| Citat | Komentar |
| Ма са Платоном би било све једноставније, оче. Лепота и уједно тежина хришћанске вере јесте што је потпуно апсурдна за људски разум. Платонизам је као систем сасвим прилагодљив нашем менталном склопу и зато му увек тако радо прибегавамо. Авај, колико се морамо трудити да избегнемо пад у платонизам, толико је опасно да у намери да размонтирамо платонизам, који се угнездио у популарном схватању хришћанства, зађемо у "uncharted territory" где немамо конкретно јако упориште ни у Св. Писму ни у Оцима. То не значи да богословље мора да буде непрестано рециклирање онога што је већ речено на овај или онај начин, али мора да постоји известан континуитет традиције и то је главни разлог мог скептицизма према теорији коју ви заступате. |
| Ne vidim problem u nepostojanju "izvesnog" kontinuiteta, naročito ako elementi postoje tokom čitavog perioda i dodatno ako ne narušavaju osnovna učenja |
| Догађај у Мт 27.53 је крајње необичан, изолован, нигде се другде не помиње, иако су се устали из мртвих јавили "многима". Још је необично да су устали из гробова на дан распећа Христова, али су се појавили у граду тек по васкрсењу Христовом. Шта ли су радили у међувремену? Зашто ни Петар у својој беседи у Д.ап 2 не помиње овакав догађај који би вероватно био јако важан. Замислите, то није мала ствар да умрли устану из гробова, не један него вероватно многи свети и још уђу у свети град у време пасхалних свечаности и показаше се многима. Па то би била централна прича у Јерусалиму и просто је немогуће да је нико други не помиње. | Neobičnost događaja u Pismu, obično bude razlog da ga se prenebregne u tumačenju, a upravo bi trebalo suprotno da bude. Svako sagledavanje Vaskrsenja i čovekovog stanja posle smrti ne uzme u obzir (ili ga previdi) i ovo evanđelsko svedočanstvo, može se reći da ima svoje manjkavosti. Nije mi najjasnije ovo argumentovanje da taj događaj ne pominje ap. Petar. Šta se time želi reći? |
| Такође се ни Св. Оци многоне баве овом причом . Погледајмо још пар примера из Catena Aurea који овом догађају придају посебан значај на коме можемо да градимо озбиљније есхатолошке закључке: | I to da se učitelji Crkve ne bave toliko ovim mestom, ne znam šta bi trebalo da znači? |
| Иларије каже "окови смрти се раскидоше и тела многих светих који спаваху васкрснуше, јер просветљујући тмину смрти и сијајући светлошћу у тмини ада он је отео плен од смрти." | Dakle, vaskrsenje je u pitanju |
| Златоуст каже: "Јер ако је било велико дело подићи Лазара након четири дана, још је веће (чудо) било када су се они који су дуго били уснули сада појавили живи. Ово је заиста био показатељ будућег васкрсења (futurae resurrectionis erat indicium). Али да се не би помислило да је оно што се догодило било само фантазма (привиђење) еванђелиста додаје "И изиђоше из гробова након васкрсења и уђоше у свети град и јавише се многима".....Златоуст овде говори више о назнаци будућег васкрсења и слаже се са Јеронимом који каже да ово није било опште васкрсење, већ посебно, као што смо већ видели. | Dakle, "usnuli" tj. mrtvi, pa oživeli. Sv. Zlatousti govori o dodatnom značenju tog događaja ("pokazatelj budućeg vaskrsenja"), ali ne objašnjava samu prirodu događa |
| Ориген, опет, тумачи на свој начин: "гробови су тела грешних душа тј. душа које су мртве за Бога и када су Божијом благодаћу ове душе васкрсле, њихова тела која су пре тога била гробови постала су тела светих и била су виђена да излазе из себе и иду за њим који је васкрсао (et videntur a seipsis exire, et sequuntur eum qui resurrexit) и ходе са њим у новини живота и који су достојни да разговарају на небу улазе у свети град у одређена времена (et qui digni sunt habere conversationem in caelis, ingrediuntur in sanctam civitatem per singula tempora) и јављају се многима који виде њихова добра дела." (Мени ово изгледа прилично конфузно) | Vrlo interesantno. |
| Једини изузетак који је Аквинац нашао у својој збирци кратких тумачења јесте Ремигије Ремски (просветитељ Франака), кога сте већ помињали, и који каже оно што ви заступате оче: "Морамо веровати да су они поново устали да буду сведоци Господњег васкрсења. Неки су говорили да су они опет умрли и да су се вратили у прах, као Лазар и други које је Господ васкрсао. Али овде не не смемо на никоји начин имати поверења у ове речи јер ако је требало да они поново умру, то би за њих било веће мучење него да нису уопште васкрсли. Морамо стога да верујемо без оклевања да су они који су устали из мртвих при Господњем васкрсењу такође са њим заједно узишли на небо (Incunctanter ergo credere debemus quia qui resurgente domino a mortuis resurrexerunt, ascendente eo ad caelos, et ipsi pariter ascenderunt)." | Potpuna poenta. Ja ovo verujem. |
| Уз сво поштовање према Св. Ремигију ово тумачење је сасвим изоловано и представља више његов лични закључак, него јасан и аргументован став. Занимљиво је да већи богословски умови нису дошли до сличног закључка. | Izolovanost tumačenja nije najsolidniji osnov za dezavuisanje.
