Staljinove i Brozove čistke unutar KPJ

Brđanin

Poznat
Poruka
8.547
Велика чистка или велики терор (рус. Большой террор), такође познато као Година '37 (рус. 37-ой год) и Јежовшина ('период Јежова'),[1] низ је кампања политичке репресије и прогона који су се дешавали у Совјетском Савезу у периоду 1936—1938.[2] Ову кампању је замислио и њоме управљао Јосиф Стаљин. Почела је чишћењем Комунистичке партије и владиних званичника, репресијом сељака, а настављено са вођством Црвене армије, и прогон неподобних лица. Обележиле су је јак полицијски надзор, распрострањена параноја од „диверзаната“, затвора, и погубљења. У руској историографији се период најинтензивније чистке, 1937—1938, назива Јежовшчина по Николају Јежову, шефу совјетске тајне полиције, НКВД.[3] Историчари процењују да је укупан број смртних случајева услед стаљинистичке репресије 1937–38 између 950.000 и 1,2 милиона.[4]

„Операција кулак“ и злостављање националних мањина биле су главне компоненте Великог терора. Заједно су ове две акције чиниле девет десетина смртних пресуда и три четвртине осуда на затворске логоре Гулага.

У западном свету књига Роберта Конквеста из 1968. године The Great Terror популаризовала је ову фразу. Сам Конквестов наслов био је алузија на период Француске револуције познат као владавина терора (француски: la Terreur, „терор“; од јуна до јула 1794: la Grande Terreur, „велики терор“).[5]
https://sr.wikipedia.org/wiki/Велика_чистка

Danas se malo zna o Staljinovim čistkama, a i komunisti ne vole puno da pričaju o njima.
Od ruku komunisičke centrale u Moskvi i NKVD-a je stradalo skoro cijelo rukovodstvo predratne Komunisičke partije Jugoslavije.
Sekretari i predsjednici su nemilosrdno ubijani jedan za drugim.
Među ubijenima, našli su se osnivači KPJ, Vladimir Ćopić i Vukašin Marković.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Vukašin_Marković

https://sr.wikipedia.org/wiki/Владимир_Ћопић

Od Staljinove ruke, stradao je i sekretar KPJ Sima Marković, jedan od najobrazovanijih komunista.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Сима_Марковић

Stradali su i sekretari partije Filip Filipović, Kosta Novaković i Radomir Vujović:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Радомир_Вујовић
https://sr.wikipedia.org/wiki/Коста_Новаковић_(политичар)
https://sr.wikipedia.org/wiki/Филип_Филиповић

Ubijen je i čuveni crnogorski komunista, Jovan Mališić:

https://sr.wikipedia.org/wiki/Јован_Малишић

Ništa bolja sudbina nije zadesila ni Milana Gorkića:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Милан_Горкић

Čuveni crnogorski komunista, Petko Miletić je takođe stradao od Staljina.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Петко_Милетић

1948., hrabri crnogorski komunisti su prkosno pjevali: ,, Mi imamo sivog tića, druga Petka Miletića". Takvi su većinski tada poubijani ili otjerani u logor od strane špijuna prokletog Josipa Broza.

Lista ubijenih predratnih jugoslovenskih komunista je ogromna.
Ono što je zanimljivo jeste uloga Broza u ovome. Naime, on je u 80% situacija špijao svoje drugove komuniste i tako se probijao u komunističkoj hijerarhiji i postao glavni Staljinov špijun i doušnik za KPJ. Brozu nije bilo strani ni da izdaje svoje saradnike Njemcima. Tako je stradao Mustafa Golubić.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Мустафа_Голубић
Kasnije je sa izdavanja prešao na direktno ubijanje svojih drugova, na taj su pali Žikica Jovanović i unuk Peka Pavlovića, Ratko Pavlović, a moguće i mnogi drugi.
Dolazimo do 1948., kada se Tito odvaja od svog gospodara Staljina i počinje sa obračunom i ubijanjem svih koji se usprotive tom odvajanju. Tako je ubijen Arso Jovanović, tako su stotine prvoboraca i komunista završili na Golom Otoku.
Zašto je dolazilo do tih čistki i da li je definicija komunizma kao bolesti koja ,, razara sve oko sebe, pa na kraju i samo sebe" tačna? Kako se Broz snašao u tom komunističkom vrtlogu i preživio čistke, nametnuo se kao lider KPJ i otarasio se svog šefa Staljina. Nema sumnje da je bio sposoban i lukav, ali da li tu ima nešto više od toga? Da li je britanska obaveštajna služba spašavala Tita između 1945. i 1953., ili ga je štitila samo njegova UDB-a? Da li je Tito imao veze sa Englezima prije rata i koji ga je Staljinov agent spasio da ne prođe kao kolege?
Odgovor na mnogo pitanja daje Dragan Radević u svojoj knjizi: ,, Kominterna, Brozovi obračuni i likvidacije"
knjiga-2.jpg
 
