Старокалендарски фанатизам = одсуство љубави

Gedeon

Veoma poznat
Poruka
12.421
Стварно нема мира и љубави изван Васељенске цркве. Расколи и јереси само производе фанатизам који се одликује у недостатку љубави, па изнова и изнова нове расколе (море синода и јурисдикција без међусобног општења.
 
Ево шта старац Пајсије каже о старокалендарском расколу:

Старац Пајсије бавио се и питањима календара. Заиста је био забринут због подјела које је оно изазвало и молио се за то. Био је истински забринут за групе које су формирали старокалендарци понашајући се независно, не општећи са православним патријаршијама и локалним православним црквама. Неке врсте ових група које су се налазиле у Атини и Солуну, ујединиле су се по његовим упутствима са грчком Црквом, држећи се, у исто вријеме, старог календара.

Старац је рекао: “Било би добро да ове разлике у календару не постоје, али то није питање вјере”. На примједбе да је нови календар направио папа, он би одговорио: “Нови календар направио је папа, а стари календар направио је идолопоклоник,” наравно мислећи на Јулија Цезара. Како бисмо јасније могли разумјети положај старца о овом питању треба споменути сљедећи догађај.

Један православни хришћанин грчког поријекла живио је са својом породицом у Сједињеним Америчким Државама дужи низ година. Међутим, имао је озбиљан проблем. Он сам био је “зилот” (старокалендарац), док су његова жена и дјеца слиједили нови календар. “Нисмо могли славити празнике заједно, као породица”, знао би рећи??! Они би славили Божић, док сам ја још увијек постио. Када је мени био Божић, они су славили св. Јована. А то је био најмањи од наших проблема. Најгора ствар било је сазнање, јер су нас тако учили, да су новокалендарци јеретици и да ће бити проклети.

Није мала ствар стално слушати да су твоја жена и твоја дјеца издали своју вјеру, приклонивши се папиној страни, да су њихове свете тајне без благодати, итд. Сатима бисмо о томе причали, али нисмо дошли до заједничког закључка. Да кажем искрено, било је неких ствари и код старокалендараца које ми се нису допадале, посебно када су неки од наших епископа долазили да разговарају с нама. Они нису са љубављу и болом у својим срцима говорили о обманутим новокалендарцима (како су их сматрали). Изгледало је да они то раде с мржњом и као да су сретни када су објављивали да ће новокалендарци отићи у пакао. Били су веома фанатични. Када би завршили са својим говором, у себи сам осјећао унутрашњу узнемирености. Губио сам свој мир. Међутим, никада нисам ни помишљао да оставим нашу традицију. Био сам веома потресен цијелим овим проблемом. Засигурно би ми се нешто десило од сталне бриге.

На једном од путовања у Грчку свој проблем споменуо сам свом рођаку Јовану. Он ми је причао о неком старцу Пајсију. Одлучили смо да одемо на Свету Гору како бисмо се са њим састали. Стигли смо у “Панагуду”, келију у којој је живио старац Пајсије. Старац нас је нечим понудио и са осмијехом на лицу стави ме поред себе. Изгубио сам се од његовог понашања. Осјећао сам, јер се он понашао као да ме одувијек зна, да он заправо зна све о мени.

– Како иду ствари са аутомобилима тамо у Америци? Биле су прве његове ријечи.

Био сам запањен. Заборавио сам споменути да сам радио на паркингу, и да сам, наравно, цијели дан био са аутомобилима.

– Добро ми иде, била је једина ствар коју сам могао промуцати, гледајући старца са изненађењем у очима.

– Колико цркава имате тамо гдје живиш?

– Четири, одговорио сам, и запљуснуо ме нови талас изненађења.

– Заједно са старим и новим (календаром)?, дошао је трећи “удар муње” који је, међутим, умјесто да повећа моје изненађење, ме на неки начин смирио са старчевом харизмом.

– Двије са старим и двије са новим, одговорио сам.

– Коју ти слиједиш?

– Ја са старим, а моја супруга са новим календаром, одговорих.

– Видиш, требаш ићи тамо гдје иде твоја жена, смирено ми је рекао, припремајући се да ми појасни.

