Gruban
Buduća legenda
- Poruka
- 46.793
Nisu svi oni koje su Cobe i Mirjana dali likvidirati nedužni.Naprotiv,to je sve bila bakra,ološ.Razumljivo nisu likvidirani sa tog razloga nego je bračni par imao neke druge motive ali koincidencijom...
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Gomno od čoveka.Eto ko je bio.ko je bio stambolic gospodo?
onaj koji je pocetkom osamdesetih VRSIO NEZAPAMCENU HARANGU I LINC SRPSKE AKADEMIJE NAUKA, onaj koji je zabrani proslavu 100 godisnjce SANU
cisto da se ne zaboravi....
То не може да му се пребацује, јер он није "погурао" Милошевића као "српског националисту" (Милошевић то тада и није био), већ је Иван Стамболић Милошевића погурао да овај из привреде уђе у политику пошто док је био банкар, Милошевић је подржавао Стамболићева настојања да се да већа слобода и замах тзв. малој привреди тако што би 'мали привредници' лакше долазили до кредита за своје пословање.Naziveo se vise nego drugi koje je poslao u smrt indirektno biranjem Slobe
Аха важи, ´ајд ћао завршили смо дискусију.Jagnjece brigade..
Lazes pa samo razvaljujes....bolje ne pricaj sta nisi licno video....Аха важи, ´ајд ћао завршили смо дискусију.
Шта ћемо са трећим метком, леденим метком и метком од Митрила?Milošević je ubijao svoje protivnike sve u 16, za Stambolića je bilo i suđenje tako da stvarno ne razumem to drveno advokatisanje.
Najviše interesa da ubiju Đinđića imali su Rusi.
Ма бре одао си се ко си и шта си када си употребио израз "јагњеће бригаде". То је par exellence израз из "меморандумске" штампе када је требало народу огадити Ивана Стамболића и његов тим, а који је нон-стоп обилазио Србију док је био на функцији.Lazes pa samo razvaljujes....bolje ne pricaj sta nisi licno video....
To kad se skupe kao poverljivi pa laju , onda dobijes svasta, znas sebe kako nadodas...
Интервју за историју.Pogledajte ovaj izuzetan intervju... Stambolic je prepozna dobro situaciju u nasem drustvu devedesetih, nazalost ona je ista i danas, a dans skoro i da nema ko da je prepozna...Nacionalizam buja kao nikada do sad...Jako fin, odmeren i dobar covek... Svaki antihrist ce ga mrzeti...Iritirace ga...
Izuzetan covek, nije ni cudo sto su ga oni krvnici ubili...Интервју за историју.
Да би се деведесетих и касније уништавала Србија, требало је уклонити оне политичаре које су се судбинских осамдесетих борили за Србију, а не за "васколико српство" и сличне бљувотине. Неки су само скрајнути, многи сатанизовани, а најбољи међу њима, Иван Стамболић, своју љубав према Србији је платио главом.Izuzetan covek, nije ni cudo sto su ga oni krvnici ubili...
да, изузетак југокомунистички апаратчикIzuzetan covek, nije ni cudo sto su ga oni krvnici ubili...
Ne brini, bice jos dokaza, kad rusi provale u arhive americke CIA i tamo pronadju kompletnu dokumentaciju o operaciji "Sablja" kao i nalog da CIA-agent Milosevic, eliminise Stambolica.Pogledajte prilog 1415916
Stambolić je živ zakopan na Fruškoj gori! Forenzičar otkriva do sada nepoznate detalje ubistva!
Jedan od najvećih političkih zločina kod nas - ubistvo Ivana Stambolića (64), nekadašnjeg predsednika Srbije, i dan-danas ne prestaje da intrigira javnost u Srbiji, a od njegovog ubistva prošle su 23 godine.
Pogledajte prilog 1415915
24.09.2023 09:46
Naime, čuveni forenzičar Časlav Ristić prošle godine je po prvi put obelodanio kako je 2003. godine, tokom akcije Sablja, bio rešen ovaj zločin.
LJUBA ŠIPTAR OTKRIO ZAŠTO JE UBIJEN IVAN STAMBOLIĆ! Noć pre ubistva šetao sam sa njim, rekao mi je da ima važan sastanak sa jednom političarkom!
Podsetimo, Stambolić je nestao 25. avgusta 2000. godine, mesec dana pre predsedničkih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Njegovo telo pronađeno je tri godine kasnije tokom policijske akcije "Sablja", pokrenute posle atentata na premijera Zorana Đinđića.
