Zatvorila je vrata za sobom kao da ih nikada vise nece otvoriti.Kao da rusi mostove iza sebe.Spustila je kljuceve i tasnu na komodu u predsoblju.Rastresla je dugu plavu kosu,skinula cipele,otkopcala kais,pa rajfeslus i svukla uzane farmerice sa sebe.Zatim mekani beli dzemper. Ostala je u gacicama i kratkoj majcici.Osluskivala je tisinu u stanu dok se kretala ka kupatilu.Naslonjena sakama na lavabo,gledala je vodu kako se sliva i odlazi kroz slivnik da bi potom brzo oprala ruke i umila se,ne bi li sakrila suze od same sebe.Zavrnula je slavinu,uzela peskir,obrisala lice i ruke,ugasila svetlo u kupatilu, zatvorila vrata i krenula do kuhinje i frizidera.Sipala je mleko u tanku prozirnu casu i popila ga na iskap.Bilo je to prvo sto je stavila u sebe danas.Potom se vratila do predsoblja,uzela cigarete iz tasne i sela u udobnu stolicu sa mekanim jastucima na terasi.Uvukla je dim u sebe,sklopila oci, stresla se na trenutak.
Jos jednom se potvrdilo u zivotu,sada i njenom, da je jutro pametnije od veceri i da su poruke koje se salju i odluke koje se donose u ljutnji,u povredjenosti,
u besu, pogresne.Zmurila je prelistavajuci neuspehe ispod trepavica. Uspehe nije, oni se ne prelistavaju. Oni se podrazumevaju.Fokusirala je misao na prethodne dane,na sve ono sto je sumnjala,na cutanje.Previse i predugo su toga prosli zajedno gradeci mostove da bi ih sada srusili. Uzdahnula je prosavši prstima kroz kosu a onda i kroz sebe,rascesljavajuci unutrasnje cvorove bola. Stresla se od sanjarenja kome se opet predala, krhkom kao staklene perle.Čemu licemerstvo i laz ili da je ovako bolje.Razdvojeni, pokidani, odjednom stranci.Nee,ovako sigurno ne moze da bude bolje.Krenula je ka telefonu da mu kaze da joj je potreban u ovom i svim njenim zivotima.Da joj pripada,da mu pripada.Da je interesuje samo On,da su njih dvoje jedno.
I tu se trgla.Sanjarenje se razletelo kao jato sicusnih belih ptica.Tisina se opet uvuka svuda oko nje.