Šta zamerate sami sebi?

Sebi zamjeram što nekad u određenim situacijama postupim pasivno a nekad impulzivno. Jednostavno nekad smatram da sam trebao reagovati a nekad se kajem što sam reagovao. To moram poboljšati kod sebe. Sljedeća stvar koju zamjeram sebi je perfekcionizam i povremeno mi se javi sugestibilnost. Perfekcionizam i sugestibilnost sam smanjio ali ne na dovoljnu razinu.
Trudim se da te stvari poboljšam, odnosno da smanjim/povećam neke stvari kako bi mi bilo bolje.
 
'Sve vreme moramo biti svesni sebe' zvuči kao neka izbezumljujuća budnost, što mi se ne sviđa.
Naprotiv, kada zavolis sebe onako pravo, onda je to mnogo lep osecaj :)
Ne znam šta je transakciona psihoanaliza
Izguglaj.
, a ne znam ni nekog da je potpuno u miru sam sa sobom. Mada me ta tema mira zanima.
Savetujem svima razgovor sa dobrim psihologom na tu temu, nekim starijim, iskusnijim, multidisciplinarnim (koji koristi vise vrsta psihoanalize u svom radu).
 
Ne znam, to voljenje sebe mi je sumnjivo, mislim da čak nije ni hrišćanski, vuče na samoživost, a ja jako poštujem Hrišćanstvo. To što pišeš mi deluje budistički, uglavnom su to neka dva različita toka misli i osećanja. Da li je cilj samo biti srećan? Ne bih rekao. Život je i tuga, i radost. Nemam puno poverenja ni u psihologe. Generalno u ljude nemam puno poverenja.
 
Ne znam, to voljenje sebe mi je sumnjivo, mislim da čak nije ni hrišćanski, vuče na samoživost, a ja jako poštujem Hrišćanstvo. To što pišeš mi deluje budistički, uglavnom su to neka dva različita toka misli i osećanja. Da li je cilj samo biti srećan? Ne bih rekao. Život je i tuga, i radost. Nemam puno poverenja ni u psihologe. Generalno u ljude nemam puno poverenja.

Onda si ti bas zaglibio 🤷‍♂️
 
Kazu da muskarci tek izmedju 33 - 35. godine zivota upoznaju sebe, shvate sebe, i spremni su da prihvate sebe.
Kod mene je tako bilo.

Ali mora covek da zna da je mir sa sobom proces koji mora da se odrzava.
Sve vreme moramo biti svesni sebe. Onoga ko smo, sta smo, sta mozemo, koje su nam granice, koji su nam okidači, i da sve to upregnemo u sopstvenu korist.

Ono sto covek mora da zna je da ne sme sebe da guši.

Transakciona psihoanaliza govori mnogo o tome kada analizira aspekt decijeg dela nase licnosti i njegov odnos sa roditeljskim delom nase licnosti.

Volim transakcionu jer njome covek moze relativno lako da analizira sebe :)

A kada se analiziramo, upoznamo, naucimo da upravljamo lepo sobom - sledi mir.

A gde je mir, tu je i ono najvaznije: ljubav.
Voli sam stavio zbog poslednje rečenice.

Ceo život mi tražimo sebe. Jedino svakom etapom života na novi vid tog traženja. Čak i kad smo kao biljka, živimo u trenutku svojeg ja...
Ali, da u ranim srednjim godinama obično dovoljno znamo o sebi i pronalazimo svoje ono što želimo nastaviti biti. U miru.
Do konačnog mira.

Sve je transakcija. Ma koliko glupe nam misli bile nisu došle bez računa...ili genijalne, bez ktitora i pokrića tih ideja...

Gušenje je potrebno. Ne možemo biti svi dalaj lama ili svetitelj Sava... Suprotnosti su, znane... I moraš naći svoje zidove, nije gušenje, ali jeste ograničenje...Tvoja paukova mreža.

Ali sam sada pod utiskom fantazijske gluposti četvrte epizode druge epizode TV šoua Loki...

Hm, šta bi bilo kad ne bi bilo?
Retoričko je. I fokus je na "bilo".
 
Poslednja izmena:
**sezone^^

Dok smo živi radimo za sebe, ne postojimo u ovoj formi ukoliko nismo živi, i kad neko poput @Nina postavi pitanje da se zamislimo, ili nas nesto navede da se zamislimo psihoanaliziramo se i po kapacitetima i uslovima te interakcije nastavljamo da živimo za sebe...

Ukoliko ukapiramo da možemo pametnije da traćimo vreme možda i uradimo to... Možda...
 
Onda si ti bas zaglibio 🤷‍♂️
Zašto bi mu rekao da je zaglibio? To što on priča je neka logična posledica prepoznavanja pre svega sopstvene (ne nužno loše) promenljivosti ili (loše) prevrtljivosti, a zatim i tuđe. Ovo što on veli nije nužno "loše" niti manje sadržajno, to jest životno. Nekako voliš sebe i kad si priznaš da se malo i ne voliš, jer se time teraš na rast. Možda si baš ti taj koji je zaglibio, ali ti, naravno, sebi ne bi dopustio tu misao
 
Zašto bi mu rekao da je zaglibio? To što on priča je neka logična posledica prepoznavanja pre svega sopstvene (ne nužno loše) promenljivosti ili (loše) prevrtljivosti, a zatim i tuđe. Ovo što on veli nije nužno "loše" niti manje sadržajno, to jest životno. Nekako voliš sebe i kad si priznaš da se malo i ne voliš, jer se time teraš na rast. Možda si baš ti taj koji je zaglibio, ali ti, naravno, sebi ne bi dopustio tu misao
Zato što je tanak u znanju i argumentima, kao i taj što mu je lajkovao tu izjavu. Tu se onda pribegava omalovažavanju. Već je probao da me diskredituje u fazonu ja sam nemušti klinac, a ja u petoj deceniji života. Šta reći. Tanak forum, tanki sagovornici, na kraju, iz dosade se malo okreneš sprdnji, a možeš i da odeš.
 
