Stanislav Krakov

ofelija

ofelija

Primećen član
Poruka
636
ok..nisam bila dugo i znam da je neprisojno da odmah ulecem i trazim pomoc:D
ali sto je hitno nitno je:D
radim internet tekst ili clanak (kako god) za jedan predmet na fax-u.
sve u svemu moram naci podatke o izvesnom gospodinu a pojma neam ni ko je on (sramota...znam) a sa pretragom mi tesko ide da saznam gde je rodjen kada itd.
ako neko moze da mi pomogne bla bi mu vrlo zahvalna:D

sve u svemu hvala unapred
 
Poz, Ofelija. Sve shto sam uspeo naci je ovo:

Stanislav Krakov.
Smrt potporučnika Jezdimira

U krčmi je bio sto.

Na stolu su bile čaše.

U čašama je bilo vino.

Kraj čaša bile su ruke. Te su ruke pripadale vojnicima koji su pili. Njihova gruba pesma i psovka cepala je zidove. Zidovi su bili od lakog materijala. Jedan vojnik zapeva jače. Na zidu se proredi malter kao od udara glasom u zid i pomoli se pukotina. Kroz pukotinu dođe mrak. Mrak je nosio tugu. Tuga je nosila poraz. Vojnici su bili pobeđeni. Njihov mladi vođa, oficir bio je pobeđen. On je imao 20 godina. On je nosio epolete. Na epoletama je bila jedna zvezdica. On je bio potporučnik. On se seti svoga detinjstva. Od toga zamirisa u celoj prljavoj sobi krčme. Miris je pokuljao na pukotinu. Iza pukotine su stajali neprijatelji. Njih je bilo mnogo. Oni nisu imali maske od zagušljivih gasova. Od silnog mirisa oni propadoše. Mladi vođa bio je opet pobednik. Jedna žena dođe. Ona mu reče da ga voli. Ona je bila garava. Imala je plave kose. Zvala se Kosara. Oni se povukoše u obližnju vilu. Zvonilo je. Neko je pobedio. Pobednik ne znađaše ko? Možda su pobedili protivnici?

Mladi čovek svlačeći se uze svoje mamuzice u ruke. A ona zari ruke u mamuze. Jurnu krv. Pa krv kao neka muzika osvoji prirodu i razli se crvenim poljupcem po nebu.

Neko (bez mamuza).
Ja volim krv. Krv je crvena.

Oficir (bez mamuza).
Ja ne volim krv. Krv je crvena.....

U avliji dobošari su učili da dobuju...

Jedan dobošar.
Doboš je za čovekovu misao što mamuze za konja. Kad konjska mušica ujede konja njemu u ušima tutnje doboši.

Oficir.
Konjska mušica nadjačava misao samo plavih ljudi ali ne i crnomanjastih. Ja sam crnomanjast.

Neko (bez mamuza).
Sve je to poznato svakoj ženi.....

Mladi pobednik ležao je mrtav na postelji. Njemu se učinilo bilo da doboši krvavo dobuju posmrtan marš i on je umro po asocijaciji ideja. Kraj njega vila se plavokosa garavuša. Lepotica je čupala kose i vadila sebi oči.

Jedna vrana (iznad kuće).
Vrana vrani ne vadi oči.

Ona.
Ja nisam vrana........

... Daleko, daleko, iza brda i planina, jedna druga žena, crnokosa plavuša plakala je grčevito i govorila svima da nešto zvecka, kao mamuze, i da od toga ne može da spava.... Odveli su je u sanatorium a ubrzo i u krematorium, jer je bila članica društva "Oganj".