Међутим, за мене је то питање већ било затворено. Нисам требао више објашњења или аргументе. Нешто невјероватно се догодило у мени, нешто благодатно. Оно што ме мучило је ишчезло. Сви аргументи, све пријетње и изопштења против новокалендараца које сам годинама слушао, нестали су. Осјећао сам Божију благодат која је кроз Свог светитеља дјеловала на мене, испуњавајући ме миром за којим сам тако дуго чезнуо. Моја унутрашња ситуација јасно се видјела преко мојих очију. Оно чега се сјећам јесте да је моје стање навело старца да застане неко вријеме. А онда је наставио дајући ми нека појашњења. Можда како бих пренио другима, а и зато како бих то могао искористити за себе у периоду искушења, када благодат прође.
 
Наставак текста:

– И ми на Светој Гори такође слиједимо стари календар. Али то је друга ситуација. Ми смо уједињени са Црквом, са свим патријаршијама, и онима које слиједе нови а и стари календар. Ми признајемо њихове свете тајне и они признају наше. Њихови свештеници врше службе са нашим свештеницима. Пошто је тако, ови сиромашни (старокалендарци) су били искључени. Већина њих имају побожност, тачност (у слијеђењу канона), борбени дух и истинску ревност за Бога. Али то се дешава необјашњиво, а не зато што они имају знање о ономе што чине. Једни због једноставности, једни због недостатка знања а други су због себичности, пак, отишли на странпутицу. Они сматрају да је 13 дана догматско питање и да смо сви ми обманути, и да смо стога напустили Цркву. Они не опште са патријаршијама и црквама које слиједе оба, и нови и стари календар, зато што су се ови посљедњи (старокалендарци) наводно заразили кроз општење са новокалендарцима. И то није једина ствар. Па и оних неколико који су остали (као старокалендарци у Грчкој), постали су… чак ни ја не знам из колико дијелова! И они бивају исјечени на мање дијелове сво вријеме, и они настављају анатемисати једни други, међусобно избацујући једни друге. Не знаш колико сам се жалостио и био тужан због те ситуације. Много сам се молио. Важно је да према њима покажемо љубав и да имамо осјећања према њима, а не да их осуђујемо. Још важније, требамо се молити за њих да их Господ просвијетли, и да, уколико неко од њих с времена на вријеме затражи помоћ од нас на фин начин, да им можемо рећи ријеч или двије, закључио је старац.

Прошло је више од пет година од када се старац упокојио. Господин X. се вратио у “Панагуду” да се захвали старцу, зато што је у вријеме када га је срео пронашао не само духовну већ и породичну срећу, и са сузама у очима описао горе наведени догађај. Са његовом љубављу, молитвом и проницљивошћу старац је знао када да говори, шта да чини и како да помогне мајци Цркви тихо, избјегавајући екстремизам и исцјељујући ране које муче тијело Цркве и саблажњавају вјернике.

Преузето из књиге “Житије старца Пајсија светогорца” (на грчком језику) од јеромонаха о. Исаака (стране 691-696).
 
Старац Пајсије каже за грчке старокалендарске расколничке: "Они нису са љубављу и болом у својим срцима говорили о обманутим новокалендарцима (како су их сматрали). Изгледало је да они то раде с мржњом и као да су сретни када су објављивали да ће новокалендарци отићи у пакао. Били су веома фанатични."
+++
Јадни старокалендарци оптужују новокалендарце да немају благодат, а управо је обрнуто. Њихов фанатизам и извесна злурадост кад говоре новокалендарцима да ће да заврше у паклу, показује да управо расколници немају благодат, немају мир и радост у Духу Светоме. Тако је кад си изван Васељенске цркве.
 
ЛжеСтарац Пајсије је јеретик, који је духовно породио ово ВИДНО садашње зло - Вартоломеја Истанбулског и проклетог, који прави екуменистички хаос у Православљу...

Бити духовник таквом сатанисти као Вартоломеју, може бити само прелашћен и богоборан човек

Његово учење и лупетање је за Православне битно, ко и твоје лично - нимало...
 
ЛжеСтарац Пајсије је јеретик, који је духовно породио ово ВИДНО садашње зло - Вартоломеја Истанбулског и проклетог, који прави екуменистички хаос у Православљу...

Бити духовник таквом сатанисти као Вартоломеју, може бити само прелашћен и богоборан човек

Његово учење и лупетање је за Православне битно, ко и твоје лично - нимало...
Старац Пајсије није био никакав јеретик. Исповедао је чисту ортодоксију. Умро је 1994, а патријарх Вартоломеј је патријарх тек од 22. октобра 1991, скоро 1992. А сви његови спорни поступци су из каснијег времена. И није он био никакав духовник од патријарха Вартоломеја.
 