Међу сљедбеницима неке идеологије у правилу се разврстају двије врсте људи, они којима је та идеологија циљ и они којима је та идеологија средство до циља. Када гледамо врхушку код комунистичке идеологије, тек неколицини њих, Лаву Давидовичу Бронштајну и још највише пар комуниам бјеше циљ, истински вјерници, такви не ријетко скрену у фанатизам и екстремизам, уосталом доктрина црвеног терора је Бронштајново чедо, друга је ствар што су други ту доктрину црвеног терора тако ефикасно спроводили. Свима осталима водећим идеолозима, Лењину, Гељфанду илити Парвусу, Коби и инима комунизам бјеше средство до циља.
Временом су, разумљиво, "вјерници", они којима комунизам бјеше циљ постали сметњом као и сви они који нису дијелили њихову визију комунизма, или би постали пријетњом за њихове стварне циљеве (а како написах комунизам бјеше само средство до циља), и такви су почишћени у више чистки које су спроведене. Истина у тим чисткама није им фалила длака са главе али јесте глава.

Када је у питању КП у краљевини СХС/Југславији она је почетком 1920их имала у својим редовима искрених "вјерника", оних којима комунизам бјеше циљ, но брзо су је обиљежили екстремизам и неке терористичке акције. Разумљиво да је услиједила реакција власти краљевине СХС, и та КП која је имала добар резултат на изборима 1920е није јачала, напротив, слабила је.
Временом је постала филијалом Коминтерне, 1928-е на IV конгресу дефинисале је своје циљеве гдје је примарна борба против краљевине СХС/Југославије и уништење те краљевине као и борба против великосрпског хегемонизма и буржоазије, ово задње и то дјеловање кроз наводну борбу против српске хегемоније (која је заправо параван за србофобију) одредиће антисрпски карактер те КП свих каснијих деценија до данашњих дана.

И КП у краљевини Југославији бјеше изложена чисткама, кадрови који нису слијепо слиједили директиве Коинтерне (ако би неки Србин комуниста примијетио зашто само Срби имају ексклузивитет над хегемонизмом и буржоазијим, а други не, кукала му мајка) били би почишћени. И сам Броз бјеше вјерни кадар Комитерне, цинкарио би своје партијске колеге, жбир склон сплеткарењу и свим пасјалуцима, такви "квалитети" су га препоручили да постане одабрани кадар и Коминтерна га је 1937.године довела на чело КП у Југославији иако тада није имао буквално никакав углед у КП. Наравно, тадашњи лидер КП, неки Горкић, оклизнуо се о кору од банане, НКВД је знала радити са корама од банане.

Касније догађаје обиљежиће велике свјетске промјене и хаос рата, КП у Југославији је слиједила директиве Коминтерне али временом све више флертовала са Лондоном, Иако је у самој тадашњој КП била већина ваљаних људи, идеалиста који су вјеровали у бољи и праведнији свијет, врхушка на челу са овим Брозом бјеше го олош, такви нису марили за народ, већ само преко комунизма отварити своје циљеве, служити Коминтерни (и све више Лондону) а сам рат су искористили да "прочисте" своје кадрове, у рату је све оно што је ваљало у тој КП пострадало, посебно команданти, прекаљени ратници, који су се дрзнули критиковати Броза (Ј.Маринковић, Ј.Мажар, И.Маринковић, Н. Демоња, М.Станивуковић и ини, претекао је тек П.Драпшин но и он је страдао крајем 45-е чистећи пиштљ, хоће пиштољ опалити када се чисти) што се не покуша напад на Јасеновац.

Оно што је ваљало у тој КП и претекло рат, страдало је у чисткама након рата, посебно након сукоба Броза и Кобе 1948-е, доБили би бесплатно љетовање на неком егзотичном острву, кадрови КП су прочишћени, спроведена је негативна селекција, позиције су уграбили подобни медиокритети чије "врлине" бејаху бескрупулозност, лојалност Брозу. склоност сплеткарењу и пасјалуцима.
 