Zanimljivo je da isti veći bogoslovski umovi nisu došli do tog zaključka, jer se nisu ni bavili time, kako kaže i sam o.Sava nešto ranije "Такође се ни Св. Оци многоне баве овом причом " |
| Не желим да ме погрешно схватите, али имамо једно крајње изоловано сведочанство у Еванђељу од Матеја које нема упоришта ни везе ни са једним другим новозаветним списом и имамо тумачење Св. Ремигија, шест векова касније. Мислим да ту заиста немамо кредибилну основу за један озбиљан закључак који доводи у питање многе цитате из Св. Писма и ставове Св. Отаца, који, с друге стране, јасно указују да ће свеопште васкрсење бити посебан догађај и да не бива одмах после телесне смрти. Ако је неко нашао неко друго тумачење овог стиха јако бих волео да га прочитам. | Opet se ističe izolovanje samog događaja. Ne znam koja je poenta ovog isticanja "krajnje izolovano svedočanstvo u Evanđelju". Izolovano ili ne, ono je tu. Možda remeti naše ustaljene poglede na ove stvari, ali to ne znači da prosto treba da pređemo preko njega. |
| Постоји такође могућност је овај догађај више у функцији испуњења месијанског пророчанства које имамо код Пророка Језекиља 37.12-13 „Зато пророкуј, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву И познаћете да сам ја Господ, кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова ваших, народе мој.“ Матеј се пре свега обраћа Јеврејима и више него други еванђелисти наглашава како је Христов живот и све што је учинио заправо испуњење старозаветних пророчанстава. Такође референцу можемо да нађемо и код Ис 26.19 | Nije mi jasno da li time želi reći da je sve ovo neko metaforično/alegorijsko/figurativno ispunjenje isto takvog metaforičnog/alegorijskog/figurativnog proročanstva?