![]()
- Tog 28. marta 2003. sedeo sam sa kolegom u MUP-u, bilo je popodne i čekali smo kraj radnog vremena da idemo kući. Odjednom, u kancelariju je upao naš načelnik kriminalistične tehnike i rekao mi: "Ristiću, spremi se, pripremi kompletnu opremu, idemo na jedan jako delikatan uviđaj".
Odmah mi se u glavi vrzmalo da je pronađeno baš telo bivšeg predsednika Srbije. Ja sam pitao odmah, bez dlake na jeziku - "je li to načelniče pronađen Ivan Stambolić?". Rekao mi je "nemoj ti mnogo da se interesuješ, pripremi se, uzmi opremu i čekamo te ispred ulaza" - počeo je ispovest Časlav Ristić na svom Jutjub kanalu.
- Ispred su nas čekali džipovi i sa pripadnicima Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Krenuli smo put Novog Sada, ali niko od nas nije tačno znao gde tačno idemo. Sve dok nismo stigli na Frušku goru, u mesto Zmajevac - otkriva forenzičar.
- Stigli smo u kasnim popodnevnim časovima. Sve je izgledalo jezivo, sa nama su bili SAJ-evci. Tada smo došli do mesta gde nas je čekao čovek sa maskom. Kada smo prišli on je skinulo masku i pokazao nam gde se otprilike nalazi raka. A onda je istražni sudija od njega zahtevao da skine fantomku. Desetak minuta on je bio bez fantomke i znali smo o kome je reč - opisao je tada Ristić, koji je zatim rekao da je reč o svedoku-saradniku.
- To je bio Nenad Šare, koji nam je rekao: Ja sam ovde stajao i čuvao stražu. Odavde, pa 100 metara tamo nalazi vam se grob Ivana Stambolića - otkrio je Ristić.
Spomen ploča na mestu gde je nađeno telo Ivana Stambolića![]()
- Šare nam je rekao: Oni su tamo iskopali jamu, ja nisam prilazio. Samo sam čuo pucanj, i čuo sam da je neko od njih rekao da je stvar završena - rekao je Šare.
Svedok saradnik naveo je i da je čuo pre toga kada su se oni dogovarali ko će da puca.
- Dakle onaj junak koji će da puca u čoveka koji ima 64 godine, kome su vezali ruke. To su te crvene beretke, koje su imale zakletvu da gaze preko krvi i znoja, stazom "časti, slobode i pravde". E ja se pitam gde im je ta čast i sloboda. Ako im je sloboda to što su ubili Ivana Stambolića onda su to najobičnije kukavice - naveo je forenzičar Ristić.
Dodaje da je Nenad Šare bio uplašen: "To se odmah videlo. I ja sam na njegovom licu video određenu dozu kajanja", objasnio je tada forenzičar.
Nađena i jedna patika na mestu zločina![]()
- Dolazimo do jednog panja gde se malo slegla zemlja. Pitao sam kolegu šta misliš da kopamo ovde. Iako nismo bili sigurni, odlučili smo da kopamo. Zvali smo vatrogasce, počeli su da kopaju krampovima i pojavio se kreč. I tada je moj načelnik počeo da skače i da viče "eureka". On je vikao jer je znao kako je Stambolić ubijen i prekriven krečom, a mi to naravno nismo znali - prepričao je Časlav Ristić.
Prva stvar na koju smo naišli je učkur trenerke Ivana Stambolića. Nakon troga odah se pojavila lobanja. Vatrogasci iz Novog Sada su osvetlili lice mesta, došao je i istražni sudija i uviđaj je tekao.
Jama je bila dubine oko 90 centimetra, sa 60 centimetara širine. Ono što je interesantno je to da su mislili da će krečom da unište njegovo telo, ali to se ne izvodi tako lako. Međutim, oni su napravili propust jer smo mi u džepu pronaši ključeve od njegovog stana. Automatski je izvršena identifikacija.
Ostao je samo deo skeleta, i desna noga sa patikom. Sve ostalo je kreč spržio i uništio. Kasnije smo kontaktirali lekare na sudskoj medicini koji su skapali leš.
Ristić je zatim otkrio i možda najjeziviji detalj ubistva. Da su u lobanji pronađena dva projektila malog kalibra i da se rupe jedva i vide.