Staljinove čistke, hmkmhm.. Osim u slučaju Zinovjeva i Kamenova, nema dokaza da je Staljin imao ikakvog upliva u ostalim slučajevima.

Josip Broz je mnogo godina poslije tih događaja izjavio da gotovo nije izlazio iz stana, a ako bi nekoga i susreo samo bi o pričao kakvo je vrijeme.
Nego? Ko je pobio te ljude? NKVD, centrala i Staljin. Te likvidacije lidera KPJ su bile samo dio te velike čistke u kojoj su ubijene stotine hiljada komunista. Na kraju su i izvršioci tih čistki likvidirani poput njihovim žrtava, od Staljinove ruke. Imamo slučaj Jagode i Ježova, šefova NKVD-a.
 
Što se tiče Brozovih čistki u KPJ tokom Drugog svjetskog rata, one su nemilosrdnije od Staljinovih. Pobiti svoje drugove i saborce, zbog moguće konkurencije, ili ne slaganja je grozno.
Međutim, zvanična istoriografija je izbjegavala da ih pomene i mijenjala priču.
Najpoznatiji takvi slučajevi su:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Марко_Орешковић
https://sr.wikipedia.org/wiki/Ратко_Павловић_Ћићко
https://sr.wikipedia.org/wiki/Жикица_Јовановић_Шпанац
https://sr.wikipedia.org/wiki/Стојан_Матић
 
Komunjare se (izgleda) dele na srpske komunjare (dobre k'o lebac), i one druge .Od onih drugih JBT kao Hrvat je posebna denucijanska p.zda, koja denucira srpske komunjare, ubija srpske partizanske komandante, i salje na Goli otok srpske/crnogorske komunjare , zbog toga sto su svetli junaci :rotf:

Komunjare su sve iste, oni su "internacionalisti" (zato imaju himnu "Internacionala"), nisu nacionalnosti.Kada je Kominterna trazilaq raspad Jugoslavije, oni su svi bili za; kada je Kominterna odlucila da je Jugoslavija blagodat, onda su svi bili za ocuvanje Jugoslavije .Kada su osnovali KP Hrvatske, i Slovenije , srpski kadrovi se nisu bunili sto ne postoji KP Srbije (kao zli Srbi radnici ugnjetavaju siroete Hrvatske, i Slovenske radnike.

Mustafa Golubic nije bio nikakav pukovnik u GRU-u ili C.A, .Bio je polupismeni alkoholicar koji nije imao nikakve atribute ni obrazovanje da bude obavestajac.No posto je tvrdio da ima iza sebe SSSR, KPJ ga je ostavio na miru, jer nije bilo brzog nacina da se proveri.Isto je vazilo za Kopinca

Marko Oreskovic je ubijen od strane cetnika
Zikica Spanac (kojem su 1991 .ebali majku, zato sto je ubio dva srpska zandara, najednom na Wikipediji (kao Vladimir Dedijer je izrazio sumnju, i to za potrebe autora clanka wikipedije, 10 godina posle svoje smrti)) ispada da su ga ubili partizani , i naravno dodani ostali.....
 
Poslednja izmena:
Mustafa Golubic nije bio nikakav pukovnik u GRU-u ili C.A, .Bio je polupismeni alkoholicar koji nije imao nikakve atribute ni obrazovanje da bude obavestajac.No posto je tvrdio da ima iza sebe SSSR, KPJ ga je ostavio na miru, jer nije bilo brzog nacina da se proveri.Isto je vazilo za Kopinca
Pa imao je SSSR, nesumnjivo je jedan od njihovih ključnih obaveštajaca. Čak se tvrdi da je imao ogromnu ulogu u ubistvu Trockog. Slična je stvar i Kopiničem, koji je imao moć da spasi život Titu jednom.
Priča da je tvrdio nešto, a da su svi bili avetni i da su mu povjerovali je smiješna.

