni mediji ponovo pisali o srpskim dobrovoljcima koji ratuju za Rusiju


Statistička greška koja Srbiji nanosi štetu: Zapadni mediji ponovo pisali o srpskim dobrovoljcima koji ratuju za Rusiju 1


danas 20:03

U situaciji u kojoj se fokus svetske javnosti preselio na konflikt u Gazi, dva britanska medija su se zadržala na ukrajinskom ratištu. Konkretno, u razmaku od nekoliko dana, BBC i Gardijan objavili su tekstove aktuelizujući temu srpskih dobrovoljaca na strani Rusije.

Tekstovi su se temeljili na poverljivim razgovorima sa pojedinim dobrovoljcima, ali i snimkom razgovora u kojem se otkriva plan da se na front dovede do hiljadu boraca iz Srbije.

Kako je pisao BBC-ijev ruski servis, početkom godine čelnici regiona u Rusiji i državnih preduzeća dobili su zadatak da regrutuju 150 hiljada dobrovoljaca kako bi do jeseni 2023. mogli da zamene 50 odsto mobilisanih, regrutovanih tokom talasa mobilizacije jeseni 2022. godine.

Oni su takođe došli u posed snimka razgovora u kojem je izvesni Davor Savičić, čovek koga su mediji povezivali sa Vagner grupom, neimenovanim zvaničnicima rekao da preuzima na sebe da do jeseni 2023. godine formira punopravnu srpsku brigadu u sastavu 106. Tulske vazdušno-desantne divizije, regrutirajući u njega do hiljadu građana Srbije.

Gardijan je, opet, došao u posed spiska sa trinaest srpskih dobrovoljaca, od kojih su im dva potvrdila da su došli u Rusiju.

„Sve je išlo veoma brzo; u jednom danu postao sam vojnik Rusije… Sada čekam da me pošalju u Ukrajinu“, rekao je sagovornik Gardijana koji je insistirao na anonimnosti.

Nijedan od dva medija nije mogao da iznese tačan podatak o broju srpskih dobrovoljaca na strani Rusije.

Upitani za komentar, sagovornici Danasa ističu da je uticaj srpskih državljana u ratu u Ukrajini minoran, te da Srbija, osim krivičnih sankcija za povratnike, nema drugih mehanizama da spreči ljude da odlaze.

Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da je rat u Ukrajini tih razmera da se “razmišlja u armijama”, te da su u tom kontekstu i bataljoni na nivou statističkog uzorka.

– Statistika tog rata je brutalna, žrtve na obe strane su jako velike. Svi ti dobrovoljci, uključujući i ove iz Srbije, predstavljaju minorne brojke da bi na bilo koji način uticali na tok rata. Oni su, međutim, Rusima jako bitni u propagandnom smislu jer se na taj način pokazuje da oni nisu sami u tom ratu, kaže Radić.

I iako je broj dobrovoljaca mali, Radić ističe da priče o njima u zapadnim medijima stvaraju određeni problem Srbiji na spoljnopolitičkom planu.

– Na Zapadu generalno postoji jedna škola mišljenja koja u nama uvek vidi problem. U takvim okolnostima, problemi se prave čak i kada objektivno ne postoje. Primera radi, kada bi se došlo do naleta dobrovoljaca iz neke zapadne zemlje to bi se u medijima posmatralo kao kuriozitet. Međutim, kada oni dođu iz Srbije to se tretira kao politički problem i dokaz bliskih veza sa Moskvom, kaže Radić.


U Srbiji je već devet godina učestvovanje u ratnom sukobu na teritoriji strane države teško krivično delo. Po krivičnom zakoniku, za učešće u ratu u inostranstvu zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a za organizovanje kazna zatvora od dve do deset godina. Ova dela su u zakon ubačena 2014. godine, nakon ruske aneksije Krima i izbijanja sukoba u Donbasu.

Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije ističe za Danas da institucije bezbednosti moraju da nadziru proces vrbovanja dobrovoljaca i da procesuiraju one koji organizuju odlazak državljana Srbije na front. Ipak, on ističe da država nema efikasne mehanizme da spreči odlazak onih koji žele da odu.

