Šta životu daje smisao?

Sensei

Master
Moderator
Poruka
76.975
Da li je život slučajna pojava u univerzumu, a svest samo evoluciona mudrija koja ništa ne znači? Ako je to ono u šta verujete, odgovor na ovo pitanje je lak: ništa.

Ali ako verujete da život nije slučajan i da naša svest ima osnovnu svrhu u univerzumu, šta onda daje smisao životu?

life.jpg
 
Da li je život slučajna pojava u univerzumu, a svest samo evoluciona mudrija koja ništa ne znači? Ako je to ono u šta verujete, odgovor na ovo pitanje je lak: ništa.

Ali ako verujete da život nije slučajan i da naša svest ima osnovnu svrhu u univerzumu, šta onda daje smisao životu?

Pogledajte prilog 1351536
zivot je slucajan fenomen, jedan od biliona kombinacija atoma, molekula......u kosmosu. Nasi senzori kontinuirano registruju prostor i desavanja oko nas, na te "zapise" smo se navikli i tu "arhivu" zovemo ZIVOT. Kada senzori izgube energiju, nestaje "arhiva" a stime se i nasa egzistencija zavrsava.
 
Da li je život slučajna pojava u univerzumu, a svest samo evoluciona mudrija koja ništa ne znači? Ako je to ono u šta verujete, odgovor na ovo pitanje je lak: ništa.

Ali ako verujete da život nije slučajan i da naša svest ima osnovnu svrhu u univerzumu, šta onda daje smisao životu?

Pogledajte prilog 1351536
Срећа твоја и људи око тебе
 
Smisao života je potpuno isti kao i smisao zelenog.

А зелено је (као и сви остали осети боје) ако ниси знао, осет, који као такав постоји једино у свести сазнајућег субјекта који опажа своју представу (која је узгред управо састављена из тих боја) како је то давно Џон Лок указао.

О секундарним квалитетима
https://forum.krstarica.com/threads/primarni-i-sekundarni-kvaliteti.846176/

А ако томе додамо да су и примарни квaлитети такође продукт нечије сазнајуће свести, цело питање смисла света и живота добија сасвим другачије темеље, зар не? Другачије од оних на које их сирови реалисти и позитивисти постављају.

Њихово гледиште слично је овоме:
U beskonačnom prostoru bezbrojne svetleće lopte, i oko svake kruži dvanaestak manjih osvetljenih lopti, užarenih iznutra i pokrivenih tvrdom, hladnom korom, na kojoj je sloj plesni proizveo živa i stvaralačka bića: to je empirijska istina, realnost, svet. Pa ipak, biću koje misli nije ugodno da stoji na jednoj od tih bezbrojnih lopti što slobodno lebde u bezgraničnom prostoru, a da ne zna ni otkuda su one ni kud idu, i da bude samo jedno od nebrojenih bića koja se tiskaju, komešaju i zlopate, stalno i brzo nastajući i nestajući u bespočetnom i beskonačnom vremenu.
Artur Šopenhauer

Међутим, ствaри нису баш тaко једноставне јер :
Ali najzad se filozofija novijeg doba, pogotovo zahvaljujući radovima Berklija i Kanta, dosetila da je, ipak, sav svet samo moždani fenomen i da je povezan sа tako važnim, mnogobrojnim i različitim subjektivnim uslovima da njegova tobožnja apsolutna realnost iščezava prepuštajući mesto jednom sasvim drugačijem poretku sveta, poretku koji leži u osnovi tog fenomena, drugim recima: koji se odnosi prema njemu kao stvar po sebi prema pukoj pojavi. Ili drugacije receno „Svet je moja predstava."

Artur Šopenhauer

Штета је што већина људи о томе никада нису чули, него проводе своје животе у мраку, фрустрирано тражећи одговоре у епруветама и ретортама, као да Лок, Баркли, Кант никада нису постојали а да је, како каже Шопенхауер, "Критика чистог ума" написана на Месецу.