Komunjare se (izgleda) dele na srpske komunjare (dobre k'o lebac), i one druge .Od onih drugih JBT kao Hrvat je posebna denucijanska p.zda, koja denucira srpske komunjare, ubija srpske partizanske komandante, i salje na Goli otok srpske/crnogorske komunjare , zbog toga sto su svetli junaci :rotf:
Ne dijele se tako, ali je postojala frakciona podjela između pro-srpskih i pro-hrvatskih komunista. Nastavni da su i srpski komunisti bili izdajnici, ali su bili daleko bolji od ovih drugih, lukavih spletkaroša. Većina Srba u KPJ je istinsku vjerovala u tu ideologiju, dok je kod Hrvata ta cifra bila manja.
Posle 1948., imamo sumnjivu smrt Krcuna, i smjenu Rankovića organizovanu od Hrvata u KOS-u. Ta podjela je jasno uočljiva i na ovom forumu, gdje možeš da vidiš srpske komuniste i ove druge ( Nikitu).
 
Komunjare su sve iste, oni su "internacionalisti" (zato imaju himnu "Internacionala"), nisu nacionalnosti.Kada je Kominterna trazilaq raspad Jugoslavije, oni su svi bili za; kada je Kominterna odlucila da je Jugoslavija blagodat, onda su svi bili za ocuvanje Jugoslavije .Kada su osnovali KP Hrvatske, i Slovenije , srpski kadrovi se nisu bunili sto ne postoji KP Srbije (kao zli Srbi radnici ugnjetavaju siroete Hrvatske, i Slovenske radnike.
Podjele je bilo. Ona počinje tek posle Drugog svjetskog rata, ova ubistva tokom istog nemaju veze sa tom podjelom.
 
Komunjare se (izgleda) dele na srpske komunjare (dobre k'o lebac), i one druge .Od onih drugih JBT kao Hrvat je posebna denucijanska p.zda, koja denucira srpske komunjare, ubija srpske partizanske komandante, i salje na Goli otok srpske/crnogorske komunjare , zbog toga sto su svetli junaci :rotf:

Komunjare su sve iste, oni su "internacionalisti" (zato imaju himnu "Internacionala"), nisu nacionalnosti.Kada je Kominterna trazilaq raspad Jugoslavije, oni su svi bili za; kada je Kominterna odlucila da je Jugoslavija blagodat, onda su svi bili za ocuvanje Jugoslavije .Kada su osnovali KP Hrvatske, i Slovenije , srpski kadrovi se nisu bunili sto ne postoji KP Srbije (kao zli Srbi radnici ugnjetavaju siroete Hrvatske, i Slovenske radnike.

Mustafa Golubic nije bio nikakav pukovnik u GRU-u ili C.A, .Bio je polupismeni alkoholicar koji nije imao nikakve atribute ni obrazovanje da bude obavestajac.No posto je tvrdio da ima iza sebe SSSR, KPJ ga je ostavio na miru, jer nije bilo brzog nacina da se proveri.Isto je vazilo za Kopinca

Marko Oreskovic je ubijen od strane cetnika
Zikica Spanac (kojem su 1991 .ebali majku, zato sto je ubio dva srpska zandara, najednom na Wikipediji (kao Vladimir Dedijer je izrazio sumnju, i to za potrebe autora clanka wikipedije, 10 godina posle svoje smrti)) ispada da su ga ubili partizani , i naravno dodani ostali.....
Од свих комуниста српски су били најгора багра убедљиво, шта су они били у стању да ураде у име идеологије нико није.
 
Међу сљедбеницима неке идеологије у правилу се разврстају двије врсте људи, они којима је та идеологија циљ и они којима је та идеологија средство до циља. Када гледамо врхушку код комунистичке идеологије, тек неколицини њих, Лаву Давидовичу Бронштајну и још највише пар комуниам бјеше циљ, истински вјерници, такви не ријетко скрену у фанатизам и екстремизам, уосталом доктрина црвеног терора је Бронштајново чедо, друга је ствар што су други ту доктрину црвеног терора тако ефикасно спроводили. Свима осталима водећим идеолозима, Лењину, Гељфанду илити Парвусу, Коби и инима комунизам бјеше средство до циља.
To si fenomenalno sročio.
Tako se vidi razlika između srpskih komunista, kojima je komunizam bio cilj, pa su nerijetko sretali u ekstremizam, i hrvatskih, kojima je to samo bilo sredstvo iliti paravan.
 
Од свих комуниста српски су били најгора багра убедљиво, шта су они били у стању да ураде у име идеологије нико није.
To nije bio slučaj kod svih, ali tu se vidi ta razlika između hrvatskih i srpskih, jedni su naivni i zatrovani, drugi lukavi.
 