- To je mene zaprepastilo da su njega upucali malim kalibrom, jer je čovek verovatno 15 minuta kasnije bio živ dok su ga polivali krečom. Ovo je mali kalibar, 22 milimetra i siguran sam da se Stambolić mučio i da nije odmah umro - obelodanio je forenzičar.
On je dodao da je u sudskoj presudi motiv ubistva bojazan bračnog para Miloševič da se Stambolić ne kandiduje na izborima 2000. godine.
Ivan Stambolić, nekadašnji predsednik Predsedništva SR Srbije i bliski prijatelj i saradnik Slobodana Miloševića, otet je i ubijen 25. avgusta 2000. godine.
link
Иван Стамболић, некадашњи Председник председништва Социјалистичке републике Србије што је функција која одговара данашњој функцији председника републике, родом из села Брезове код Ивањице, својевремено је из директорских сфера као свог блиског сарадника довео банкара Слободана Милошевића на чело Централног комитета Савеза комуниста Београда одакле овај почиње свој политички успон. Када се Црногорац Слободан Милошевић окреће рату и терору, Србијанац Иван Стамболић постоје његов политички противник и као такав бива виђен као противкандидат Милошевићу на председничким изборима у септембру 2000. Правоснажна пресуда у којој је хашки оптуженик Слободан Милошевић наведен као налогодавац убиства, донета је 2007. године у Специјалном суду у Београду. Милошевић је наредио Стамболићево убиство да би спречио његову кандидатуру. Свирепо убиство Ивана Стамболића представља трагичан крај једног од најсудбоноснијих политичких обрачуна у историји Србије, обрачуна који је одредио не само судбину нашег србијанског друштва, већ и читаве бивше Југославије.
Milošević je ubijao svoje protivnike sve u 16, za Stambolića je bilo i suđenje tako da stvarno ne razumem to drveno advokatisanje.
Najviše interesa da ubiju Đinđića imali su Rusi.
Никакве "харанге" није било, то лажеш Словину, а наравно да је Иван Стамболић који је волео и разумео Србију, био против Меморандума САНУ, јер је као мудри Србијанац знао да Меморандум САНУ представља сублимиране идеје тзв. "српског национализма”, а који се показао погубан за Србију.
Овде морам да подсетим на пар ствари. Тзв. "српски национализам" је у СР Србији настао фузијом две идеолошки заправо супростављене стране, и зато је његова природа и дан-данас шизофрена. Са једне стране, после Брионског пленума и пада чврсторукаша Ранковића, по београдским кафанама типа ресторана хотела "Мажестик" и "Метропол", где су се скупљали са четрдесет и кусур година пензионисани Ранковићеви удбаши, рађа се измишљотина како "Тито давањем већих овлашћења републикама жели да растури Југославију" и како је "привредном реформом 1965. уведен капитализам". То је тзв. ранковићевштина.
Са друге стране, у алкохолним инспарењима "Клуба књужевника" и другим "дисидентским" престоначким кафанама и салонима где су се скупљали писци, луди песници и остали тзв. "национални интелектуалци", запатио се алкохоличарски антикомунизам и тзв. "србовање" засновано на измишљотини како је "Тито мрзео Србе" и како су "Срби подјармљени у Југославији".
После Титове смрти и економске кризе почетком осамдесетих која је дала ветар у леђа баш свима који су били против СФРЈ, "национални интелектуалци" су нашли савезнике у горе поменутим пензионисаним удбашима. Стари намазани удбаши, жељни освете, са своје стране су се смешкали на национал-шовинизам "интелектуалаца", јер су одлично знали да је то динамит под темеље Титове Југославије, а "национални интелектуалци" су им смешкање узвратили тако што су декларисаног Југословена који је по паду с власти отишао да живи у Дубровник а не у свој Дражевац, удбаша Александра Ранковића, прогласили за "великог Србина". Удружени, и једни и други имали су значајну улогу у припреми терена за долазак на власт Балканског касапина око кога ће и ранковићевци и тзв. "српски националисти" и пијани антикомунисти да постигну концензус да је он тај који ће да испуни њихове снове, јер, забога, Иван Стамболић је "сувише мек" (тако се тад говорило; оно "издајник", то ће доћи касније).
