Старе београдске породице - Кумануди (Куманудис, Куманудић)

vogonche

Početnik
Poruka
33
Породица Кумануди је грчког порекла. У Београд су се њени преци доселили из Једрена, око 1823. године (по другом извору 1829). Даљом старином су из некада Грцима насељеног Трапезунта у Малој Азији. У Београду нису славили крсну славу, већ само имендан. Као заветнину су прослављали св. Варвару и св. Харалампија, пошто су „породицу, док су живели у Дринопољу (Једрену – А.Б) сачували од куге“. Попис Београда из 1840. године доноси податке о три домаћина са овим презименом. У питању су били: Атанасаћи Кумануди (пописан под редним бројем 75), Јанаћије Кумануди (забележен под бројем 98) и Ђорђе Кумануди (редни број 227). Иначе, Кумануди је и грчко мушко лично име. Један од чланова ове београдске породице звао се Кумануди Кумануди. Без детаљнијег истраживања се не може реконструисати тачан родослов Куманудија. Наиме, код појединих аутора су забележени детаљни подаци о гранању ове београдске породице, али су они међусобно опречни, а садрже и поједине нелогичности. Због тога су на овом месту презентовани само парцијални подаци о фамилији Кумануди.

http://www.srpski-despot.com/detalj.aspx?object=214
 
Kumanudi su Cincarskog porekla, isto kao i Petar Icko, Karamata, Nusic (Alkibijad Nusha), Jovan Sterija Popovic, Lazar Pacu, Cincar-Markovic, Misa Anastasijevic, Cincar Janko Popovic, Naum Krnar (Moskopoljac), Cincar Marko Kostic, itd...

Цинцари су већ половином XVIII вијека постајали племићи. Већ 1762. године, међу члановима Токајске трговачке компаније имамо неколико племића (Димбо, Карацшон, Поповицс, Пустаи…). У другој половини XVIII вијека Цинцари су постајали племићи у знатно већој мјери. Ево имена неких од њих: Андрејевић (1763)[7], иначе поштари у Сремским Карловцима; Антоновићи (1751); Зако од Бајше (1751); Ђуричко од Модоше (1783); Дадањи од Ђулавеса (1782); Којић од Фридхаза (1782); Нако од Семилклуса (1782); Николић од Рудме (1783), који су 1866. године добили аустријско племство. Тако се још спомињу и Сервицки од Турске Кањиже. У то вријеме није било лако постати племић, поготово православном становништву, док је католичко становништво лако добијало племство.

Пошто су се Цинцари већ раније обогатили, на црквено-народном сабору у Темишвару 1790. године, њихов први захтјев двору био је да и православци могу куповати племићка имања. Том приликом наведена је као пример породица Михаиловић, која је добила племство тек када је прешла на католицизам.[8] Цинцари су у том захтјеву на сабору у Темишвару успјели јер су многе цинцарске породице послије одржавања тог сабора добиле племство, као пр. Авакумовић (1792); Алексијевић (1791); Дамаскеин од Немета (1799); Демелић од Пањове (1796); Димиа Пападема (1792); Дука од Кадар (1792); Костић (1791); Јанковић-Мировник; Емануел Јанковић (1791); Марковић (1794); Михајловић (1792); браћа Михајловић (1792); Поповић Дионисије (1791); Поповић Рабудицки (1792); Николић Манојло (1791); Николић од Кекеша (1797); Хаџи-Михали од Турског Бечеја (1798).[9]

У вријеме Првог српског устанка Цинцари су у Србији били најписменији слој становништва... Цинцари су Романи по језику, Грци по писмености и култури.

http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br 2/ckaradjicincari.htm
 
Kakva li je legenda o nastanku tog prezimena? Koja je to kuma, kumica nudila i šta je nudila , i da li je ponuđeno prihvaćeno, ili sve beše uzalud ;)

hahahaha

Btw Cincar-Markovići nisu cincarskog porijekla... dokazano je da Cincar Marko junak iz I srpskog ustanka nije bio etnički Cincarin (Vlah, Arumun) već je nosio taj nadimak jer je trgovao sa Cincarima...
 
hahahaha

Btw Cincar-Markovići nisu cincarskog porijekla... dokazano je da Cincar Marko junak iz I srpskog ustanka nije bio etnički Cincarin (Vlah, Arumun) već je nosio taj nadimak jer je trgovao sa Cincarima...

Vic stoleca,

""""""""ne samo sto je dokazano""""""", vec je sebi na crkvi u Donjoj Belici (ako znas gde je to), ostavio vecni spomen.
 
Vic stoleca,

""""""""ne samo sto je dokazano""""""", vec je sebi na crkvi u Donjoj Belici (ako znas gde je to), ostavio vecni spomen.

I kaže kako je Cincarin, Vlah i Armanj Makedon i kako je najlepši grad na svijetu Moskopolje, a svi narodi na Balkanu su porijeklom Cincari... ups ne baš svi prljavi Šćiptari su sa Kavkaza, a pogani Greci su iz Egipta... :klap:
 
Kakva li je legenda o nastanku tog prezimena? Koja je to kuma, kumica nudila i šta je nudila , i da li je ponuđeno prihvaćeno, ili sve beše uzalud ;)
Nikakva koja se dotiče našeg prostora , Kumani - Polovci koji su naselili obalu Crnog mora imali su običaj da ostave onomastički trag, Kumanudis, Kumanis, Komaneči...
 

Back
Top