Међу сљедбеницима неке идеологије у правилу се разврстају двије врсте људи, они којима је та идеологија циљ и они којима је та идеологија средство до циља. Када гледамо врхушку код комунистичке идеологије, тек неколицини њих, Лаву Давидовичу Бронштајну и још највише пар комуниам бјеше циљ, истински вјерници, такви не ријетко скрену у фанатизам и екстремизам, уосталом доктрина црвеног терора је Бронштајново чедо, друга је ствар што су други ту доктрину црвеног терора тако ефикасно спроводили. Свима осталима водећим идеолозима, Лењину, Гељфанду илити Парвусу, Коби и инима комунизам бјеше средство до циља.
Временом су, разумљиво, "вјерници", они којима комунизам бјеше циљ постали сметњом као и сви они који нису дијелили њихову визију комунизма, или би постали пријетњом за њихове стварне циљеве (а како написах комунизам бјеше само средство до циља), и такви су почишћени у више чистки које су спроведене. Истина у тим чисткама није им фалила длака са главе али јесте глава.

Када је у питању КП у краљевини СХС/Југславији она је почетком 1920их имала у својим редовима искрених "вјерника", оних којима комунизам бјеше циљ, но брзо су је обиљежили екстремизам и неке терористичке акције. Разумљиво да је услиједила реакција власти краљевине СХС, и та КП која је имала добар резултат на изборима 1920е није јачала, напротив, слабила је.
Временом је постала филијалом Коминтерне, 1928-е на IV конгресу дефинисале је своје циљеве гдје је примарна борба против краљевине СХС/Југославије и уништење те краљевине као и борба против великосрпског хегемонизма и буржоазије, ово задње и то дјеловање кроз наводну борбу против српске хегемоније (која је заправо параван за србофобију) одредиће антисрпски карактер те КП свих каснијих деценија до данашњих дана.

И КП у краљевини Југославији бјеше изложена чисткама, кадрови који нису слијепо слиједили директиве Коинтерне (ако би неки Србин комуниста примијетио зашто само Срби имају ексклузивитет над хегемонизмом и буржоазијим, а други не, кукала му мајка) били би почишћени. И сам Броз бјеше вјерни кадар Комитерне, цинкарио би своје партијске колеге, жбир склон сплеткарењу и свим пасјалуцима, такви "квалитети" су га препоручили да постане одабрани кадар и Коминтерна га је 1937.године довела на чело КП у Југославији иако тада није имао буквално никакав углед у КП. Наравно, тадашњи лидер КП, неки Горкић, оклизнуо се о кору од банане, НКВД је знала радити са корама од банане.

Касније догађаје обиљежиће велике свјетске промјене и хаос рата, КП у Југославији је слиједила директиве Коминтерне али временом све више флертовала са Лондоном, Иако је у самој тадашњој КП била већина ваљаних људи, идеалиста који су вјеровали у бољи и праведнији свијет, врхушка на челу са овим Брозом бјеше го олош, такви нису марили за народ, већ само преко комунизма отварити своје циљеве, служити Коминтерни (и све више Лондону) а сам рат су искористили да "прочисте" своје кадрове, у рату је све оно што је ваљало у тој КП пострадало, посебно команданти, прекаљени ратници, који су се дрзнули критиковати Броза (Ј.Маринковић, Ј.Мажар, И.Маринковић, Н. Демоња, М.Станивуковић и ини, претекао је тек П.Драпшин но и он је страдао крајем 45-е чистећи пиштљ, хоће пиштољ опалити када се чисти) што се не покуша напад на Јасеновац.

Оно што је ваљало у тој КП и претекло рат, страдало је у чисткама након рата, посебно након сукоба Броза и Кобе 1948-е, доБили би бесплатно љетовање на неком егзотичном острву, кадрови КП су прочишћени, спроведена је негативна селекција, позиције су уграбили подобни медиокритети чије "врлине" бејаху бескрупулозност, лојалност Брозу. склоност сплеткарењу и пасјалуцима.
Valja uzeti u obzir i faktor Brozovih ličnih ambicija, uspio se nametnuti kao Staljinov povjerenik i tako je špijao svoje kolege, koje često uopšte nisu ni bile krive, i probijao do vrha KPJ. Kada je zauzeo mjesto, taj stvor je izigrao i Staljina.
 

Back
Top