Stanoje Jelačić, 14. vek

Ipposthenis

Primećen član
Poruka
682
Pozdrav,

Zamolio bih za bliže informacije o životu, naročito smrti kneza ili vojvode(?) Stanoja Jelačića koji je bio u službi kralja Tvrtka I.

Ono što nisam uspeo da pronadjem u izvorima su priče da je ovaj knez ubijen od strane Sandal(j)a Hranića Kosače nekad počekom 1390-ih (ovaj Jelačić je navodno bio u dobrim odnosima sa Vlatkom Vukovićem Kosačom), kao i da su Jelačićevi sinovi verovatno prebegli u Crnu Goru zbog ove Sandaljeve zavere.

Da li ovo zvuči poznato bilo kome? Hvala!
 
Pominje se knez Stanoje Jelačić/Jelaksić u službi kralja Tvrtka (kralj:1377-1391) i kralja Dabiše (1391-1395). Zajedno sa vojvodom Vlatkom ispravljao je granicu prema dalmatinskim gradovima i podizao je neke tribute u Dubrovniku 1392. godine. Činjenica da je učestvovao u razgraničenju u Dalmaciji kao i da je darivao neke posede u okolini Knina ukazuje da je tu imao posede tj. da je na tom prostoru i njegovo feudalno leno.
Gde si našao te priče o njegovoj smrti ?
 
Nažalost, čuo sam samo u razgovoru. Međutim, od ljudi koji se ne poznaju, pa me to zaintrigiralo.

Kakvu je titulu mogao nositi neko ko je učestvovao u razgraničenju ili darivao posede? Pročitao sam da se Jelačić pominje kao 'comes' (grof?). Hvala!
 
Nažalost, čuo sam samo u razgovoru. Međutim, od ljudi koji se ne poznaju, pa me to zaintrigiralo.

Kakvu je titulu mogao nositi neko ko je učestvovao u razgraničenju ili darivao posede? Pročitao sam da se Jelačić pominje kao 'comes' (grof?). Hvala!

Nosio je titulu kneza. Comes se sa latinskog na srpski prevodi kao knez, a titula grofa ne postoji u Bosni i Srbiji tog doba. Takodje u ćiriličnim izvorima se pominje kao knez. Za razgraničenje sa Dalmatinskim gradovima nije bitna njegova titula već je on tu izgleda nastupao kao velikaš sa posedima na granici. Neko čiji su interesi (posedi) bili vezani za to razgraničenje.

Izgleda da je njegovo prezime glasilo Jelaščić, a ne Jelačić.

Njegovo ime nisam uspeo da pronadjem u zbirci istorijskih legendi sa prostora BiH tako da poreklo te priče o njegovoj smrti još nisam odgonetnuo.
 
Poslednja izmena:
Nosio je titulu kneza. Comes se sa latinskog na srpski prevodi kao knez, a titula grofa ne postoji u Bosni i Srbiji tog doba. Takodje u ćiriličnim izvorima se pominje kao knez. Za razgraničenje sa Dalmatinskim gradovima nije bitna njegova titula već je on tu izgleda nastupao kao velikaš sa posedima na granici. Neko čiji su interesi (posedi) bili vezani za to razgraničenje.

Izgleda da je njegovo prezime glasilo Jelaščić, a ne Jelačić.

Njegovo ime nisam uspeo da pronadjem u zbirci istorijskih legendi sa prostora BiH tako da poreklo te priče o njegovoj smrti još nisam odgonetnuo.

Hvala za ovo pojašnjenje. Inače, prema jednoj verziji priče, taj Jelaščić je navodno ubijen u neidentifikovanom sukobu kao deo zavere u kojoj je, od strane Sandalja Hranića, stradao i knez (ili gospodin) Pavle Radinović.

Usputno pitanje...koliko je takvih kneževa moglo biti na teritoriji tadašnje Bosne, i koliko se ta titula kneza nalazi visoko u srednjovekovnoj hijerarhiji na ovim prostorima?
 
Hvala za ovo pojašnjenje. Inače, prema jednoj verziji priče, taj Jelaščić je navodno ubijen u neidentifikovanom sukobu kao deo zavere u kojoj je, od strane Sandalja Hranića, stradao i knez (ili gospodin) Pavle Radinović.

Hmmm zanimljivo
Mada je taj sukob dobro poznat, ali onda ne moze biti 1390-ih vec mnogo kasnije kada je knez Pavle stradao (1415)


Usputno pitanje...koliko je takvih kneževa moglo biti na teritoriji tadašnje Bosne, i koliko se ta titula kneza nalazi visoko u srednjovekovnoj hijerarhiji na ovim prostorima?

Jako teško pitanje i ne znam da li bih mogao dati tačan odgovor. Ono što znam jeste da u Bosni krajem 14 i početkom 15 veka počinje period jačanja vlastele u odnosu na vlast kralja pa se tako i razne titule dele šakom i kapom. Knez je mogao biti neki sitan vlastelin koji je recimo držao nekoliko sela ili pak krupni velikaš kao što je pomenuti knez Pavle, a koliko ih je bilo to je stvarno teško reći.
 
Hvala. Korisne su informacije, naročito kada se uzmu u obzir relativno ograničeni izvori iz relevantnog perioda.
Станоје Јелашчић је пореклом био из клана Косаче,огранка који је морао да побегне у село Јелашци код Калиновика.По том селу тај огранак Косача се прозвао Јелашчић.Да су Јелашчићи из истог племена Косаче види се по заједничкој крсној слави Стевањдан.Станоје Јелашчић је у великом сукобу између Сандаља Хранића Косаче и Павла Раденовића стао у заштиту Раденовића.То је био разлог да га Сандаљ сматра издајником свог племена,па ганје зато и убио.Остали Јелашчићи уплашени због погибије кнеза Станоја,беже према Требињу и у Попово поље.Јелашчићи се у Поповом пољу познају по крсној слави Косача Св.Стефану,коју потомци Јелашчића никад нису мењали.Велико ривалство између Косача и Јелашчића је било и стога што је Станоје Јелашчић био логотет краља Дабише и његов веома лојални службеник,због чега је и добио титулу кнеза,и бројна земљишта у Далмацији.Због тога га је мрзео Сандаљ Хранић који је био противник краља тад већ моћни Војвода у Доњој Босни.Јелашчићи у Поповом пољу су у страху од Сандаља променили своје презиме,узели разна друга презимена,сродство са Косачама никако нису смели да помињу,само су задржали славу.Постоји мишљење дасу Вулешевићи из Тврдоша,Шћепановићи из Седлара,Шапоњићи у Старом Влаху потомци Јелашчића из Јелашца код Калиновика.Остало је познато у историји даје Влатко Вуковић Косача у бој на Косову собом водио и Станоја Јелашчића скојим се Влатко врло добро слагао што такође говори дасу Јелашчићи припадали клану Косача.Станоје није имао мушких потомака,а Климент,Селак и Јокан које повезују са кнезом Станојем,са њим немају никакве везе,што је потврдила и генетика.Једини потомци Јелашчића су потомци Станојеве браће у Поповом пољу,Шћепановићи,Вулешевићи,Милишићи,Шапоњићи.Могуће даје кнез Станоје Јелашчић био рођак,брат од стрица Влатка Вуковића,а синовац Вука Косаче који је Станојевог оца отерао са земље у њиховом селу Косаче.
 

Back
Top