– Zakon je prema njima primenjiv tek kada se vrate sa ratišta. Ne možete građanina hapsiti zato što je izrazio želju da ide na ratište. Mora da postoji dokaz da je učestvovao u ratnim dejstvima. Svi elementi krivičnog dela moraju da budu ispunjeni, naglašava Stojanović.

link


Србијанци који се у Украјини боре на страни агресора су терористи и тако би морали и да се третирају кад / ако се врате у Србију. Значи казна затвора од 40 година. А из разлога што је нама Србијанцима братска Украјина коју смо у давна времена ми Србијанци и основали (Новая Сербия), а не злочиначка Путинова РФ, њихов чин мора да се посматра и као чин националне издаје и у ту сврху треба да се врати кривично дело ГУБИТАК НАЦИОНАЛНЕ ЧАСТИ!
 

Pogledajte prilog 1430785

Statistička greška koja Srbiji nanosi štetu: Zapadni mediji ponovo pisali o srpskim dobrovoljcima koji ratuju za Rusiju


link


Србијанци који се у Украјини боре на страни агресора су терористи и тако би морали и да се третирају кад / ако се врате у Србију. Значи казна затвора од 40 година. А из разлога што је нама Србијанцима братска Украјина коју смо у давна времена ми Србијанци и основали (Новая Сербия), а не злочиначка Путинова РФ, њихов чин мора да се посматра и као чин националне издаје и у ту сврху треба да се врати кривично дело ГУБИТАК НАЦИОНАЛНЕ ЧАСТИ!
A kako se zove onaj koji se bori protiv svoje države, kao npr ti? :lol:
 

Pogledajte prilog 1430785

Statistička greška koja Srbiji nanosi štetu: Zapadni mediji ponovo pisali o srpskim dobrovoljcima koji ratuju za Rusiju


Statistička greška koja Srbiji nanosi štetu: Zapadni mediji ponovo pisali o srpskim dobrovoljcima koji ratuju za Rusiju 1


danas 20:03

U situaciji u kojoj se fokus svetske javnosti preselio na konflikt u Gazi, dva britanska medija su se zadržala na ukrajinskom ratištu. Konkretno, u razmaku od nekoliko dana, BBC i Gardijan objavili su tekstove aktuelizujući temu srpskih dobrovoljaca na strani Rusije.

Tekstovi su se temeljili na poverljivim razgovorima sa pojedinim dobrovoljcima, ali i snimkom razgovora u kojem se otkriva plan da se na front dovede do hiljadu boraca iz Srbije.

Kako je pisao BBC-ijev ruski servis, početkom godine čelnici regiona u Rusiji i državnih preduzeća dobili su zadatak da regrutuju 150 hiljada dobrovoljaca kako bi do jeseni 2023. mogli da zamene 50 odsto mobilisanih, regrutovanih tokom talasa mobilizacije jeseni 2022. godine.

Oni su takođe došli u posed snimka razgovora u kojem je izvesni Davor Savičić, čovek koga su mediji povezivali sa Vagner grupom, neimenovanim zvaničnicima rekao da preuzima na sebe da do jeseni 2023. godine formira punopravnu srpsku brigadu u sastavu 106. Tulske vazdušno-desantne divizije, regrutirajući u njega do hiljadu građana Srbije.

Gardijan je, opet, došao u posed spiska sa trinaest srpskih dobrovoljaca, od kojih su im dva potvrdila da su došli u Rusiju.

„Sve je išlo veoma brzo; u jednom danu postao sam vojnik Rusije… Sada čekam da me pošalju u Ukrajinu“, rekao je sagovornik Gardijana koji je insistirao na anonimnosti.

Nijedan od dva medija nije mogao da iznese tačan podatak o broju srpskih dobrovoljaca na strani Rusije.

Upitani za komentar, sagovornici Danasa ističu da je uticaj srpskih državljana u ratu u Ukrajini minoran, te da Srbija, osim krivičnih sankcija za povratnike, nema drugih mehanizama da spreči ljude da odlaze.

Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da je rat u Ukrajini tih razmera da se “razmišlja u armijama”, te da su u tom kontekstu i bataljoni na nivou statističkog uzorka.

– Statistika tog rata je brutalna, žrtve na obe strane su jako velike. Svi ti dobrovoljci, uključujući i ove iz Srbije, predstavljaju minorne brojke da bi na bilo koji način uticali na tok rata. Oni su, međutim, Rusima jako bitni u propagandnom smislu jer se na taj način pokazuje da oni nisu sami u tom ratu, kaže Radić.