Где може бити чистији православни верник од св. авве Јустина Поповића, познатог догматичара, па вам ни он ваља, још кажете да је сад у паклу. Стварно да сам на вашем месту бих добро размислио о својим ставовима.
 
Где може бити чистији православни верник од св. авве Јустина Поповића, познатог догматичара, па вам ни он ваља, још кажете да је сад у паклу. Стварно да сам на вашем месту бих добро размислио о својим ставовима.
Најчистији духовно су светитељи са моштима, свети Гликерије Румунски, свети Јован Шангајски, свети владика Николај Охридски, и светитељ Филарет Њујоршки, ту нема збора, јер свако може да види и провери њихову светост уживо...

Јустину нико није видео мошти, тако да су све рекла казалице...
 
Најчистији духовно су светитељи са моштима, свети Гликерије Румунски, свети Јован Шангајски, свети владика Николај Охридски, и светитељ Филарет Њујоршки, ту нема збора, јер свако може да види и провери њихову светост уживо...

Јустину нико није видео мошти, тако да су све рекла казалице...
Па што не општите онда са Гликеријевом црквом? Од светог Јустина су остале кости.
 
Skoro svi aktivni Pravoslavci uopšteno su vrlo fanatični i bez prisustva hrišćanske ljubavi, bez obzira da li su starokalendarci ili novokalendarci. Pravoslavno bugarsko sveštenstvo je jako neprijateljski nastrojeno prema nama Metodistima, čak i otcepljena starokalendarska crkva koja okuplja Rome starokalendarce širi mržnju prema drugoj braći Hrišćanima iz drugih denominacija.
 
Skoro svi aktivni Pravoslavci uopšteno su vrlo fanatični i bez prisustva hrišćanske ljubavi, bez obzira da li su starokalendarci ili novokalendarci. Pravoslavno bugarsko sveštenstvo je jako neprijateljski nastrojeno prema nama Metodistima, čak i otcepljena starokalendarska crkva koja okuplja Rome starokalendarce širi mržnju prema drugoj braći Hrišćanima iz drugih denominacija.
Имао сам ту срећу у животу да две године будем члан бугарске новокалендарске енорије (парохије), тако да имам и молитвеник и Библију на бугарском. Приметио сам код бугарског свештенства и верника, а Бугарска православна црква - Бугарска патријаршија, слабо има верника, нарочито практикујућих, што редовно долазе на службе, да очекују да се држава побрине за црквене проблеме, као да је сада још државна црква. Иначе је бивши цар Симеон добар човек и верник.
+++
Бугарски методиста, занимљиво. Мени је то у рангу Ванге, адвентиста, Белог братства Д'нова и сличних.
Од Бугара сам научио и попримио корисне ствари: љубав према отаџбини, смисао за великодржавну организацију, националну културу, милитаризам...
 
Poslednja izmena:
Skoro svi aktivni Pravoslavci uopšteno su vrlo fanatični i bez prisustva hrišćanske ljubavi, bez obzira da li su starokalendarci ili novokalendarci. Pravoslavno bugarsko sveštenstvo je jako neprijateljski nastrojeno prema nama Metodistima, čak i otcepljena starokalendarska crkva koja okuplja Rome starokalendarce širi mržnju prema drugoj braći Hrišćanima iz drugih denominacija.
Од Бугара се пуно може научити. У Бугарској не постоје националне мањине као правна категорија, не поштују се пресуде европских судова кад је у питању државна регистрација старокалендарске цркве итд. А држава члан Европске Уније :)
 
Па што не општите онда са Гликеријевом црквом? Од светог Јустина су остале кости.
Општи се незванично...

То су неки старокалендарски проблеми око потурања кипријанизма који је екуменизам код зилота
 
Старокалендарци су се расули у милион групица. То довољно говори какав дух тамо влада.
Не тртљај, кад сте у унији са антихристима ...

Таквим се ви јединством у унијаћењу хвалите... Болест
 
Него јесте ви зилоти подржали студентске протесте у Србији?
И теби је Маки очито потребна помоћ. Идеш контра патријарха. Док не почне да помиње папу на литургији, патријарх је...
 
Него јесте ви зилоти подржали студентске протесте у Србији?
Ми протестујемо само против педера у БГ... Јер је ту највећа фрка, и нико не сме ( сем Антонија и нас)...

А ови студентски су лаганица и досада
 

Back
Top