Stanislav Krakov.

na adresi : http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/umetnicka/svinaver-pantologija.html
 
"..Краков, Станислав - рођен 1895. у Књажевцу, од оца Пољака, и мајке Српкиње. Од оца, некадашњег борца за слободу Пољске и добровољца из Српско-бугарског рата 1885, рано добио савет: “Ако ти неко дирне у част, убиј га. Част је нешто што се брани крвљу”. Као син дворског лекара друговао са Ђорђем и Александром Карађорђевићем. Рођак Димитрија Љотића и нећак Милана Недића. Са 17 година побегао из последњег разреда гимназије у Први балкански рат. Током ратова завршио Војну академију и на бојишту провео седам година. Одликован као херој, покушао самоубиство због стања у мирнодопској војсци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и демобилисао се.
Почео да пише на Солунском фронту и, уз чланке, критике, расправе и приче, објавио романе Кроз буру ( 1921 ), Крила ( 1922 ), путопис Кроз Јужну Србију ( 1926 ), мемоар Наше последње победе ( 1928 ), и дела Пламен четништва ( 1930 ), Престолонаследник Петар ( 1933 ), и Генерал Милан Недић ( 1963. и 1968 ). Приповетке Црвени Пјеро и роман Живот човека на Балкану објављени постхумно, 1992. и 1997. Рукопис романа Човек који је изгубио прошлост нестао у Другом светском рату. Снимао и документарне филмове, као Голготу Србије ( 1930 ).
За Окупације прихватио место директора Радио Београда. Избегао у Аустрију, и бежао од агената Озне послатих да га ухапсе по сваку цену. Домогао се Швајцарске, где је 1968. умро заборављен.
Ћерка je сачувала рукопис који су издавачи “Наш дом” Владимира Димитријевића и “Војно дело” из Београда назвали Животом човека на Балкану, и штампали без главе о Космету, и после 75 година сматрајући је преопасном..."
 
ofelija:
treba mi samo njegova biografija ali hvala sve u svemu:)
Kliknite za proširenje...



Evo ti o bijografiji Stanislava Krakova nakon zavrsetka citanja burne i dirljive knjige, "zivot covjeka na balkanu " ;


Rodjen je u Kragujevcu 1895 g. Otac mu je bio Poljak, ljekar koji je dosao iz Pariza kao dobrovoljac u srpsku vojsku. Majka mu je bila uciteljica cija je porodica bila u srodstvu sa kenzom Aleksandrom Karadjordjevicem, ocem Srpskog Kralja Petra I Karadjordjevica.
Sam Stanislav Krakov je bio oficir pa zatim oficir kraljeve garde. Sa 13 g. primljen je u dobrovoljacki korpus kao bolnicar. Prosao je cetiri velika rata. Prezivio golgotu albanije, krfa, Solunskog frona, kajmakcalana. Odlikovan je 18 puta. Na povratku u cinu potporucnika ulazi pobjedonosno prvi sa svojom vojskom u Veles zatim redom Leskovac, Prokuplje, Krusevac, Kragujevac, Rumu. Kad se rat zavrsio imao je samo 23 g.
Od 1919 g. do 1931 g. je knjizevni dio njegovog zivotnog vjeka;
Napisao je ; - 1921 g. je roman Kroz Buru
- 1922 g. Krila
- 1926 g. Kroz juznu srbiju
- 1928 g. Nase posljednje pobjede i Covjek koji je izgubio proslost.
- 1930 g. Plamen Cetnistva
- 1933 g. Prestolonaslednik Petar
Bio je Novinar filmski, pozorisni i knjizevni kriticar, putopisac, urednik Politike, glavni urednik Vremena a pred 2 svjetski rat urednik i direktor Radio BG.
Snimio je nekoliko filmova, a najznacajniji Golgota Srbije, poznat pod naslovom "Za cast otadzbine".
Pred kraj 2 svjetskog rata, pred komunistima bjezi u emigraciju.
1963 g. pise na ostrici noza, 1963 g. Milan Nedic ( prvi dio ), drugi dio 1968 g. ( general Milan Nedic bio je ujak Stanislava Krakova ).
1968 g. napisao je knjigu pripovjedaka, "Crveni pjero".
1968 g. napisao tri poglavlja " ZIvot coveka na balkanu".
Smrt ga sprijecila da zavrsi ovu svoju auto-biografiju. Zivio je u Parizu, ali je umro 15.12.1968 u Zenevi gdje je prebacen radi lijecenja.

TO JE TO


Pozdrav iz Australije, zanima me sto studiras kad te zanima djelo i zivot Stanislava Krakova.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top