Q. in perpetuum hibernum
Legenda
- Poruka
- 74.518
Čini mi se da pojedini ljudi nikako ne kapiraju nekoliko stvari u vezi Ruske federacije. Ili, preciznije rečeno, žive ili su živeli neko vreme na Zapadu, ili gledaju pojedine medije tj. izolovane izvore kojima stiču dosta crno-belu sliku. Postoji neko uverenje da je Rusija umiruća sila, koja se grčevito bori za opstanak, kao i sa je Putin pred padom, a da će njegov naslednik postati otvoren Zapadu.
1) Rusija je nuklearna velesila. Kao takva sama po sebi dovoljno je zastrašujuća, a ovo što se u Ukrajini trenutno dešava, samo je dokaz da se toga treba podsetiti odnosno da su neki upravo to zaboravili. Zapad neke rizikovati da organizuje nikakav Ruski Evromajdan
2) Ruska federacija ima poziciju stalnog člana SB UN. Priče o tome da će biti izbačena odatle su gluposti; izbacivanje Rusije otvorilo bi put raspadu UN-a i ponovila bi se situacija sa Društvom naroda, a svi se sećamo kako je to išlo dalje. Upravo iz tog razloga neće ni neke mahinacije biti pronađene
3) Rusija je globalna privredna supersila. Iako se ne može zaista dostupnost resursima porediti sa nekadašnjim SSSR, jer je značajno smanjeno od raspada, i dalje je jedan kolosalni džin koji raspolaže ogromnom količinom energenata. Rusi su anektirala Krim i nikada ga neće vratiti; pristup 80% nedavno otkrivenih energetskih resursa ispod Crnog mora će Rusiju samo obogatiti; ako bude prodora dalje kao Odesu, to će biti samo još veće. Osim toga, Rusi su zauzeli izuzetno važne resurse u Donjetsku i Lugansku. Ukrajini je ostao samo zakarpatski pojas, kao nešto što bi eventualno moglo da posluži kao energetska alternativa Evropi ali za sada ne deluje da će eksploatacija toga početi ikada izbliza u skorijoj budućnosti.
4) Često se potpuno pogrešno Rusija ograničava na energente, a radi se zapravo i i jednom poljoprivrednom džinu. Rusija je jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica. Kako globalno zagrevanje bude menjalo svetsku sliku, tako će Sibir u skorije vreme otopljavati i Rusija će ući u nikad viđeno do tada zlatno doba mogućnosti, dobijajući značajno veća prostranstva za obradu zemljišta. I ne samo to, nego će zapravo se pristupi teško upotrebljivim izvorištima ledenog severa samo dodatno popraviti u korist Rusije, što znači da će biti samo još veći gigant nego što je i sada.
Ruska kultura ne vrlo specifična. Mentalitet je drugačiji od prosečnog Evropljanina. Jeste, postojao je onaj debakl u Avganistanu, ali što se tiče ratovanja u Evropi njihova je istorija i mentalitet takav da poraz ne zamišljaju uopšte kao opciju. Oni su spremni i da im zemlja ekonomski propadne zbog sankcija, ali da oni istraju, zato što žive u ekonomski samoodrživom društvu što u dobroj meri znači da neće jesti korijenje kao što smo mi nekada.
Kada se otišle arktičke ledine na dalekom severu, a što je u bliskoj budućnosti, severna mora će postati plovna i postati u pravom smislu revolucija za Rusiju, koja već ima planove o urbanizaciju svog skoro nepokorenog azijskog dela. Tada će mnoge luke postati značajne, Suec izgubiti na značaju, a Kina će preći na pomorsku trgovinu severnim putem, prolazeći kroz ogromni deo ruskih vodenih površina, na putu ka Roterdamu, što znači da će se Rusiji pored svega otvoriti još jedan značajni izvor prihoda. Osim navedenog, sa izuzetkom par lokacija kao što je Sankt Peterburg, ruska ekonomija neće biti opterećena pripremama za podižući nivo mora, za razliku od mase evropskih država uključujući i Ameriku, koje će morati ogromna sredstva da izdvoje.
Što se tiče energetske nezavisnosti Evrope, ideja da mogu da tek tako zamene Rusiju, u dobroj meri je iluzija. Čak i kad bi Da izgradili monumentalni projekti kao što su podvodni gasovodi do zapadne Afrike i Kipra, Evropa će moći da zameni samo maleni deo energetske zavisnosti od Rusije. Alternative u praktičnom smislu za sada bukvalno ne postoje; Norveška be može više ništa da pruži, a Nizozemska zbog zelenih svoja polja zatvara do 2028. godine (zbog očaja je odložila, već je i trebalo da zatvori). Neke znatno naprednije i ozbiljnije alternative znače da EU jednostavno nema sredstva da ih ni izbliza izvede. Jedina je opcija da SAD krene sa novim Maršalovim planom i da upumpava nenormalno ogromnu količinu para u čitavu Evropu, kako bi se razvila prekookeanska nabavka i konverzija resursa, ili sistematičniji prelazak na obnovivw izvore energije. A i kad smo već kod toga, s obzirom da je Nemačka odlučila da je konačno 1945. godina prošla i da obnavlja svoju vojsku tj. da će uskoro postati jedna od vodećih evropskih vojnih sila, nešto sam skeptičan da će nemačka privreda toliko brzo preći na vetrenjače, da se tako izrazim.