Кум овом противприродном блуду је био Добица Ћосић, иначе идејни творац Меморандума САНУ. Тим памфлетом је Ћосић артикулисао све горе поменуте кафанске приче. Меморандум САНУ је био својеврсни дајџест пијаних булажњења из београдских кафана, промовисан са позиције једне тада поштоване институције.
Као такав, Меморандум САНУ је био експлозив под темеље оне Југославије која је настала Уставом из 1974. године. Јер, Меморандум САНУ је пре свега нападао генијални Устав из 1974; Меморандум САНУ је за своју мету имао баш ону Југославију у којој се у најбоље живело. То није била Југославија из времена Ранковића. То је била она Југославија у којој су реформе Анте Марковића из 1989. биле могуће, у којој је динар постао конвертабилан, када су плате биле највеће, када је реал-социјализам замењен социјал-демократијом и када смо били на путу да постанемо део политичког Запада. Е ово последње уопште није одговарало поменутим ранковићевцима, као ни информбировцима који су се такође били придружили, па су свој жал за Ранковићем односно за Совјетским савезом у моменту док се рушио Берлински зид, заменили тобожњом "бригом за српска огњишта" и за "судбину Србе ван Србије", знајући да ће та и таква "брига" најбоље спречити да постанемо део Запада.
Доласком Балканског касапина на власт, Меморандум САНУ ће да постане државна политика у обрачуну са другима у Југославији. То је била анти-политика коју ће Балкански касапин да спроводи у савезу како са удбом и стаљинистичким генералима типа Кадијевића, тако и са "националним интелектуалцима" и антикомунистима. Резултате знамо. Сви су у СФРЈ побегли од нас, Србија је заувек остала без своје јужне покрајине, нисмо у ЕУ, нисмо у НАТО-у, чак су и Црној Гори веће плате него у Србији, Србија се празни, имамо на власти криминални режим Чипуљчанина, и да не набрајам.
Milošević je ubijao svoje protivnike sve u 16, za Stambolića je bilo i suđenje tako da stvarno ne razumem to drveno advokatisanje.
Najviše interesa da ubiju Đinđića imali su Rusi.
Moja tema koja o kompromisu kojim bi sve strane bile jednako zadovoljne i jednako nezadovoljne https://forum.krstarica.com/threads/moje-resenje-za-bosnu.980410/Znaš ti dobro šta sam napisao. Bošnjačke nacionalističke opcije traže jedinstvenu državu.
Unitarna očigledno da nije, inače je ne bi tražili.
Управо супротно, данас је свима јасно, чак и онима који то никада неће признати, да је Устав из 1974 био добар и да је после доношења истог СФРЈ највише напредовала у сваком смислу. Па је тако на пример САП Војводина, која је данас девастирана, доживела процват након 1974. године и у тренутку укидања њене уставне аутономије била је по развијености престигла СР Хрватску и приближила се СР Словенији. О САП Косову и Метохији и да не говоримо. Данас би тзв. "српски националисти" све дали када би Косовски Албанци пристали да се реинтегришу у састав Републике Србије тако што би им се вратио статус покрајине са оним степеном аутономије који им је гарантовао Устав из 1974.Danas svi priznaju da je prekomerna i neravnomerna dezintegracija po konstitutivnim republikama napravila ogroman problem. Niko to ne pripisuje nikakvoj srpskoj izmišljotini i to se redovno pominje kao argument protiv tako nečeg.
О "деволуцији" Косова нико и не прича. Заједница општина са српском већином ако је и буде, биће заснована на моделу Српског националног већа које постоји у данашњој Хрватској.Primera radi, zato Kosovo danas odbija ikakvu mogućnost devolucije, već se zalaže za unitarnu državu.
Многи у Босни траже да Босна буде грађанска држава тј да важи један човек један глас на целој територији и да се у Председништво БиХ могу да бирају и они држављани БиХ који не припадају трима конститутивних народа. Међутим, БиХ правно-формално јесте унитарна, пошто није федерaтивна држава као социјалистичка Југославија у коју су се ујединили народи односно републике на Другом заседању Антифашистичког већа народа Југославије (АВНОЈ) 29. новембра 1941. године у Јајцу, па су тако границе између република још од АВНОЈ-а биле границе између федералних држава, шта је уосталом и Бединтерова комисија потврдила. А децентрализација Југославије је у сваком погледу одговарала бржем и самосталнијем развоју свих република, па и Србији као највећој републици у СФРЈ.Zato Bošnjaci traže unitarnu BiH.