"Takvi gospodari lonaca i retorti moraju da nauče da hemija čini sposobnim za apotekara, doduše, ali ne za filozofa; isto kao što se ne manji broj izvesnih drugih, njihovom duhu sličnih istraživača prirode, mora naučiti da čovek može biti savršen zoolog i u prste znati svih šezdeset vrsta majmuna, a da ipak, ako sem toga nije naučio ništa do možda još katehizam, u celini uzevši bude neznalica, čovek koji se ubraja u narod. A ovo je danas čest slučaj. Kao tumači sveta nameću se ljudi koji su naučili svoju hemiju ili fiziku, ili mineralogiju, ili zoologiju, ili fiziologiju, ali ništa više na svetu, koji uz to svoje jedino smeštaju ono svoje drugo znanje, naime ono što im je još ostalo od katehizma iz školskih dana, pa kada im se onda ta dva komada baš ne uklope, postanu podrugljivci religije i ubrzo neukusni plitki materijalisti.
Da je postojao jedan Platon ili Aristotel, Lok, a pogotovu jedan Kant, možda su nekada čuli u školi, ali te ljude, pošto ovi niti su vladali loncem za topljenje i retortom, niti su punili majmune, nisu smatrali vrednim upoznavanja, već, bacajući olako kroz prozor misaoni rad dve hiljade godina, filozofiraju nešto pred publikom iz sopstvenih bogatih duševnih sredstava, na osnovu katehizma, sa jedne strane, i lonca i retorte, ili registra sa majmunima, sa druge. Oni zaslužuju da budu bezobzirno poučeni, kao ignoranti koji imaju još mnogo toga da nauče, pre nego budu mogli da učestvuju u razgovoru. I uopšte svako ko sa dečje naivnim realizmom, tek onako nasumice, dogmatizira o duši, Bogu, nastanku sveta, atomima i sličnome, kao da je Kritika čistog uma napisana na Mesecu i ni jedan njen primerak nije dospeo na Zemlju, spada upravo u narod: pošaljite ga u sobu za služinčad, neka tamo predaje svoju mudrost."

цитат Шопенхауер
 
Zašto misliš da "frustrirano traže odgovore"... Kakva bi to mogla biti frustracija?

Најобичнија, она која се јавља када нешто желиш а не добијаш.
Мада, можда си у праву да за неке нема фрустрације пред тиме. Можда је за њих мишљење да је човек безначајна трунка прашине у бескрајном свемиру сасвим задовољавајући одговор на сва метафизичка питања.

Међутим, итекако има и оних који, ако и нису дошли у додир са филозофијом, интуитивно осећају да ту нешто веома не штима.
 
Da, pojedinačne nauke tek treba da se postepeno povezuju i stvaraju neku malo širu naučnu celinu jedne sa drugima. Na stranu sada to što je celokupno znanje čovečanstva još uvek jako malo zapravo.
"Veštačka inteligencija", na ovaj ili onaj način, možda pomogne u tome.
 
Meni se svidja ideja da smisao zivota ipak nije neki apstraktni koncept koji je matafizickog karaktera.
Smisao se ne moze pronaci izvan nas jer ga itekako gradimo i otkrivamo kroz nasu interakciju sa svetom oko nas..
Mozda sam sirovi realista, zabole me...:lol:
 
А зелено је (као и сви остали осети боје) ако ниси знао, осет, који као такав постоји једино у свести сазнајућег субјекта који опажа своју представу (која је узгред управо састављена из тих боја) како је то давно Џон Лок указао.
Šta je "saznajući subjekt"? Da li je i on "samo oset zelenog, koji kao takav postoji jedino u svesti saznajućeg subjekta"'
 
Ja sam skromna zena, zadovoljna sam malim stvarima a imala sam i dosta srece u zivotu (mada dosta i nesrece, a opet i umeca da tu nesrecu pretvorim na kraju u pozitivan skor u bilansu stanja).

Patila sam od istih tinejdz pitanja koje ova tema postavlja i prevazisla ih kad im je bilo vreme, negde oko 24. kad sam zavrsila faks.

Da, imam i dalje neke low faze, ali na duze staze mogu reci da sam zadovoljna svojim izborima, povremeno cak i srecna.

Ne verujem u vise ideje, ja sam pragmaticno haoticna do poslednjeg atoma svog bica, ali mi nije ni neophodno da verujem.

Ne zanima me sta ce ostati posle mene, jedino sto mi je bitno je da ja uzivam u ovom sto imam sad, a to je jedan trenutak u svemiru.

Ne znam dal sam odgovorila na pitanje.
 
Poslednja izmena:

Back
Top