Star Wars - moderna mitologija

ThePower

Početnik
Poruka
12
Naoko zabava za mase, ali i mnogo više od toga. Serijal Star Wars, od 2 trilogije* višeslojna je tvorevina. U toku njenog nastajanja, kreator Džordž Lukas se inspirisao knjigom Džozefa Kempbela "Heroj sa hiljadu lica" i naposletku uspostavio Star Wars kao artefakt svojevrsne moderne mitologije.

Naime, u svojoj knjizi prvobitno objavljenoj 1949. godine, Kempbel, koji je tada bio profesor komparativne mitologije, iznosi tezu da skoro sve mitološke, folkolorne i religijske priče, ali i plemenski rituali, u sebi sadrže fragmente iste priče, one u putovanju heroja u nastajanju i njegovom procesu odrastanja i zdravog uklapanja u zajednicu. Taj, takozvani "monomit" prenosi zajedničke vrednosti zajednice, bez obzira gde se ona nalazila na zelenoj planeti.

Džordž Lukas, koji je gajio snažnu privrženost istoriji i antropologiji, prepoznao je da u kinematografskom krajoliku 60ih i 70ih godina prošlog veka nastaju skoro isključivo dela koja se bave drugim temama. Uvideo je prazninu koju je neko odgovaran da popuni. Tako je prvi sloj priče Star Wars onaj o borbi dobra protiv zla, prijateljstvu, lojalnosti. Ali zatim i drugi sloj, koji u priličnoj meri prati matricu koju je Kempbel prepoznao - isprva nevoljan mladić, Luk Skajvoker, polazi u veliku avanturu, pomažu mu mentori - stariji članovi zajednice Obi-Van Kenobi i Joda, junak poražava snažne prepreke na svom putu koje simbolizuju težinu odrastanja, i na koncu zauzima mesto svog oca u zajednici - pomaže iskupljenju Darta Vejdera, koji na kraju ponovo postaje junak na strani dobra kakav je nekad bio.

Na isti način možemo analizirati i drugu trilogiju, koja se dešava pre prve, s tom razlikom što ona oslikava drugu stranu novčića, posrnuće heroja Anakina Skajovokera na svom putovanju, kada se transformiše u Darta Vejdera.

Još jedan sloj Star Wars je onaj politički. U prvoj trilogiji jasni su fašistički simboli Zle imperije - njihovi vojnici su stormtrooperi, kako su bili zvani Hitlerovi telohranitelji, šlem Darta Vejdera jasno aludira na šlemove nacističkih vojnika, njihove boje su crna, siva i crvena - boje na koje se i Hitler u velikoj meri oslanjao - a i sam politički sistem je totalitaran i diktatorski (imperator Palpatin). U njihovim redovima nema žena, svi su beli muškarci.

Druga strana - pobunjenici - znatno je raznorodnija, čine je ne samo muškarci i žene, već i brojne vanzemaljske rase koje simbolizuju etničko ujedinjenje. Pobunjenici svoje ratne napore zasnivaju na radu kolektiva i Star Wars uopšteno Lukasa odslikava kao liberalno-nastrojenog autora. Rečit je lik Han Soloa, koji je isprva "samotni vuk" kog kao da pogoni jedino želja za zaradom, ali već na kraju prvog dela on počinje transformaciju u čoveka okrenutog pre svega zajednici pobunjenika, na kraju i sopstvenoj porodici.

Svojevrsna anomalija u prvoj trilogiji je Zvezda Smrti, oružje Zle imperije nalik atomskoj bombi kakvu fašisti nisu posedovali. Kritika prema spoljnoj politici SAD daleko je gušća i direktnija u drugoj trilogiji. Naime, republički senat biva izmanipulisan od strane kancelara, koji iza kulisa fabrikuje veštačku pretnju i započinje građanski rat. Svojom manipulacijom, Džedaje izvrće u svojevrsne teroriste. Vrlo su indikativne reči koje Lukas stavlja u usta Anakina Skajvokera nesporedno pre nego što će postati Dart Vejder: "Ako nisi sa nama, onda si sa njima", a što je poprilično direktna parafraza reči Džordža Buša Jr. u obraćanju povodom američke inicijative rata protiv terorizma. Galaktička republika, zajednica koja baštini demokratske vrednosti, pada, da bi je kasnije Luk Skajvoker obnovio kroz sopstveno herojsko putovanje.

Star Warsu možemo zameriti genezu savremenog blokbastera kakav od pojave prvog filma u serijalu dominira na tržištu filma. Ali ujedno, ova, treća po redu najprofitabilnija filmska franšiza, potkazuje zlo na vrhu političkog sistema, mehanizme pada demokratije, ali i konačnog obnavljanja zajednice, od one na mikro nivou (uloga pojedinca, prijateljstvo, porodica) do one na makro-nivou (država i unilateralni politički odnosi). Time je Star Wars izuzetno značajno, dobrohtono i korisno parče moderne mitologije i političke ideologije.


*treća i najnovija trilogija nije delo Džordža Lukasa i o njoj ne bih diskutovao zbog slabog kvaliteta tih filmova
 
Drago mi je što moderatorka čita moje postove 😄
Evo konačno pročitah.. Političke poruke mi nisu toliko očigledne kao u Zvezdanim
stazama, ali očigledno ništa ne može da porođe bez šablona u kojima inače
razmišljamo i funkcionišemo. Kod naučne fantastike mi je u vek bilo razočarenje
to što ničeg novog i neobičnog nema. Samo varijacije na već viđeno.

Ne znam zašto si princezu Leu izostavio.. :think:
 
@Jasna

Što se tiče Star Wars-a, nešto zaista novo, makar u svetu filma, jeste ono što je Lukas krstio "korišćena budućnost". Ne bih se usudio da kažem svi, ali ogromna većina futurističkih SF filmova koji su prethodili prvoj SW trilogiji, prostor u kom obitava civilizacija, predmete koje koriste i tehnologija prikazani su kao besprekorno čisti i uglancani. Dok je SW sav u prljavštini i izrabljenosti okruženja i objekata. Time se recimo inspirisao Ridli Skot kad je nešto kasnije snimio Alien i Bladerunner.
Dalje, zavisi šta smatraš pod neobičnim, koju kategoriju. Jer su prve dve trilogije recimo pune neobičnih stvorenja, pa i lokaliteta, kadrovi su generalno ispunjeni maštovitim detaljima. A skoro sve to poteklo je iz Lukasove impresivne mašte.
Rekao bih i da su Džedaj vitezovi neobični, možda ne suštinski (inspiracija su delom samuraji, a džedajska filozofija puno podseća na budističku), ali da je to ipak jedan zanimljiv miks.

Leia mi se nije uklapala u jezgrovit tekstić. Ali kad je već pominjemo, dopada mi se što su junakinje 2 trilogije prikazane kao jake i asertivne žene. Uprkos tome što su obe isprva "damsel in distress" koje spasavaju doslovno vitezovi.
Zanimljivo mi je da Padme Amidala, glavni ženski lik druge trilogije, protiv zla pokušava da se izbori diplomatijom, dok muški junaci to pretežno rešavaju kroz boj :mrgreen:
 

Back
Top