"Takvi gospodari lonaca i retorti moraju da nauče da hemija čini sposobnim za apotekara, doduše, ali ne za filozofa; isto kao što se ne manji broj izvesnih drugih, njihovom duhu sličnih istraživača prirode, mora naučiti da čovek može biti savršen zoolog i u prste znati svih šezdeset vrsta majmuna, a da ipak, ako sem toga nije naučio ništa do možda još katehizam, u celini uzevši bude neznalica, čovek koji se ubraja u narod. A ovo je danas čest slučaj. Kao tumači sveta nameću se ljudi koji su naučili svoju hemiju ili fiziku, ili mineralogiju, ili zoologiju, ili fiziologiju, ali ništa više na svetu, koji uz to svoje jedino smeštaju ono svoje drugo znanje, naime ono što im je još ostalo od katehizma iz školskih dana, pa kada im se onda ta dva komada baš ne uklope, postanu podrugljivci religije i ubrzo neukusni plitki materijalisti.
Da je postojao jedan Platon ili Aristotel, Lok, a pogotovu jedan Kant, možda su nekada čuli u školi, ali te ljude, pošto ovi niti su vladali loncem za topljenje i retortom, niti su punili majmune, nisu smatrali vrednim upoznavanja, već, bacajući olako kroz prozor misaoni rad dve hiljade godina, filozofiraju nešto pred publikom iz sopstvenih bogatih duševnih sredstava, na osnovu katehizma, sa jedne strane, i lonca i retorte, ili registra sa majmunima, sa druge. Oni zaslužuju da budu bezobzirno poučeni, kao ignoranti koji imaju još mnogo toga da nauče, pre nego budu mogli da učestvuju u razgovoru. I uopšte svako ko sa dečje naivnim realizmom, tek onako nasumice, dogmatizira o duši, Bogu, nastanku sveta, atomima i sličnome, kao da je Kritika čistog uma napisana na Mesecu i ni jedan njen primerak nije dospeo na Zemlju, spada upravo u narod: pošaljite ga u sobu za služinčad, neka tamo predaje svoju mudrost."
цитат Шопенхауер