Svi pričaju o humanitarnim intervencijama, filozofirajz o svakojakim gčupostima i najčešće se bave propagandom, ili nesvesno je prenose. Mislim i na rusomane i rusofone, koji po mom utisku sačinjavaju i ogromnu većinu članova ovog potforums. A niko ili skoro niko ne bavi suštinom ili samo kao papagaj ponavlja stare floskule. Ova ne tema i neka moja malčice proba da vidimo može li se na ptf Politika voditi intelektualna rasprava, sa razmenom argumenata...
1) Rusija je nuklearna velesila. Kao takva sama po sebi dovoljno je zastrašujuća, a ovo što se u Ukrajini trenutno dešava, samo je dokaz da se toga treba podsetiti odnosno da su neki upravo to zaboravili. Zapad neke rizikovati da organizuje nikakav Ruski Evromajdan
2) Ruska federacija ima poziciju stalnog člana SB UN. Priče o tome da će biti izbačena odatle su gluposti; izbacivanje Rusije otvorilo bi put raspadu UN-a i ponovila bi se situacija sa Društvom naroda, a svi se sećamo kako je to išlo dalje. Upravo iz tog razloga neće ni neke mahinacije biti pronađene
3) Rusija je globalna privredna supersila. Iako se ne može zaista dostupnost resursima porediti sa nekadašnjim SSSR, jer je značajno smanjeno od raspada, i dalje je jedan kolosalni džin koji raspolaže ogromnom količinom energenata. Rusi su anektirala Krim i nikada ga neće vratiti; pristup 80% nedavno otkrivenih energetskih resursa ispod Crnog mora će Rusiju samo obogatiti; ako bude prodora dalje kao Odesu, to će biti samo još veće. Osim toga, Rusi su zauzeli izuzetno važne resurse u Donjetsku i Lugansku. Ukrajini je ostao samo zakarpatski pojas, kao nešto što bi eventualno moglo da posluži kao energetska alternativa Evropi ali za sada ne deluje da će eksploatacija toga početi ikada izbliza u skorijoj budućnosti.
4) Često se potpuno pogrešno Rusija ograničava na energente, a radi se zapravo i i jednom poljoprivrednom džinu. Rusija je jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica. Kako globalno zagrevanje bude menjalo svetsku sliku, tako će Sibir u skorije vreme otopljavati i Rusija će ući u nikad viđeno do tada zlatno doba mogućnosti, dobijajući značajno veća prostranstva za obradu zemljišta. I ne samo to, nego će zapravo se pristupi teško upotrebljivim izvorištima ledenog severa samo dodatno popraviti u korist Rusije, što znači da će biti samo još veći gigant nego što je i sada.
Ruska kultura ne vrlo specifična. Mentalitet je drugačiji od prosečnog Evropljanina. Jeste, postojao je onaj debakl u Avganistanu, ali što se tiče ratovanja u Evropi njihova je istorija i mentalitet takav da poraz ne zamišljaju uopšte kao opciju. Oni su spremni i da im zemlja ekonomski propadne zbog sankcija, ali da oni istraju, zato što žive u ekonomski samoodrživom društvu što u dobroj meri znači da neće jesti korijenje kao što smo mi nekada.
Kada se otišle arktičke ledine na dalekom severu, a što je u bliskoj budućnosti, severna mora će postati plovna i postati u pravom smislu revolucija za Rusiju, koja već ima planove o urbanizaciju svog skoro nepokorenog azijskog dela. Tada će mnoge luke postati značajne, Suec izgubiti na značaju, a Kina će preći na pomorsku trgovinu severnim putem, prolazeći kroz ogromni deo ruskih vodenih površina, na putu ka Roterdamu, što znači da će se Rusiji pored svega otvoriti još jedan značajni izvor prihoda. Osim navedenog, sa izuzetkom par lokacija kao što je Sankt Peterburg, ruska ekonomija neće biti opterećena pripremama za podižući nivo mora, za razliku od mase evropskih država uključujući i Ameriku, koje će morati ogromna sredstva da izdvoje.
Što se tiče energetske nezavisnosti Evrope, ideja da mogu da tek tako zamene Rusiju, u dobroj meri je iluzija. Čak i kad bi Da izgradili monumentalni projekti kao što su podvodni gasovodi do zapadne Afrike i Kipra, Evropa će moći da zameni samo maleni deo energetske zavisnosti od Rusije. Alternative u praktičnom smislu za sada bukvalno ne postoje; Norveška be može više ništa da pruži, a Nizozemska zbog zelenih svoja polja zatvara do 2028. godine (zbog očaja je odložila, već je i trebalo da zatvori). Neke znatno naprednije i ozbiljnije alternative znače da EU jednostavno nema sredstva da ih ni izbliza izvede. Jedina je opcija da SAD krene sa novim Maršalovim planom i da upumpava nenormalno ogromnu količinu para u čitavu Evropu, kako bi se razvila prekookeanska nabavka i konverzija resursa, ili sistematičniji prelazak na obnovivw izvore energije. A i kad smo već kod toga, s obzirom da je Nemačka odlučila da je konačno 1945. godina prošla i da obnavlja svoju vojsku tj. da će uskoro postati jedna od vodećih evropskih vojnih sila, nešto sam skeptičan da će nemačka privreda toliko brzo preći na vetrenjače, da se tako izrazim.
Svi pričaju o humanitarnim intervencijama, filozofirajz o svakojakim gčupostima i najčešće se bave propagandom, ili nesvesno je prenose. Mislim i na rusomane i rusofone, koji po mom utisku sačinjavaju i ogromnu većinu članova ovog potforums. A niko ili skoro niko ne bavi suštinom ili samo kao papagaj ponavlja stare floskule. Ova ne tema i neka moja malčice proba da vidimo može li se na ptf Politika voditi intelektualna rasprava, sa razmenom argumenata...