Tj. da kaže da ovi sveti nisu ustali iz groba, da se nikome nisu pokazali itd. |
| Још једна веома важна чињеница везана за овај догађај који је описан код Матеја јесте да када је Господ издахнуо на крсту десили су се многи знаци (земљотрес, цепање завесе, стене су се распукле, гробови отворили), али није било јасних показатеља да је Господ васкрсао, јер је према Писму васкрснуо тек „трећег дана“ и чак ни тада многи одмах нису поверовали. После Христовог страдања на крсту владала је атмосфера пораза, апостоли су се већ пре распећа разбежали од страха (осим Јована). Христово тело се скида са крста и односе га у гробницу. Ученици још нису знали шта се догодило јер не би ни они ни жене које су Христа виделе били толико изненађени након васкрсења када су видели отворен гроб, иако им је Господ унапред обећао да ће васкрснути. Овај догађај са васкрслим телима светих био би засигурно изазвало велику пажњу и не би га прећутали остали Еванђелисти. | Izgleda da o.Sava misli da je ovo naknadno ubačen deo u Matejevom Evanđelju. Ćutanje ostalih evanđelista o tome nije baš jak argument. Ni ap. Jovan ne opisuje bezgrešno začenje, niti opisuje događaj Preobraženja (možda je mali hint u glavi 1), iako je bio jedan od tri neposredna svedoka, pa opet na osnovu toga, ne dovodimo ih u pitanje. |
| У целини гледано, колико сам ја успео да проучим разна тумачења, имамо следеће могућности: 1. да није реч о васкрсењу већ о јављању (духова, душа) мртвих људи 2. да су они васкрсли као и Лазар и да су после опет умрли 3. да су стварно васксли, били прослављени и на тај начин указали на васкрсење свих мртвих. Прва опција је тешко прихватљива јер се заиста каже да су васкрсли. Трећа је проблематична јер је Господ био прворођени из мртвих, а он је васкрсао тек "трећег дана". Већина тумача, укључујући и водеће западне (Августин и Јероним) сматрају да је друга опција најреалнија са чим бих се и ја сложио. | 1. Javljanje duša nije baš objašnjenje tog događaja. Jer, šta duše ima da ustaju iz grobova. Oni se jednostavno pojave ili ne...
2. Ovde bih citirao prethodno navođeno mesto "Неки су говорили да су они опет умрли и да су се вратили у прах, као Лазар и други које је Господ васкрсао. Али овде не не смемо на никоји начин имати поверења у ове речи јер ако је требало да они поново умру, то би за њих било веће мучење него да нису уопште васкрсли"
3. Ako je događaj Raspeća i Vaskrsenja ujedno i vremenski, koliko i nadvremenski (kao sudar, spajanje, dodir dve dimenzije, naše i Božije), onda nema taj problem. Ako sve stvari i događaje posmatramo isključivo kroz prostorno vremenske naočare, onda to tumačenje ima problem. Ali, mesto iz Evanđelja ostaje i dalje. |
| Источна традиција изгледа не обраћа пажњу на овај догађај у историјском, конкретном, смислу, већ више у духовном. Христово Васкрсење се доживљава не само као Његово васкрсење, већ пре свега као победа живота над смрћу, победа Христа над адом, чија моћ бива скршена. Христос преводи уснуле праведнике из ада у приуство Божије, у рај, као што видимо на иконографским приказима Васкрсења. Отварају се гробови и из њих излазе праведници које Христос уводи у вечни живот, посебно Адама и Еву. | Pobeda nad smrću upravo i jeste pobeda svih nas u Hristu. Istočna tradicija, bar kroz Bogosluženje, daje dosta osnova za to da se veruje kako su ovi "sveti" zapravo "uzorak", pokazan delić Božije stvarnosti koji govori da je Hristos nije bio i ostao usamljen u Svom vaskrsenju. Statije, koje se pevaju na Veliku Subotu govore o tome. |
| Овде се отвара потпуно нови аспект ове приче који је везан за ову иконографску представу Васкрсења, која је заправо настала из апокрифне традиције, као и многи други иконографски мотиви, што је јако занимљива тема. Наиме, реч је о апокрифном тексту „Еванђеље Никодимово“ (познат је као Acta Pilati; Greek: Πράξεις Πιλάτου) који датира најраније из 4. века и у коме се посебно говори о силаску Христовом у ад, ослобађању праведника и везивању Сатане. У том делу Descensus ad Infernos (силазак у ад) се конкретно повезује Христово васкрсење са догађајем из Мт 27.53, али ипак не у контексту идеје да после смрти одмах бива васкрсење. Кога интересује овај апокриф може да нађе на енглеском на: | Ap. Petar govori o tome da je Hristos propovedao duhovima u tamnici. Ali, ap. Petar jasno govori ko su ta lica. To nije svo čovečanstvo umrlo od Stvaranja do danas. TO su duhovi onih koji su bili nepokorni u Nojevo vreme. To kaže ap. Petar. A jevrejska tradicija Hristovog doba, otprilike je znala ko su ti likovi. To su Čuvari (tj. Grigori, tj. "sinovi Božiji") i duhovi Nefilima (njihovih potomaka iz sa "kćerima" ljudskim"), iz glave 6. Postanja. |
Ако треба да раширимо тему 