Zato što je tanak u znanju i argumentima, kao i taj što mu je lajkovao tu izjavu. Tu se onda pribegava omalovažavanju. Već je probao da me diskredituje u fazonu ja sam nemušti klinac, a ja u petoj deceniji života. Šta reći. Tanak forum, tanki sagovornici, na kraju, iz dosade se malo okreneš sprdnji, a možeš i da odeš.
Ma kapiram, nije kao da ja zapravo očekujem odgovor, a da ne bude tipa "dva zaglibela ubiše transakciono psihoanaliziranog"
 
Evo malo - trenutno zameram sebi što sam se, na nesreću, uhvatila da mi je bitnije da nekome, do koga mi je stalo, objasnim da nisam to što misli da jesam nego da stvarno ne budem to što misli da jesam. Jadno li je, ali tu smo da popravimo, ako ima nade
 
'Sve vreme moramo biti svesni sebe' zvuči kao neka izbezumljujuća budnost, što mi se ne sviđa. Ne znam šta je transakciona psihoanaliza, a ne znam ni nekog da je potpuno u miru sam sa sobom. Mada me ta tema mira zanima.
Da, ovo "sve vreme moramo biti svesni sebe" baš nekako zvuči kao deviza koja bi stajala ispred ulaza u pakao. Deluje mi da je pola životnog blaga na suprotnoj obali od preterane svesnosti sebe
 
Da, ovo "sve vreme moramo biti svesni sebe" baš nekako zvuči kao deviza koja bi stajala ispred ulaza u pakao. Deluje mi da je pola životnog blaga na suprotnoj obali od preterane svesnosti sebe
Ma proučio sam detaljno gomilu tih takvih priča, tzv. učenja, onda sam to odbacio. 'Sve vreme moramo biti svesni sebe' je totalno nebulozna izjava, to ne uspevaju ni zanesvešćeni Budisti, u transu meditacije ili čega god, a ti moderni lajf koučinzi su uglavnom surogat Budizma. I svi zvuče ko jedan, guru-baba, isti izrazi, fraze, zero neke autentičnosti, copy paste...I svi su budni lol a ne kapiraju da su u transu, otupeli za realnost, i tako neguju neku svoju krhku sreću koja se pri jačoj turbulenciji ruši kao kula od karata, kao i njihova slika o sebi.
 
Ma proučio sam detaljno gomilu tih takvih priča, tzv. učenja, onda sam to odbacio. 'Sve vreme moramo biti svesni sebe' je totalno nebulozna izjava, to ne uspevaju ni zanesvešćeni Budisti, u transu meditacije ili čega god, a ti moderni lajf koučinzi su uglavnom surogat Budizma. I svi zvuče ko jedan, guru-baba, isti izrazi, fraze, zero neke autentičnosti, copy paste...I svi su budni lol a ne kapiraju da su u transu, otupeli za realnost, i tako neguju neku svoju krhku sreću koja se pri jačoj turbulenciji ruši kao kula od karata, kao i njihova slika o sebi.
Nisam nikad zapravo proučavala ništa budističko, prosto oduvek imam organsku odbojnost prema tome, ali mislim da naslućujem šta te tu toliko ljuti, i zašto si raskrstio sa tim jednom zasvagda. A verujem da za te kojima se dusa raspada na dašak vetra opet za mrvicu ima više nade od ovih transovaca koji se toliko dive svojim predivnim ja-ovima koji su resili zagonetku, da im ni najocigledniji srednji prst stvarnosti ne može ništa.
Nego sam ja ovde mislila na nesto konkretnije - opsesivno razmisljanje o sebi, stalne meta meta meta analize, koje na koncu postaju same sebi svrha, a ne ono što je trebalo da budu - kristalisanje vizure, pa da se ide u život, šta god to značilo
 
Zato što je tanak u znanju i argumentima, kao i taj što mu je lajkovao tu izjavu. Tu se onda pribegava omalovažavanju. Već je probao da me diskredituje u fazonu ja sam nemušti klinac, a ja u petoj deceniji života. Šta reći. Tanak forum, tanki sagovornici, na kraju, iz dosade se malo okreneš sprdnji, a možeš i da odeš.

Zaglibio si jer toliko nepoverenja u ljude, pa i u psihologe, je vec ozbiljna stvar.
To nije omalovazavanje vec obicna konstatacija stanja, koja ima za cilj da ti kaze da ti to nije dobro za tebe.

Kada vidim ovakvu tvoju reakciju, jedini zakljucak je da tvoje nepoverenje u ljude potice od toga sto ne umes da primis kritiku, i shvatas je kao omalovazavanje.

I da, to deluje jako nezrelo.

Al kako god hoces.
 
Licemeran si prema sebi. Ali i ja.
Moraš buudali oprostiti.. Mislim i budali.

Svako od nas sebi najlakše briše greške, iako je licemerno. Ali je tako...

Mene nervira što ne verujem u oprost. Licemeran je. Iako je mnogo lakše...

Ali se i vodim mudrom izrekom, za prosutim mlekom ne vredi žaliti..
Опростом олакшаш себи. Не опраштам ја другима што сам велик човек него из себичних разлога, да себе решим те негативне емоције.

Али себи најтеже праштам, саму себе прогањам. Лако је побећи од других, склони се од себе, мајчин сине, ако можеш.
Уопште не знам како људи који су учинили велика злодела живе са тим. Мораш бити озбиљно оштећен прво да свесно нанесеш зло а онда да са тим опуштено живиш.
 

Back
Top