I iako je broj dobrovoljaca mali, Radić ističe da priče o njima u zapadnim medijima stvaraju određeni problem Srbiji na spoljnopolitičkom planu.

– Na Zapadu generalno postoji jedna škola mišljenja koja u nama uvek vidi problem. U takvim okolnostima, problemi se prave čak i kada objektivno ne postoje. Primera radi, kada bi se došlo do naleta dobrovoljaca iz neke zapadne zemlje to bi se u medijima posmatralo kao kuriozitet. Međutim, kada oni dođu iz Srbije to se tretira kao politički problem i dokaz bliskih veza sa Moskvom, kaže Radić.


U Srbiji je već devet godina učestvovanje u ratnom sukobu na teritoriji strane države teško krivično delo. Po krivičnom zakoniku, za učešće u ratu u inostranstvu zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a za organizovanje kazna zatvora od dve do deset godina. Ova dela su u zakon ubačena 2014. godine, nakon ruske aneksije Krima i izbijanja sukoba u Donbasu.

Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije ističe za Danas da institucije bezbednosti moraju da nadziru proces vrbovanja dobrovoljaca i da procesuiraju one koji organizuju odlazak državljana Srbije na front. Ipak, on ističe da država nema efikasne mehanizme da spreči odlazak onih koji žele da odu.

– Zakon je prema njima primenjiv tek kada se vrate sa ratišta. Ne možete građanina hapsiti zato što je izrazio želju da ide na ratište. Mora da postoji dokaz da je učestvovao u ratnim dejstvima. Svi elementi krivičnog dela moraju da budu ispunjeni, naglašava Stojanović.

link


Србијанци који се у Украјини боре на страни агресора су терористи и тако би морали и да се третирају кад / ако се врате у Србију. Значи казна затвора од 40 година. А из разлога што је нама Србијанцима братска Украјина коју смо у давна времена ми Србијанци и основали (Новая Сербия), а не злочиначка Путинова РФ, њихов чин мора да се посматра и као чин националне издаје и у ту сврху треба да се врати кривично дело ГУБИТАК НАЦИОНАЛНЕ ЧАСТИ!
A ne pisu o hrvatima koji se bore na strani Ukrajine.
 
A ne pisu o hrvatima koji se bore na strani Ukrajine.
Па зато што се ти Хрвати опет боре на страни доброг, а против зла!
А имаш и оних Хрвата који подржавају терористичку државу РФ.
 
Имаш добрих и лоших Хрвата. Добри су на страни Украјине.
Daaaaa.Dobri Hrvati koji vole da se bore,jasno mi je.Ne podrzavam ni Srbe koji se bore na drugoj strani,ali to su ekstremi koji su nastavili da zive u '90-im.
 

1697702990859.png


Putin u Srbima vidi slamku spasa, Branko je jedan od njih: 'Kako sam u jednom danu postao ruski vojnik'


Novinari su razgovarali s dvojicom dobrovoljaca, opisali su cijeli proces


aHR0cHM6Ly93d3cudGVsZWdyYW0uaHIvd3AtY29udGVudC91cGxvYWRzLzIwMjMvMTAvMDAwLTMyNjQyNHQuanBn.jpg



prije 11 sati


Ruska vojska počela je regrutirati Srbe za rat u Ukrajini, u pokušaju da osvježi snage koje su nakon 18 mjeseci rata prorijeđene. Jedan od njih je i muškarac koji je razgovarao s Guardianom o tom procesu. Za potrebe teksta su ga nazvali Branko.

Javio im se preko aplikacije Telegram i ispričao kako se početkom rujna u Beogradu ukrcao na avion kojim je odletio za Moskvu. Nakon nekoliko dana u glavnom gradu Rusije je, skupa s još trojicom Srba, odveden u centar za novačenje u Krasnogorsku, gradu na rubu Moskve. Sva četvorica tamo su potpisala ugovor s ruskom vojskom.

Sve se, ispričao je, odvijalo prilično brzo. “U jednom danu sam postao ruski vojnik. Sada čekam da me pošalju u Ukrajinu“, kazao je. Prema onome što su doznali od njega, ali i od još jednog borca iz Srbije koji je otišao u Rusiju, kao i prema informacijama s popisa regrutiranih Srba, Guardian procjenjuje kako se čini da su ruski dužnosnici napravili planove za regrutiranje stotina Srba.
 

Back
Top